Јован Душанић је међу првима, храбро и доследно овде писао о неолибералној пошасти. Томе треба скинути капу.
Препоруке:
20
0
2
понедељак, 08 септембар 2014 14:23
Дринко Кончаревић
Овај афирмативни текст лепо звучи али књигу нећу читати. У Србији, наука одавно нема подлогу на којој би се развијала. У српском друштву влада похлепа, безобзирност, неспремност да се дели са другима, грабеж, отимачина, црно-бело гледање ситуације, ограниченост за финесе ... Због свега овог што сам навео а има још елемената, ни аутор до сада није успео да са књигом заинтересује ширу јавност, да поруке из књиге, размотри као "рецепт" за могуће решење проблема. Није ми познато да је неки наш тајкун са својим новцима, стао иза неког научног пројекта.
Препоруке:
11
6
3
понедељак, 08 септембар 2014 14:23
ikonija
nema tranzicije za istu je potrebna startna pozicija koju imamo i cilj koji nemamo pa nema ni fenomena tranzicija ja bih nazvao propadanje tonemo i ništa drugo
Препоруке:
10
0
4
понедељак, 08 септембар 2014 16:42
Депрограмер
Аутор сугерише да је погрешно објашњавати деловање светске олигархије теоријама завере.
Аутор лоше сугерише и притом противречи себи. Јер сам објашњава у следећој реченици:
Светску олигархију аутор дефинише као сложену разнородну свеукупност транснационалних корпорација и банака, научних, консултантских и правних институција које их опслужују, међународних финансијских организација, затим разних организација које обликују јавно мњење.
Шта је то него једна велика завера, глобалних размера. Битно је да ту постоји мало језгро које одређује правила игре. Затим сви остали (несвесни крајњих циљева) играју по тим правилима док неупућене масе као несвесни релеји кличу тим новим правилима. Е то мало језгро јесте тајно друштво (због тајних циљева) по дефиницији. И то је чак и у оном петпрачком смислу тајног друштва, заиста имају разне ритуале, своју изопачену идеологију и религију. Чему иначе они Билдерберг састанци и боемске шумице и шта све не.
Препоруке:
15
1
5
понедељак, 08 септембар 2014 16:50
сељак беземљаш1
Треба да се залажемо...свест ...плурализам.
Остаје радикализам.
Задихани од трчања,радикална решења нам изгледају као разумно средство и лек којим се лечимо од историјског заостајања. Изабрана пречица нас врати на почетну позицију и акумулирамо нови радикализам.
Већ 1965.г. ако не раније,било је јасно као дан и ултрарадикалима из 1944.г.да су промашили, "да су жртве узалудне". Стотине фирми било је у стечају (то се тада звало принудна управа)Многи су тада примали "минимални лични доходак".Узгред да приметим тај "минималац" је у номиналном износу био као и сада.
ДВАДЕСЕТ ЧЕТИРИ ХИЉАДЕ ДИНАРА.(могуће да је то било 1966 или 1967)Стићи ће западна помоћ за одржавање режима, штампаће се плаве петохиљадарке, ојађени радници,око милион, одлазе на рад, углавном у Немачку и Француску, одакле шаљу зараду и овде тако појачавају неред.
наставак
Препоруке:
10
4
6
понедељак, 08 септембар 2014 17:25
сељак беземљаш 2
Као и данас у мас-медијима се причало и писало оно што нема везе са стварношћу.
Ево кратких извода из интервјуа који је Душану Богавцу 1983.г. дао у оно време познати економиста Бранко Хорват.
"Кад сам ја сам установио да се јавни тужилац мијеша у мој научни рад, ја сам престао да се у јавности појављујем.(1972.г.на суђењу листу СТУДЕНТ као кривично дело квалификована је економска експертиза Б.Х. примедба моја)
Мени је анализа показивала сасвим супротно да ствари иду низбрдо и да је оно што треба очекивати нешто слично катастрофи.(ради се о 1975 г. примедба моја)
Ја сам то написао и поднео Економском савету, и то је изазвало опште запрепашћење. Замолили су ме да то повучем....јер се незна како би се Економски савет после тога провео. Онда сам предложио,нека се барем информира један човек за кога се знало да доминира формирањем те политике, али се испоставило да нема никог ко би то Кардељу пренио.
Препоруке:
11
4
7
понедељак, 08 септембар 2014 17:53
сељак беземљаш3
Да,да.. у читавом СИВу није се могао наћи човек који ће моћи Кардеља упозорити да је већ 1975.г. било јасно да ова привреда иде низбрдо..једно добронамерно упозорење је изгледало као подривање...ништа мање уставног уређења....један од присутних је добио нервни слом.Директан нервни слом" Цитати су из збирке интервјуа које је Душан Богавац водио 1983.г. са већим бројем политичара, привредника и научних радника (коаутор је и С.Кљакић) и објавио 1986 у три тома и 400 примерака ФОТОСЛОГ Биро за умножавање и офсет штампу Београд.
Славних седамдесетих смо се задужили (помоћ је ишла за Пољску)па је 1979 стигао ММФ који ће нам 1980 дати највећи кредит у дотадашњој пракси тог фонда.
Социолог Јован Мирић абрајајући у књизи СИСТЕМ И КРИЗА Центар за културну дјелатност Загреб 1984.г.
19 свеучилишта,8 академија знаности и уметности,500 самосталних научних института...записати
"А шта стоји иза ових импресивних цифара.На то се питање академски и пристојно не да одговорити"
Препоруке:
10
4
8
понедељак, 08 септембар 2014 18:23
teorije zavere
"Teorije zavere delegitimisu naucne probleme i izbacuju iz racionalne i naucne analize,dakle prof.Dusanic smatra da delovanje oligarhije treba posmatrati iskljucivo sa stanovista interesa krupnog kapitala..."
Trebalo bi da ovo procitaju puk.Jefta i njegovi mnogobrojni obozavaoci i da se malo edukuju!
Препоруке:
10
2
9
понедељак, 08 септембар 2014 19:06
по свему судећи
Добар приказ добре књиге. Пуна подршка редакцији и проф. Душанићу. Само напред.
Препоруке:
8
3
10
понедељак, 08 септембар 2014 19:38
Stanić Milan
Od prof. dr Dušanića pročitao sam jednu vrednu knjigu"Tranzicija" - velika šansa,ali i opasna zamka.(izdanje:"Nikola Pašić"Beograd 2001.)Njena vrednost je posebna zbog naučnog i objektivnog pristupa ekonomskim zabludama Đinđić - Dinkić koji su državnu(društvenu imovinu) rasturili u paramparčad sa teškim i kobnim posledicama.Na strani 140 autor kaže"Najzaslužniji deo domaće kvazi elite za ostvarenje željenog cilja svetske oligarhije biva nagrađen i na taj način što ga ona uključuje u svoj periferni sloj..."
Uvek suštinsko pitanje u bilo kom segmentu ljudske delatnosti je klasno pitanje. Kapitalizam,u bilo kojoj formi ne oslobađa čoveka od raznih oblika potčinjenosti,etičkog relativizma,autoritarnosti države koja se pojavljuje kao aparat za ugnjetavanje,militarizma i ratova.SAD još uvek imaju ulogu hegemona u svetskim odnosima zasnovano na razrađenim mehanizmui specijalnog rata.
Препоруке:
11
2
11
понедељак, 08 септембар 2014 20:42
сељак беземљаш4
Раних осамдесетих било је јасно да нас је наша интелигенција довела у пустињу.
Нема кривице. Стварали смо је тако да промаши свет и век.
Гладећи Кардељеве правце развоја и неколико фраза о Мрксу и од Маркса, као да у свету није било промена 100 година после Маркса даље од пустиње, није се могло ни стићи.
Стварана у условима дегенеративне диктатуре "од стаљинизма до католичке диктатуре земаља средње Европе између два рата"(Милорад Екмечић о титоизму)
наша интелигенција личи на двеће на камењару.Израсло укриво,грбаво,повија се на сваком ветру.
Све наше радне организације биле су грађене као социјалне установе. Директори су били социјални радници а не менаџери.
Партијска држава је примитивна. Она сакати све установе. Томе треба додати да је од 1945 провалила злоба и мржња на чиновнике. Звало се то борба против бирократије и технократије.
Затребале су нам установе у пустињи али их није било.
Препоруке:
12
4
12
уторак, 09 септембар 2014 08:57
сељак беземљаш5
Неспособна или полуспособна,неискрени слуга,прављена на социјализму са америчким парама, навикла на западне робне куће,(код нас је од 1974 Фема позитиван лик, једини позитиван малограђанин у Европи)наша интелигенција је без икакве нелагоде прихватила "неолиберализам".Просто укрцавање на нови победнички талас.
Има нешто дубоко глупо у нашим"левичарима" и дубоко свирепо у "неолибералима" Спаја их папагајство.
Не можемо ми под неолиберализмом сматрати то што запослени и они који раде непријављени не примају зараду. И што су десетине хиљада упућене да се суде за зараде. И што тако затрпавамо и онако слабо правосуђе.Ни "леви"ни "десни" се не сете да се исплата зарада врши извршном исправом као грејање или ел.енергија преко приватних извршитеља. И што се не може водити социјална политика ако се незнају ни приходи ни непокретности становништва Нема ту ни наплате пореза ни...да не бројим
Препоруке:
9
4
13
уторак, 09 септембар 2014 09:31
сељак беземљаш5
О колонијалном статусу требало је мислити много раније.Извесни напредак преко купљених или добијених лиценци изгубили смо седамдесетих када нисмо искористили шансу да се на већем нивоу укључимо у партнерство са моћним фирмама.Захтеви да отклонимо недостатке били су дочекивани нашим подсмехом.
Наша лака индустрија (конфекција, обућа) била је пројектована на ПОЛИТИЧКОЈ чињеници да ће СССР куповати вечно од нас.
Када је то стало ми смо се суочили чињеницом да нам свет као посао нуди конце, кројеве,материјал..дакле да смо само проста радна снага која нема дизајнере, која није способна да врши набавку и продају.
Нису спорни марифетлуци либерализма, глобализације.
Ми нисмо имали ни један производ који смо могли масовно пласирати у свет. А то избегавамо да анализирамо.
Ја сам био запрепашћен када сам пре неки дан прочитао у политици да господин Борис Беговић пише да смо се осамдесетих уздизали а онда дошао Милошевић.
Препоруке:
8
5
14
уторак, 09 септембар 2014 16:06
сељак беземљаш6 (7)
Стоји та прича о неолиберализму, стоји и прича о пљачки али се не види незаустављив процес који нас је водио у том смеру.
Ево један неважан фрагмент.
Увек је стајала парола ХОЋЕ НАРОД (РАДНИЦИ) ДА РАДЕ.
То лепо звучи,па хумано, ма милина једна.
Пракса је била крајње реакционарна и водила укидању радних места.
У почетку то је водило вишку запослених. Најмање трећина каже свака процена (државна Крајгерова комисија 1982.г)
Вишак запослених незаустављиво рађа постављање некомпетентних од врха до дна. (порука коју нико не изговара а свако је зна је да фирма није заснована на економској законитости)
Успоставља се законитост да се труд и знање запослених успоставља стално на све нижем нивоу.
Понегде до потпуног глупављења.
Но то није све. Осамдесетих парола ХОЋЕ РАДНИК ДА РАДИ показује сву своју разорну снагу.
У суштини радило се о покушају да се задржи ниво стандарда који се имао у време донација и задуживања.
Држава, партија, медији повлађивали су "радницима"
Препоруке:
7
4
15
уторак, 09 септембар 2014 16:38
сељак беземљаш8
То је ломило и смењивало (смене су биле честе)полуспособна руководства и доводило крајње неодговорне и неспособне незналице са чудноватим плановима, причама и кадровским решењима.
Тај модел ће се из радних организација и установа коначно и потпуно прелити у политички живот на изборима 2000.г.и одржаваће се до дан данас.
Ја са поштовањем читам оно што пише господин Душанић.Покушавам само да кажем да ми ништа не разумемо из периода који претходи неолиберализму код нас.
Агробанка, Универзал банка,Развојна банка Војводине, НИП...није спорна пљачка и то треба кривично гонити али нам измиче да се ради о трошењу и инвестирању по
моделу из седамдесетих.
Господин Душанић би нас много задужио ако би писао о томе како је и зашто пропао МЕТАЛСЕРВИС И ЗМАЈ.
Био сам више пута у тим фирмама. Није им било спаса.
Задовољство ми је да читам текстове госпође-гђице Лорне Штрбац.Оно упоређење пејсажа са слика Саве Шумановића са садашњим Шидом је потресно.И јако.
Препоруке:
7
5
16
четвртак, 11 септембар 2014 04:38
dragan
@сељак беземљаш
A po kom su to, onda, modelu na Zapadu upali u krizu kada tamo nisu primenjivali samoupravni način odlučivanja već stopostotno čisto menadžerstvo i marketing? Ajede pa nam objasnite tu tržišnu panaceju i izvedite nas na kapitalističku "autostradu sunca". Imam utisak da ovde uporno vršite tek ideološku propagandu a sve pod kapom kobajagi nekakvog poznavanja poslovnog okruženja. Valjda, da se Vlasi ne dosete. No, poenta je u tome da ostali lako padaju na vaša fraziranja i čiste podvale bez ikakvog stvarnog sadržaja. I zato ste tako uporni. Ideološki marketing.
Препоруке:
3
3
17
петак, 12 септембар 2014 11:46
Nada
Odličan prikaz sjajne knjige!
Препоруке:
4
1
18
субота, 13 септембар 2014 11:44
A.B.
Gospođice Štrbac, protiv Srbije je vođen od 2000 do 2012 godine specijalni rat.Bogu hvala, najgore je prošlo. Preživeli smo. Loša ekonomska politika bila je deo tog specijalnog rata. Sa druge strane, pitanje je da li je Srbija ikada imala kapacitete za nešto konstruktivnije, bez obzira da li je reč o ekonomskoj politici ili prosvetnoj, kulturnoj itd.
Jovan Dušanić je zaista u svojim knjigama i kolumnama istupao protiv mejnstrima u ekonomskoj politici čiji su zagovornici od 2000 do 2012 godine bili ..da im ne spominjem imena... Danas 2014. godine, kada čujem da neko kritički govori o neoliberalizmu smešno mi je. Jer to više nema smisla.Da stvar bude smešnija današnja ''kritika neoliberalizma'' je u funkciji odbrane višeg dela srednje klase, upravo one klase koja ga je podržala kao projekat. Naravno,Dušanić je kritički govorio o neoliberalizmu početkom prve decenije 21. veka.
Препоруке:
4
1
19
субота, 13 септембар 2014 11:54
A.B.
Seljak bezemljaš, u pravu ste kada kažete da su kadrovi s vremenom psotajali sve lošiji i lošiji. Kada je cilj držati zemlju u permanentnoj nestabilnosti i ekonomskoj krizi, onda se za taj posao biraju najgori. Kako bi funkcioneri i funkcionerčići, dekani,urednici, i ostali uspevali sa svojim manipulacijama ako bi naspram sebe imali bar relativno pametne ljude. Nikako. Loša kadrovska politika traje dok traje i privatizacija. Tek kada se okonča privatizacija, tek tada bi se eventualno moglo nešto promeniti. I to samo eventualno i možda.Do tada, ozbiljnu perspektivu i ozbiljne šanse imaju glupi i tupi ljudi, bez svoje struke i bez ikakvih rezultata u svojoj struci, totalni anonimusi, ljudi koji se potvrđuju i dokazuju automobilima, kojima je najveći događaj u životu krkanje prasetine, oboleli od narcizma i ostalih poremećaja ličnosti itd. Tim ljudima knjiga, tekst, reč, misao, mišljenje, univerzalne vrednosti, umetnost, duh, vera, Bog itd ne znače apsolutno ništa.
Препоруке:
4
1
20
субота, 13 септембар 2014 12:13
A.B.
Intelektualci bi morali to da shvate. Verovatno su i shvatili. Dok oni govore o istoriji, civilizaciji, strateškim politikama,ljudskim pravima,Evropi, Rusiji, brzim železnicama, ostali ljudi razmišljaju o tome kako da kupe automobil, gde će ići na letovanje, kako da napakoste komšiji itd,itd. Ovakva promena u ljudima bila je zakonomerna. Ne radi se o kapitalizmu.To nije posledica kapitalizma i ''globalne potrošačke kulture''. To je rezultat jedne politike......
E sad, 2008. našli su se u čudu. Kriza u EU. usporavanje proširenja. Raščaravanje. Od ulaza u EU nema ništa... Nema para...MMF i SB davanje novaca uslovljava promenama. A ovi neće da se menjaju.
Zar od Micike, i Žicike očekujemo promenu????Pa Micika i Žicika sebe vide kao direktore, narodne poslanike..Vide sebe na TV ekranu..Kakva Evropa, Rusija,vrednosti,istorija,umetnost....Šta to znači Miciki i Žiciki?????
Препоруке:
4
1
21
субота, 13 септембар 2014 12:25
A.B.
Seljak bezemljaš, dok god je cilj nestabilnost i održavanje permanentne krize, a to će biti cilj dok god traje privatizacija, dotle će trajati potreba za Micikom i Žicikom i dotle će biti vrata zatvorena za ozbiljne ljude.
Препоруке:
4
1
22
субота, 13 септембар 2014 14:19
A.B.
I tako...Dok teče privatizacija u toku je i promena Ustava LSV sa ''vojvođanskim zastavama'' maršira. Za čas će se izazvati novi izbori,stvoriti koalciija sa NDS, i eto Vojvodine republike. I šta će skup Micika i Žicika učiniti po tom pitanju? Šta će učiniti svi ti članovi stranaka? Šta će učiniti svi ti bezveznjakovići s tamnim naočarima koji se predstavljaju po fb profilima kao političari? Ništa. Zašto ništa? Zato što su infantilni autoritarci.Zato što je vrh vrhova njihovog života posedovanje automobila, odlazak na letovanje, lajkovanje na fb.. Na nivou tog nekog automobila,na nivou letovanja, i lajkovanja na fb zaustavljena je njihova psihološka konstitucija. Izvan tih nekoliko detalja u njihovom životu nema ničega.Automobil-ličnost, letovanje-samorealizacija,itd
Препоруке:
4
0
23
субота, 13 септембар 2014 14:56
A.B.
Još nekoliko godina...još nekoliko letovanja...lajkova...i ode Vojvodina... Baš kako je S.A. na RTS-u rekao 2008. godine kada je Tadić potpisao statut.. ''Građani će posledice ovog čina osetiti za 10 godina.'' Ali,kao što sam rekao ''građani'' su zauzeti s fejsbukom, i maštanjem o sledećem letovanju i sledećem novom automobilu. A pošteno govoreći, ni ne znaju više kojim političkim strankama mogu da veruju.
Potrebno je hitno osnivanje nove stranke.
Što se tiče Dušanića,u vezi ekonomske politike od 2000 do 2012 bio je u pravu. Tu nema nikakvog spora. Bećarska ekonomija-prodaj- potroši, itd.
Препоруке:
5
0
24
субота, 13 септембар 2014 18:30
Reddy
@A.B.
Tipičan predstavnik zaumnog srbijanskog mentaliteta. Idi me, dođi me, prođi me!!! Glava kao tava!
.jpg)
Остаје радикализам.
Задихани од трчања,радикална решења нам изгледају као разумно средство и лек којим се лечимо од историјског заостајања. Изабрана пречица нас врати на почетну позицију и акумулирамо нови радикализам.
Већ 1965.г. ако не раније,било је јасно као дан и ултрарадикалима из 1944.г.да су промашили, "да су жртве узалудне". Стотине фирми било је у стечају (то се тада звало принудна управа)Многи су тада примали "минимални лични доходак".Узгред да приметим тај "минималац" је у номиналном износу био као и сада.
ДВАДЕСЕТ ЧЕТИРИ ХИЉАДЕ ДИНАРА.(могуће да је то било 1966 или 1967)Стићи ће западна помоћ за одржавање режима, штампаће се плаве петохиљадарке, ојађени радници,око милион, одлазе на рад, углавном у Немачку и Француску, одакле шаљу зараду и овде тако појачавају неред.
наставак
Ево кратких извода из интервјуа који је Душану Богавцу 1983.г. дао у оно време познати економиста Бранко Хорват.
"Кад сам ја сам установио да се јавни тужилац мијеша у мој научни рад, ја сам престао да се у јавности појављујем.(1972.г.на суђењу листу СТУДЕНТ као кривично дело квалификована је економска експертиза Б.Х. примедба моја)
Мени је анализа показивала сасвим супротно да ствари иду низбрдо и да је оно што треба очекивати нешто слично катастрофи.(ради се о 1975 г. примедба моја)
Ја сам то написао и поднео Економском савету, и то је изазвало опште запрепашћење. Замолили су ме да то повучем....јер се незна како би се Економски савет после тога провео. Онда сам предложио,нека се барем информира један човек за кога се знало да доминира формирањем те политике, али се испоставило да нема никог ко би то Кардељу пренио.
Цитати су из збирке интервјуа које је Душан Богавац водио 1983.г. са већим бројем политичара, привредника и научних радника (коаутор је и С.Кљакић) и објавио 1986 у три тома и 400 примерака ФОТОСЛОГ Биро за умножавање и офсет штампу Београд.
Славних седамдесетих смо се задужили (помоћ је ишла за Пољску)па је 1979 стигао ММФ који ће нам 1980 дати највећи кредит у дотадашњој пракси тог фонда.
Социолог Јован Мирић абрајајући у књизи СИСТЕМ И КРИЗА Центар за културну дјелатност Загреб 1984.г.
19 свеучилишта,8 академија знаности и уметности,500 самосталних научних института...записати
"А шта стоји иза ових импресивних цифара.На то се питање академски и пристојно не да одговорити"
Trebalo bi da ovo procitaju puk.Jefta i njegovi mnogobrojni obozavaoci i da se malo edukuju!
Uvek suštinsko pitanje u bilo kom segmentu ljudske delatnosti je klasno pitanje. Kapitalizam,u bilo kojoj formi ne oslobađa čoveka od raznih oblika potčinjenosti,etičkog relativizma,autoritarnosti države koja se pojavljuje kao aparat za ugnjetavanje,militarizma i ratova.SAD još uvek imaju ulogu hegemona u svetskim odnosima zasnovano na razrađenim mehanizmui specijalnog rata.
Нема кривице. Стварали смо је тако да промаши свет и век.
Гладећи Кардељеве правце развоја и неколико фраза о Мрксу и од Маркса, као да у свету није било промена 100 година после Маркса даље од пустиње, није се могло ни стићи.
Стварана у условима дегенеративне диктатуре "од стаљинизма до католичке диктатуре земаља средње Европе између два рата"(Милорад Екмечић о титоизму)
наша интелигенција личи на двеће на камењару.Израсло укриво,грбаво,повија се на сваком ветру.
Све наше радне организације биле су грађене као социјалне установе. Директори су били социјални радници а не менаџери.
Партијска држава је примитивна. Она сакати све установе. Томе треба додати да је од 1945 провалила злоба и мржња на чиновнике. Звало се то борба против бирократије и технократије.
Затребале су нам установе у пустињи али их није било.
Има нешто дубоко глупо у нашим"левичарима" и дубоко свирепо у "неолибералима" Спаја их папагајство.
Не можемо ми под неолиберализмом сматрати то што запослени и они који раде непријављени не примају зараду. И што су десетине хиљада упућене да се суде за зараде. И што тако затрпавамо и онако слабо правосуђе.Ни "леви"ни "десни" се не сете да се исплата зарада врши извршном исправом као грејање или ел.енергија преко приватних извршитеља. И што се не може водити социјална политика ако се незнају ни приходи ни непокретности становништва Нема ту ни наплате пореза ни...да не бројим
Наша лака индустрија (конфекција, обућа) била је пројектована на ПОЛИТИЧКОЈ чињеници да ће СССР куповати вечно од нас.
Када је то стало ми смо се суочили чињеницом да нам свет као посао нуди конце, кројеве,материјал..дакле да смо само проста радна снага која нема дизајнере, која није способна да врши набавку и продају.
Нису спорни марифетлуци либерализма, глобализације.
Ми нисмо имали ни један производ који смо могли масовно пласирати у свет. А то избегавамо да анализирамо.
Ја сам био запрепашћен када сам пре неки дан прочитао у политици да господин Борис Беговић пише да смо се осамдесетих уздизали а онда дошао Милошевић.
Ево један неважан фрагмент.
Увек је стајала парола ХОЋЕ НАРОД (РАДНИЦИ) ДА РАДЕ.
То лепо звучи,па хумано, ма милина једна.
Пракса је била крајње реакционарна и водила укидању радних места.
У почетку то је водило вишку запослених. Најмање трећина каже свака процена (државна Крајгерова комисија 1982.г)
Вишак запослених незаустављиво рађа постављање некомпетентних од врха до дна. (порука коју нико не изговара а свако је зна је да фирма није заснована на економској законитости)
Успоставља се законитост да се труд и знање запослених успоставља стално на све нижем нивоу.
Понегде до потпуног глупављења.
Но то није све. Осамдесетих парола ХОЋЕ РАДНИК ДА РАДИ показује сву своју разорну снагу.
У суштини радило се о покушају да се задржи ниво стандарда који се имао у време донација и задуживања.
Држава, партија, медији повлађивали су "радницима"
Тај модел ће се из радних организација и установа коначно и потпуно прелити у политички живот на изборима 2000.г.и одржаваће се до дан данас.
Ја са поштовањем читам оно што пише господин Душанић.Покушавам само да кажем да ми ништа не разумемо из периода који претходи неолиберализму код нас.
Агробанка, Универзал банка,Развојна банка Војводине, НИП...није спорна пљачка и то треба кривично гонити али нам измиче да се ради о трошењу и инвестирању по
моделу из седамдесетих.
Господин Душанић би нас много задужио ако би писао о томе како је и зашто пропао МЕТАЛСЕРВИС И ЗМАЈ.
Био сам више пута у тим фирмама. Није им било спаса.
Задовољство ми је да читам текстове госпође-гђице Лорне Штрбац.Оно упоређење пејсажа са слика Саве Шумановића са садашњим Шидом је потресно.И јако.
A po kom su to, onda, modelu na Zapadu upali u krizu kada tamo nisu primenjivali samoupravni način odlučivanja već stopostotno čisto menadžerstvo i marketing? Ajede pa nam objasnite tu tržišnu panaceju i izvedite nas na kapitalističku "autostradu sunca". Imam utisak da ovde uporno vršite tek ideološku propagandu a sve pod kapom kobajagi nekakvog poznavanja poslovnog okruženja. Valjda, da se Vlasi ne dosete. No, poenta je u tome da ostali lako padaju na vaša fraziranja i čiste podvale bez ikakvog stvarnog sadržaja. I zato ste tako uporni. Ideološki marketing.
Jovan Dušanić je zaista u svojim knjigama i kolumnama istupao protiv mejnstrima u ekonomskoj politici čiji su zagovornici od 2000 do 2012 godine bili ..da im ne spominjem imena... Danas 2014. godine, kada čujem da neko kritički govori o neoliberalizmu smešno mi je. Jer to više nema smisla.Da stvar bude smešnija današnja ''kritika neoliberalizma'' je u funkciji odbrane višeg dela srednje klase, upravo one klase koja ga je podržala kao projekat. Naravno,Dušanić je kritički govorio o neoliberalizmu početkom prve decenije 21. veka.
E sad, 2008. našli su se u čudu. Kriza u EU. usporavanje proširenja. Raščaravanje. Od ulaza u EU nema ništa... Nema para...MMF i SB davanje novaca uslovljava promenama. A ovi neće da se menjaju.
Zar od Micike, i Žicike očekujemo promenu????Pa Micika i Žicika sebe vide kao direktore, narodne poslanike..Vide sebe na TV ekranu..Kakva Evropa, Rusija,vrednosti,istorija,umetnost....Šta to znači Miciki i Žiciki?????
Potrebno je hitno osnivanje nove stranke.
Što se tiče Dušanića,u vezi ekonomske politike od 2000 do 2012 bio je u pravu. Tu nema nikakvog spora. Bećarska ekonomija-prodaj- potroši, itd.
Tipičan predstavnik zaumnog srbijanskog mentaliteta. Idi me, dođi me, prođi me!!! Glava kao tava!