Веома добар текст, а сходно томе верујем да је добра и књига. Само морам истаћи да сам скептичан у смислу промене америчког понашања на светској сцени. Зашто? У америчком систему вредности доминира једна, а то је материјално богатство. Дакле, тежња је да имаш што више и више новца па макар се после гушио у њему што значи да је њихова елита већ дубоко загазила у екстремизам по том питању. Мишљења сам да и неолиберална теорија у правној и економској науци бар донекле има упоришта у овоме. И пошто на таквом поимању вредности почива цело америчко друштво, питање какво извршити промену? Систем вредности се веома тешко мења...

Мислим да већина наших истраживача греши називајући "Америку" империјом. (наравно да је јасно да говоримо о нечему што је изнад државне администрације САД-а и што се јавља као глобални усмеривач кретања човечанства). "Америка" је анти-империја, она нема центар, већ мноштво тачкица које се све крећу и усмеравају човечанство ка крајњем исходу - општој нивелацији, тржним центрима и забави. Људским правима, кроз стално спуштање вредносне лествице све ниже. То што је анти-империја чини је злом. Али, она нема ни императора, јер, за разлику од традиционалних империја, чије устројство долази одозго - дато од Бога, чији је император (аристократија) овоземаљски глас, анти-империја настаје и траје, јача кроз непрестану револуцију. Анти-империја своју моћ вуче одоздо, из подземног света (светова). То је њена о-култна основа. Критиковати "Америку" са позиција права, демократије, једнакости, слободе, јесте "конструктивна критика", па је управо треба критиковати са позиција традиционалних империја.

amerika ima, po meni, pitagorejskog boga materijalno uoblicenog u novcu; zato i nije imperija kao sto je to, na primer stari rim; nije, po meni, ni anti-imperija, jer poseduje policentricnost, dakle, obrojenu (tj. ne onu tipa logosa, koja odgovara jednom centru, bogu, istini) centricnost, nije acentricna; komentator upire pogled na dobru stranu; :) ;

@Sten

Demokratija i jeste forma i samo forma, način odlučivanja ( svako ima pravo glasati i biti izglasan).

Dobro ste primetili da je demokratija nacin odlucivanja, ali ste odlucivanje shvatili previse usko, svodeci ga samo na pravo glasa i pravo da se bude izglasan. Odlucivanje je slozen proces koji zavisi od mnogih faktora.
Da bi demos donosio ispravne odluke potrebno je i da ima mogucnost da stekna dovoljno znanja i da bude informisan o onome o cemu odlucuje. Svedoci smo da je demos, najcesce monopolom na informativnim medijima, dovodjen u zabludu.
Da li treba da Vas podsecam na kupovinu glasova, ucenjivanje glasaca ili stranaka, finansiranje izbornih kampanja od domacih ili inostranih centara moci...
Dakle osim forme demokratija ima i sustinu.

Amerika to je vladavina podzemnih koji su u svoje podzemne kočije upregli prizemne tipove, talog nakupljen sa dna ljudskog društva (ili onoga što je u ovom dobu ostalo od ljudskog društva).

Davno je prorečen (a i ovaj tekst simbolično dolazi od Prorokovića) uspon i pad Sotone i njegovih slugu. И његова владавина ће бити пре свега економска!



Uspon tog zla, koji je očit, je pogonska snaga ovih prizemnih, jer oni, budući zaslepljeni materijalističkom iluzijom i razvraćenom vizijom stvarnosti (u kojoj se zlo vidi kao dobro a dobro kao zlo), taj uspon zla vide kao "napredak" (progres), i tako zaludeli guraju svet u propast. Njima je gorko sve što je istinito, baš kao što je čoveku obolelom od žutice šećer gorak, iako je u zbilji sladak; ali zbog obolelog stanja on ga doživljava kao gorak. A slatka im je svaka laž.

Никада нисам чуо да постоји "будвански политиколог", односно не могу да схватим да ли на тај начин Пророковић жели да каже да је Марковић из Будве. Значи ли то да ако је неко завршио ФПН у Тананариви да је тананаривски политиколог.Ниједног момента не желим да умањим значај рада мр.Марковића,али морам да кажем да таквих радова,тако конципираних,са истим порукама,има, на страним језицима, поприличан број.Но,тематика којом се бави мр.Марковић је увиек актуелна.Гете каже:"Истину треба понављати, јер заблуде непрестано расту".
"Вредност монографије „Манифест...успешан покушај сагледавања светске политике „из угла који није контаминиран догмама империјалне елите“. Због тога ће аутору вероватно многа врата бити затворена. Империја не воли гласнике истине".Напротив, многа врата ће му бити отворена.Зар стврно мислите, г.Пророковићу, да је Имприја дрхти од "гласника истине".Човече, Империја иза себе оставља потоке крви,па не дрхти од било чије критике.Избегавајте, г. Марковићу, реч демократија.

Nisam bio u prilici(do sada) upoznati autora sa njegovim prilozima o stvaranju"postimperijalističkog društva"( dali?),međutim što je ključno pitanje koga se dotiče i g. Reddy.Ako pustimo izvorni pojam demokratije vezan za njenu kolevku antičku Grčku i gradove - državice, demokratiju kao ideologiju i praksu izvele su klase koje su se borile za političku i ekonomsku emancipaciju,što je posebnost buržoaski i socijalistički revolucija.Ergo.To znači, da je demokratija klasno determinisana i ona ima jedino vezu sa klasom(ili klikom) na vlasti.U buržoaskom sistemu poznajemo tzv.formalnu demokratiju gde je pojedinac formalno politički slobodan,ali u suštini zavisan od vlasnika kapitala.
Praksa empirijskog socijalizma pokazala je različite oblike tzv."demokratije" koja nije bila ni po suštini,a niti po formi - jer demos nije bio u prilici da vlada(kult ličnosti).Zato,je simpatična konstatacija Dr Švajcera(Nobel.)"da je
demokratija dobra stvar,ali će biti bolja kad se ostvari."

„Марковићева студија није књига мржње према Америци и Американцима. Јер и ова, некада за цео свет обећавајућа велика земља наде и њени анестетизовани грађани такође су жртве последњег у низу и досад свакако најперфиднијег вида империјалног тоталитаризма, алибијски заоденутог у племените идеале демократије и људских права, а безочно спровођеног и наметаног масовном медијском манипулацијом, финансијском алхемијом глобалног домашаја, бездушним санкцијама и непрестаним ратовима“.
Чини ми се да је ова формулација др.Дарка Танасковића ,најактуелнија и највише погађа оно што нам се уз Америку дешава.
Можда недостаје осећај да се све те "анестетизованости" америчког народа, после пада Берлинског зида и распада Совјетског савеза,се, мало по мало и све више и драматичније повећавају.Тај народ који губи сваку наду, више и не размишља о амеручком сну.Он постаје жртва непостојања алтернативе.Ратови су неизбежност и кад утрнеш од тога сазнања, немаш чему да се надаш.Свет је не ивици пакла.

Kako li se ovde razvi diskusija o demokratiji i njenim teoretskim vrednostima i znacenjima?! U svim zemljama, "perjanicama" demokratije, postoje , obicno, dve partije sa identicnom politikom, sa minimalnim ustupcima radnicima (sirokoj populaciji) ili krupnom kapitalu. Sve ostalo, bitno, vazno i sudbonosno za drustvo, je identicno. Primere znate!
U ostalom delu sveta "demokratski " izabrana vlast je uvek marionetska, nametnuta i beskrajno poslusna, bez obzira na obecanja i nade biraca.Primera bezbroj!

Svet je Roksildska monstruozna kreacija. Sve svetske poluge finansija, vlasti i moci su u njihovim rukama.
Nada sveta je da ce zemlje u usponu smoci snage da stvore paralelne poluge moci, inace svet moze da se spremi za novi vid robovlasnistva.

Toliko o diskusijama i razmisljanjima o demokratiji.