Добар, реалан текст. И још релативно благ, с обзиром на ситуацију.
Препоруке:
35
1
2
понедељак, 23 јун 2014 12:44
Deda Djole
Odlican clanak !
Vlast je nasla caku : novinar koji napise nesto sto se premijeru ne dopada, nece vise biti pozivan na vazne dogadjaje. Drugim recima :
Posto nisi na spisku pozvanih, odstupi !
Druga vrsta cenzure je izvestavanje o stanju u nasoj policiji. Tabu tema. Iz medija ne mozemo saznati da li narko bosovi rade u policiji, da li drze u sakama Vladu i Sudije . . . Mrak !
Препоруке:
29
2
3
понедељак, 23 јун 2014 13:05
x
цензура је достигла `високе домете` софистицираности 21. века, а АУТОЦЕНЗУРА је овде `ендемска` - мутирана "друштвено-политичка подобност" у медијском извештавању, `негована` већ целих 70 година ?! `Градитељи` социјализма се `преквалификовали` у ев-ропске `градитеље` са свом "коректношћу" и маниризмом, `наслеђеним` од претходника ?! А таква је већина медијског "естабилшмента" , цензура и аутоцензура је њихов `домаћи` миље ?! Отужно... из једне обмане у - другу воде такви `ендеми`....
Препоруке:
21
1
4
понедељак, 23 јун 2014 14:17
boban
Odlican tekst,analiza.
Vucic namece autocenzuru na starinski nacin.
Kada sin pita oca za cokoladu,otac ga odmah osamari.Sledeci put sin pita,otac ga bez reci osamari.
Posle toga, sin vise nikada ne pita oca nizasta.
Sin uvodi autocenzuru.
Препоруке:
27
0
5
понедељак, 23 јун 2014 14:36
ВнедељковиЋ
Свака част за чланак. Да, питање новинарке јесте врло дрско, али је ипак питање. Као у ретко којем чланаку , дат је и одговор. Садржајан и јасан.
Препоруке:
16
1
6
понедељак, 23 јун 2014 14:45
Нимбус
Цензура у Србији је обимнија и много дубља него што се "прелиставањем штампе" може сагледати. Ја ћу указати само на неколико примера, где све ТВ куће са националном фрекфенцијом дејствују једнако:
- Документарни филм "Тежина ланца" Бориса Малагурског могао је практично да види цео свет, али није подобан за ТВ емитовање у Србији.
- Исти случај са истим аутором, само је у питању документарац "Претпоставка правде".
- РТС је наручила, па затим одбила да емитује документарни филм "Валдхајм - скривено зло" Данка Васовића, о Јасеновцу.
- Уистину капитално остварење, шестоделни документарни филм "Краљевина Југославија у Другом светском рату" аутора М. Самарџића, није доступно широком гледалишту.
Ако томе додамо да су и ТВ серије наизглед забавног карактера "Равна Гора" и "Монтевидео" идеолошком цензуром и репарацијом буквално разбуцале стварне догађаје и праве карактере ликова, слика постаје комплетна.
Препоруке:
23
1
7
понедељак, 23 јун 2014 15:03
Радомир Кошанин
Видим уз текст као пример "независног" новинарства у Србији насловну страну дневног листа штампаног на хрватској латиници интересантног назива на енглеском језику "Informer", што у преводу значи потказивач, достављач, пријављивач, денунцијант. Има једна добра изрека старих Римљана на латинском језику: "qualis rex, talis grex", или на нашем "какав краљ, такви поданици".
Препоруке:
16
0
8
понедељак, 23 јун 2014 16:07
Zemunac
Gdin Vucic,recezent knjige o Toniju BLERU,mogao je da iskoristi priliku da tokom posete DOTICNOG GOSPODINA uruci PREVOD TE KNJIGE.DA ISPRDKU licno URUCI SVOJU RECENZIJU!Kakav JE TO vodja I KOLIKO PUTA JE MENJAO STAVOVE,SVI ZNAMO!Toliku kolicinu LAZI ne moze da pokrije ni cenzura,jedini jos mozemo da se nadamo da mu kum SESELJ,na TV DUELU POKAZE KO JE VECI PATROTA.MORACE gdin VUCIC da povede VISE KOBRI da ga na tom TV duelu zastite!AKO GDIN SESELJ,sto bi i za njega bilo dobro, odustane od mrznje prema drugim narodima, on je jedina je sansa da opoziciju UDRUZI i da se RESIMO OVE MARIONETSKE VLADE koja nas vodi u propasr!
Препоруке:
10
3
9
понедељак, 23 јун 2014 16:33
Veritas Triumphus
Да ли ће будућа питања о плагијату, уговорима са Етихадом и Фијатом, имагинарном фабриком чипова у Панчеву, обмањивању јавности о инвестицији Мерцедеса (о којој се, успут, мало прича у последње време) и другим неиспуњеним обећањима бити означена као ,,удар на државу''?
Naravno da hoce, ali pored tih neispunjenih obecanja cekajte jos malo kad pocnu odpustanja i prodaja za bud zasto ostale imovine....celo ovo vreme vodja i prvi gradjanin gradi autoritet u smislu "ja sam opasan"....tu se samo vodi koliko je vodja i prvi gradjanin iskompleksiran....na njemu je trag ostavila jedna obicna novinaraka jednim obicnim pitanjem, zamislite vi inteligenciju vodje i prvog gradjanina kad razmislja o pitanju koje mu ne odgovara a koje u stavri krije istinu....a kako sad da vodji i prvom gradjaninu neko postavi pitanje: "zasto ste branili falcifikovani doktorat a vamo se boris protiv kriminala"...vodja i prvi gradjanin sam sebi skace u stomak...veoma, veoma iskompleksirana licnost!
Препоруке:
11
0
10
понедељак, 23 јун 2014 17:01
катана
Проблем је у двозначености речи "слобода". Слобода шампе има две оштрице. С једне стране ви сте слободни да напишете шта хоћете, а штампа је слободна да објави шта она хоће.
Тек ако држава почне да кажњава, отпушта, прогони, хапси, итд. људе за слободу мисли и говора може да се говори о цензури и репресији слободе говора.
Слобода штампе не значи да су новине обавезне да објаве све и свашта.
Препоруке:
6
2
11
понедељак, 23 јун 2014 20:12
Orwel
Prstice sastaviti u oblik piramide, popiti nesto lorazepama, gledati u neku tacku u daljini i tihim glasom ponavljati : Nema cenzure, nema cenzure......oooooom, ooooom.............vi mi verujete..........oooooom..........oooooooooom...........vec od 2114 te zivecemo bolje, ooooooom..........SASTAVI PRSTICE MALMUNE, GDE ZVERAS! Ooooooommmmmm...............
Препоруке:
5
1
12
понедељак, 23 јун 2014 20:41
Teoreticar zavere i blagi paranoik
Dakle pitanje slobode!? Sloboda se ne moze odvojiti od odgovornosti koju sama namece. Ako neko smatra da je objavljivanje svega i svacega sloboda, onda se grdno vara. To je haos. Cenzura jeste represija i negacija slobode, medjutim moraju da postoje kriterijumi sta moze u novine, a sta ne. Kako sto rekoh, sloboda pisane i izrecene reci mora biti povezana i sa odgovornoscu, a to nuzno namece i dodatnu kategoriju koja spada u eticku i kazneno-pravnu sferu. Osim dokaza za izreceno, mora se obezbediti i javnost, ili kako vole da kazu - transparentnost.
Uz sve to vazan je i elemnt savesti novinara i urednika kojima sa jedne strane ona lezi u novacniku, a sa druge strane je kompromitovana vulgarnim makijavelizmom.
Sada dolazimo i do dijagnoze - Machiavellism Vulgaris - koji je ovladao i pozicionim i opozicinonim info prostorom, a u tom slucaju imbecilno je govoriti i slobodi.
Препоруке:
1
0
13
понедељак, 23 јун 2014 20:50
gile@nimbus
Verovatno ste slučajno zaboravili da nabrojite i (čini mi se film norveške produkcije) dokumentarni film o Srebrenici?
Препоруке:
3
0
14
понедељак, 23 јун 2014 22:08
фристајло
Цензура је потребна.
Она је филтер, који нешто пропусти, а нешто не; е, сад, у зависности од тога -шта је филтер- зависи да ли је можемо оценити позитивно или негативно.
Неко једном духовито рече- "Мишљење је као д*пе- свако га има", и у ово доба сведоци смо, да би свако и да га искаже, и да оно буде цењено исто као и од "аутора".
У тексту се расправља о саставу тих филтера; очито је, аутор цензуру каква је на снази види као нешто негативно.
А ја се сећам доба када је "шкарт" био одбациван, јер није пролазио "контролу квалитета". Неки стручни људи су то "мерили", одређивали шта иде у "рециклажу", шта је шунд, чије се мишљење поштује а чије игнорише.
И све је функционисало боље.
Но- то су били неки чудни људи; људи са интегритетом, знањем и образовањем, личним моралом и етиком.
А и грешили су.
Ипак, мање, много мање него данас, кад је све добро.
А кад је све добро- не ваља ништа...
Препоруке:
5
3
15
уторак, 24 јун 2014 13:59
Нимбус
Г. Гиле, да - тај норвешки документарни филм вредан пажње сам изубио из вида. Сигурно да има и других остварења које би требало поменути.
...
Кад смо код цензуре, ево нешто тазе од јутрос са војвођанског сепаратистичког сајта Динка Грухоњића и Недима Сејдиновића "Аутономија.инфо":
Access Denied! Your address is blacklisted. More information...
ИТД.
Нема много дана како је наречени Динко дигао свој громоглас на некаквој трибини против цезуре и црних листа.
Тако долазимо до Динкове моралне логике: Правда је кад ја направим црну листу; добро кад је направе мени слични; неправда кад је направе они који ми не дају довољно пара; фашизам кад црну листу направе мени супротни, који хоће да бране државу.
Овај потписник је једнако на црним листама "Слободне Војводине", "Б-92", "е-новине", "Новог Стандарда"...
Па и да сам сам. Али, колико је таквих, обичних људи, чија се реч гуши? Хиљаде. И, веле, нема цензуре?
Цензура не би била ни поменута да није упуштен "Пешчаник".
Препоруке:
4
0
16
четвртак, 26 јун 2014 09:15
Dr Jela Bisic
Kad kazem da smo moralno pali uzimam u obzir i razmazenost,koja je postala(pozeljni)deo zivotnog stila.Nekada davno,kad su komunisti dosli na vlast,mnogi su radili ono sto su smatrali da moraju,da bi ostali moralni,iako su rizikovali i svoj zivot,a o komforu necu ni da govorim.Pri tome je diskutabilno ko je navikao na veci komfor:Ti tadasnji,mnogi predratni burzuji,mislim da su bili navikli na veci komfor-ali to nisam sigurna.Danas se svako plasi-Goli je ukinut,zamene mu (jos)nema, a svako se boji da ce morati kod dede na selo. Pa sta?Po Bogu,smirite se i prestanite da se auto-cenzurisete.Cemu sve to?
.jpg)
Vlast je nasla caku : novinar koji napise nesto sto se premijeru ne dopada, nece vise biti pozivan na vazne dogadjaje. Drugim recima :
Posto nisi na spisku pozvanih, odstupi !
Druga vrsta cenzure je izvestavanje o stanju u nasoj policiji. Tabu tema. Iz medija ne mozemo saznati da li narko bosovi rade u policiji, da li drze u sakama Vladu i Sudije . . . Mrak !
Vucic namece autocenzuru na starinski nacin.
Kada sin pita oca za cokoladu,otac ga odmah osamari.Sledeci put sin pita,otac ga bez reci osamari.
Posle toga, sin vise nikada ne pita oca nizasta.
Sin uvodi autocenzuru.
- Документарни филм "Тежина ланца" Бориса Малагурског могао је практично да види цео свет, али није подобан за ТВ емитовање у Србији.
- Исти случај са истим аутором, само је у питању документарац "Претпоставка правде".
- РТС је наручила, па затим одбила да емитује документарни филм "Валдхајм - скривено зло" Данка Васовића, о Јасеновцу.
- Уистину капитално остварење, шестоделни документарни филм "Краљевина Југославија у Другом светском рату" аутора М. Самарџића, није доступно широком гледалишту.
Ако томе додамо да су и ТВ серије наизглед забавног карактера "Равна Гора" и "Монтевидео" идеолошком цензуром и репарацијом буквално разбуцале стварне догађаје и праве карактере ликова, слика постаје комплетна.
Naravno da hoce, ali pored tih neispunjenih obecanja cekajte jos malo kad pocnu odpustanja i prodaja za bud zasto ostale imovine....celo ovo vreme vodja i prvi gradjanin gradi autoritet u smislu "ja sam opasan"....tu se samo vodi koliko je vodja i prvi gradjanin iskompleksiran....na njemu je trag ostavila jedna obicna novinaraka jednim obicnim pitanjem, zamislite vi inteligenciju vodje i prvog gradjanina kad razmislja o pitanju koje mu ne odgovara a koje u stavri krije istinu....a kako sad da vodji i prvom gradjaninu neko postavi pitanje: "zasto ste branili falcifikovani doktorat a vamo se boris protiv kriminala"...vodja i prvi gradjanin sam sebi skace u stomak...veoma, veoma iskompleksirana licnost!
Тек ако држава почне да кажњава, отпушта, прогони, хапси, итд. људе за слободу мисли и говора може да се говори о цензури и репресији слободе говора.
Слобода штампе не значи да су новине обавезне да објаве све и свашта.
Uz sve to vazan je i elemnt savesti novinara i urednika kojima sa jedne strane ona lezi u novacniku, a sa druge strane je kompromitovana vulgarnim makijavelizmom.
Sada dolazimo i do dijagnoze - Machiavellism Vulgaris - koji je ovladao i pozicionim i opozicinonim info prostorom, a u tom slucaju imbecilno je govoriti i slobodi.
Она је филтер, који нешто пропусти, а нешто не; е, сад, у зависности од тога -шта је филтер- зависи да ли је можемо оценити позитивно или негативно.
Неко једном духовито рече- "Мишљење је као д*пе- свако га има", и у ово доба сведоци смо, да би свако и да га искаже, и да оно буде цењено исто као и од "аутора".
У тексту се расправља о саставу тих филтера; очито је, аутор цензуру каква је на снази види као нешто негативно.
А ја се сећам доба када је "шкарт" био одбациван, јер није пролазио "контролу квалитета". Неки стручни људи су то "мерили", одређивали шта иде у "рециклажу", шта је шунд, чије се мишљење поштује а чије игнорише.
И све је функционисало боље.
Но- то су били неки чудни људи; људи са интегритетом, знањем и образовањем, личним моралом и етиком.
А и грешили су.
Ипак, мање, много мање него данас, кад је све добро.
А кад је све добро- не ваља ништа...
...
Кад смо код цензуре, ево нешто тазе од јутрос са војвођанског сепаратистичког сајта Динка Грухоњића и Недима Сејдиновића "Аутономија.инфо":
Нема много дана како је наречени Динко дигао свој громоглас на некаквој трибини против цезуре и црних листа.
Тако долазимо до Динкове моралне логике: Правда је кад ја направим црну листу; добро кад је направе мени слични; неправда кад је направе они који ми не дају довољно пара; фашизам кад црну листу направе мени супротни, који хоће да бране државу.
Овај потписник је једнако на црним листама "Слободне Војводине", "Б-92", "е-новине", "Новог Стандарда"...
Па и да сам сам. Али, колико је таквих, обичних људи, чија се реч гуши? Хиљаде. И, веле, нема цензуре?
Цензура не би била ни поменута да није упуштен "Пешчаник".