Добар текст. На тему тренутне политичке ситуацији у Србији би могло да се пише и анализира много, а све би могло и да се смести у прост закључак: постојеће политичке странке нису ни из далека способне да чине добро држави и друштву.
Ауторов закључак да би тренутно најмање лоше решење била коалиција ДС-а и СНС-а по мом мишљењу није добар. Мислим да су ово две велике интересне групе без икакве идеологије, сакривене иза народу примамљивих ликова Тадића и Николића. Можда би таква коалиција била стабилнија него актуелна, али не верујем да би била делотворнија.
Други ауторов закључак ми је много интересантнији. Без помињања конкретних имена, аутор каже да се многи лидери морају пензионисати. Тачно. Ја бих причу и персонализовао.
Војислав Коштуница мора да се пензионише, заједно са својим послушницима Лончаром, Младеновићем, Бубалом, Шормазом. Коштуница јесте имао добар принцип доследности према националним интересима и демократским вредностима, али је углед покварио спремношћу на све могуће коалиције, као и бољком свих својих претходника на власти у Србији: апсолутно доминантан положај у странци уз форсирање неспособних послушних кадрова. Тиме своју странку доводи на руб цензуса.
У ДСС-у има доказано способних, а и перспективних људи. Једном кад се Коштуница повуче (макар и на место почасног председника), не само да ће ослободити простор Пророковићу, Поповићу, Париводићу, него би странка могла и да привуче много способних људи којима је стало до Србије, а тренутно не желе да се каљају у политичком блату у коме учествује и сам Коштуница.
Препоруке:
0
0
2
петак, 10 април 2009 21:56
Владан Ненадић
Промашена тема. Том основношколском синтагмом могу се окарактерисати и текст и први коментар (у моменту док ово пишем, постоји само један коментар). Аутор текста натегнуто покушава да аболира Демократску странку и Бориса Тадића, а коментатор под именом „коментатор бг“ се бави Војиславом Коштуницом. Прави одговор на питање „ко уместо ових“ гласи: „Било ко, први случајни пролазник са улице би водио ову државу боље од ових који је тренутно воде“. Исто питање нам се постављало у време Слободана Милошевића, и онда нас је тадашња власт убеђивала да нема бољих, и да они треба и поред свих мањкавости да остану на власти. Па нећемо ваљда поново да погрешимо! Ситуација је таква да „Србија не може да чека“ (уместо глупаввог предизборног слогана „живот не може да чека“ који не значи ништа), за сваки дан који ови унесрећитељи Србије још проведу на власти требаће бар 10 дана да се исправи штета коју остављају за собом. Треба само да на изборима заокружимо неки други број и пошаљемо их све, заједно са Борисом Тадићем, у историју, то је сценарио кога се они ужасавају. Нема више управних одбора, нема мобилних телефона, нема секретарица, нема државних аутомобила и возача итд. А што се Војислава Коштунице тиче, његова највећа грешка јесте што је поверовао да се налази у друштву истинских демократа и што је веровао онима којима није смео. То што је препустио да му типови као што су Динкић, Ђелић, Јелашић, Влаховић и други воде економију земље је нешто што ће га вечито пратити, али поштована господо коментатори, немојте ми рећи да је бити наиван, већи грех од бити покварен.
Препоруке:
0
0
3
субота, 11 април 2009 01:38
Alternativa
Ko moze da zameni Slobu? Ko je tako sposoban, hrabar, beskompromisan, intuitivan? Ko ima tako mlade, lijepe i pametne saradnike (u ono doba i visoke, Crnogorce)? Ko je kompletna licnost? Ko je harizmatican, prodoran, a opet tako koncizan da ga svako razume? Ko je na liniji Tita i politike SK-a?
I opet Tadic, i opet ista prica. Istorija se ponavlja kao farsa.
Pa, hajde da probamo da brzo, u tri faze, pronadjemo alternativu:
Udjite u zamracenu bioskopsku salu, zazmurite i nasumice izaberite prvu osobu. I necete pogresiti. Ta osoba ce biti novi (i bolji) srpski predsednik.
A DS i partneri? Ako u bioskopskoj sali bude petnaestak ljudi (moze da bude), odmah im dodeliti ministarstva. Znaci: sveziji, strucniji,kompetentniji kadar. Odmah.
A DS (stranka)? Pogledajte prvi pasus. Sta se dogodilo sa SK-a? Pa - to!
Препоруке:
0
0
4
субота, 11 април 2009 06:20
Сима
Борис Тадић и ДС су највећа брука политичког живота ове државе. Толико су неспособни да ће просто уништити државу. Погледајте само шта ради Бојан Пајтић са делом екипе ДС. Човек на територији државе Србије ствара нову државу а све уз подршку ДС чији је он подпреседник. О економској политици владајуће коалиције нећу ни да говорим јер је већи део народа Србије на својој кожи осећа. Сиромашнију државу која издржава већу администрацију као Србија тешко је наћи у свету. Експерти у влади били би просто смешни да по народ и државу нису трагични.
Препоруке:
0
0
5
субота, 11 април 2009 09:45
Vladimir
Potpuno se slazem sa vama, gospodine Nenadicu.
Pokusaj aboliranja, prisecanjem(a mi smo skloni zaboravu) na parolu da Slobodan Milosevic nema adekvatnu alternativu, sada se pokusava slicnom retorikom opravdati uzasan odnos prema drzavi i vlasti, Demokratske stranke, perjanice kabaste i neprirodne koalicije.
Stiglo se cak i do "mudrosti politike DS-a", koja uopste ne prikazuje svoju politicku stranu, vec iskljucivo pragmaticnu, i povija se zavisno od vetrova problema.
Sustinski, DS trenutno funkcionise u potpunoj suprotnosti sopstvenim politickim nacelima, zato funkcionisu bogougodno nekim uskim interesima, ali pogubno za drzavu Srbiju.
Svak postojeca alternativa trenutnoj nekompetentnosti vlasti je BOLJA.
Препоруке:
0
0
6
субота, 11 април 2009 11:05
Јован Зорић
Са текстом се углавном слажем. Јесте наша недаћа у томе што немамо нормалне странке да за њу гласамо.
Кад сам прочитао овај коментар Ненадића одмах ми је све било јасно. Хвала на просветљењу. Коштуница је значи само наиван... Е како сам ја био глуп.
А за ово друго, да гласам за било кога, а само против ДС и Тадића, то може да прође, али само за оне који нису били на власти. Опет Нанадићу за твог Коштуницу нећу.
Препоруке:
0
0
7
субота, 11 април 2009 13:43
dsn
Losija vlada od postojece siguurno bi bila ova koju
predlaze autor.Medjutim,sudeci po medijskoj kampanji koja se vec uveliko vodi,to se moze oce-
kivati i pre parlamentarnih izbora,posto je SNS,zna
se kako,zadrzala poslanicke mandate.Kostunica je,
sa svim slabostima i greskama,koje mu se pripisuju
nacesce neopravdano,u svakom pogledu za njih nedo-
stizan politicar.Zbog toga se i vodi dugogodisnja
i neprekidna kampanja protiv Kostunice,jer je on,
iako "neobavesten" i naivan sa svojom vladom posti-
gao objektivno najbolje rezultate.
Препоруке:
0
0
8
субота, 11 април 2009 20:14
Владан Ненадић
Поштовани Јоване Зорићу, нисте ништа схватили из мог коментара.
Покушао сам да укажем на то да да је у време Слободана Милошевића иста матрица политичког деловања била на делу као и данас, само су данас маркетиншки „стручњаци“ (читај преваранти) много перфиднији. Иста гужва коју стварају безбројне странке, иста немилосрдна контрола и цензура медија, исти неспосбни министри, исти неприкосновени ауторитет оличен у лику председника Републике (сетите се и онда се говорило да ниједна институција система не ради, осим председника Републике) и исте етикете које се лепе опозицији: „Јесте ми не ваљамо ништа, али опозиција је још гора. Па зато хајде да ми останемо и даље на власти“.
У ту причу се уклапа и ваша констатација да немамо странку за коју би гласали. Па наравно, и та флоскула потиче из истог извора, као и претходне. Ако то не видите или не желите да видите, жао ми је али то су напросто чињенице. Не треба ни помињати шта су све чланови актуелне коалиције обећавали пре избора, а шта су до сада остварили. Елементарна пристојност би налагала да поднесу оставку.
А што се тиче наивних и покварених, да ли заиста верујете да је бити наиван, необавештен, како год... лошије од покварених, корумпираних, преварантских ликова каквих је препуна наша јавна и политичка сцена?
Препоруке:
0
0
9
недеља, 12 април 2009 00:37
Tajland
Umesto rasizma, eurocentricnosti i stalnog kukanja, Srbi bi mogli da nauce ponesto od Tajlandjana. Njihova politicka disciplina je za divljenje, a srpska neukost, nespretnost i pokvarenost ('realpolitika') je samo za zaljenje.
Stranke se radjaju iz pokreta. A u Srbiji postenih, pametnih i energicnih ljudi ima u nacionalnim i verskim pokretima. Kada bi svako ko stalno proklinje sadasnju vlast ucinio samo jednu stvar na omasovljenju pokreta koji vec postoji u Srbiji, stranke bi se vec pojavile.
Препоруке:
0
0
10
недеља, 12 април 2009 08:05
Јован Зорић
Поштовани г. Ненадићу,
Могуће је да неко од нас двојице ту много штошта не разуме, али плашим се да то сигурно нисам ја.
Исто тако, потпуно је неважно шта ја мислим да ли је горе бити наиван или покварен. Какве то везе има?! Ако већ причате о томе, треба да имате на уму да је јако тешко утврдити где завршава наивност, а почиње глупост, али да се не разводњавамо. Овде је у том контексту била реч о Коштуници. Па зато, да се разумемо, ви имате право да тврдите да је он наиван, а није покварен, а да је Тадић покварен. Али, то што је Тадић покварен не значи да Коштуница није, или не може бити. Ја опет мислим да је Коштуница и покваренији и од Тадића и од Милошевића којег овде неки са "побрканим лончићима" помињу. Мораћете да живите са тим вам је председника подржавало 3/4 бирачког тела, а сада га презире 60 посто, а подржава тек пет или шест. Паметније би вама дсс-овцима било да грешке тражите пре свега у себи, јер се ту превасходно и налазе, него што нападате друге. Нису други невини, али пођите редом.
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 13 април 2009 08:55
Владан Ненадић, први део
Поштовани г. Зорићу,
Покушаћу да вам укратко одговорим на ваш коментар и тиме окончам нашу међусобну дискусију, јер по својој прилици нас двојица тешко можемо одступити од својих ставова или их ускладити.
Већ прва ваша реченица је контрадикторна. Плашите се или сте сигурни да ја ништа не разумем? Но, то и није тако битно, битније је оно што следи. Сматрате да ваше мишљење о тома шта је горе бити наиван или покварен није важно? Али таква нам је понуда на изборима, поштовани г. Зорићу, или до таквог закњучка можемо доћи након избора, само ако хоћемо. Гласамо ли за једне или друге преузимамо и одговорност за њихове поступке, то је и мени који мало тога разумем, потпуно јасно.
Даље, нигде у свом коментару нисам тврдио да је председник Републике покварен, напротив тврдио сам то за „типове као што су Динкић, Ђелић, Јелашић, Влаховић и други“. Одговорност председника Републике лежи у томе што толерише такве типове и одатле мој позив гласачима да све њих, заједно са Борисом Тадићем, на изборима једним потезом оловке, пошаљемо у историју.
Да ли је неке политичаре некада подржавало оволико или онолико бирачког тела, а сада их подржава толико колико кажете, то је њихов проблем, и томе треба да размишљају они и њихове странке. Али, како сте за име Бога закључили да сам ја члан ДСС-? На основу чега у мојим коментарима? Можда на основу тога што сам у свом првом јављању навео да се први коментатор бави Војиславом Коштуницом, а да нигде у оригиналном тексту г. Живанова он није ни споменут? Можда на основу тога што сам изнео сопствено мишљење о томе шта је Коштуничина највећа грешка у претходних неколико година? Тешко да сте из тих мојих ставова могли да закључите да ли уопште припадам некој странци и којој. Умирићу вас изјавом да нисам члан ниједне од њих.
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 13 април 2009 08:56
Владан Ненадић, други део
Али, оно што је много важније нисте ми ниједном речју одговорили на моје тврдње које сам изнео и у првом и у другом јављању, да је на делу иста матрица политичког деловања из времена Слободана Милошевића. Да вас подсетим написао сам да постоји „иста гужва коју стварају безбројне странке, иста немилосрдна контрола и цензура медија, исти неспособни министри, исти неприкосновени ауторитет оличен у лику председника Републике (сетите се и онда се говорило да ниједна институција система не ради, осим председника Републике) и исте етикете које се лепе опозицији: „Јесте ми не ваљамо ништа, али опозиција је још гора. Па зато хајде да ми останемо и даље на власти“. Осим тога у медијима се стално протура теза и непостојању опозиције и о томе да не постоји странка за коју би могло да се гласа, што је варијанта претходне медијске тактике о сатанизовању опозиције.
Ниједном од тих ставова нисте ни покушали да противуречите. Као и обично, када не постоје аргументи прелази се на терен личног, па сте се ви у вашем коментару бавили Војиславом Коштуницом и мојом наводном страначком припадношћу.
На крају, ипак не могу да одолим, а да нашу расправу не закључим још једним питањем. Како то да не прође дан да припадници и симпатизери супротног политичког табора не помену Војислава Коштуницу? Човека кога су након избора слали „у историју“ , „пензију“, и где већ све не, и о коме су изговорене свакакве гадости да се то не може ни набројати, укључујући и неувијене тврдње Ч. Јовановића да је организовао Ђинђићево убиство. У том контексту, морам да признам (приписујем то свом неразумевању) да први пут чујем да 60 посто бирачког тела „презире“ Војислава Коштуницу. Занимљива изјава, која говори највише о ономе ко је износи.
Било како било, поштовани г. Зорићу као што рекох, овим јављањем закључујем нашу дискусију и желим вам свако добро.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 13 април 2009 14:05
DARKo
Apsolutno se slažem sa misljenjem da je metodologija vladavine Borisa Tadica veoma slicna Milosevicevoj.
Prvo predsednik Vlade i mnogi ministri su ljudi bez politickog autoriteta,a poznato je kada se takvi ljudi postavljaju.Sve odluke se ponovo donose u predsedništvu,sto je odlika autokratske vladavine po mom misljenju.
Drugo u zemlja sve vise kliza u medijski mrak,čini mi se jos gori nego u vreme Milosevića.
Institucije se nastoje sve vise omalovažiti,pre svega Narodna skupstina Republike Srbije.
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 13 април 2009 22:24
Јован Зорић
Поштовани г. Ненадићу.
Добро је што се одустали од даљег писања.
И ја вама желим свако добро.
Препоруке:
0
0
15
уторак, 14 април 2009 17:29
Душан Даниловић
Читајући овај текст имао сам необично јак утицај већ виђеног. Учинило ми се да сам у препунопј 27-ци, која само што је прошла Богословски и иде Рузвелтовом ка центру. Година 1992 јесен и чујем два пензионера како користе исту аргументацију не би ли убедили трећег како да гласа. Оно што је трагично је да писац овог чланка нити је пензионер, нити је ниског образовног нивоа.
Још су занимљивији они који патолошки мрзе г.Коштуницу. Илија Чворовић је за њих еталон независног промишљања ствари око себе. Наравно уколико то не раде за паре. То је онда друга прича...
Препоруке:
0
0
16
петак, 17 април 2009 16:58
Vladimir
Moguca je patoloska mrznja prema Kostunici, ali taj covek, i kao covek i kao politicka figura uopste nije TEMA.
Najzanimljiviji su mi diskutanti koji pokusavaju da Kostunicu, solidno neopravdano, satanizuju, ne bi li ulepsali trenutnu sliku vlasti.
Vlast je LOSA, najlosija u modernoj istoriji, bilo da je Kostunica bio ovakav ili onakav.
Gori nije bio..
Ako su blacenja, uglavnom povrsna i neopravdana, metode ocene savremenih zbivanja, meni je prosto tuzno da su u pitanju ljudi koji sebe smatraju intelektualcima.
Razumljiviji mi je govor mrznje prema Kostunici, profesionalnih politicara, mada je prosla Vlada imala 10 ministara iz DS-a, i da je cinjenica, da je Kostunicin manjinski uticaj u kabinetu bio preglasavan
Sada malo odbrane, neko ce reci Kostunice, ali predlazem da pomisli..zdrave logike.
Da je Kostunica bio apsolutista, zar ne bi zabranio drugacije koalicije na lokalu od one u vladi. Zar bi ostale stranke mogle da ucestvuju u vlasti lokala da je bilo takve odluke. I za njihov(ne)rad je kriv...valjda Kostunica.
Ispada, da je Kostunica, u sustini, solidan problem odredjene klike, sto nije olako savio vrat za saku eura, pa se nastavlja sakupljanje drvlja i kamenja, da se valjda ukine tvrda kicma i principijelnost(koja nije uspesno oblacena) u Srbiji.
Ako se covek zalagao za jake i funkcionalne drzavne institucije, kome je to problem...kojim domacim pojedincima (nazalost, u vecinskom, pragmaticnom broju) i kojim stranim ciniocima...?
To sto nije brinuo o pojedinacnim, sitnosopstvenickim interesima je posebna tema, ali ne i intelektualna.
.jpg)
Ауторов закључак да би тренутно најмање лоше решење била коалиција ДС-а и СНС-а по мом мишљењу није добар. Мислим да су ово две велике интересне групе без икакве идеологије, сакривене иза народу примамљивих ликова Тадића и Николића. Можда би таква коалиција била стабилнија него актуелна, али не верујем да би била делотворнија.
Други ауторов закључак ми је много интересантнији. Без помињања конкретних имена, аутор каже да се многи лидери морају пензионисати. Тачно. Ја бих причу и персонализовао.
Војислав Коштуница мора да се пензионише, заједно са својим послушницима Лончаром, Младеновићем, Бубалом, Шормазом. Коштуница јесте имао добар принцип доследности према националним интересима и демократским вредностима, али је углед покварио спремношћу на све могуће коалиције, као и бољком свих својих претходника на власти у Србији: апсолутно доминантан положај у странци уз форсирање неспособних послушних кадрова. Тиме своју странку доводи на руб цензуса.
У ДСС-у има доказано способних, а и перспективних људи. Једном кад се Коштуница повуче (макар и на место почасног председника), не само да ће ослободити простор Пророковићу, Поповићу, Париводићу, него би странка могла и да привуче много способних људи којима је стало до Србије, а тренутно не желе да се каљају у политичком блату у коме учествује и сам Коштуница.
I opet Tadic, i opet ista prica. Istorija se ponavlja kao farsa.
Pa, hajde da probamo da brzo, u tri faze, pronadjemo alternativu:
Udjite u zamracenu bioskopsku salu, zazmurite i nasumice izaberite prvu osobu. I necete pogresiti. Ta osoba ce biti novi (i bolji) srpski predsednik.
A DS i partneri? Ako u bioskopskoj sali bude petnaestak ljudi (moze da bude), odmah im dodeliti ministarstva. Znaci: sveziji, strucniji,kompetentniji kadar. Odmah.
A DS (stranka)? Pogledajte prvi pasus. Sta se dogodilo sa SK-a? Pa - to!
Pokusaj aboliranja, prisecanjem(a mi smo skloni zaboravu) na parolu da Slobodan Milosevic nema adekvatnu alternativu, sada se pokusava slicnom retorikom opravdati uzasan odnos prema drzavi i vlasti, Demokratske stranke, perjanice kabaste i neprirodne koalicije.
Stiglo se cak i do "mudrosti politike DS-a", koja uopste ne prikazuje svoju politicku stranu, vec iskljucivo pragmaticnu, i povija se zavisno od vetrova problema.
Sustinski, DS trenutno funkcionise u potpunoj suprotnosti sopstvenim politickim nacelima, zato funkcionisu bogougodno nekim uskim interesima, ali pogubno za drzavu Srbiju.
Svak postojeca alternativa trenutnoj nekompetentnosti vlasti je BOLJA.
Кад сам прочитао овај коментар Ненадића одмах ми је све било јасно. Хвала на просветљењу. Коштуница је значи само наиван... Е како сам ја био глуп.
А за ово друго, да гласам за било кога, а само против ДС и Тадића, то може да прође, али само за оне који нису били на власти. Опет Нанадићу за твог Коштуницу нећу.
predlaze autor.Medjutim,sudeci po medijskoj kampanji koja se vec uveliko vodi,to se moze oce-
kivati i pre parlamentarnih izbora,posto je SNS,zna
se kako,zadrzala poslanicke mandate.Kostunica je,
sa svim slabostima i greskama,koje mu se pripisuju
nacesce neopravdano,u svakom pogledu za njih nedo-
stizan politicar.Zbog toga se i vodi dugogodisnja
i neprekidna kampanja protiv Kostunice,jer je on,
iako "neobavesten" i naivan sa svojom vladom posti-
gao objektivno najbolje rezultate.
Покушао сам да укажем на то да да је у време Слободана Милошевића иста матрица политичког деловања била на делу као и данас, само су данас маркетиншки „стручњаци“ (читај преваранти) много перфиднији. Иста гужва коју стварају безбројне странке, иста немилосрдна контрола и цензура медија, исти неспосбни министри, исти неприкосновени ауторитет оличен у лику председника Републике (сетите се и онда се говорило да ниједна институција система не ради, осим председника Републике) и исте етикете које се лепе опозицији: „Јесте ми не ваљамо ништа, али опозиција је још гора. Па зато хајде да ми останемо и даље на власти“.
У ту причу се уклапа и ваша констатација да немамо странку за коју би гласали. Па наравно, и та флоскула потиче из истог извора, као и претходне. Ако то не видите или не желите да видите, жао ми је али то су напросто чињенице. Не треба ни помињати шта су све чланови актуелне коалиције обећавали пре избора, а шта су до сада остварили. Елементарна пристојност би налагала да поднесу оставку.
А што се тиче наивних и покварених, да ли заиста верујете да је бити наиван, необавештен, како год... лошије од покварених, корумпираних, преварантских ликова каквих је препуна наша јавна и политичка сцена?
Stranke se radjaju iz pokreta. A u Srbiji postenih, pametnih i energicnih ljudi ima u nacionalnim i verskim pokretima. Kada bi svako ko stalno proklinje sadasnju vlast ucinio samo jednu stvar na omasovljenju pokreta koji vec postoji u Srbiji, stranke bi se vec pojavile.
Могуће је да неко од нас двојице ту много штошта не разуме, али плашим се да то сигурно нисам ја.
Исто тако, потпуно је неважно шта ја мислим да ли је горе бити наиван или покварен. Какве то везе има?! Ако већ причате о томе, треба да имате на уму да је јако тешко утврдити где завршава наивност, а почиње глупост, али да се не разводњавамо. Овде је у том контексту била реч о Коштуници. Па зато, да се разумемо, ви имате право да тврдите да је он наиван, а није покварен, а да је Тадић покварен. Али, то што је Тадић покварен не значи да Коштуница није, или не може бити. Ја опет мислим да је Коштуница и покваренији и од Тадића и од Милошевића којег овде неки са "побрканим лончићима" помињу. Мораћете да живите са тим вам је председника подржавало 3/4 бирачког тела, а сада га презире 60 посто, а подржава тек пет или шест. Паметније би вама дсс-овцима било да грешке тражите пре свега у себи, јер се ту превасходно и налазе, него што нападате друге. Нису други невини, али пођите редом.
Покушаћу да вам укратко одговорим на ваш коментар и тиме окончам нашу међусобну дискусију, јер по својој прилици нас двојица тешко можемо одступити од својих ставова или их ускладити.
Већ прва ваша реченица је контрадикторна. Плашите се или сте сигурни да ја ништа не разумем? Но, то и није тако битно, битније је оно што следи. Сматрате да ваше мишљење о тома шта је горе бити наиван или покварен није важно? Али таква нам је понуда на изборима, поштовани г. Зорићу, или до таквог закњучка можемо доћи након избора, само ако хоћемо. Гласамо ли за једне или друге преузимамо и одговорност за њихове поступке, то је и мени који мало тога разумем, потпуно јасно.
Даље, нигде у свом коментару нисам тврдио да је председник Републике покварен, напротив тврдио сам то за „типове као што су Динкић, Ђелић, Јелашић, Влаховић и други“. Одговорност председника Републике лежи у томе што толерише такве типове и одатле мој позив гласачима да све њих, заједно са Борисом Тадићем, на изборима једним потезом оловке, пошаљемо у историју.
Да ли је неке политичаре некада подржавало оволико или онолико бирачког тела, а сада их подржава толико колико кажете, то је њихов проблем, и томе треба да размишљају они и њихове странке. Али, како сте за име Бога закључили да сам ја члан ДСС-? На основу чега у мојим коментарима? Можда на основу тога што сам у свом првом јављању навео да се први коментатор бави Војиславом Коштуницом, а да нигде у оригиналном тексту г. Живанова он није ни споменут? Можда на основу тога што сам изнео сопствено мишљење о томе шта је Коштуничина највећа грешка у претходних неколико година? Тешко да сте из тих мојих ставова могли да закључите да ли уопште припадам некој странци и којој. Умирићу вас изјавом да нисам члан ниједне од њих.
Ниједном од тих ставова нисте ни покушали да противуречите. Као и обично, када не постоје аргументи прелази се на терен личног, па сте се ви у вашем коментару бавили Војиславом Коштуницом и мојом наводном страначком припадношћу.
На крају, ипак не могу да одолим, а да нашу расправу не закључим још једним питањем. Како то да не прође дан да припадници и симпатизери супротног политичког табора не помену Војислава Коштуницу? Човека кога су након избора слали „у историју“ , „пензију“, и где већ све не, и о коме су изговорене свакакве гадости да се то не може ни набројати, укључујући и неувијене тврдње Ч. Јовановића да је организовао Ђинђићево убиство. У том контексту, морам да признам (приписујем то свом неразумевању) да први пут чујем да 60 посто бирачког тела „презире“ Војислава Коштуницу. Занимљива изјава, која говори највише о ономе ко је износи.
Било како било, поштовани г. Зорићу као што рекох, овим јављањем закључујем нашу дискусију и желим вам свако добро.
Prvo predsednik Vlade i mnogi ministri su ljudi bez politickog autoriteta,a poznato je kada se takvi ljudi postavljaju.Sve odluke se ponovo donose u predsedništvu,sto je odlika autokratske vladavine po mom misljenju.
Drugo u zemlja sve vise kliza u medijski mrak,čini mi se jos gori nego u vreme Milosevića.
Institucije se nastoje sve vise omalovažiti,pre svega Narodna skupstina Republike Srbije.
Добро је што се одустали од даљег писања.
И ја вама желим свако добро.
Још су занимљивији они који патолошки мрзе г.Коштуницу. Илија Чворовић је за њих еталон независног промишљања ствари око себе. Наравно уколико то не раде за паре. То је онда друга прича...
Najzanimljiviji su mi diskutanti koji pokusavaju da Kostunicu, solidno neopravdano, satanizuju, ne bi li ulepsali trenutnu sliku vlasti.
Vlast je LOSA, najlosija u modernoj istoriji, bilo da je Kostunica bio ovakav ili onakav.
Gori nije bio..
Ako su blacenja, uglavnom povrsna i neopravdana, metode ocene savremenih zbivanja, meni je prosto tuzno da su u pitanju ljudi koji sebe smatraju intelektualcima.
Razumljiviji mi je govor mrznje prema Kostunici, profesionalnih politicara, mada je prosla Vlada imala 10 ministara iz DS-a, i da je cinjenica, da je Kostunicin manjinski uticaj u kabinetu bio preglasavan
Sada malo odbrane, neko ce reci Kostunice, ali predlazem da pomisli..zdrave logike.
Da je Kostunica bio apsolutista, zar ne bi zabranio drugacije koalicije na lokalu od one u vladi. Zar bi ostale stranke mogle da ucestvuju u vlasti lokala da je bilo takve odluke. I za njihov(ne)rad je kriv...valjda Kostunica.
Ispada, da je Kostunica, u sustini, solidan problem odredjene klike, sto nije olako savio vrat za saku eura, pa se nastavlja sakupljanje drvlja i kamenja, da se valjda ukine tvrda kicma i principijelnost(koja nije uspesno oblacena) u Srbiji.
Ako se covek zalagao za jake i funkcionalne drzavne institucije, kome je to problem...kojim domacim pojedincima (nazalost, u vecinskom, pragmaticnom broju) i kojim stranim ciniocima...?
To sto nije brinuo o pojedinacnim, sitnosopstvenickim interesima je posebna tema, ali ne i intelektualna.