Autor:U suštini, reč je o početku procesa u kome će dosadašnja podrška pristupanju EU u BiH, koja je u skoro svim istraživanjima među ispitanicima do sada bila relativno visoka - za razliku od, recimo, neznatne podrške u Srpskoj u pogledu pristupanja NATO-u - ubuduće slabiti. A obećanja o realizaciji pretpristupnih fondova EU prosto će kopniti pred rastućim nezadovoljstvom velikog broja malih poljoprivrednika i radnika.

Autor:Pa kako ni onomad nije bilo većeg pomaka u rešavanju problema “Sejdić, Finci” i mehanizma koordinacije, kako će ga sada biti, pošto su u igri isti igrači na gotovo istim pozicijama? Bez obzira na međusobnu netrpeljivost, SNSD i SDS ni sada neće promeniti stavove u pogledu rešavanja pomenuta dva pitanja, a Čovićev HDZ će biti još istrajniji u svom zahtevu za “jasno prepoznavanje Hrvata u Ustavu BiH”. A onda će i sve “socio-ekonomske reforme”, čija realizacija ne bude moguća bez uspostavljanja mehanizma koordinacije, ostati samo mrtvo slovo na papiru.

Autor:
Savezi sindikata RS i FBiH su se, takođe, ujedinili u protivljenju “Sporazumu za rast i zapošljavanje u BiH”[7], dokumentu koju je izradila Delegacija EU u BiH, a na koji se već pozivaju u svojim političkim sporazumima SzP, SDA, DF i HDZ BiH. Sindikati se najžešće protive delu koji se odnosi na prava radnika, smatrajući da bi njegovo sprovođenje značilo potpuno obespravljenje ovog sloja stanovništva. Pojedini sarajevski levo orijentisani analitičari čak smatraju da “Sporazum za rast i zapošljavanje” predstavlja “debakl još jednog pokušaja spašavanja neoliberalnog poretka gde se radnike ubeđuje da je smanjenje prinosa na rad zapravo mera u radničku korist i to u zemlji u kojoj nezaposlenost i dalje iznosi približno 40 odsto ukupnog aktivnog radnog stanovništva”[8].