Проблем окупације Метохије и Косова може да се реши само војнички.
И баш тако ће бити решен.

Потребно је пре тога ослободити један мали део Београда, само неколико државних зграда.
Све остало ће тећи лагано.
Знамо и како, ми то можемо и има оних који хоће.
Не више од 50 хиљада квалитетно обучених, дисциплинованих и организованих родољуба.
Операција од 15-так дана.
Ништа више.

Сјајан текст господине Ђикићу!
Нема предаје, доћи ће тај тренутак.
И брже него што се надамо.

Одличан чланак и на нивоу аутора. Само, можда би сада требало рашчланити поједине теме које се наводе у чланку, и детаљно их обрадити. Има ту доста тога: судбина несталих, трговина органима, узурпација имовине (приватне и државне), и много тога другог, а нарочито треба обрадити историјски концепт односно отимање КиМ кроз читав 20. век, итд.
КАд смо код овога, изванредно је повлачење везе и подвлачење синергије развоја комунистичког покрета (1928 до данас) и осамостаљења Косова. Можда највреднији део текста је подсећање на закључке Конгреса КПЈ у Дрездену, када је једна од одлука и била да се Косово одупре великосрпској буржоазији, и да се припоји матичној држави - Албанији. Наша историографија се овим историјским моментом мало бавила, а по много чему је кључан за катастрофу која се дешавала српском наароду и држави, све до данашњег дана.
Понављам, изванредан и вредан текст, каквих је мало у нашој публицистици.

@Горан Јевтовић,
Ослободиће се Косово и Метохија једног дана. Само је једно питање, када? Подсетио би Вас на једну књигу, група совјетских аутора,"Психологија, војна", која је код нас, преведена шездесетих година прошлог века а могла се наћи на полицама четних библиотека ЈНА. У тој књизи, разматра се питање неизвршења договора. Узрок овога јесте размишљање учесника договора,:"ја ћу изостати а остали ће солидарно одрадити моју обавезу". Како сви овако размишљају, договор се не оствари. Исто питање, проучавали су амерички психолози ("Политика" осамдесетих...)код америчких бизнисмена. Исти закључак. Исто је било и у самоуправљању. Бојим се да ће се ово поновити јер нам испирају мозак па се понашамо ко демонстранти у Америци ових дана. Губи се колективни дух. Реагује се на површну импресију, без дубљег залажења у суштину питања. А онај ко не разуме суштину, тај се не бори, па је тренутак када ће се Косово и Метохија вратити Србији јако тешко одредити. Али не предајемо се ...

Добро каже аутор: Косово је ГОРЕ у односу на Београд. Доле само може бити Бока Которска, јер је на нултој надморској. У духовном смислу, у односу на мало тога може Београд да буде ГОРЕ.

Саваке године овај Институт пронађе по неколико стотина несталих муслимана и по десетак Срба. Тужбе на рад Института чаме већ годинама у ладици државног тужиоца. Примјер други: Очигледан ратни злочин који је извршила хрватска проусташка авијација 1995. на чувеној Петровачкој цести усмртивши десетак цивила и неколико десетака ранивши. Све документовано и поткрепљено. Тужба чучи негдје у хрватским тужилаштвима. Примјера још има сијасет али закључак је јасно и лако изводив.Злочини према Србима, њиховим колективним и личним правима не постоји. Зашто је то тако видимо у свјетлу најновије украјинске кризе. Погинули Руси у очигледним злочиначким нападима украјинских фашистичких фаланги се не броје. Они нису људи.Они су терористи. Они су агресори у својој земљи. Они и јесу за побити. Језиво али истинито.Зато ту институционалног ријешења нема ма колико нас то коштало, а већ нас кошта. Никакав Борко Ђурић или Стефановић, никакав Вучић нас ту не могу спасити. Јер за западне касапе ми нисмо људи!

Položaj Srba na Kosovu i Metohiji nikada više neće biti dobar. To je normalna posledica onoga što se na tim prostorima izdogađalo. Treba se zauvek osloboditi iluzija da se tu nešto bitno može popraviti. Najveći problem je u tome što iza Kosova stoji Amerika. Iza Srbije niko. Da nam je prvi komšija Severna Koreja, to tako, sigirno, ne bi bilo. Ali, nažalost, nije. Da pričamo o nekakvoj pravdi, besmisleno je. Na ovoj planeti pravde već odavno nema. Might is right, ili, što bi se u prevodu reklo, sila je pravda.

@Горан Јевтовић
Горане, у овом тренутку Срби су на тако ниском нивоу националне свести, да кад би им дали оружје у руке, последње што би радили било би ослобађање Косова и Метохији. МИ под хитно све интелектуалне снаге (а овај портал то ради на прави начин) морамо ставити у функцију јачања националчне свести. Наши непријатељи нису нимало наивни. Они знају да је оружје најмање важно, јер се лако набави. Али они нама убијају националну свест, а поготову код младих генерација. Отуда и турбо фолк, отуда латиница, отуда раздори у СПЦ, отуда десетине хиљада абортуса... Њима треба Србин који није национално свестан. Србин који је маса за обликовање. За сада то успешно раде јер су медији њихови. Али ми морамо макар од уха до уха, да људе освешћујемо. А када је Србин свестан, па још кад се окрене Богу, е онда ће ослобођење ићи много лакше него што мислимо.

@ Форевер Јанг
Нисте ме разумели.
Написао сам, и то је кључна тачка:
"Потребно је пре тога ослободити један мали део Београда, само неколико државних зграда."
Тек након тога иде онај део од око 50 хиљада бораца.
Али, то неби били Срби испраних мозгова, већ квалитетно организована и обучена, нова Српска војска.
Њу је могуће оспособити и опремити за годину дана од дана ослобађања Београда од квинслиншке власти.
Будите убеђени.
Поздрав.

Nama Srbima bajke su jedino rešenje. U tome najviše uživamo.

Било је тешко ово читати али преко потребно, хвала аутору.
Ђосићев дневник односио се на 1966 "На том кобном пленуму ЦК СК СРбије у мучним распињањима међу политичке истине слуђао сам нападе шиптарских комуниста на српски национализам и терор Удбе на КиМ приликом одузимања нелегалног оружја, истовремено сам слушао самокритично саглашавање српских комунистичких функционера са шиптарским друговима.

Била је то људска, морална и национална капитулација српских комуниста пред шовинистичком агресијом Албанаца у име Брионског пленума.

Нико од Срба говорника на том форуму, ни оних са Косова, ни из Србије није прозборио ни реч о шиптарским насиљима над Србима и бежању Срба са КиМ, нико није поменуо прогоне.

Био сам постиђен и очајан."

"Данас се највише политичке личности ове земље и не дотичу часних имена Косова и Метохије"
За њих је посао завршен, дакле: на оружје!

Лично сам јако емотивно доживео овај текст г. Ђикића кога поздрављам. Не знају они где је Сува Река, а како ће тек да знају где је Мушутиште где је 1999 сравњен са земљом храм свете Богородице Одигитрије из 1375, где је и манастир св. Тројице претворен у прах? Хеј, из 1375 (15 година касније десила би се Косовска битка!?)! Па тамо су била записана постојанства многих крштених Срба по породичној вертикали. Уништени су да би од таквих Срба настали они данас за које су Метохија и Косово само некорисна и незанимљива географија. Па како да знају кад су некрштени, брозовим скалпелом оперисани од Св. Саве, од припадања колективном сопственом и достојанственом. Данашњи Србин без те метохијскокосовске суштине има архетипски прекид. Инвалидан је! Из таквог инвалидног проистиче данашња српска реалност и друштвена и државна. Дакле, Метохија и Косово су обавезни елемент здравља српског народа као појединачног тако и државног. Без њега, болест до даљњег хара Србијом и српским народом. Болест!

Другови! Немојте тако против комуниста. Дрезден, КПЈ, Стаљин, Тито, социјализам, овај, онај. Они су хтели све најбоље за Србе, али ми то нисмо разумели.