Добар текст, мада можда са мало превише "теоретисања" и компликовања. Србија више нема свој суверенитет и "суверенизам" је легитиман и неопходан покрет да се суверенитет покуша повратити.

Госн Ковачев њим самим: "До јесени 2014. године је десни центар у Србији разликовао власт правне државе од фактички злоупотребљених државних установа у циљу глобалистичке свемоћи, а стање злоупотребе и повреде права и државне власти доследно разликовао од фактичког стања. Много опаснија последица тог процеса је пад поверења јавности у сувереност Р. Србије као правне државе и у начело владавине права. Одбацивањем поверења у сувереност властите земље ради једне политичке поштапалице, десни центар се одрекао сопствене политичке супстанце ради политичког маниризма." Нека ми госн Ковачев и његови истомишљеници (поред Милоша Јовановића, јавио се и госн Пророковић, на исту или сродне теме) ОБЈАСНЕ како је то тако "ЈАСНА политика политичке неутралности Србије", за коју се залагао ДОТАДАЊИ ДСС, довела до тога да ДСС буде ИСПОД ЦЕНЗУСА 2014, а да "нејасна и теоријски некохерентна политика суверенизма" ту исту ДСС УВЕДЕ у Парламент Србије 2016!? Занимљивост која захтева ДУБЉЕ објашњење!?

Та терминолошка заврзлама није смишљена само да би се подржао европски тенд или (као што каже Самарџић) опортуно прихватиле европске интеграције већ и због тога да би се прикрила издаја. Ако нисмо суверени, ако смо слободу изгубили, онда смо и присиљени да неке ствари прихватимо противно нашој вољи и не сносимо одговорност за поступке. Ако смо суверени онда и одлучујемо самостално и сносимо одговрност.
Појам смисшљен да се не би одговарало за издају државе и да би се прикрила разна непочинства власти.

Ма, какав суверенитет/суверенизам... празно теоретисање и млаћење празне сламе! Мале државе, чак и богате и развијене уопште не могу бити суверене. Мала, слаба, неразвијена Србија никада није била стварно суверена – у XIX веку је била (1830 – 1878) – макар и формално под суверенитетом Отоманске империје. Од тада до 1903 г., мада формално суверена, била је суштински протекторат Аустроугарске империје – а од 1903 – 1917 Руске Империје. Од 1918-1939 ту улогу за Краљевину СХС/Југославију је држала Француска, а после тога до 1941 г. Британија, која је покушај кнеза Павла да “суверено“ изабере новог протектора – Немачку, казнила државним ударом. После немачке окупације и грађанског рата – нови протектор је био СССР – а после 1948 г. то преотима САД – до пада Берлинског зида. После тога – смутно време распада, и од 2001 г. – поново САД (преко Брисела/Берлина). Другосрбијанци се боре за даље продубљавање тога, а Првосрбијанци (русофили) да ту улогу преузме Русија – то вам је сва “мудрост“.

Šta još neće da se smisli da bi se opravdao oportunizam.

Interesantno je analizirati koje su posledice mondijalizacije na savremeno drustvo. Iako je Amerika pokrenula tu ideologiju da bi dominirala svetom, posledice se najvise osecaju bas u toj zemlji i uopste na zapadu. Zapravo, porodice su razbijene, natalitet opada, odnosi medju ljudima unisteni, nestalo je poverenje u elitu, zbog delokalizacija kompanija nezaposlenost porasla, politikom vladaju prevaranti i izdajnici, nepotizam dominira u svim institucijama, povecane su socijalne nejednakosti, konflikti itd. Posto muslimanske zemlje nisu prihvatile mondijalizaciju, neke od tih zemalja su potpuno razorene i unistene. Kina je najvise profitirala mondijalizaciji ali ta zemlja se uopste ne pridrzava pravilima mondijalizacije. Interesantno da je ideologija mondijalizacije dosta dobro prosla u slovenskim zemljama. Da bi razumeli o cemu pricam, bolje cete proci ako se ozenite nekom muslimankom ili Kineskinjom nego Srpkinjom ili Ruskinjom, mada, ima i izuzetaka...

"Мондијализација" је француски термин за енглески израз "глобализација". Код нас је уобичајено "глобализација". У сваком случају треба користити или један или други израз.
"Делокализација" је исто француски термин за енглески "релокација" или ређе "офшоринг".
Код нас би било исправно рећи или "делокација" или "измештање".

Когод мисли својом главом он је наравно злонамеран. Тако је било и у време комунизма. Изгледа се ниш суштински променило није, осим што сада не терају на Голи оток, већ имају перфидније методе обрачуна са политички некоректним елементима у народу. Велика већина коментатора уопштен није у партији, то је главни проблем надобудних, иначе би се они обрачунали са тим елементима по секташкој логици - каква штета!

Захваљујем Душану Ковачеву за изванредан,за мене,текст"Сувере
низам уместо суверености"као и свим коментаторима који су га
пропратили,зато што су ми помогли да схватим шта се све дешава
ло у ДСС,и шире,јер сам се још од одласка Коштунице питао о че
му се ту заправо ради.
Немам сада времена али ћу у наредних недељу дана да направим
један текст о овоме и послаћу га НСПМ-у(можда ће и да га обја-
ве).Поздрав свима.

Какав год текст да неко напише, а довољно је већ написано на ту тему, све ће зависити увек од тога да ли га пише неко из изворног ДСС-а и из које струје, или неко из Двери. И све се на крају своди на демагогију и манипулацију.

Текст "Сувренизам против суверености" је на сајт НСПМ пренет са сајта Фонда стратешке културе. Да би био читљив на интернету, у њему сам објавио само битне чињенице. Материјала је много више. На жалост, приликом преноса текста на НСПМ, упутнице су побркане. Суверенитет сам помињао само у најнужнијом мери, тј. онолико колико су поједини аутори били склони да поистовете суверенитет са фактичком самосталношћу одлучивања. Суверенитет је пре свега правни појам, давно изграђен и јасан.