"По том виђењу, свако може и треба да ради оно што му се свиђа, без уздржавања или ограничавања. Али, из тога, тврди се, не настаје никакав хаос, никаква друштвена џунгла у којој побеђује јачи и безобзирнији егоизам. Не, некаква тајанствена «невидљива рука» учиниће да као резултат те суме себичности настане складна и напредна друштвена заједница...Појавиће се «невидљива рука» и побринути се за све: да свако има посла; да свако има дом; да деца имају паркове; да буде довољно хлеба и вина за све. Јер, све ће то из ничега да створи нови Месија – невидљива рука!"
'Nevidljiva ruka' ne postoji niti stvara bilo sta. 'Nevidljiva ruka' je samo opis elementarne cinjenice da delatnost motivisana sebicnim motivima moze da bude drustveno korisna. Na primer, pekar pece hleb da bi zaradio novac, ali istovremeno obezbedjuje hranu za druge ljude (ili vi mislite da pekar pece hleb da bi bio drustveno koristan?). Iz toga ne sledi prakticno nista sto ste u ovom tekstu napisali, a pogotovo ne da svako moze da "radi sta hoce". Naprotiv, svako mora da radi nesto sto je korisno za druge da bi sam imao sta da ponudi na trzistu u razmenu za ono sto je njemu potrebno. Pekar ne moze da ne pravi hleb (ili nesto drugo sto je drugim ljudima potrebno), jer u suprotnom nece moci da plati sve ostalo sto mu je potrebno za zivot, od prebivalista pa nadalje.
Препоруке:
0
0
2
недеља, 05 октобар 2008 23:06
druga Srbija = evronacionalisti
"Једини оквир који треба да постоји налази се на глобалном нивоу, и има вид светског тржишта, на коме влада највећа и најбоља «невидљива рука». Досадашње заједнице су, заправо, традиционалистичке, анахроне и репресивне творевине, које се морају заменити отвореним агрегатима (скуповима) слободних индивидуума. Развијене земље, попут ЕУ или САД, већ су достигле тај ступањ слободе. У њима више нема традиционалних заједница, па нема ни традиционалних идеологија."
Prvo, SAD su konzervativno, religiozno i patriotsko drustvo. Svakom politicaru kojem bi palo na pamet da zagovara nekakvu svetsku drzavu ili samo uniju sa Kanadom i Meksikom bila bi odmah navucena ludacka kosulja. Amerikanci ne priznaju ni medjunarodno pravo upravo zbog svoje konzervativnosti i odanosti svojoj domovini. A drugo, libertarijanski autori su po pravilu bili zastitnici tradicionalnih zajednica (porodice, crkve) od pokusaja njihovog razaranja i "popravljanja" od strane "prosvetljene" drzave. Tvrditi da u "drugoj Srbiji" sede libertarijanci je smesno. U "drugoj Srbiji", u sustini, sede evronacionalisti, dakle ljudi bez ikakve konkretne politicke ideje, osim te, da je sve sto EU kaze, radi i zahteva ispravno. Pripisivati im nekakvu komplikovanu ideologiju je pogresno (jer nije tacno), kontraproduktivno (jer umesto "druge Srbije" u ocima neutralnih posmatraca diskredituje same kriticare) te stetno (jer, umesto da unapredi razumevanje bilo politicke filozofije bilo "druge Srbije" ga zapravo unazadjuje i stvara nesporazume).
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 06 октобар 2008 00:15
libertarijanski mocnici - name one
«Либертаријанизам је идеологија оних који су "горе" у друштвеном систему. Богати би желели да се њихово богатство не умањује порезима, а они на власти желели би да се власт не умањује ограничењима."
Ako izuzmeno americke oceve osnivace, libertarijanizam nikad nije bio, a pogotovo nije tipican, za one koje su "gore". U svojoj najogoljenijoj formi, libertarijanizam se svodi na borbu za smanjenje drzavne vlasti, to jest spektra dobrovoljnih ljudskih aktivnosti koje su zabranjene ili ogranicene zakonom (tj. silom). Dakle, prvo sto bi uradio libertarijanac na vlasti je upravo da smanji svoju vlast. Takodje, bogati ljudi to jest korporacije su protivnici libertarijanizma jer im ne odgovara slobodna trzisna utakmica u kojoj mogu sve da izgube. Naprotiv, oni koriste svoju moc i bogatstvo da prosire funkcije drzave u svoju korist. Dakle, rade nesto potpuno suprotno od onog sto zagovaraju libertarijanci.
.jpg)
'Nevidljiva ruka' ne postoji niti stvara bilo sta. 'Nevidljiva ruka' je samo opis elementarne cinjenice da delatnost motivisana sebicnim motivima moze da bude drustveno korisna. Na primer, pekar pece hleb da bi zaradio novac, ali istovremeno obezbedjuje hranu za druge ljude (ili vi mislite da pekar pece hleb da bi bio drustveno koristan?). Iz toga ne sledi prakticno nista sto ste u ovom tekstu napisali, a pogotovo ne da svako moze da "radi sta hoce". Naprotiv, svako mora da radi nesto sto je korisno za druge da bi sam imao sta da ponudi na trzistu u razmenu za ono sto je njemu potrebno. Pekar ne moze da ne pravi hleb (ili nesto drugo sto je drugim ljudima potrebno), jer u suprotnom nece moci da plati sve ostalo sto mu je potrebno za zivot, od prebivalista pa nadalje.
Prvo, SAD su konzervativno, religiozno i patriotsko drustvo. Svakom politicaru kojem bi palo na pamet da zagovara nekakvu svetsku drzavu ili samo uniju sa Kanadom i Meksikom bila bi odmah navucena ludacka kosulja. Amerikanci ne priznaju ni medjunarodno pravo upravo zbog svoje konzervativnosti i odanosti svojoj domovini. A drugo, libertarijanski autori su po pravilu bili zastitnici tradicionalnih zajednica (porodice, crkve) od pokusaja njihovog razaranja i "popravljanja" od strane "prosvetljene" drzave. Tvrditi da u "drugoj Srbiji" sede libertarijanci je smesno. U "drugoj Srbiji", u sustini, sede evronacionalisti, dakle ljudi bez ikakve konkretne politicke ideje, osim te, da je sve sto EU kaze, radi i zahteva ispravno. Pripisivati im nekakvu komplikovanu ideologiju je pogresno (jer nije tacno), kontraproduktivno (jer umesto "druge Srbije" u ocima neutralnih posmatraca diskredituje same kriticare) te stetno (jer, umesto da unapredi razumevanje bilo politicke filozofije bilo "druge Srbije" ga zapravo unazadjuje i stvara nesporazume).
Ako izuzmeno americke oceve osnivace, libertarijanizam nikad nije bio, a pogotovo nije tipican, za one koje su "gore". U svojoj najogoljenijoj formi, libertarijanizam se svodi na borbu za smanjenje drzavne vlasti, to jest spektra dobrovoljnih ljudskih aktivnosti koje su zabranjene ili ogranicene zakonom (tj. silom). Dakle, prvo sto bi uradio libertarijanac na vlasti je upravo da smanji svoju vlast. Takodje, bogati ljudi to jest korporacije su protivnici libertarijanizma jer im ne odgovara slobodna trzisna utakmica u kojoj mogu sve da izgube. Naprotiv, oni koriste svoju moc i bogatstvo da prosire funkcije drzave u svoju korist. Dakle, rade nesto potpuno suprotno od onog sto zagovaraju libertarijanci.