Mislim da je ovo veoma korektan osvrt g. Marinka Vučinića koji realno sagledava stanje i poziciju srpskog naroda u Crnoj Gori, kao i sve nedostatke politike aktuelne vlasti u Srbiji, prema napred navedenim pitanjima. Aktuelna vlast u Srbiji, nema izgrađen stav prema nacionalnoj politici u celini, kao i prema nizu pitanja, uključujući i srpske interese u Crnoj Gori. Ona ima ideološku bliskost sa režimom Mila Đukanovića, oličenu u zavisnosti od Vašingtosnke politike, čija je suština na Balkanu, upravo u neprijateljskom odnosu prema egzistencijalnim srpskim interesima. Tu i nastaje protivrečnost pošto vlasti u Srbiji, oličene u DS i Borisu Tadiću moraju i žele da ugode američkioj politici, a u isto vreme se trude da ostave utisak u javnosti Srbije vođenja umerene nacionalne politike. Taj raskorak između stvarnosti i poželjnog se nadomestuje fiktivnom slikom koju stvara najveći deo medija koji su pod kontrolom DS, odnosno njihovih američkih sponzora.

odavno je opšte mesto da je zajednički cilj mnogih (i domaćih i stranih) komadanje srpskog nacionalnog korpusa. Proglasi se ideološki kolerktivitet (npr. Crnogorci koji kao nisu Srbi ili MULTIETNIČKI Vojvođani)i napadno se forsira i medijski i kroz obrazovni sistem. I - kako reaguju navodni čuvari srpkih interesa - TAKO ŠTO LEGNU NA RUDU I PRIHVATE NAMETNUTU PODELU. Ovaj tekst koji iznosi uobičajene hiljadu puta ponovljene stavove je tipičan primer...Genijalno - složimo se sa Milom da postoje Crnogorci i Srbi iz Crne Gore, brinimo se samo o ovim drugima, stimulišimo njihovo iseljavanje iz CG davanjem dvojnog državljanstva, zaboravimo da su bar trećina državljana Srbije poreklom Crnogorci, nemojmo se zalagati da oni ne daj Bože dobiju pravo na državljanstvo svoje prapostojbine i preko toga da ne daj Bože i Srbija dobije veći da ne kažem odlučujući uticaj na zbivanja u CG...što reko jedan protiojerej na jednom skupu Srba iz CG "ne činite to ONI BAŠ TO I HOĆE!!!"

Ravnodušnost vlasti prema Srbima van Srbije već predstavlja kontinuitet (Krajina, Republika Srpska..). Ona izvire iz ravnodušnosti većine naroda. Uglavnom nisu ravnodušni oni koji su za te prostore van Srbije vezani rodbinskim vezama, poreklom i sl. (ali čak i takvi su često ravnodušni). Zato je lako da i najmanja nečija želja, namera, uticaj, izazove da i bez pritiska ravnodušna vlast (većinski) ravnodušnog naroda pripremi teren za npr. buduće odvajanje Vojvodine. Dovoljno će biti da se par uticajnih ljudi iz. npr. Hrvatske, Mađarske, ili Austrije dogovori oko toga sa par lokalnih političara i eto, ne postoji ništa što bi to odvajanje moglo sprečiti. Jedino eventualno drugačiji planovi Rusije, u igru oko nas uključuju SAD, Nemačku i bitnije zemlje. Mi nismo u stanju da izgradimo čvrstu državu, kuću koja stoji. Za oduvati našu kuću nije potreban strašni vuk, ekonomski cunami, sukob svetskih razmera, ne, dovoljan je najmanji povetarac i parče po parče otpada. Bude li npr. Albanija želela dalje širenje na naš račun, ostvariće ga, požele li slično drugi, mogli bi to da ostvare, jer smo takvi kakvi smo, ravnodušni prema sopstvenoj sudbini (Srba kao naroda i Srbije kao države). Mi nismo uspeli nikada napraviti državu koju vetar ne može lako da oduva. Ravnodušnu većinu nije briga za to, a oni koji se i zabrinu, uglavnom su u iluziji kako smo nekad u prošlosti umeli da napravimo solidno zdanje. Nismo! Tu iluziju trebamo razbiti i pokušati, dok nam još nije isteklo vreme, da sagradimo zdanje koje neće pasti kod prvog povetarca, ili čak samo od sebe (to se upravo sada događa, dok smo u većini ravnodušni prema izdvajanju Vojvodine, kako očekivati da budemo više zainteresovani za položaj Srba van Srbije?).

„i prihvate nametnutu podjelu“. A šta bi bilo koristi da zatvaram oči i ne vjerujem ljudima koji kažu da su druge nacije, imaju svoju državu, koja ne priznaje teritorijalni integritet Srbije, da mislim da se šale i da čekam da se predomisle – kakva iluzija. A u međuvremenu da Srbi iz Srbije ignorišu svoje sunarodnike iz Crne Gore – pa to je ono što CG vlast hoće – da izignorisani Srbi iz CG shvate da su ostavljeni i da ih se ostatak Srpskog naroda odriče i da treba i oni da se prepišu u Crnogorce i odreknu Srpstva.
Pa Milo bi volio da se pitanje opet relativizuje, da napetost malo popusti i da mu to olakša asimilaciju Srba u Crnogorce. Da li si slušao priču o žabi koja ne iskače iz lonca ako se temperatura polako povećava do tačke vrenja, a poslije je već kasno. Davanje državljanstva sunarodnicima kad ga zatraže je tekovina svih velikih država, ja bar znam za Grčku, Izrael, Rusiju, Njemačku, Švedsku, Veliku Britaniju ... Kakav su to Srbi narod ako ih se njihova država odriče? Da se Srbija zalaže da njeni građani dobiju CG državljanstvo – pa kakva bi to država bila da tjera ljude u državljanstvo druge države. Nije da bih imao nešto protiv da stanovnici Sr dobiju državljanstvo CG – ali to je prosto iluzija – pa ni građani CG koji žive u Sr nisu mogli glasati o najvažnijem pitanju – pripadnosti ili ne savezu, dok su stanovnici Detroita mogli da glasaju.
A za crkvu – ona ima svoju logiku. Usput rečeno, nacionalizam u crkvi je strogo zabranjen. Crkvi je svejedno koji je narod , sve dok je narod pravoslavni – tako da Srbi u CG i Sr žive u iluziji da je SPC u CG oslonac opstanka srpske nacionalne manjine u CG, ili nekog novog vaskrsa Srpstva.
Izvini Boka Juniore što postajem ličan, ali prestani da živiš u iluzijama. Neobaviješten si kao Koštunica kada je potpisivao sporazum o stvaranju Srbije i Crne Gore sa klauzulom o referendumu, kada je do poslednjeg trenutka vjerovao da vlast u CG neće namaći dovoljan broj glasova. Neka mi oprosti Koštunica kao „svojemu“, ali je debelo izigran.SSSS

još nešto BOKI lepo si napisao: "Davanje državljanstva sunarodnicima kad ga zatraže je tekovina svih velikih država, ja bar znam za Grčku, Izrael, Rusiju, Njemačku, Švedsku, Veliku Britaniju ..." da li to znači da to isto ne bi trebalo da bude tekovina i malih država kao što je CG? ... Po čemu ti, koji si očigledno rođen u CG i grebeš za srpsko državljanstvo (što ti ne zameram) iako nemaš veze sa Srbijom, imaš veća prava od mene koji sam rođen u Srbiji a nemam prava na državljanstvo CG odakle su (koju su stvarili) moji preci?...

«misliš da nisi Srbin, pa nemoj ni biti, ko te ..». Hajde ovako Boka Juniore, ti ubjeđuj Crnogorce da postanu Srbi ili Srbi-Crnogorci ili Crnogorci-Srbi ili šta god već hoćeš, želim ti puno sreće, dakle ti radi na Crnogorcima koji nisu Srbi i pričaj njima šta god hoćeš, ja ti neću smetati. Meni ostavi Srbe bez ali, Srbe bez zadrške, da kuražimo jedni druge da ne izdamo svoj srpski narod da ostanemo ono što mislimo da jesmo, i nemoj nam se miješati. Ima nas jedno 15 posto u CG, i meni je to dosta, kad nas ne može biti više. Pa i da je manje, istina i pravda je jedna. Nemoj mene ubjeđivati da su Crnogorci Srbi, ubjeđuj njih - Crnogorce. Ako hoćeš da mene ubjeđuješ da je svejedno i da sam i ja Crnogorac, javi se Milu da te zaposli, pošto je relativizacija u interesu projekta CG države i nacije, sada kada su jaki, mogu sebi da je dopuste, da bi napravili grand-finale, da bi se Srbi u CG asimilovali.

Nemoj od mene da tražiš CG državljanstvo, obrati se crnogorskoj državi i polaži prijemni ispit iz crnogorskoj jezika, ako ti to nije ponižavajuće. Imaš moj blagoslov i podršku, ali ti ja tu ne mogu pomoći, pošto nemam vlast u Crnoj Gori. Ta država je već rekla svoje šta misli o tebi i o tvojim precima kada ti nije dozvolila da odlučuješ (pa čak ni državljanima) o njenoj sudbini, sa kim će se družiti, a dozvolila je to Albancima iz Detroita.

Da li ja imam pravo na Srpsko državljanstvo je stvar odnosa mene sa mojom matičnom državom Srbijom, i ne smetaj ti meni, ne smetam ni ja tebi.