А од 12.9.1944 Комунисти су били заузетим СТРЕЉАЊЕМ непоузданих СРБИЈАНАЦА и ОТИМАЊЕМ КУЋА;СТАНОВА И ИМАЊА ПО СРБИЈИ.За то време су УСТАШЕ РАДИЛЕ СВОЈ ПОСАО:

Није ни чудо што нас не ферма нико, јер се одричемо властите историје. Русија, иако више није комунистичка држава, није се одрекла Црвене армије и победе те исте армије над нацистима, и они су имали белогардејце, па они нису никакви хероји. Код нас је намерно започета ревизија Другог светског рата не у циљу утврђивања истине, већ нових и даљих подела, да се рат настави тамо где је стао 1945. године. Факат је да је у Југославији био и грађански рат истовремено са ослобођењем од нациста. Али победила је комунистичка струја и то је то. Као и у другим историјским ситуацијама, једна група је победила другу. Али у Србији је борба против нацизма заборављена, исто као и у Хрватској. Нема разлике, јер се мора одржавати тензија, иако савремени свет почива на ономе што је било 1945. године, још увек тај систем постоји, без обзира на мане. Србија очигледно нема став - република која има престолонаследника, световна држава са црквама које доносе одлуке, има покрајине које признајући не признаје.

"„Ријечка операција“ ЈА је трајала од 16. 4. до 6. 5. 1945. године са задатком да се ослободи Ријека, затим читава Истра и да се што пре крене у ослобађање Трста...
Дозволите да се обратим. "Ријечка операција" се зове "ријечка артиљеријска операција" а претходи јој "книнска артиљеријска операција". У обе ове операције до изражаја је дошла вештина употребе артиљерије на кршевитом терену. Први пут у Историји ратовања. У хрватским историјским изворима (Институт за раднички покрет) наводи да су јединицама командовали кадрови из "сплитске ударне бригаде". Нико не зна кад је та јединица(?)добила назив "ударна". Свесни лажи, они иду даље па пишу:"борци су били гладни и исцрпљени али су у борбу ишли са срцем... Да, ово је тачно али није им командовао ни један Хрват већ Србин, који ће касније пасти у немилост после одбијања да командује у "тршћанској кризи" 1953 г... Борци су углавном били Срби који су постили јер је то било време Ускршњег поста... Даље, неком другом приликом, не волим серије

Победила је комунистичка струја, побила оне који нису урлали у њихову част, уселила се у дедињске виле и поженила балеринама. Србија је изгубила тај рат и до дана данашњег још лута од немила до недрага.

Ми нећемо Тита за маршала ми имамо Перу (Драпшина) генерала.

Друже ""Дринко споменимо овог храброг генерала, људину, а аутору замерам што му није поставио фотографију.

@Станић Милан 2,
Господине Милане, ако сте у могућности, погледајте ( Војну енциклопедију ЈНА, "Ријечка артиљеријска операција"(прво издање, први том је изашао 1958г.). Што се тиче руководећих кадрова, Тито је уклонио праве војсковође, довео салонце, написане су им биографије... А 1953 г. Србину којег спомињем у коментару, преко изасланика понудио је да командује арт. јединицама у Тршћанској кризи уз услове... Између осталог да клекне пред Титом и да га замоли да му опрости што је ликвидирао 600 есесоваца по завршетку ријечке операције. Ово је био разлог за сукоб са Титом 1945 године. Овај Титов захтев, још једном отвара питање ко је био Тито?

Gosp.autor ovog zaista zanimljivog teksta ipak je napisao jednu neistinu. Piše da je 1945g bilo 170.000 ustaša i domobrana. To nije istina jer ustaša nikada nije bilo više od 76.000 i to 1943/44g. Polovica su bili prisilno mobilizirani, mnogi su pobjegli u partizane. Tako da je 1945g bilo najviše 30.000 ustaša, a domobrani i nisu bili vojska. Njih bi partizani obično skinuli do donjeg rublja i potjerali kući, što su oni jedva i dočekali.
Partizani iz Dalmacije su odigrali ključnu ulogu na Sutjesci, brat moje majke je postao partizan sa 17 god., bio na Sutjesci i nestao. Tek smo 1985g doznali da je bio ranjen u bici za Trst i umro od rana krajem maja 1945g(kad je rat već bio gotov). Imao je nepunih 20 godina.
Danas se u južnoslavenskim zemljama piše neka nova "istina". Pa zaboga svi znamo tko su bili nacifašisti i njihove sluge.
Pitanje revizionistima. Šta bi bilo da su sile Trojnog pakta dobile rat?
Neka o tome pročitaju u Hitlerovom "Mein Kampfu".

Станић М.- госп. Златан
Немојте да подмећете!Усташе нису били присилно мобилисана војска већ се радило о клерикалношовинистичким изродима са дна друштвеног хрватског и муслиманског талога који су попут СС-а била партијска војска.Усташе Анте Павелића и његових доглавника заклетву су полагали пред црквеним прелатима( криж са ликом Исуса,"самокрес" и бомбом)!Усташе господине, никада нису примани у партизанске редове и са њима се обрачунавало по кратком поступку.После закључака НКОЈ-а у јесен 1943.,нарочито поткрај 1944.највећи део четника а добрим делом и домобрана пришло је партизанским јединицама јер је и обичном човеку било јасно да је за њих рат изгубљен- ишло се системом спаси кожу ако икако можеш!

@Drinko Končarević

Sam si naveo zašto je taj oficir trebao da se kaje kod Tita (masovno ubijanje zarobljenika regularne vojske posle bitke!!!). U svakoj normalnoj armiji takav oficir je smenjen sa položaja i predat tužilaštvu da utvrdi sve relevantne činjenice.

2.
...te u mjesto dosadašnjih izveštaja po UNS-u, Gestapou i četništvu pisali su o pojedinim grupama bandita na teritoriju, kao i parolama koje uskrsavaju.
Rad I.S-a, u koliko smo Vam dosada slali izveštaje mogli ste vidjeti da su nosioci u glavnom Jevreji, koji su bili nastanjeni u Glini, Topuskom, te u pojedinim našim ustanovama. Skoro svi Jevreji napustili su naš okrug što možete vidjeti i iz priloženog popisa u kojima su pravcima otišli.
Vjerujem da su oni iza sebe ostavili vezu na domaćim ljudima, što se može vidjeti iz parola, koje uskrsavaju u selima kao i banditskim grupama.

Не треба негирати допринос партизана ослобођењу наше државе, али је погрешно четнике и Југословенску војску у Отаџбини називати квислинзима и колаборационистима.

Занимљиво би било видјети шта равногорци нуде као Дан побједе над фашизмом, и гдје су страже генерала Драже биле на тај деан.

Ne znam zasto slaviti datum kada je komunisticka paravojska, potpomognuta od osvedocenih neprijatelja Srba, pobedila regularnu Jugoslovensku vojsku u Otadzbini. To je kao kada bismo slavili pobedu Zbora narodne garde ili hrvatskog MUP-a nad JNA u Varazdinu.

Рат у Југославији је трајао седам дана дуже јер Немци и њихови сарадници нису смели да се предају јединицама ЈА, (оправдано) се плашећи да ће им се догодити исто што се протекле четири године дешавало онима који њима падну шака. Зато су очајнички покушавали да се пробију до Енглеза како би се њима предали; свако друго тумачење је јадан покушај да се грађански рат након седамдесет година доврши на интернету, резултатом који би више одговарао ондашњим побегуљама са мегдана и њиховим потомцима.

@brzi,
Брзи, Ви стварно брзате. Припадници ове јединице су пре операције у Цриквенци заклали око 120 четника, који су по налогу попа Ђуијића кренули и лепше сутра.
После операције, на патосу, у једној католичкој цркви на правцу Пивка-Постојна, пронађени су лешеви заклане деце, у висини једног метра... У оба случаја исти "рукопис". Пре овог, бројна клања по Југославији. И шта је требало? Да их смести у хотел, организује редовно суђење? Обзиром да су то били људи умно поремећени, (на граници менталне тупости) да ли су ти "људи у униформи" војници по женевској конвенцији. Суђење им је било по кратком поступку. Тито је хтео да тргује. То је био разлог сукоба. Остаје питање, зашто је Тито 1953 г. тражио да се клечи пред њим како би опростио за ликвидиране есесовце? Од дана кад сам чуо за ово, мени је слика о народно ослободилачкој војсци постала другачија. Да ли је Тито правио дрил? Зашто? Због "Глембајевих"?

На српској крви створена, преко српске крви разбијена. Брат на брата јер тита тако каже. То је судбина титославије.
Још увек живимо наставак титославије, још увек смо у процесу даље конверзије српства у идеологије које девалвирају.

Чланак у листу „Пролетер“, ЦК КПЈ, у броју за 1. децембар 1929. године, под насловом „Прокламовање Југославије“:
Доле са војно-фашистичком диктатуром! Доле са крвавом србијанском монархијом! Доле велико-српска политика националног угњетавања! Живео савез радника, сељака и угњетених народа! Живела самостална Хрватска, Македонија, Црна Гора, Словенија, Босна, Војводина и Србија (Косово и Метохија се не помињу јер су требали да се дају Албанији – прим. Агент) ! Живела радничко-сељачка влада! Живела федерација радничко-сељачких република на Балкану!“
Све остало касније су само нијансе, чисто техничко одрађивање посла ка задатом циљу.

Četnički fašisti koji su sarađivali i aktivno učestvovali na strani nemačkih i italijanskih okupatora čine i dan danas da se sveti Dan pobede omalovaži i degradira. Uzalud jer svi narodi Jugoslavije pamte kako su živeli posleratnih 45 godina. U mir, spokojstvu, socijalnoj i zdravstvenoj sigurnosti. Videli smo kada je Jugoslavija razbijena šta smo dobili. Nacionalizme i antikomunizam koji nas i dalje stropoštavaju u potpuni nestanak. U svim republikama bivše Jugoslavije jača sve brže svest o tome šta su izgubili. Snaga nacionalizma je izduvana i ljudi nemaju motiva i volje da se bore za interese onih koji mašu ispraznim naci/onali/stičkim parolama. Suština svakog naci/onal/izma je socijalna degradacija i eksploatacija najvećeg dela stanovništva u korist tankog i odabranog povlašćenog sloja. Oni upravljaju neada društvenim a sada privatizovanim tj. otetim i opljačkanim kapitalom. Sve uz pomoć političkih partija, uglavnom antikapitalističkog usmerenja. To se mora i može promeniti!

Zlatko Bogatinovski, Ante Pavelic i Peko Dapcevic, su mi pojednako bliski!

Кад год се титоистима бркне у званичне ставове и историју коју су написали према својим потребама онда почињу да булазне.


Туђман је био гестаповац, до половине '43 радио је у усташком редарству а онда се прикључио покрету. Мислим да је до краја живота био у вези са немачком службом, и он и Крајачић. - ген. Радојица Ненезић.

Јел' о овом легату Србима и српској држави причате?

Петнаести мај – заборављени Дан победе. – Златко Богатиновски.
Пробојем Сремског фронта 12.4. 1945. године започињу, дефинитивно, завршне борбе за коначно ослобођење Југославије.
Комаданти војних јединица које су ослобађале Београд – Златко Богатиновски.
...генерал-мајор Радивоје Јовановић Брадоња (1918-2000)....Памти се да је 1945. говорио колегама генералима ЈА: „Ви сте глупи. Сремски фронт уопште није био потребан. Требали сте да идете около и избегнете жртве.“
Сремски фронт није пробијен, немци су се уредно повукли кад је дошло до слома њихове линије на северу у Мађарској. Е сад да ли је била грешка или намерна кланица Српског народа??? Ево и г. Богатиновски бивши инструктор борилачких ЈНА неможе да прежали што му нема више те титове војске, државе и историје па мора да пише сам да то надокнади.

Naravno, u različitim varijantama. Na njih ukazuje i Vladimir Putin kada govori o opoziciji u sopstvenoj zemlji. A to znači da ih ima svugde i da iz prikrajka čekaju "svoj trenutak" kako bi dovršili "misiju pacifikovanja" i ukorenjivanja društvenog sistema koji odgovara zemaljama iz kojih su i prispeli. Ako toga ima u većini novoobraćenih zemalja to znači da ih ima i kod nas. Visimo i da se sami javljaju kao, na primer, na ovom sajtu, i ovim povodom. To je lako prepoznatljivo. Provociraju, podmeću i prozivaju bez trunke osećaja krivice za ono što su napravili njihovi prethodnici. Ovi današnji predstavljaju ideološke "osvetnike". Takvi, na primer, deluju danas u venecueli i oni marširaju direktno pod zastavom revizije rezultata antikolonijalne ili antisocijalističke revolucije. Finansiraju se iz fondova američkih institucija koje su sve od reda antikomunističke i antislovenske. Deluju tako što kobajagi afirmišu "demokratske vrednosti", "ljudska prava" ali i "svojinska prava", videći

Верује му јер правим разлику између бораца и партијаца. Борци већином обични људи су на своји плећима изнали неке партијце чији су циљеви показало се били анти српски и оставили пустош у српском народу до дана данашњег. Неки моји су били у крајишким партизанским одредима и први борци прве крајишке ударне бригаде. Они су били земљорадници и онај проглас из "Пролетера" нит су читали нит су могли да сањају шта онај проглас значи за српски народ. А како ће све да се заврши то су почели да предосећају после рата ал'је тад већ било све касно.

Опет комунистичка историја изједначавање усташа и четника, Драже и павелића,
...уџбеници из историје за основну и средњу школу...парафразирам....на територији окупиране југославије окупатор уз помоћ домаћих сарадника створио је концентрационе логоре од којих су најпознатији Јасеновац у Хрватској, Старо сајмиште у Београду...а???..како је лепо написана та титова историја...нигде да су Јасеновац направиле искључиво усташе и то првенствено за убијање Срба а да то што је Старо сајмиште у Београду нема везе са Србима већ су га направили немци на територији ндх и да је у логору била и редарствена служба ндх то нема нигде.
Од Срба у фашисте можете да убројите једино љотићевце ал'је вама то небитно, сви који су били против тита и партије збијени су у један кош чисто да би сте могли да уништите противнике. У том уништавању сатрли сте српсво а крвати после геноцида над Србима су добили лепо парче републике а данас државе.

Срећа те су ми преци и са ове и са оне стране Дрине. Један прадеда Драгачевац био је Солунац и оснивач Социјалистичке радничке партије Југославије ((комуниста )– ово додато касније накнадно 'ал ни то нигде не пише у титовој историји). Имао је седморо деце. Све их је уредно подигао и одшколовао у тој трулој Краљевини Србији а каснијој схс и југ. За лечење у државним болницама и школовање у државним школама никад се није плаћао ни динар. То је можда плаћао каплар-бравар потоњи маршал у аустро-угарској па је имао још један комплекс према Србији уз онај што су му српски сељаци поразили војску и срушили царевину.

Baš me interesuje kakvi su to antifašisti kada su u stanju da nemačkim drugarima, nacistima predaju bez trunke savesti i odgovornosti, još dok su imali sporazum o zjedničkoj borbi protiv neprijatelja, 300 ranjenih partizana koje su ovi sve odreda pobili. četnici su znali šta rade i kakva će sudbina partizane zadesiti. A tek krvavo orgijanje u Vraniću nad kolevkama kada su u zametku ubijali srpski rod i pleme, ne birajući novorođenče, sveštenika, seljaka, starca ili žensko. Eto, to su današnji junaci antifašizma u Srbiji. Imam plemenito, plemićko poreklo i to me već obavezuje da okrenem glavu od ovakvog smrada i životinjstva koje se danas u Srbiji zvanično i javno hvali i bogoradi. Strašno! Mislim da bi se nad ovim zgrozili i sami Nemci, baš onako kako se i Gleze von Horstenau grozio ustaškkih zločina. Da, ustaše susistematski ubijale i pod okriljem države, četnici ne. Ali, zar je to kriterijum po kome su jedni bili fašisti a drugi antifašisti. Nije li svojevrsni cinizam to tvrditi.

Citajuci komentare, mogu da zakljucim da je u ovom ostatku Srbije gradjanski hladni rat.

Usled ove kobne podele i dalje se nalazimo u onoj vec izlizano definisanoj poziciji da nama Srbima spoljni neprijatelj nije ni potreban za nase sopstveno unistenje!

Antikomunisticki stavovi uporno gube iz vida istorijski proces, dakle kretanje u vremenu, pa time i mene koje nastaju, kako kod ideologija, tako i kod ljudi, pojedinaca.

Prokomunisticki stavovi namecu svoj politicki model kao jedino pravedan i napredan. Takodje se gubi iz vida ljudska priroda koja, nazalost, i dalje svoju sustinu ima u zivotinjskom instinktu dominacije jedinke nad drugom jedinkom...

Desanka Maksimovic se pred smrt, posle iskustva svog dugog zivota zapitala:"Otkud sad najednom tolika povika na komunizam? Pa zar se ne vidi ta je i to neka vrsta hriscanstva?"
Iako ovo deluje paradoksalno, ima sadrzajne istine.

Vreme je da novi narastaji i generacije pokazu da umeju bolje i lepse... ali, mrka kapa!

Još je češći slučaj da uglačana pamet olako usvaja grube i sirove podatke i od takvih "činjeničnih istina" pokušava smesiti ukusnu pogaču. Višedecenijski ideološki post čini svoje i tako malovarošani zadovoljavaju svoju realnu glad. E, sada, ovako siti i presiti ispraznih bulaznosti pripovedaju svojim unucima sve mane i iluzije ovoga sveta. Silazak sa scene potrebno je, smatraju, "zasladiti" još "ukusnijim nadevom". Tako se čašćavaju sve brojnijim povodima, sećanjima a ponekada i izmišljenim datumima. Sve u uverenju da ih neće smetnuti iz sećanja ovi što dolaze posle njih. U tome je ispravljanje i reparatura "istorijskih istina" glavno mazivo.

Nije moguće manipulacijom i prevarom obesnažiti ono što je ceo slobodoljubivi svet krunisao 1945. godine. O potonje izdanim idealima može se pripovedati ali ta prilika se ne vezuje za Dan pobede kojim se obnavlja sećanje na sve one više nego brojn žrtve fađističkog i nacističkog terora. A pogotovo je vrhunski bezobrazluk švercovati uz takav pokušaj i antikomunizam. Makar zbog SSSR-a i ogromnih žrtava koje su u borbi protiv fašizma podneli komunisti. To danas ne rade samo u Hrvatskoj sledbenici ustaške ideje i pokreta već i u Srbiji slični njima. Znamo da su to četnici. U Rusiji to su belogardejci kao i u Sloveniji. U Nemačkoj znamo koje su to snage, u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Ukrajini, Poljskoj, Norveškoj, Holandiji, SAD, itd. Svuda ih ima. vezuje ih ista ideja, ideja revanšizma. Znamo i prema kome. Otuda i potcenjivanje i omraza spram Dana Pobede. No, sve ovo nije slučajno. Što se tiče fakta to je poseta ondašnjeg američkog predsednika, Ronalda Regana i nemačkog

...kamata je preplivala dvadeseti procenat, đavo je odneo šalu i u Vašington su se sjatile gomile nezadovoljnika ovakvim zaokretom. Ništa nije vredelo. Uz snažnu medijsku kampanju Regan je obnarodovao novu eru američkog biznisa. Nesputani liberalizam! On je značio razmrdavanje i otklanjanje svih prepreka sirovom biznisu. Imali su za to i jak motiv. Profitna stopa se topila. Nađen je lek! Kao i uvek okrivljeni su komunisti, socijalizam. Povratak tradiciji je postao amblem nove američke desnice. Primarno mesto dobijaju religija, antiradničko zakonodavstvo, borba protiv boraca za životnu sredinu. Vrši se snažan udar na temeljnu instituciju koja je ograničavala i regulisala dozvoljenu zagađenost. To je EPA/Environmental Protection Administration/. Ništa nije smelo omesti ofanzivu kapitala! Probijaju se sve moguće granice zaštite. Kao od šale toleriše se sve ozbiljnije prisustvo teških metala u okolini. Antikomunizam je u takvom miljeu bio najpoželjniji protivnik. A zastavu na

""Реди.
Што се Реди уНЕреди.

""Реди.Комуњаро. То што ти испричаш у квадилогији нормалан човек каже у реченици.

@Vladimir
"...nepotrebna borba izmedju cetnika i partizana..."
То је суштинска борба. Ради се о томе да су се партизани борили за ослобођење народа од фашизма и капиталистичког поредка. Покрет је био масован, јер народ више није хтео да ради и гине за другога.
Да не трошим време и простор, погледајте реаговања на следећу реченицу @Југословен-а
"Србија очигледно нема став - република која има престолонаследника, световна држава са црквама које доносе одлуке, има покрајине које признајући не признаје."
Препоручи коментар:
26
27
Ово је Србија 1942-е године а не 2014-е.
Данашња свест народа тешко да може да добаци до средњевековног нивоа.
Кажете:
-Mozda bi bilo bolje da pogledamo sta kazu neutralni istoricari... И ја са слажем са Вама. Има доста емисија на "тјубу". Од Невољних ратника проф. Драгољуба Живојиновића, преко циклуса емисија у којима гостује проф. Милош Ковић, па надаље.
Поздрав!

@Боб

pretvarati svoje slabosti u prednosti to se zove dijalektika, disciplina koju mnogi Srbi ne razumeju. Postoji lakši način da je shvate, studije, teži je kada ste u njenom vrtlogu. Svako im pravo na izbor pa tako i Srbi! Živela sloboda!