Аутор изједначава фашисте и комунисте; иако су настајали тоталитарни режими инспирисани овим идеологијама, не би њихове припаднике требало изједначавати. Историјски, борба против окупатора је била антифашистичка, комунисти су и у Србији и у свету део алијансе која је заслужна за пораз фашизма. Наравно, то није једини разлог, али је у овом тренутку битан, јер се то не сме заборавити у времену када се лако мењају стране, што је сада случај.
Даље, у тексту се комунисти проглашавају екстремистима, што они свакако нису: комунисти су део уобичајених политичких струја, партија, покрета, свеједно да ли су бројни, слаби, у парламенту или ван њега - они су легални и легитимни њихова веродостојност се не доводи у питање.
А да ли петокраку и свастику треба или не треба забранити као симболе који се истичу јер су се у доба владавине иних који су их истицали десили многи злочини? А да ли и исицање заставе Велике Британије, нпр, треба забранити, јер је та држава својим деловањем кроз историју нанела огромну и ненадокнадиву штету Србији и српском народу?

nastavak;Jednima su uzor Removi SA odredi (uzgred,Ernst Rem je bio homić.Interesantno je da to novim nacistima ne smeta!?),jer o ustrtojstvu nekakvog novog SS-a ne mogu ni da sanjaju,pošto su za tako nešto ipak potrebna i neka znanja i obrazovanje.Batinaš naprotiv može biti svaka budala.Ovi drugi se napajaju na tekovinama sedam sekretara SKOJ-a,posebno I.L.Ribara,buržujskog sina koji je iz vile sa Dedinja rušio kapitalizam.Konačno,sve ovo je moguće jer su na vlasti u Srbiji konačno izmirene Slobina i Stambolićeva frakcija SKJ,a preporučuje im se i novi SKOJ u vidu Čedinog LDP-a.Znači,šou mast go on,spasa nam nema.

Није потребно да расправљамо сада о сличностима и разликама комунизма и фашизма. Чињенице у нашем случају су јасне: и једна и друга идеологија (тј. нацизам, јер колико знам Србију није окупирала Италија већ Трећи Рајх) су антисрпске и по природи и по учинку. То не значи њихово ”изједначавање,” већ само констатује просту историјску чињеницу. Мислим да су и Грбић и Антонић у праву, да су ови тзв. ”српски фашисти” у ствари агенти-провокатори самопроглашених ”антифашиста” којима је неопходна таква фантомска опасност да би повећали свој утицај и моћ.

Не бих рекао да се ради о борби за "супремацију" беле расе у Америци. Званична политика тзв. крајње десних групација испрва је била сегрегационизам, а сада је сепаратизам (спаси шта се спасити може), будући да је и амерички државни завод за статистику недавно објавио пројекцију према којој ће Американци у Америци за 30 година бити мањина, уколико наставе са "увозом" милиона људи из трећег света. Добро, ја знам да ће многи сад рећи да је то ОК и да је Америка то заслужила, али ја живим у Америци и ипак познајем стање мало боље од оних који се информишу са интернета. Да скратим, проблем са Трећом Србијом је истоветан и у Америци и другде на западу. Плански се давају само две (суштински истоветне) опције бирачима, а трећа (конгресмен Рон Пол или Чак Болдвин) се гази и већина Американаца у ствари и не зна да постоји. Тако ће, парадоксално, многи за двадесетак дана изићи на изборе и чудити се ко је трећи кандидат под именом Чак Болдвин. Та Трећа Америка већ више од 20 година покушава да исплива на политичку површину демократским путем без икаквих успеха, зато што не поседују паре, а самим тим ни медије. Шта се тиче Стормфронта, ја верујем да га је основала и да га одржава сама америчка влада, односно ЦИА или НСА. Прво, због тога што тако све поштене, али исфрустриране Американце, држи, преко ИП адреса на оку. Друго, људи седе на интернету и свој бес и страх испољавају у виртуелном свету уместо на улици. Треће, ко зна за шта ће их ЦИА, у датом тренутку, искористити. А кад сам већ поменуо изборе, видим да је у српским медијима приметна наклоност ка Бараку Хусеину Обами, па чак и међу националистички нагнутим интелектуалцима. Мислим да ће се многи, најблаже речено, разочарати ако овај прерушени марксиста победи. Не отргне ли се Србија из ове паукове мреже, бојим се да ће, за коју годину, главна улица у Новом саду носити име Барака Обаме, попут оне Клинтонове у Приштини, или Геншерове у Загребу.