Ja sam pomalo umoran od ovakvih komentara. Kada razmisljam o svim secesijama koje su se desile na podrucju bivse Jugoslavije upada u oci jedno.
Na svim tim podrucjima ljudi su bolje receno narodi zeleli odcepljenje. I to je tako. Slovenci, Hrvati, Makedonci, Albanci, Bosanski Muslimani i na kraju Crnogorci.
Dakle nacije su se odvajale, i to gotovo jednosglasno osim u slucaju Crnogoraca.
Dakle svi Slovenci, HRvati... su to zeleli. Vojvodina bi bila jedini primer da se Srbi odvajaju od Srba i samim tim zvuci besmisleno.
Sve nacije u bivsoj Jugoslaviji su imale slobodne izbore gde su vecinom izabrali stranke koje su za secesiju.
U Vojvodini je pobedio DS i to samo zato sto mu je na celu Boris Tadic, da je neki regionalni lider bio na celu liste od te pobede ne bi bilo nista.
Ovo hocu da kazem, nemaju Srbi u Vojvodini drugog lidera i druge lidere od Srba u Beogradu ili Sumadiji ili ma gde u Srbiji.
Canak u Vojvodini ima nekis svojih par procenata glasova i on niti govori niti moze govoriti u ime Vojvodine. Moze pricati u svoje ime i to je sve.
Da bi secesija Vojvodine bila uspesna, moraju se pojaviti toliko jake stranke i pokreti medju Srbima, koji bi prakticno stvorili novu naciju, vojvodjansku.
Ko god zivi ovde zna da je to nemoguca i smesna misija.
Odvajanje Vojvodine od Srbije od strane NATO bi ovoga puta morala biti klasicna okupacija, jer promeniti volju nacije, ljudi u Vojvodini nije moguece.
Niti je to u tradiciji Srba u Vojvodini niti zele to.
Dakle nema bojazni dok god stranke iz Beograda uslovno govoreci imaju vecinu secesije nece biti, ili neko misli da ce Tadic prepustiti vlast Pajticu?
A ako neko zeli secesiju sa zapada ovaj put morace to da urade i bez privida legitimnosti, morace je nametnuti onako kako je Srbima u RS nametnuo BiH.
Koliko je to izvesno ne verujem, oni vec sada kontorlisu vlastu u Srbiji sto bi je jos okupirali, imaju konacno i puno svojih muka. Vojvodina im ne treba, nismo toliko vazni.

Подсетио бих Дејана (из комшијског Сомбора или околине) на дешавања у Црној Гори. Либерална странка ЦГ је имала програм сличан ЛСВ-у у Војводини и имала сличан број гласова. Црногорци су били за заједничку државу. Били су већи Срби од Срба. Њихова жеља је била да остану у заједничкој држави. Десет година касније они они су постали независна држава. За то су гласале све мањине сем српске и део Црногораца.

За десет година деца која данас имају 8 година имаће право гласа. У међувремену ће они и њихови годину, две или више старији другари слушати о састанцима премијера Србије и Војводине. На помен главног града неки од њих, ако не сви, ће помислити на Нови Сад. Имаће ВАНУ, Развојну банку Војводине и гомилу других војвођанских институција и назива...
И онда ће се пред њих поставити питање: А зашто ми плаћамо дуплу администрацију? И они ће - разумно - одговорити да им то не треба и да хоће да плаћају једну... Ону која има је ближа... И која од последњег Устава много више утиче на квалитет живота грађана Војводине... Новосадску.
Њих не можете оптужити за издају националних интереса... Јер они то неће урадити иѕ лоше намере...
Ако овај Статут прође, онда је све спремно да се црногорски рецепт понови...
Ако овај Статут прође, онда су посланици из уже Србије (који чине већину у парламенту), показали да ништа нису научили... Или су се јефтино продали.

Pitate se da li je moguce odvajanje Vojvodine od Srbije? Realno jeste. Da su kojim slucajem pobedile te "patriotske" stranke to bi bilo lako izvodljivo. Cim bi oni poceli da skrecu sa puta ka EU, okrecu nase zastave naopako da bi glumili vece Ruse od Putina i sl. odmah bi porastao broj stanovnistva koje zeli da se odvoji od Srbije (narocito medju manjinama, ali ne samo medju njima) jer definitivno ne bi hteli da zive u takvoj zemlji. Ne samo to, vec bi za tako nesto sigurno dobili podrsku spolja, jer se je logicno da se male neposlusne drzave destabilizuju i kaznjavaju.

Pokrajinski odbor DS nije nikakva autonomna organizacija. U nasim strankama ne postoji nista drugo osim lidera i one ne postoje bez lidera. Tacka. Nazalost.
Dakle nikakve samostalne politike DS ne moze biti. Da je neka secesija Vojvodine nemoguca svedoci i politika SVM oni se bore za neku svoju lokalnu samoupravu na severu Vojvodine a ne za autonomiju Vojvodine kao celine.
No da se slozim sa prethodnim komenarom, ako svoju politiku svedete na nivo konfrontacije sa zapadom onda je logika kaznjavanja i poraza neminovna.
Ne znam odakle ta ideja da se u konfrontaciji sa zapadom moze profitirati.
Ima nesto u sprskoj politickoj istoriji suicidno. SUkob sa jacim po cenu propasti. Cemu to?
1999 godine svako je znao kako ce zavrsiti sukob izmedju SRJ i NATO, pa ipak mnogi i danas misle da je Srbija ispravno postupila kada je odbila ultimatum.
Da je pobedila politika konfrontacije poraz bi bio neminovan mozda i u Vojvodini.
Ovako, nista od toga.
Crna Gora je druga prica, i istoriski i fakticki.
No i bez istorije Crna Gora je otisla zato sto su mislili da ih ceka sretniji zivot van zajendice.
Dakle drzava se ne brani, deklaracijama, pateticnim komentarima, vec poboljsanjem kvaliteta zivota.
A u Vojvodini se bolje zivi pod upravom DS, to je cinjenica i zato su pobedili u maju. Jednostavno, i ako se zivot poboljsa smanji nezaposlenost, ako nastavi ovako, pa sto bi se neko odvajao. Srbija mora da se suoci sa regionalnim nejednakostima, i potrebom ravnomernog razvoja istina, potrebna je korisna solidarnost, ali ne po cenu prelivanja novca iz Beograda i Vojvodine ka jugu Srbije.
I da skratim, slazem se sa misliocem, da je pobedio DSS u maju nastradali bi.
Jer njihova jedina platforma je parodija na kosovski boj.
Znamo da smo slabiji, znamo da ne mozemo nista uciniti, znamo da ce nas pobediti, ali mi cemo se svakako junacki boriti do kraja. Do smrti. Kao u prvom svetskom ratu, po cenu bioloskog sloma. Glasaci su rekli u maju ne hvala. I opet ce ako ih neko pita.

Без жеље да улазим у причу о томе колико је смешно причати о могућности постојања демократије(сем у малим срединама или кад је пола становништва поробљено),хтео бих да кажем нешто о Евровојводини и о "људи-су-стока" идеологији којој припадају анти-суверенисти Српске националности са подручја исте.
Сценарио стварања Евровојводине је у току,није битан Статут,већ пропаганда.Војвођани су изложени ЕУ-или-смрт пропаганди подједнако као и сви становници Србије,али битан број мањина,различите културе итд,појачавају њен утицај.Главна битка се води у главама тих људи,а не у Скупштини Србије.
Међутим из излагња Дејана и њему сличних долазимо да суштине,није сама пропаганда проблем,већ идеологија коју она шири.
А то је већ поменута идеологија....
Да појасним-по том систему мишљења и уверења,људи имају само једну сврху-преживљавање.
Све што чине,све што мисле мора се подретити томе.
Тако да ако је неко роб,то што ради,што добија да једе,што има где да спава је најбитније и то се истиче,битно је да намирује потребе због којих постоји.Пустиће му пар сати филма који му говоре да је слободан,пуштаће му музику која прича о Светим нагонима,слушаће тв програме где ће га уверавати да је слаб,небитан,потрошан али слободан!Он ће веровати у то и сваких 2,3 месеца ће га прскати и терати да заокружује неке бројеве који му кажу да заокружи....И то што га краду,прате,малтретирају,бију и на крају и убијају,то је коларерарна штета у свеопштој напредности нашег света.Јер неможе се против јачег,па да ударимо на слабијег...

Потсетио бих аутора текста да је "Војвођански" сепаратизам, рачунајући од 06.10.1988.године, почео не са заставама или са грбовима, него са "безазленим" налепницама са штампаним латиничним словом V које су се још током студентских протеста 1996/7. годину појавиле на немалом броју аутомобила на подручју наше нам Покрајине.Међутим, како су поменуте налепнице преферирали готово исључиво противници Милошевићевог режима на овај тихи сепаратизам нико од ондашње "национално свесне и одговорне" опозиције није желео да укаже, а камо ли да се дистанцира од истог. Милошевић је(читај власт) очигледно био приоритет због кога је требало скренути поглед, "зажмурити" на оба ока или шта већ само да се не би окрњио антимилошевићки блок. Што се тиче индоленције бившег режима и о њој бих могао нешто рећи, али неки други пут.