Сажимајући ово ваше, све би се могло свести на трла баба лан. Оно о чему је Антонић говорио је да су они позери који су учествовали на ткзв. антифашистичком протесту припадали левици колико и неки капиталиста са почетка 20. века. Потенцијал те и такве левице је јадан, јер је таква левица "естетски" елемент у политичком животу који даје привид демократије и различитости мишљења, док у стварности та левица представља скуп добро ушушканих лицемера који замагљујући ствари скрећући пажњу са оних који се дебело богате, на шачицу неких обријаних ликова које пре или касније полиција потрпа у марицу.
Наравно, вама је Антонић засметао јер сте се вероватно и сами препознали у његовом тексту.
Препоруке:
0
0
2
среда, 29 октобар 2008 02:22
Владан Миланко
Овога пута, бирам да одговарам на коментаре свог текста. Зато што сам "ходочасник у несветој земљи", будући да у овој рубрици преовлађују текстови наклоњени страни супротној од оне за коју се ја залажем? Не баш. Пре ће бити да користим прилику да се сви мало забавимо у складу с оним: "Вреди се шалити само са озбиљним стварима". Па, да кренем.
@Неофит,
У филму "Бал вампира" Р. Поланског, има једна сцена када вампир улази кроз прозор, а ту га дочека ловац на вампире који, чим угледа вампира, извади големи крст. Вампир гледа у крст и почне да се смеје. Па каже овоме: "Имате погрешног вампира!" Наиме, вампир је Јеврејин, и крст на њега не делује. Тако и Ви овде, "имате погрешног вампира". На Ваше да је мој текст "трла баба лан" могу само да се захвалим, јер кад ми неко каже тако нешто, то доживљавам као комплимент. То је први промашај, јер ово "трла баба лан" значи да је у питању неко ко се разликује од већине данас, а већина стално нешто ради, јер се плаши да стане и да за промену мисли. Други промашај јесте то што се обраћате материјалисти с аргументом да се ради о привиду, док се суштина крије... Па не, привид је, за материјалисту, суштина. После читања Паскала, код ког је довољно да неко клекне па да буде верник, те није уопште потребно да негде "у дубини душе" верује, затим после читања Алтисеровог читања Спинозе, па онда после анализе Хегеловог "дух је кост" спроведене у текстовима Младена Долара и Славоја Жижека, не могу да мислим да је овакво стајалиште какво је моје нечувено. Има људи који тако мисле, сад то што Ви не мислите тако, чини Вас онима који тако не мисле... Ја имам браду зато што доста читам и пишем а бријање ми одузима времена, па се моја појава већ тако преклапа са мојом суштином. На крају, Ви кажете да сам се ја препознао у Антонићевом тексту. Не слажем се. Али да додам, сматрам да сте се Ви погрешно препознали у мом тексту, па је то и такво погрешно препознавање уродило набројаним потоњим промашајима.
Препоруке:
0
0
3
среда, 29 октобар 2008 11:16
вук, онај прави
Одличан текст, питак, само има једну ману. Фале му аргументи! Осим ако аутор мисли да су исмевање и омаловажавање опонента аргументација. Уосталом, сви који се позивају на Жижека као на врховни ауторитет у својој полемици, унапред признају да се више ослањају на реторику, а мање на аргументе. У сваком случају, надам се да ће се из овога изродити једна шира дискусија о теми која то заиста и заслужује. Унапред се радујем Антонићевом одговору. П.С.Господине Миланко, видим да сте љубазно одабрали да нам одговарате на наше скромне прилоге, што је за сваку похвалу (камо среће да и остали аутори крену вашим стопама), па вас молим за једну информацију. Наиме, страшно ме интересује ко је још од учесника оног тужног "антифашистичког скупа", наравно осим вас лично, из редова левице?
Препоруке:
0
0
4
среда, 29 октобар 2008 17:02
Владан Миланко
@Вук,
Да Вам одговорим на ово прво, о аргументима и реторици, критиком поделе света на 1) свет у језику, и на 2) свет ван језика. То би, у преводу, била Хегелова критика Кантовог схватаља дијалектике. Док је по Канту, овако упрошћено, дијалектика реторика, по Хегелу је сама стварност дијалектична, а ја сам ту хегелијанац. Категорије као што су истина и не-истина могуће су тек кроз призму језика. Ако постулирамо свет ван језика, ризикујемо да добијемо свет о ком се нити може, нити вреди, нити сме говорити. Језичке категорије претходе схватању стварности, без језика, без промишљања, нема ни света ни стварности, а има једне велике мрље пред ком се налазимо отворених уста. О стварности се одлучује у језику, не у неком "ванјезичком". О томе се, на крају, ради и овде, која ће интерпретација догађаја да победи – она која овај протест назива скупом страних плаћеника, или она друга која у истом види потенцијал за ницање нове српске левице. "Објективно", тај се протест одиграо, али нико не зна шта је стварно било. Тек борбом у језику треба да одредимо о чему се ту ради. Стварност није брига шта ми мислимо, она ради и без нас. Нама зато остаје језик и борба у истом. Класна борба, да додам. Не зове се дијалектички материјализам тако за џабе.
Што се тиче тога ко је из редова левице био на протесту (ја нисам био, имао сам упалу унутрашњег ува па злобници могу да кажу да ме је болело уво за исти) они који ме познају сигурно очекују да Вам одговорим Наполеоновим речима: "Ја сам револуција", ерго, шта ћете више! Шалу на страну, ја сам против прелаког одбацивања оних који су се скупили на том протесту. Наравно да не бих рекао "ТО је права левица" јер на крају крајева левица се гради кроз перманентну револуцију. Инхерентно је левици да никада није "ТО" већ да стално напредује. Или да назадује. Како је канцелар Мао рекао: "Из једног пораза у следећи, до финалне победе!" И неолиберали и традиционалисти имају "ТО", комунисти се разликују баш по одбацивању било чега што је "ТО".
Препоруке:
0
0
5
среда, 29 октобар 2008 20:18
вук, онај прави
за аутора: Хвала вам на исцрпном одговору, овако је много занимљивије. Овом приликом се не бих упуштао у полемику око "реторике", мада нисам од раскида. Споменуо сам то не толико због вас, него због Жижека као "јачег" аргумента, али о томе неком другом приликом. Овога пута ме много више интересује ТО. Шалу на страну, признајем да вас нисам схватио зашто ви не би олако одбацивали "левицу" која се тамо окупила? Које то личности или организације са тог "антифашистичког скупа", по вама, припадају миљеу левице? Ова моја питања нису провокација, већ покушај да се вратимо на терен аргументоване полемике, ако је то икако могуће. Јер, ја тамо нисам видео никакву левицу, не зато што ме је болело уво, већ зато што је није било. Бар не оне у коју би могли полагати некакву наду...
Препоруке:
0
0
6
среда, 29 октобар 2008 21:23
Владан Миланко
За Вука, оног правог: Да бих одговорио на питање ко је тамо био представник праве левице, прво бих се фокусирао не на то КО већ ШТА, у смислу шта се тамо радило. Ту се позивам на аргумент из једног интервјуа са проф. Малденом Козомаром (интервју доступан на сајту Контра-пункта) где проф. Козомара поводом студентских протеста 2007 каже: "Ono što je meni očito to je da ovaj protest nezavisno od političkih uverenja studenata koji u njemu učestvuju, ima ono što biste nazvali levi smisao. On to ima potpuno nezavisno. Svi mogu biti, recimo studenti rojalisti, mogu biti rasisti, šta god hoćete, ali ovaj protest sa ovakvim zahtevima prosto ima levi smisao." Не знам да ли би се проф. Козамара сложио са мном, али бих ја исту линију аргументације применио на овај протест. Има нечега нечувеног у овој двострукој потврди, у двострукој афирмацији норме антифашизма. Иако је забрањен, они још протестују против тога. Тиме показују да само слово закона сматрају недовољним, непотпуним без ове афирмације. Прелако и погрешно је зато отписивати их, као што сам већ рекао у тексту, због "неџентлменског" понашања, те по оној прозаичној линији "какви су то анархисти ако их чува полиција". Показали су да левица жели власт, да жели више власти, да није гадљива кад је власт у питању. Мислим да је баш зато овај протест привукао толику пажњу деснице, јер је левица престала да се сакрива по буџацима, да буде скуп дежурних маргиналаца. Уместо тога, показала је да претендује на место озбиљног противника. Успех овог протеста ишчитавам из реакције с десна, која је овог пута још увек прилично бурна. Успели су да протресу десницу. Не само скинсе, већ ове друге, битније, на вишим положајима, који су се осетили прозванима кад се напала десница овако, с двоструком афирмацијом. Без те двоструке афирмације, људи мисле да су правила ту да се крше. Овако, показује се да је озбиљнија ствар у питању, кад неко правила још и подржи иако не мора.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 30 октобар 2008 11:53
вук, онај прави
за господина Миланка: Најбоље да одмах на почетку признам да сам збуњен елеганцијом и, бар за мене, необичном аргументацијом вашег одговора и да ми је због њега данашњи дан добрано завредео. Свеједно, нисам убеђен, далеко било. Прво, антифашизам никако не може бити везан искључиво за левицу, чак ни у Србији. Мислим, то ја вама у вези са „левим смислом“ протеста, само зато што је „антифашистички“. А нечији маркетиншки мотиви? А друг министар полиције са двоструким стандардима, баш како и приличи „правоверном европејцу“ и све остало што се одигравало око и на маргинама тог „протеста“? Додуше, за неке је наша полиција поново лева, па ако је званична левица чувала анархисте, може се закључити да је ту било и неког „двоструког левог смисла“, што да не? Друго, ако та „левица“ хоће (у) власт, како онда да јој та иста власт помаже и чак нападно штити? Хоће власт да се „самосмени“? Нешто ту не штима. Посматрачу са стране све то више личи да власт, а богами и неко други из сенке, злоупотребљава извесну, малу и идеолошки прилично непрофилисану гомилу букача за неке своје, не баш тако скривене циљеве. Све то што се догађало на „протестном скупу“ далеко више личи на манипулацију маргиналцима, до да ти исти маргиналци двоструко афирмишу норме антифашизма, као што и они „са друге стране улице“ нису баш много сигурни у „своје“ норме фашизма (нацизма). Поготово ако се у обзир узму политичке и НВО личности и њихова репутација, умешаних у организацију и медијску промоцију тог „антифашистичког“ скупа. Мислим, све њих јако добро знамо и није битно именовати их, а није ни „политички коректно“. Можда, чак, ни на страницама НСПМ. Али, зато можемо изрећи мишљење да се ради о, заправо, двострукој манипулацији. Додуше, врло смисленој! Ипак, хвала вам на одговору, обогатили сте моја сазнања о левим премишљањима у нас. Вредело је!
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 30 октобар 2008 21:12
Владан Миланко
@Вук
Чини ми се да главни "подземни ток" овог дијалога о антифашистичком протесту води ка тези којом би се хтело на исту страну ставити и неолибералне али и оне струје код којих сам (макар ја) детектовао потенцијал за рађање нове српске левице. Не слажем се са истом а ово је мотив мог неслагања: Пре неког времена у часопису "Време" објављен је текст "Опасна уопштавања: Шта воле млади" Тамаре Скроце. "Време" је овај текст сматрало довољно важним да се нађе у рубрици тема броја (број 895. доступан на интернету). У том тексту Скроца се бави многим ауторима а негде при крају издваја три. Прва два су С. Рељић из "НИН"-а и Г. Ђорђевић чије је текст објављен на сајту НСПМ. Скроца их отписује по кратком поступку служећи се стандардним "другосрбијанским" аргументима којима се отписују традиционалисти. У принципу, она каже: "ОК, ово су стандардни аргументи српске деснице, на њих смо навикли, већ су постали фолклор или инвентар овде па са њима знамо како можемо и требамо". Трећи аутор којим се бави Скроца сам ја. Док је прву двојицу лако отписала јер постоји већ устаљена шема како се отписују њихове позиције, са позицијом коју сам ја заступао има много више проблема. У принципу, она каже "Корак даље од Рељића и Ђорђевића одлази овај луди Миланко, који предлаже кубански модел (!), предлаже не неку папазјанију источног и западног, микс капиталистичког и антикапиталистичког за какав се залажу наши десничари, већ доследно и радикално одстрањивање западних/капиталистичких вредности". За мене је овај текст био јасан знак да сам на јако добром трагу. Такође, вредност овог Скроциног текста је и у томе што се јасно показује ко су прави непријатељи про-западне/про-капиталистичке оријентације. Зато би баш десница била та која много бучи да би сакрила да се тек привидно бори за друкчије вредности. Колико онда левица може да буде добар и постојан савезник у савезу са либералима или са било ким ко се налази десно? Да не помињемо ону фразу о "гуји у недрима"...
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 30 октобар 2008 22:35
ramon merkader
puna podrska kamaradu Milanku u borbi protiv Zmajevog gnezda.
Препоруке:
0
0
10
петак, 31 октобар 2008 02:41
Владан Миланко
@Рамон Меркадер,
Хвала на подршци!
Препоруке:
0
0
11
петак, 31 октобар 2008 11:42
вук, онај прави
За Миланка: Могуће је, чак врло, да постоји „подземни ток“ и да сте на правом трагу. Рецимо, трпање на исту гомилу са либералима јако личи на тако нешто. Усвајајући у потпуности вашу аргументацију и да вас више занима ШТА се тамо догодило, као и да вам се чини да у манифестацији постоји неки дубљи, леви смисао, ипак се и ви на крају морате проверити, зар не? Мислим, не верујем да сте спремни да просто игноришете неке друге погледе. Ја се и даље питам да нисмо сви ми, ипак, учествовали у једној представи за јавност илити медије? Како то утврдити? Мене, рецимо, далеко више орјентише у закључивању КО је организовао, спонзорисао, штитио и медијски промовисао тај скуп. Како су се међу главним маркентишким промотерима „примењеног антифашизма“ нашли, између многобројних „главатих“ фигура и неки „фирери и фирерице“ из наше политичке елите, да не кажем сокака, склонији сам да закључим да се на протесту одиграла представа за јавност, не само нашу, а да смисао потражим у самом медијском одјеку који је, очигледно, многима био потребан. Не спорим да се у неким младим и усијаним главама можда и одиграло нешто налик на „левосмислени“ антифашистички скуп, али гледајући на „постскупне“ резултате, ја и поред најбоље воље не могу да нађем ништа иоле значајно за нашу нову левицу, изузимајући ваше текстове. Мислим, од „главоња“ се те „усијане главе“ и евентуалне идеје рођене на том скупу не виде. Додуше, признајем да нисам довољно информисан. Иначе, надам се да сте ме разумели бар као ја вас, Србији је јако потребна нова левица и ја бих врло волео да сте ви у праву, а да сам ја заведен Антонићевим писањем.
Препоруке:
0
0
12
петак, 31 октобар 2008 17:27
Владан Миланко
@Вук,
Ако бих се, како сугеришете, позабавио тиме ко је организовао протест, не бих стигао до неког друкчијег закључка од оног који сам својевремено изнео у тексту "Зашто протестанти нису послушали Томислава Николића?" Видели сте тај протест тада, организован од стране СРС. Да ли је тамо и тада било битно ко га је организовао? Да ли је организатор "из сенке" командовао масом? Тешко, рекао бих. Тада, у том тексту, одрицао сам критичарима СРС право да СРС сматрају одговорним за све што се збило на том протесту, а истом линијом настављам и када је овај сада протест у питању. Организатор је увек на месту господара, а господар каже: "Ради!" Господар не зна како да ради и не зна шта да ради, док онај којим госпадар господари зна. Можете да кажете да сам ја, као прави комуниста, склон да масе увек посматрам одвојено од оних који покушавају да их контролишу. Али независно од тога, тврдио бих да ту има нечега. Масе имају своју вољу, да не кажем "ум", који функционише независно од свакога ко се појављује као њихов господар (или "господар"). Драго ми је да чујем да сматрате да је Србији потребна нова левица. Још бих поменуо да има нечега и у Вашој "параноичној" анализи "полеђине" догађаја. Далеко од тога да бих приговарао тој и таквој "параноји", баш супротно, мислим да је то прави пут добре анализе, само ако "параноја" није кратког даха, ако се не задовољи првим што нађе испод површине. Хвала Вам на овом разговору, леп поздрав!
Препоруке:
0
0
13
петак, 31 октобар 2008 17:44
Paracelzus
Gospodine Milanko, niste li ovde izneli dve suprotne teze? Prvo u tekstu pričate o Kantovoj podeli na "iz dužnosti" i "u skladu sa dužnošću" a onda u ovom odgovoru na komentar pričate o Paskalu i verniku za kog je dovoljno da klekne da bi bio vernik.
Препоруке:
0
0
14
петак, 31 октобар 2008 20:47
Владан Миланко
@Парацелзус,
Хвала Вам на овом питању.
У СССР-у се сматрало да се иде путем историјске нужности, али то није узроковало препуштање струји која носи, већ баш напротив, морало се радити да би се нужност остварила. Значи, нужно не може да се не догоди, али да би се догодило мора да се на томе ради. Другим речима, не може да се не ради оно што је нужно. Они који би се, у сусрету с предстојећом нужношћу, препустили и рекли "ако је нужно, то ће се десити радио ја на томе или не" заправо не признају нужно као нужно. Да признају, видели би да немају избора него да раде оно што је нужно да би се нужно догодило. Дакле, није да суштине нема, има је, али у појави. Радити из дужности, или из нужности, значи радити на томе, јер је немогуће на томе не радити. А радити у складу са дужношћу или у складу са нужношћу а заправо имати нешто што пада ван те нужности као примарно заправо значи ни не радити на томе. Они који раде "у складу са..." заправо ни не раде. Суштина вере, бар паскаловски, није у унутрашњим доживљавањима, већ у спољашњим ритуалима. Верујеш ако радиш тј. ако се молиш, а ако се не молиш, можеш да осећаш шта год хоћеш, ниси верник. "У складу са" је одрађивање, отаљавање, а то нико не признаје као посао. Зато, кад неко каже: "они тако раде али мисле нешто друго" то овде не може бити озбиљно узето у обзир. Ако тако раде, то и мисле.
Препоруке:
0
0
15
субота, 01 новембар 2008 12:48
Paracelzus
Hvala Vam na odgovoru. Čudno ali ubedljivo shvatanje Kanta a čudno je zato što je materijalističko. A Kant se uobičajeno čita kao idealista. Po ovome što ste rekli, postupanje "u skladu sa dužnošću" je neko postupanje koje ima dve suštine pa nema ni jednu zapravo, a postupanje "iz dužnosti" je postupanje u skladu sa jednom suštinom. Sjajan tekst i sjajni komentari. Želim Vam sve najbolje.
Препоруке:
0
0
16
субота, 01 новембар 2008 12:49
вук, онај прави
за аутора: И ја се вама захваљујем на продуктивном (за мене) дијалогу, али још више на одлуци да се „упустите“ у полемику са читаоцима. Искрено се надам да ће „пелцер“ пустити корене и да ће и други аутори кренути вашим стопама, јер је успостављање дијалога са ауторима веома корисно за читаоце, због додатних разјашњења, а мора се признати и да је „расчитавање“ оваквих текстова на тај начин неупоредиво занимљивије. Без амбиције да вас оспорим, упоређивање скупова није на месту, што би рекао наш народ, у питању су „бабе и жабе“! Иначе, запазио сам вашу ондашњу реакцију на скуп СРС и признајем да нисам наишао на сличне реакције код других аналитичара, те вам се доследност не може замерити. Али, ја вам то никако и нисам замерио, нити у једном тренутку. Још мање идеолошки приступ! А усвојио сам и вашу аргументацију. Оно на чему ја замерам и пледирам је резултат, ефекат! Најупрошћеније, ко је од свега тога имао користи? Јер, тај је манипулатор! Још једном хвала, уз поздрав и жељу да одржите дијалог са читаоцима на овим страницама, свима нам је неопходан.
Препоруке:
0
0
17
субота, 01 новембар 2008 22:23
Владан Миланко
@Парацелзус,
врло сте пристојни у својим оценама нечувеног материјалистичког читања Канта али на сву срећу нисам ја на своју руку почео да практикујем исто, па одговорност преносим на књигу "Реално илузије" Аленке Зупанчич, под чијим сам утиском још увек иако сам је давно читао. Што се тиче тога да у "у складу са дужношћу" фигурирају две док у "из дужности" једна суштина, ту сте потпуно у праву и, ако смем, само бих још да додам да се консеквентно материјалистичко читање Канта не зауставља на концепту "из дужности" који има једну суштину, већ би се ту још онда урачунавало и - ништа. "Из дужности" има једну суштину - дужност; али осим тога није да нема више ништа, већ има ништа. Тиме што се урачунава ово ништа, добија се онај материјалистички моменат у ком у последњој инстанци нешто остаје несимболизовано, немогуће за интеграцију у симболички, језички, мисаони поредак. Тако, на крају испада да је у питању не једна суштина већ "ни-једна", у смислу да је једна-са-мањком, а мањак управо долази преко неуспеха потпуног интегрисања. Идеализам би имао једно које је цело, без остатка, у које се све урачунава, а материјализам се баш преко тог несводивог остатка разликује од идеализма. Једно-са-мањком у "из дужности" би зато било оно што тера да се ради да би се постигло оно што је свакако неизбежно, нужно. Хвала Вам на Вашим инспиративним коментарима!
@Вук, онај прави,
имаћу у виду замерке које сте изнели, али ћу им приступати из угла из ког иначе приступам проблемима, надам се да ћете имати размевања за то, јер верујем да ја друкчије ни не могу. Такође, надам се да ћемо још разговарати, ако не поводом овог, онда поводом неког другог текста. Да додам још, мислим да сте у праву, и да не само читаоци добијају прилику да путем ових коментара дубље зађу у текст, већ и сам аутор. Захвалио бих се и Вама и осталима који су учествовали у овом разговору, а онда и НСПМ-у који нам је омогућио да овде разговарамо овим поводом.
Препоруке:
0
0
18
недеља, 02 новембар 2008 18:41
Kray
Veoma mi se svideo onaj deo o ne- ili nadpartikularnom, tj. univerzalnom. Nekako sam sebe, celog zivota zaista dozivljavao delom univerzuma, bez obzira sta se ovde, u nasem svetu desavalo. Mislim da bih se mogao nazvati univerzumskim levicarom. Ali, ako je ovaj nas deo (partikula) univerzuma usmeren zaista protiv jednje manje partikule - Srbija ili jos bolje srpski narod u Srbiji i u okolini, van nje (sada drzavama, nekad bivskim republikama u SFRJ, van nje), univerzumski levicar postajem tako sto postajem "lokalni" desnicar. Stajem na stranu onog koji nosi tezinu nepravde da bih poravnao balans. Podsetiću, Srbi su poslednji konstituisali nacionalnu državu (što je mnogim "levičarima" ovde zasmetalo, interesantno kako im nije smetalo kada su to radili drugi, lišavajući baš te Srbe konstitutivnosti, do koje se kroz istoriju nije lako dolazilo). Dalje, Srbi kao konstitutivan narod u Hrvatskoj nisu imali pravo na samoopredeljenje, a Albanci na Kosovu, kao "narodnost" u SFRJ su imali. Dalje, Srbi se prozivaju za "genocid" u Srebrenici, u Republici Srpskoj se poništavaju ugovori o zameni i prodaji nekretnina, jer su tobože jedino oni bili prisilni, dok egzodus i zaista etničko čišćenje i genocid Srba iz Hrvatske, a bogami i sa Kosova ostaje, ne nekažnjen, nego nagrađen "euroatlantskim" integracijama. Vidite, u ovakoj konstelaciji snaga, "prava" i "pravde", mogu i moram biti jedino partikularan, da bih u globalu bio univerzalan. Isto bih postaupio kada su u pitanju Jevreji u drugom svetskom ratu, ili Indijanci ili Maje, Inke i ostale partikule kojima je nanosena nepravda. Kroz partikularno, dakle desnicarsko poravnanje idemo ka univerzalnom, dok se stvari ne promene.
Препоруке:
0
0
19
недеља, 02 новембар 2008 22:49
Владан Миланко
@Kray,
Сад ми се чини као да сам у свом прошлом коментару - са оним "Једно", "не-Једно", "Једно-са-мањком" итд. - звучао као мистик, те да ми то сада враћате "са каматом" помињући "универзумску левицу". Тако ми и треба! Пада ми на памет да евентуално могу да се браним тако што ћу рећи да мени "Једно-са-мањком" иде уз ону стару добру али крајње рогобатну дефиницију пролетеријата, који се дефинише као "класа свих класа зато што није класа". Пролетеријат је универзална класа баш зато што, stricto senso, ни није класа. Универзално се постиже преко партикуларног које негира сваку партикуларност, па на крају и себе. Тако би то ишло. Људождерство се истребљује тако што поједемо све људождере, укључујући и нас саме ако смо људождери, на самом крају. ОК, ово је прешироко, али мислим да води негде. У сваком случају, ово што кажем значи да се не бих сложио са простим стајањем на страну угроженога. Ја не мислим да Јевреји имају право да кажњавају зато што су били кажњавани, не мислим да за њихову патњу треба да плате Палестинци, и мислим да је један од видова данашњег тоталитаризма испољен баш преко цензурисања критике Јевреја. Ту је Ален Бадју написао значајан рад, у ком се итекако супротставио јеврејском десничарењу, па су га зато квалификовали као анти-семитски настројеног аутора. Не мислим да треба да се ико осећа удобно у улози жртве, па да себи преко свог жртвовања обезбеђује изузимање од одговорности. Да одемо још мало даље, јер сте поменули нешто што идентификујем као антиглобализам, и да ту кажем да јесам за антиглобализам - али само ако има левичарски предзнак. Ту сматрам да човек мора да буде опрезан јер просто бити антиглобалиста јако често значи бити десни антиглобалиста. Значи, антиглобализам, с обзиром на то какав је и шта је "глобализам" сада - Да! али какав!
.jpg)
Наравно, вама је Антонић засметао јер сте се вероватно и сами препознали у његовом тексту.
@Неофит,
У филму "Бал вампира" Р. Поланског, има једна сцена када вампир улази кроз прозор, а ту га дочека ловац на вампире који, чим угледа вампира, извади големи крст. Вампир гледа у крст и почне да се смеје. Па каже овоме: "Имате погрешног вампира!" Наиме, вампир је Јеврејин, и крст на њега не делује. Тако и Ви овде, "имате погрешног вампира". На Ваше да је мој текст "трла баба лан" могу само да се захвалим, јер кад ми неко каже тако нешто, то доживљавам као комплимент. То је први промашај, јер ово "трла баба лан" значи да је у питању неко ко се разликује од већине данас, а већина стално нешто ради, јер се плаши да стане и да за промену мисли. Други промашај јесте то што се обраћате материјалисти с аргументом да се ради о привиду, док се суштина крије... Па не, привид је, за материјалисту, суштина. После читања Паскала, код ког је довољно да неко клекне па да буде верник, те није уопште потребно да негде "у дубини душе" верује, затим после читања Алтисеровог читања Спинозе, па онда после анализе Хегеловог "дух је кост" спроведене у текстовима Младена Долара и Славоја Жижека, не могу да мислим да је овакво стајалиште какво је моје нечувено. Има људи који тако мисле, сад то што Ви не мислите тако, чини Вас онима који тако не мисле... Ја имам браду зато што доста читам и пишем а бријање ми одузима времена, па се моја појава већ тако преклапа са мојом суштином. На крају, Ви кажете да сам се ја препознао у Антонићевом тексту. Не слажем се. Али да додам, сматрам да сте се Ви погрешно препознали у мом тексту, па је то и такво погрешно препознавање уродило набројаним потоњим промашајима.
Да Вам одговорим на ово прво, о аргументима и реторици, критиком поделе света на 1) свет у језику, и на 2) свет ван језика. То би, у преводу, била Хегелова критика Кантовог схватаља дијалектике. Док је по Канту, овако упрошћено, дијалектика реторика, по Хегелу је сама стварност дијалектична, а ја сам ту хегелијанац. Категорије као што су истина и не-истина могуће су тек кроз призму језика. Ако постулирамо свет ван језика, ризикујемо да добијемо свет о ком се нити може, нити вреди, нити сме говорити. Језичке категорије претходе схватању стварности, без језика, без промишљања, нема ни света ни стварности, а има једне велике мрље пред ком се налазимо отворених уста. О стварности се одлучује у језику, не у неком "ванјезичком". О томе се, на крају, ради и овде, која ће интерпретација догађаја да победи – она која овај протест назива скупом страних плаћеника, или она друга која у истом види потенцијал за ницање нове српске левице. "Објективно", тај се протест одиграо, али нико не зна шта је стварно било. Тек борбом у језику треба да одредимо о чему се ту ради. Стварност није брига шта ми мислимо, она ради и без нас. Нама зато остаје језик и борба у истом. Класна борба, да додам. Не зове се дијалектички материјализам тако за џабе.
Што се тиче тога ко је из редова левице био на протесту (ја нисам био, имао сам упалу унутрашњег ува па злобници могу да кажу да ме је болело уво за исти) они који ме познају сигурно очекују да Вам одговорим Наполеоновим речима: "Ја сам револуција", ерго, шта ћете више! Шалу на страну, ја сам против прелаког одбацивања оних који су се скупили на том протесту. Наравно да не бих рекао "ТО је права левица" јер на крају крајева левица се гради кроз перманентну револуцију. Инхерентно је левици да никада није "ТО" већ да стално напредује. Или да назадује. Како је канцелар Мао рекао: "Из једног пораза у следећи, до финалне победе!" И неолиберали и традиционалисти имају "ТО", комунисти се разликују баш по одбацивању било чега што је "ТО".
Чини ми се да главни "подземни ток" овог дијалога о антифашистичком протесту води ка тези којом би се хтело на исту страну ставити и неолибералне али и оне струје код којих сам (макар ја) детектовао потенцијал за рађање нове српске левице. Не слажем се са истом а ово је мотив мог неслагања: Пре неког времена у часопису "Време" објављен је текст "Опасна уопштавања: Шта воле млади" Тамаре Скроце. "Време" је овај текст сматрало довољно важним да се нађе у рубрици тема броја (број 895. доступан на интернету). У том тексту Скроца се бави многим ауторима а негде при крају издваја три. Прва два су С. Рељић из "НИН"-а и Г. Ђорђевић чије је текст објављен на сајту НСПМ. Скроца их отписује по кратком поступку служећи се стандардним "другосрбијанским" аргументима којима се отписују традиционалисти. У принципу, она каже: "ОК, ово су стандардни аргументи српске деснице, на њих смо навикли, већ су постали фолклор или инвентар овде па са њима знамо како можемо и требамо". Трећи аутор којим се бави Скроца сам ја. Док је прву двојицу лако отписала јер постоји већ устаљена шема како се отписују њихове позиције, са позицијом коју сам ја заступао има много више проблема. У принципу, она каже "Корак даље од Рељића и Ђорђевића одлази овај луди Миланко, који предлаже кубански модел (!), предлаже не неку папазјанију источног и западног, микс капиталистичког и антикапиталистичког за какав се залажу наши десничари, већ доследно и радикално одстрањивање западних/капиталистичких вредности". За мене је овај текст био јасан знак да сам на јако добром трагу. Такође, вредност овог Скроциног текста је и у томе што се јасно показује ко су прави непријатељи про-западне/про-капиталистичке оријентације. Зато би баш десница била та која много бучи да би сакрила да се тек привидно бори за друкчије вредности. Колико онда левица може да буде добар и постојан савезник у савезу са либералима или са било ким ко се налази десно? Да не помињемо ону фразу о "гуји у недрима"...
Хвала на подршци!
Ако бих се, како сугеришете, позабавио тиме ко је организовао протест, не бих стигао до неког друкчијег закључка од оног који сам својевремено изнео у тексту "Зашто протестанти нису послушали Томислава Николића?" Видели сте тај протест тада, организован од стране СРС. Да ли је тамо и тада било битно ко га је организовао? Да ли је организатор "из сенке" командовао масом? Тешко, рекао бих. Тада, у том тексту, одрицао сам критичарима СРС право да СРС сматрају одговорним за све што се збило на том протесту, а истом линијом настављам и када је овај сада протест у питању. Организатор је увек на месту господара, а господар каже: "Ради!" Господар не зна како да ради и не зна шта да ради, док онај којим госпадар господари зна. Можете да кажете да сам ја, као прави комуниста, склон да масе увек посматрам одвојено од оних који покушавају да их контролишу. Али независно од тога, тврдио бих да ту има нечега. Масе имају своју вољу, да не кажем "ум", који функционише независно од свакога ко се појављује као њихов господар (или "господар"). Драго ми је да чујем да сматрате да је Србији потребна нова левица. Још бих поменуо да има нечега и у Вашој "параноичној" анализи "полеђине" догађаја. Далеко од тога да бих приговарао тој и таквој "параноји", баш супротно, мислим да је то прави пут добре анализе, само ако "параноја" није кратког даха, ако се не задовољи првим што нађе испод површине. Хвала Вам на овом разговору, леп поздрав!
Хвала Вам на овом питању.
У СССР-у се сматрало да се иде путем историјске нужности, али то није узроковало препуштање струји која носи, већ баш напротив, морало се радити да би се нужност остварила. Значи, нужно не може да се не догоди, али да би се догодило мора да се на томе ради. Другим речима, не може да се не ради оно што је нужно. Они који би се, у сусрету с предстојећом нужношћу, препустили и рекли "ако је нужно, то ће се десити радио ја на томе или не" заправо не признају нужно као нужно. Да признају, видели би да немају избора него да раде оно што је нужно да би се нужно догодило. Дакле, није да суштине нема, има је, али у појави. Радити из дужности, или из нужности, значи радити на томе, јер је немогуће на томе не радити. А радити у складу са дужношћу или у складу са нужношћу а заправо имати нешто што пада ван те нужности као примарно заправо значи ни не радити на томе. Они који раде "у складу са..." заправо ни не раде. Суштина вере, бар паскаловски, није у унутрашњим доживљавањима, већ у спољашњим ритуалима. Верујеш ако радиш тј. ако се молиш, а ако се не молиш, можеш да осећаш шта год хоћеш, ниси верник. "У складу са" је одрађивање, отаљавање, а то нико не признаје као посао. Зато, кад неко каже: "они тако раде али мисле нешто друго" то овде не може бити озбиљно узето у обзир. Ако тако раде, то и мисле.
врло сте пристојни у својим оценама нечувеног материјалистичког читања Канта али на сву срећу нисам ја на своју руку почео да практикујем исто, па одговорност преносим на књигу "Реално илузије" Аленке Зупанчич, под чијим сам утиском још увек иако сам је давно читао. Што се тиче тога да у "у складу са дужношћу" фигурирају две док у "из дужности" једна суштина, ту сте потпуно у праву и, ако смем, само бих још да додам да се консеквентно материјалистичко читање Канта не зауставља на концепту "из дужности" који има једну суштину, већ би се ту још онда урачунавало и - ништа. "Из дужности" има једну суштину - дужност; али осим тога није да нема више ништа, већ има ништа. Тиме што се урачунава ово ништа, добија се онај материјалистички моменат у ком у последњој инстанци нешто остаје несимболизовано, немогуће за интеграцију у симболички, језички, мисаони поредак. Тако, на крају испада да је у питању не једна суштина већ "ни-једна", у смислу да је једна-са-мањком, а мањак управо долази преко неуспеха потпуног интегрисања. Идеализам би имао једно које је цело, без остатка, у које се све урачунава, а материјализам се баш преко тог несводивог остатка разликује од идеализма. Једно-са-мањком у "из дужности" би зато било оно што тера да се ради да би се постигло оно што је свакако неизбежно, нужно. Хвала Вам на Вашим инспиративним коментарима!
@Вук, онај прави,
имаћу у виду замерке које сте изнели, али ћу им приступати из угла из ког иначе приступам проблемима, надам се да ћете имати размевања за то, јер верујем да ја друкчије ни не могу. Такође, надам се да ћемо још разговарати, ако не поводом овог, онда поводом неког другог текста. Да додам још, мислим да сте у праву, и да не само читаоци добијају прилику да путем ових коментара дубље зађу у текст, већ и сам аутор. Захвалио бих се и Вама и осталима који су учествовали у овом разговору, а онда и НСПМ-у који нам је омогућио да овде разговарамо овим поводом.
Сад ми се чини као да сам у свом прошлом коментару - са оним "Једно", "не-Једно", "Једно-са-мањком" итд. - звучао као мистик, те да ми то сада враћате "са каматом" помињући "универзумску левицу". Тако ми и треба! Пада ми на памет да евентуално могу да се браним тако што ћу рећи да мени "Једно-са-мањком" иде уз ону стару добру али крајње рогобатну дефиницију пролетеријата, који се дефинише као "класа свих класа зато што није класа". Пролетеријат је универзална класа баш зато што, stricto senso, ни није класа. Универзално се постиже преко партикуларног које негира сваку партикуларност, па на крају и себе. Тако би то ишло. Људождерство се истребљује тако што поједемо све људождере, укључујући и нас саме ако смо људождери, на самом крају. ОК, ово је прешироко, али мислим да води негде. У сваком случају, ово што кажем значи да се не бих сложио са простим стајањем на страну угроженога. Ја не мислим да Јевреји имају право да кажњавају зато што су били кажњавани, не мислим да за њихову патњу треба да плате Палестинци, и мислим да је један од видова данашњег тоталитаризма испољен баш преко цензурисања критике Јевреја. Ту је Ален Бадју написао значајан рад, у ком се итекако супротставио јеврејском десничарењу, па су га зато квалификовали као анти-семитски настројеног аутора. Не мислим да треба да се ико осећа удобно у улози жртве, па да себи преко свог жртвовања обезбеђује изузимање од одговорности. Да одемо још мало даље, јер сте поменули нешто што идентификујем као антиглобализам, и да ту кажем да јесам за антиглобализам - али само ако има левичарски предзнак. Ту сматрам да човек мора да буде опрезан јер просто бити антиглобалиста јако често значи бити десни антиглобалиста. Значи, антиглобализам, с обзиром на то какав је и шта је "глобализам" сада - Да! али какав!