Жика је науморни витез Слободе, иако већ у озбиљним годинама, његов борбени дух и бритки ум су у пуном напону снаге. На свом пољу деловања даје максимум.
Његови текстови и говори су међу најбољима на НСПМ.

Господине Јовановићу, уз дужно поштовање јер вас веома ценим, ствари је требало назвати правим именом, а то је да је званична Ц.Гора признала тзв. независност Косова и са том марионетском творевином сарађује у пуном капацитету, као са правом државом.

Дакле, ударили су нам нож у груди, то чине без престанка на многобројним питањима и зато стално треба износисити истину.
Поготову у оваквим приликама.
Ништа се неће постићи гурањем под тепих тако крупних догађаја и својеврсним фемкањем.
Бар ви то не морате да чините.

Zboga ovakvh kao Živadin su nas i bombadirali jer je i on perjanica našeg Slobe i još misli da je Brežnjev živ.

У праву сте, Жико. Због таквих који говоре истину, који поштују своју земљу, боре се за њен интерес, а принципијелни су и нису против других. Због такве политике су нас напали, јер су они све друго од овога.

Ау 2014, а као да је 1945. удба и комунисти у пуном сјају и снази. Не знам кад планирају да оставе српски народ на миру.

Свака част. Изврстан говор.

Као 'потомак' Велике Народне Скупштине у Подгорици (мој покојни отац је био њен посланик) која је одлучила уједињење са Србијом, захваљујем се господину Јовановићу на напору да се одржи историјска истина тог догађаје, која , се срамно ревидира од садашњег режима у ЦГ.
Био сам врло млад тада ,али се сјећам одлично кад ми је отац објашњавао зашто славимо два уједињења- један 26ог Новембра, а другог 1ог Децембра- само четири дана касније.
Отац ми је одговорио да се Скупштина пожурила јер су посланици хтјели да Црна Гора уђе у Југославију-као српска покрајина.

Захваљујем се на коментарима, питањима и примедбама. Верујем, да је све речено добронамерно.
Своју дужност видим управо онако како је види и више коментатора - да "угађам" само чињеницама и сопственом уверењу. Трудим да тако и буде кадгод што изговорим, или напишем. Некад у томе више некада мање успевам, некад не успевам уопште.
Притом, до мене стижу две врсте примедби - једне, да говорим превише "у рукавицама", као што су поједине у коментарима овде,и друге, да ми је речник искључив, оштар. Поштујући и једне и друге, тешко да ишта битније у стилу, у убеђењима поготово, могу да променим. Не зато што не бих желео да пишем и говорим разговетније, већ зато што је све, па и стил лична одлика.
Искрено, верујем, да је у овом тексту све јасно, иако никог лично нисам поменуо. Имам утисак да поједини коментатори недовољно уважавају да сам говорио на комеморацији, у Храму СПЦ, код браће, али ипак,у гостима и поводом изузетних историјских догађаја, а не на тргу или политичком збору.

Живадин је сведок-сарадник наше пропасти

Рођен 14. новембра 1938. у Опарићу, Србија.
Основну школу завршио 1953.у Драгову а гимназију у Јагодини 1957.
Дипломирао на Правном Факултету Универзитета у Београду 1961. 1961. – 1964.Правни референт у Скупштини општине Нови Београд.
1964. Аташе у Државном секретаријату за иностране послове СФРЈ.
1966. – 1970.Вице-конзул у Генералном конзулату СФРЈ у Торонту, Канада.
1970. – 1974.Саветник у Кабинету Председника Републике (СФРЈ).
1974. – 1978.Саветник у Амбасади СФРЈ у Најробију, Кенија.
1978. – 1988. Саветник Председништва Републике Србије, за спољну политику; секретар Републичког савета за односе са иностранством Србије
1988. – 1993. Амбасадор СФРЈ (СРЈ) у Анголи (Намибији, Сао Томе и Принципе)
1993. - 1994. Амбасадор у Савезном министарству за иностране послове СРЈ
1994. – 1998. Помоћник Савезног министра за иностране послове СРЈ
1998. – 2000. Савезни министар за иностране послове СРЈ

Већ у неколико наврата г.Живадин Јовановић показује,више него кад је био активни политичар и министар,да разуме и промишља свет у коме смо ми Срби "једна сламка међу виорове",али сламка која зна и свој положај и своју судбину па чак и начин да ојача и опстане.Трезвеност и скромност овде нису подељене на равне части.Трезвеност надилази многу другу а скромност јој хоће да отупи оштрице.То нас "србијанце" и кад смио изнад других,ставља на рабош вечних кушњи.Већи је онај који се отуда буса ,него наш који с нама невоље куса.А човек види и казје велике истине света и времена.Она Реченица о богатима који имају веома виспрене начине да узимају а да мало или нимало дају, је једначина за свет.Свака реченица кристално јасна и пун погодак.Јевтовић кевће јер је једнозначан,удара јер не схвата , нити призаје финесе.Човек који хоће ТВ Бастиљу,замера човеку који види преко свих брда и замки и бива уљудан и кад ломи погачу читаве историје.Оно "удри банду" нам је у топузу.Живадин је наш жиловлак

I steta je sto Srbija nema vise ljudi tog kapaciteta. Mi, ovde, mozemo da "drmamo kavez" dok nam ne dosadi. Ali, u ovo vreme kada nam diplomatiju vode "partijski" kadrovi. ovakvih vise nema. Sve je podredjeno licnom bogacenju i biti na vlasti. Niko i ne pokusava da makar pogleda siru sliku. Da vidi u kakvom to mi svetu zivimo. Dr Arcibald Rajs je dao odlicnu definiciju o "srpskim intelektualcima". Da, potpuno je u pravu, ali nije uzeo u obzir da nas ima i koji ispred svog interesa stavljaju interes Srbije. Ja se, iskreno, nadam da ce nas narod iznedriti nekog pametnog. Da zaustavi smrtonosnu spiralu: Potrosacko drustvo (trziste za zapadne kompanije), smanjenje svih prihoda (narod na granici siromastva), automatski smanjen natalitet. Sve to, zajedno vodi NESTAJANJU i Srba i Srbije! Da li je, iko svestan sta se dogadja?

@фристајло
Горан Јевтовић
"Дакле, ударили су нам нож у груди
Поткрала Вам се грешка, господине Јевтовићу.
Пре бих рекао- у леђа.
То ми више личи на садашњу Црну Гору.
За ову варијанту- "у груди" потребно је нешто интегритета, храбрости; а ја то већ поодавно не видим на тој страни..."

Neki komentatori se izivljavaju sa 'frontalnim napadom', na Crnogorce, kadgod se pojavi neki tekst o CG, kao da Beograd posjeduje neki veci 'integritet' od Djukanovicevog. Bas sad kad Vucic uvlaci Srbiju u Nato i priznaje 'de facto' secesiju Kosova. Ako ovo ne predstavlja 'noz u grudi' jedinstvu Srpstva, neka neko kaze sto je.
Sa ovakvim manifestacijama prepotentnog srbijanskog mentaliteta -pasaluckog patriotizma- Srpstvo nema mnogo sanse da prezivi.

@ namcor
Sto ste zeleli stim da kazete?
(Ostavite se prostakluka i bijesa. Dajte argumente)

@ namcor
Posto ste zauzeli pristojniji ton, odgovoricu vam.
'Srbijanac', za Srbe koji zivimo izvan Srbije, ne znaci nista drugo, nego- 'Srbin iz Srbije', sto je nepraktican izraz za svakodnevnu upotrebu. Za nas, tu nema nicega pogrdnog-i nema nikakve veze sa Austro-Ugarskom!
Kad god je potrebno istaknut, da se radi o Srbima iz Srbije, ovaj izraz ce ostat u upotrebi. Zato bi bilo preporucljivo ako bi ste se oslobodili vaseg kompleksa uvreda.
(Moj komentar uostalom, nije bio upucen- licno vama.)

@Peter RV

Сами Срби из Србије врло ретко себе зову "србијанци"; затим, очигледно је да то име форсирају српски непријатељи, у циљу лоповлука: сви Срби ће бити "србијанци", а Срби изван Србије ће морати да се утопе у хрвате, црногорце, војвођане и сличне глупости.

На крају, ако ово не схваташ, или схваташ, па си дакле непријатељ Срба, онда макар из осећања пристојности и лепог васпитања не зови неког онако како он то не жели.

Све се замешало кад је Цвијић (Херцеговац) направио своју карактерологију Срба па је своје издигао до неба - све остале ставио и то џумле испода"њијех".Тако су рецимо(да не идемо далеко) Ере и кад су продавале некад катран по српским селима,сматрали природним да тим тупавима српским сељацима, заговарајући их,наспу из мешине више катрана но што су имали поребе да купе и славодобитно веровали да су им подвалили.А ја као дете слушао како су ти тупави сељаци тај наук одавно научили па наручивали катрана мање но што им треба рачунајући на ову ерску домишљатост.Смеју се они тамо али се подсемавају и ови овде.Добро једнима а добро и другима.Али ту није крај.Басара,ерски, изиграва сваку личност у српској историји од Крађорђа до Добрице Ћосића.Нико добар и нико подобан.То иде тако далеко да највећи описвач Срба Добрица Ћосић сада ни у УКСу где столује један други Ера,после смрти није, на неком постхумном скупу поменут а камо ли слављен."Србијанац",највећи кога имамо а и њега прећутасмо

Peter RV
@namcor

Ја мислим да је око ове теме о "Србијанцима" све поодавно јасно, да је тај назив злонамеран и увредљив, и да је то потпуно расправљено.
Зато сам ћутао.
Свако, ко би да комуницира са Србима-мора то да има на памети. Зато нисте ни требали да отпочињете глупу дискусију.

Светла Подгоричке скупштине нису погашена.
Ово што видимо је политика од данас до сутра.
Под притиском.Тако мисли већина у Црној Гори.

Господине Јовановићу,

Ви не да нијесте говорили јасно, него је ово нешто најконфузније што сам икад прочитао и једино што може да вам иде у прилог да је ово краћа верзија изреченог и да у остатку лежи све о чему ћу да вас критикујем.

Прва моја примједба је да у свом тексту се не можете да одлучите да ли сте историчар или политичар – критикујући политичаре који глуме историчаре, али вам није засметало да у наставку дајете своју интерпретацију историјских догађања.
По свим хришћанским нормама, Гаврило Принцип јесте погријешио јер је убио човјека колико год да је он био грешан - што јесте гријех, самим тим, јесте извршио „терор“ ( Ф. Л. Террео = уношење страха ).

Да ли смо ми Срби хришћани или нијесмо када кажемо да је у реду убити у име неког вишег циља, питање је над питањима за све нас. И сам се ту колебам, јер мислим да Гаврило урадио једну хуману ствар у заносу свог родољубља - али повезивати то са хришћанством јесте Богохуљење.

Током рата, као министар у Милошевићевој влади, бранили сте Србију прилично конфузно, попут овог изреченог у овој бесједи о Српству: ред српства – ред државној/националног суверенитета, што у постојећим границама суверене државе Србије искључује једно друго, када су Срби као народ и будуће границе српске државе у питању.

У тексту се такође истовремено позивате на поштовање постојећих граница свих држава, плашећи се „њихових ревизија“, да би у наставку назвали “лицемјерним непризнавање и гажење интереса других НАРОДА“, те се директно се уплићете у унутрашње односе једне сусједне суверене државе (БиХ) коју је и Србија званично признала и то у вријеме када сте ви били њен министар?!

Ако „народи“ као правило у већини случајева живе у више „држава“, на који то начин поистовјећујете земљу (јус соли) и крв (јус сангвинис)и на коју се то међународну норму и повељу позивате?

Да ли је вама јасна разлика између „српске нације“ и „српског народа“: Србијанца и Србина?

Истина је на другом мјесту, а она је да су Срби као вишевјековно потлачени народ, гинули да би живјели у једној држави и само ћете тај „циљ“ наћи у нашој књижевној и народној поезији и прози.

Нажалост, захваљујући несмотрености те наше елите, с краљем на челу, Лондонским споразумом из 1915. године, та будућа држава је имала не само погрешну елиту (масоне), него касније и вођу (Тита ), и своје име (Југославија).

Интересантно да у тексту нема једне једине осуде црногорског режима и његове дугогодишње фашизоидне политике коју спроводи према Србима?

Нити једне једине осуде!!!

„У памет се Срби!“

Господине Петрушин,

Видим да сте доста напора уложили око мог "конфузног" текста. Пошто сте ваше критике адресирали мени лично, могу, у лично име, да вам одговорим - хвала, није требало! Или сте, можда, без обзира на то што се обраћате мени лично,ипак трудили да помогнете читаоцима НСПМ како да читају текст и, евентуално, како правилно да разумеју то што читају. У том случају, може бити неке логике, али што се тиче циља и метода, зар вам се не чини да је то превише амбициозно!
Што се тиче "конфузије" коју, како написасте, никад до сада нисте срели, обавезали сте ме да поновим неколико:
- Одлука о уједињењу о уједињењу Црне Горе и Србије од 26. новембра 1918. је израз вековних тежњи српског народа за јединством;
- За Први светски рат одговорне су Аустро-Угарска, а не Србија и Русија;

- Европа је учинила велике грешке према Србији, највећу 1999. учествујући у агресији НАТО, али и настављањем циљева те агресије до данас.
То су неке од теза и оцена из мог "конфузног" текста. Не спорим, можда вам не одговарају. Али, оне вас не обавезују.
СРЈ је признала БиХ много раније него што сам 1998. изабран за министара. Данас, и да хоћу, не бих могао да се мешам у послове, како рекосте, суверене БиХ, а то ми не пада на памет. Али, Република Српска је угрожена унитаристичким концептом Сарајева (САД, ЕУ). Сматрам да Србија треба да је подржи морлно, дипломатски и економски коликогод може остајући отворена за сдарадњу са БиХ. Србија је гарант Дејтона, има специјалне односе са РС, то јој је дужност.
Пребацујете ми да критикујем мешање политичара у историју, а сам се мешам. То је несмотреност, надам се. Из историје користим само познате оцене историографије, пре свега, српске. А политиком се поодавно не бавим. По убеђењу јесам левичар, иако је за овакву расправу то небитно.

@Petrusin se zaglibio u sopstvenoj konfuziji, kritikujuci patriotskog Srbina koji je dosao iz Beograda, da pruzi moralnu podrsku Srbima u CG. Ovo je prvi put, da neko dolazi iz Beograda da nam pomogne- na tome smo mu duboko zahvalni.
Nije na g. Jovanovica da napada crnogorski rezim- to je duznost Crnogoraca!
Iz Petrusinovog komentara se prozire da je on neki reciklirani peto-oktobras kad smatra da je Milosevic ,'konfuzno', branio Srbiju. Nikad se srpski politicar nije tako odlucno zalozio za odbranu Srbije-i poginuo boreci se neustrasivo za nju , do kraja.
Petrusin ocigledno, ima pretenzije nekog pedantnog istoricara- mozebit je profesor istorije- sto znaci, njegovi 'djaci' ce izpasti prilicno zbunjeni.
Gospodin Jovanovic mu je dao dostojanstveni odgovor.

Јасно вам је да је БиХ међународно призната и независна/суверена држава, која има своју столицу у УН-у. Значи не ради се о томе да сам ја то рекао (шта вам само значи: „како рекосте, суверене БиХ“?), него су то ПРАВНИ И ПОЛИТИЧКИ ФАКТИ.

Затим настављате у свом коментару исто тако конфузним тоном:

„Али, Република Српска је угрожена унитаристичким концептом Сарајева (САД, ЕУ)“,

иако је БиХ конфедерација два ентитета, и никако не може да буде „унитарна“ и што сте мало раније у свом тексту нагласили да признајете суверенитет те исте ваше „унитарне“ БиХ?

Надаље продубљујете исту конфузију:

"Сматрам да Србија треба да је подржи морално, дипломатски и економски коликогод може остајући отворена за сдарадњу са БиХ. Србија је гарант Дејтона, има специјалне односе са РС, то јој је дужност"

Овдје сте се заборавили да сте раније изјавили да подржавате право Срба у БиХ на самоопредјељење, што није ни дипломатска, ни економска, него чисто ПОЛИТИЧКА подршка Србима ка цијепању БиХ.

Пошто ја вама нијесам успио да објасним разлику између јус соли и јус сангвиниса, можда не би било лоше да ви нама објасните, рецимо, како то да Срби у ЦГ могу да имају „национално вијеће“, које вас је позвало да држите говор у хришћанском храму (ваљда су вам црквени представници требали да позову?!), ако су Срби на-РОД, а не НАЦИ-ја?

Ваљда Срби треба да имају народно, а не национално вијеће(јус соли), посебно што је црногорска држава уставом дефинисана као грађанска држава равноправних (поданика!).

Да ли сте питали вашег домаћина из националног вијећа: колико је за њега гласало Срба да би их могао/имао право да их репрезентује?

Мање ОД 100 и то путем СМС порука, док у статуту и програму тог „националног савјета“ нема могућности да његовог предсједника ико икада смијени, или стави вето на његову одлуку! И не само то, него је тај исти господин прогласио Србе у ЦГ за „националну мањину“, само да би од државе могао да добио мизерну новчану помоћ из Фонда за Мањине.

Госн Петрушине прочитајте прве две реченице свог коментара.Нађите неког лектора да вам покаже шта сте све богу ту згрешили.Хтедох даље али кад неко толико незна - дигох руке.Можда ви више имате жеље да се овде празните него што знате шта све булазните.Нек вам је богом просто