Propast nam ne gine, propasti nećemo!

Srbija jednako a p s u r d i s t a n!

Hvala NSPM za analizu i istraživanju. Šta reći? Ako su političari u Srbiji za poslednjih 20 godina - u većini -pokazali kako im principijelnost nije jača strana, onda ( mnogo puta razočarani) glasači pokazuju tendenciju da se manu velikih priča makar to bile i one najvrednije tekovine srpskog naroda, i da se okrenu (voljno ili nevoljno) standardima koji počivaju ispod dijafragme na ljudskom torzu. U masi dominiraju oni koji ne samo da čekaju na besplatnu večeru od neke "države", oni su digli ruke i od samih sebe odbijajući svaku odgovornost i izuzimajući svoj deo krivice za stanje u Srbiji. Naravno uvek su drugi krivi. A onda na to dolazi naša večita opijenost vlašću ma kakva bila. Sve po malo liči kao da smo monarhija sa biranjem kralja svake 4 godine. Do duše ni u SAD ne izgleda drugačije. I eto, čekaju srbi Godoa, ne odvajaju se od TV i mobilnog telefona, a broj depresivnih, razočaranih, i bolesnih sve više raste.

Realan presek stanja.
To je, u glavnom- to.
A koliko smo "razvaljeni"- govori i odnos u poslednjoj tabeli, koja govori o tome da li je potrebna još neka politička organizacija u državi.
Država, u kojoj nema autentičnog zastupnika radnika, čiste levice- ne može da se posmatra kao mesto sa normalnom političkom klimom. To još i nije najveće zlo, jer je haotičnost političkih stavova tolika, da je često i komična.
Ovde o interesima sirotinje često više brinu neke desničaske političke grupe, nego samozvana levica, koja, realno, i ne postoji...
Siguran sam, međutim, da će, posle uspeha Sirize u Grčkoj, početi neke inicijative za formiranje nečeg sličnog i u Srbiji; sa tim treba biti krajnje oprezan- svakako će biti pokušaja kompromitacije takvog projekta...

Gledajući ove rezultate, neke kockice se uklapaju. Narod:
1. Ne veruje da možemo sami i traži povezivanje sa većima. Bilo kojim većima. Da postoji pitanje "hoćete li da postanemo 51. država SAD" i tu bi podrška bila preko 50%.
2. Ne veruje da možemo sami jer nema poverenja u političku elitu.
3. Prema izborima se odnosi ekstremno. Jedni kažu "šta će nam izbori, to košta a ništa se neće promeniti" a drugi kažu "hoćemo izbore, šta košta da košta, samo ovi da odu pa makar se ništa ne promenilo".
4. Dominira apatični stav "ništa se neće promeniti" što pokazuju odgovori na poslednje pitanje. Još šizofrenije - narod intimno želi promenu ali kako ne veruje da će biti dobra ipak je neće.
5. Podržava već etablirane partije u golom strahu od nepoznatog tj. promene. Građanin prosečni misli da će dolaskom "novih" neko drugi biti doveden na njegovo radno mesto ili je već nekim "dilom" vezan za postojeću hijerarhiju i ne bi da menja. Dakle ovaj strah je egzistencijalni.

Sa stanovista zdravog razuma jest, ali se prefektno uklapa u lobotomizovani milje.

Mi smo svedoci oblika despocije u kome je, po Monteskjeu, dovoljno poslati cizmu (predmet koji pripada vladaru) da narodom vlada. To se desava, ne zbog fizickog, vec zbog mentalnog nasilja nad narodom. Posledice su ne strahovi, vec letargija i bezvoljnost. Odusutvo svake, pa i buntovnicke inicijative.

Naravno da zdrav razum kaze NE prodaji telekoma, ali se istovremeno srce raduje sledecih desetak-dvanaestak sigurnih penzija, pa ma kako one mizerne bile. Pretnja gladi i neimastine svakako ce odgurnuti razum u stranu i ljudi ce dobrovoljno glasati za odgodu vlastite propasti koja je neupitna.
Narod je ipak bezlicna masa, koja nema sama oci i usta i apsurdno je ocekivati visi nivo kontemplacije.

Ako je tridesetak odsto za Vučića, svi ostali su protiv, dovoljno.

Nesto mi nije jasno otkuda tolika popularnost Rodniju, imam dosta velik krug poznanika ali nikome medju njima on nimalo nije simpatican, a verujem da su i oni deo statistike.
A statiskika je tacan zbir netacnih podataka....
Verujem da uveliko gresi u popularnosti Rodnija a za Del Boja mi je nekako ok

SNS botovi opet krenuli u akciju ocenjivanja komentara

(nast)
Kao rezultat toga stvoren je "birokratski begovat"artikulisan u jednom čoveku i vladi koja nije kolektivni organ odlučivanja i razmene kritičke misli.Više nego ikada oseća se voluntarizam,neznanje,nesposobnost,raskorak između teorije i praktičnog delovanja,jednom rečju stvara se opasna atmosfera u Srbiji stvaranjem kulta ličnosti.Srbija je na našu veliku žalost napadanuta izvana stalnim zavrtanjem ruku,pretnjama i pritiscima,direktnim otimanjem teritorije,a socijalna situacija u samoj zemlji postaje dramatična.Po mom ličnom sudu posledice u narednom periodu ovakvom politikom biće pogubne.Srbija nije ni Grčka,a ni Španija,zemlje razvijene demokratije,naime kod nas još nije završen bratoubilački građanski rat.Okretanje leđa Rusiji u ovom trenutku je akt ravan samoubistvu.Istorija se nažalost Srbiji ovaj put vraća kao tragedija.

Mozak na pašu.Zato mislimo televizorom.
Mirno spavaj, nano...

Posle ovakvih neslavnih grafikona možda bi trebalo okupiti stručnjake i sačiniti jednu socio-patološku studiju, nisam merodavan ali ako treba otvoreno reći, onda vrlo kratko: u tunelu, u sred mraka, Srbima je do meraka, što je njima tama veća to voždova raste sreća, e da nam je jedna sveća - a ne glava magareća!

Četrdeset četiri odsto koristi internet svakodnevno. Jedino oni imaju šansu da se kako-tako informišu, ostali misle televizorom.

Sa ovakvim pristupom osuđeni smo da budemo čergari, bez države, bez svoje zemlje koju će drugi vredniji narodi da kupe i nasele, sa tendencijom da postanemo, kako je SM reako „Kurdi Evrope“. Jedino što je on to mislio da će da se desi zbog tzv. Zapada, a ne zbog nas samih koji smo se pokazali nesposobnima da održimo državu – sve u stilu „seci šumu nelegalno, baš me briga što će tu sutra da se stvori klizište koje će da mi uništi kuću, važno je da sam danas nasekao dovoljno drva“. Niko nema osećaja da je to njegova zemlja, i to zemlja koja treba da se čuva i obrađuje za potomke, a kojih nema jer nam je natalitet na najnižem nivou. „Ne mogu ni sebe da izdržavam, a kamo li decu“, a svi znaju sve, onaj ko sluša kafanske priče pomislio bi da su Sbi najpametniji narod na svetu. A istina je potpuno suprotna. Uz to, svi hoće u grad, ideal je da se dobije državni posao, da se provede, naputuje i zabavi „pre braka“, a sela pusta, dece nigde, čak ni u gradovima u koje su svi pohrlili.

Hvala Bogu da to nije moja stvarnost.

Kuda su otišli birači DSS-a? To me zanima. Onako, čisto analitički. Može li se nekako saznati? Evo, na primer, vidimo da su se birači demokrata delom pasivizirali i da se sada vraćaju glasanju.Gde li su dospeli birači druge de3mokratske stranke? Ne vraćaju se, kao da ih je neka crna rupa progutala, kao da su u nekom bezdanu nestali.

Dugo sam čekala tramvaj 14, zaboravila sam da ne rade. Propustila sam i autobuske zamene. Naišao je taksi i zamolila sam da me preveze do najbliže veze sa gradskim saobraćajem. Prevezao me je do odredišta i nije hteo da naplati uz komentar da su penzioneri najgore prošli.
Primer Grčke treba pomno prostudirati. Poruka njihovih izbora dotiče sve slojeve društva.

Očigledan zaključak, ne samo ovog istraživanja, jeste da većina ljudi ne odlučuje za koga će glasati na osnovu uverenja o EU, Kosovu, Rusiji i drugim stvarima o kojima ih pitate. Izgleda da ne odlučuje ni na osnovu zadovoljstva ekonomskim stanjem i očekivanjima u tom pogledu. Ako tražite odgovor na pitanje o izbornom opredeljenju, morate istraživanjem "uhvatiti" neke druge parametre, one koji više utiču na donošenje odluka (npr. psihohološke osobine koje pripisuju poželjnom vođi, kanali informisanja).

"Vuciceva popularnost rezultat je neskidanja s programa..."Pa nije se ni Kostunica skidao s programa,ni Tadic se nije skidao s programa dok su bili na vlasti, pa odletese...

Bogami ovaj put grešite. U vreme Koštunice žuti su bili tri puta prisutniji i na ekranima i na papiru. To što nije stavio medije pod kontrolu najviše ga je i koštalo. Nemam ništa protiv što ne podnosite VK ali istina je istina. A Tadića je bilo svuda i uvek. Na b92 su svi bili zastupljeniji od DSS. Da smo cenili po minutaži na b92 utisak bi bio da vlast ima LDP.

80 procenata stanovništva dobija sve informacije od RTS-a (koji je sada bez pretplate pod totalnom kontrolom Vučića) i Pinka koji sve čini da "naslednik" ne završi u zatvoru.Ako u Srbiji ima 800 hiljada funkcionalno nepismenih koji nisu u stanju da logički povežu prazan džep sa praznim pričama za "laku noć" Srbije, koliko je takvih u telefonsim anketama.

"Istraživanje je sprovedeno od 27. decembra do 5 januara, telefonskim putem, na raprezentativnom uzorku od 1020 ispitanika sa teritorije cele Srbije, bez KiM."
Pa ko je lud da telefonskim putem odgovori protiv Ace, kada ljudi strepe od prisluškivanja, a svi mediji pišu o dočeku Ace ovacijama 5 minuta - Aco, Aco ! Videćemo posle sastanka Ace i Mustafe kada se otvori Okružni Sud u Mitrovici kao Odelenje Apelacionog Suda iz Prištine po Članu 10 Sporazuma. Time je zadatak Kosovo završen i Aca će biti "isceđen i bačen kao krpa" od naših prijatelja kako je sam izjavio za medije ničim izazvan.Ne čeka se neka večnost nego još samo 10 dana, i onda Aufiderzen niz ladno Dunavo kao Aganlija i Kučuk Alija, Mula Jusuf, Mehmed Fočić Aga i starac Fočo od stotinu ljeta kada ih se odrekao Stambol.Jelena Trivan je već otključala kapiju za žute grenadire sa Sorošem, valjda svako ima toliko soli u glavi da vidi o čemu se radi kod naših prijatelja.Prva ljubav za Soroša zaborava nema.

(NASTAVAK)

... su im ruke odrešene. Brutalnost se vremenom pojačavala srazmerno povećanjem osećanja jačine moći suverenim vladanjem. Međutim, upali su u klasičnu zamku - počeli su da veruju u sopstvene laži.

Ono što, pak, Vučić radi prevazilazi sve domete medijske brutalnosti DS. Iz medijskog delovanja DS nije bilo teško prozreti o čemu se radi ali u Vučićevom slučaju reč je o KONSTANTNOM plasiranju laži, obmana i nerealnih obećanja. Zbog njega je npr. Pink uveo jutarnji dnevnik već u 6 časova u trajanju nekih 30-40 minuta kako bi bilo obezbeđeno da od trenutka kada ljudi otvore oči novi dan počnu nafilovani sinoćnim informacijama koje su možda zaboravili tokom noći spavajući. Ono što Vučić radi je siljenje svesti gomilom potrebnih i nepotrebnih informacija i veoma opasna manipulacija širokim masama. Zapravo sprovodi standardne informativno propagandne i medijske taktike radi postizanja određenih ciljeva i ostvarivanja interesa.

O tome je Noam Čomski napisao...

(NASTAVAK SLEDI)

Vi ste lucidan komentator, pa me čudi zašto je ovo za vas misterija. Naime, stvar je u mentalitetu. Vlast je neuspešna, čak kriminalna, a njen prvosveštenik je najpopularniji političar u zemlji; iz ovoga bi se dalo zaključiti da je narod
a)glup i iracionalan,
b)endemski pokvaren.

Naravno ne radi se ni o jednom ni o drugom, a Vučić ima dobre savetnike. Narod ne voli vlast jer svakodnevno svedoči da oni koji je vrše veze s mozgom nemaju. Ali čak i takvi - političari jako dobro žive... Ko je to takvim budalama omogućio? Aleksandar Vučić. Koji jeste "malo" patetičan, histeričan, sklon zloupotrebama moći, korupciji i uzurpaciji ovlašćenja, ali je ipak SPOSOBAN da onima koji su mu verni, ljigavi i servilni omogući blagostanje. Prosečni Srbin na to kaže. "Tata, i ja bih ovo radio". Pritom ga ne zanima dokle "to" može da traje, ko će od "toga" štetovati, koliko "to" košta. nastavak

Moram da priznam da ima zanimljivih procenata u istrazivanju, posebno bih izdvojio sledece:
1.) Kako je moguce da fantomski SDP, sranka koja prakticno jos i ne postoji, ima 2,3%?
2.) Kako je moguce da Palma bude drugi najbolje ocenjeni politicar a na listu ljudi u koje gradjani imaju najvise poverenja bude iz Sande Raskovic Ivic, Jeremica, Tadica...?
3.) Potom, kako je moguce da na istoj listi, Boris Tadic ima za trecinu vecu podrsku od Tomislava Nikolica?

Pratim vasa istrazivanja, pokazala su se kao pouzdana, medjutim postoje neke stvari koje su se pokazale kao nimalo logicne.

Botovi ponovo rade!!!!!!!!!!!!

Sad ste nadrljali, proglasiće vas (neo)liberalom. Možda vas čak i Malagurski ubaci u teške lance part 3. Da ste se bar zadržali na Cirozi i Podemonosu, to je ono što srpska raja voli: besplatna struja, prevoz, nazovi zdravstvo i buđavi hleb, brašno und ulje. Šta mislite zbog čega je Cipras toliko popularan u Srbiji?

U eseju GDE JE SRBIJA pisanom 1988.g. pesnik Ljubomir Simović navodi primere u psihologiji naroda uvreženog izbegavanja i izvrdavanja tačnih odgovora.

"Koliko ste ispekli rakije?
Iha.
Ko vam je pekao?
Ma kakvi."

"Donkle si pošao Joco?
Donekle"

"Gde si putovala?
Bila sam vi ja na dalekom putu"

Pesnik (a pesnici i pisci su najbolji poznavaoci narodnog života)između ostalog zaključuje:

"Da smo i sami postali žrtve tog našeg izbegavanja tačnih i jasnih odgovora,za koje smo verovali da nas spasava, a koje nas je odvelo u nejasnost i konfuziju, u kojoj smo ostali bez orjentacije i oslonca, i kojem više ni sami nismo videli ni ko smo ni šta smo."

Vreme konfuzije se u istaživanju između ostalog lepo vidi u "i EU i Rusija".
Bilo bi tačnije da umesto VREME KONFUZIJE kažemo VREME LAGANjA.
Vlast je lagala nas a mi sebe i vlast.
nastavak

@Jasna

"...na stranu sto vam i Sloba odjednom postade "umeren",samo onda ne znam sto ste ga svojevremeno zvali diktatorom,Sadamom,Smradom i slicnim epitetima,ne mislim vi licno nego DOS kojem je pripadala i vasa stranka... Vi iz DSSa stvarno prevazilazite sebe..."

Strašno me nerviraju nepravda i OPTUŽBE bez dokaza a Vi mene napamet neosnovano tretirate članom DSS.

O Slobi mogu mnogo da Vam pišem jer sam kao glavni i odgovorni urednik (otuda ono Glodur) to bio i u njegovo vreme, ali i pre i posle njega te mogu veoma jasno da razlučim kakav je odnos svih vlasti prema medijima još iz vremena SFRJ i KPJ sve do danas. O medijima, njihovoj ulozi, funkciji, načinima delovanja itd. znam mnogo. Pretpostavljam da nikada zbog profesionalnog rada niste bili blaćeni, napadani, ražalovani, hapšeni, bili žrtva raznih protivpravnih postupaka, da Vam nisu povređivana procesna, zakonska, ustavna i ljudska prava i pravo na slobodu.

I dalje stojim iza svega navedenog u mojim postovima.

Sto se tice novinarskog posla on je specifican.Novinar uvek za nekog radi,zavisno od vlasnicke strukture.Tako da ili moras da slusas ,ili da potrazis drugu novinu koja ce odgovarati tvojim politickim stavovima.Tako je svuda u svetu.

2.
...Ono što svi patrioti ukupno plasiraju preko famoznih „društvenih mreža“ zapravo je manje od statističke greške, ali veće od jedne kapi u moru.

Dâ se zaključiti da većinskog tj. idealnog konzumenta informacija zapravo ne interesuje razumevanje života, jer bi u datim okolnostima posegao za alternativnim sredstvima informisanja, već dremež, koji je najslađi kad lake novine nežno padnu na lice.

...
Dopuna.
Antologijska replika iz filma "Bande Njujorka":
"Uvek možeš potplatiti jednu polovinu sirotinje da ubija drugu polovinu..."

narod je uz Vucica, crno na belo. ,islim da ima rejting 95%