Sve je dobro i tačno napisano, sem onog "savršenog Vučićevog zaokreta". Nisam shvatio da li je to neka ironija, ili autor zaista veruje u av-a i njegove "reforme"?

Velika svetska ekonomska kriza 30-tih godina prošlog veka označio je kraj liberalnog kapitalizma (lessez-faire),kapitalistička država se direktno meša u privredni sistem,što je naročito bilo karakteristično za britansku imperiju koja u to vreme ima najjači bankarski sitem i industrijsku proizvodnju zahvaljujući neviđenoj eksploataciji kolonija.
Džon Bauer objašnjava sinergiju državnog intervencionizma u privredni sistem sistemom radikalne stope oporezivanja ,unapređenjem državne administracije,te fiskalni i vojni aktivnosti.
Drugi svetski rat je klimax cikličnih krizni kretanja koje traju do danas.Džon Nizbet govori o teoriji dugi talasa(ali to je druga tema).
Što se tiče"vetrova sa Olimpa"Siriza je na talasu"jednakosti u siromaštvu"pokušala bez stvarni pretpostavki da izvede "malu revoluciju" kako ih definiše prof. Koljević koja je upala u ćorsokak.Koliko će koristi imati male zemlje,a koliko štete od ovakvog načina - videćemo.

Političare ne interesuje narod. Samim tim ne interesuje ih ni država a još manje dispergovan nacionalni korpus ugrožen na svakom mestu na kome se nalazi. Narod se snalazi. Rezigniran šalje decu u inostranstvo a ostaju samo „nekretnine“ koje primaju crkavice od penzija i mimikrija života u kojoj su preostali neki (kao) zaposleni robovi a njima upravljaju pseudokapitalisti. Narod ignoriše političre, ne interesuju ih političari i ne interesuje ih država. Srbija, to je pojam za koji ovde niko nije zainteresovan. Ključna reč je, dakle, NE INTERESUJE, NE ZAINTERESOVAN! Ovo je stanje. I sigurno nije zdravo. Čim je takvo ono samo generiše bolest: devijaciju u svim segmentima društva, odnos prema životu i prema sebi i drugima. Samodestruktivna mašina radi punom parom (jer su „oni“, sipači uranijuma, tako hteli). A samo „jedna motika“ (koja se zove motiv za rad i stvaranje, za dostojanstvo i afirmaciju života) je put do reanimacije.

@Observantes

Tu motiku ste vi zajedno sa antikomunistima davno rastavili i odstranili tako da vaše zaludno zapevavanje nema baš nikakvog smisla. Sastavni deo motivacije je uništen a on se odnosi na poverenje a poverenje je zapravo kredit, kategorija koja je na Zapadu a sada i u Srbiji toliko dezavuisana da je smešno i razmišljati o tome. Uništena je perspektiva iole smislenijeg života i to sve u ime kapizala i kapitalizma, sistema koji je i izgrađen na tom kreditu. Prosto je naivno sada težiti nekakvoj njegovoj rehabilitaciji. Antikomunizam je bio suština ovakve orijentacije. Reanimiranje ne može uspeti po drugi put. S tim je svršeno zauvek.

Tekst je korektno napisan ali to je samo još jedan u nizu pokušaja da se konstatuju opšte poznate činjenice o pogubnosti nametnutog neoliberalnog koncepta ekonomskog razvoja.To je siguran put kojim se zemlje u tranziciji,podčinjavaju svetskoj multinacionalnoj korporativno-bankarskoj oligarhiji,kao predpostavci sveopšte kontrole nad resursima radne snage i sirovina.
Ali vratimo se mi jednoj od tema koje je uvaženi profesor samo dotakao,a koja je po meni ključna za presecanje gordijevog čvora srpske privrede, kao ključne odrednice koja će odlučiti o sudbini ove države,a to je opšta,dirigovana,obavezna i sveobuhvatna privatizacija.Onako kako je ona do sada vršena, što njeni rezultati nedvosmisleno govore u javnom diskursu je predstavljena kao velika "pljačkaška privatizacija",ali na žalost ona se i dalje sprovodi na istim principima.Samo sveobštim utvrđivanjem personalne odgovornosti na svim nivoima i utvrđivanjem uzroka sloma srpske privrede, ona se može pomeriti sa mrtve tačke.