Аутор:У суштини, реч је о почетку процеса у коме ће досадашња подршка приступању ЕУ у БиХ, која је у скоро свим истраживањима међу испитаницима до сада била релативно висока - за разлику од, рецимо, незнатне подршке у Српској у погледу приступања НАТО-у - убудуће слабити. А обећања о реализацији претприступних фондова ЕУ просто ће копнити пред растућим незадовољством великог броја малих пољопривредника и радника.

Аутор:Па како ни ономад није било већег помака у решавању проблема “Сејдић, Финци” и механизма координације, како ће га сада бити, пошто су у игри исти играчи на готово истим позицијама? Без обзира на међусобну нетрпељивост, СНСД и СДС ни сада неће променити ставове у погледу решавања поменута два питања, а Човићев ХДЗ ће бити још истрајнији у свом захтеву за “јасно препознавање Хрвата у Уставу БиХ”. А онда ће и све “социо-економске реформе”, чија реализација не буде могућа без успостављања механизма координације, остати само мртво слово на папиру.

Аутор:
Савези синдиката РС и ФБиХ су се, такође, ујединили у противљењу “Споразуму за раст и запошљавање у БиХ”[7], документу коју је израдила Делегација ЕУ у БиХ, а на који се већ позивају у својим политичким споразумима СзП, СДА, ДФ и ХДЗ БиХ. Синдикати се најжешће противе делу који се односи на права радника, сматрајући да би његово спровођење значило потпуно обесправљење овог слоја становништва. Поједини сарајевски лево оријентисани аналитичари чак сматрају да “Споразум за раст и запошљавање” представља “дебакл још једног покушаја спашавања неолибералног поретка где се раднике убеђује да је смањење приноса на рад заправо мера у радничку корист и то у земљи у којој незапосленост и даље износи приближно 40 одсто укупног активног радног становништва”[8].