субота, 17. април 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Легенда о младом слабом српском човеку

Kоментари (40) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 понедељак, 17 новембар 2008 23:37
Гаги
Свака теби част, Србине, брате!

Ставио си на хартију оно што већина нас које описујеш не сме да помисли ни док се брије...

Поента: није ово време страшно што робујемо телом, него духом...

Господе Исусе Христе,Сине Божији помилуј нас грешне.
Препоруке:
0
0
2 уторак, 18 новембар 2008 00:29
Lav
Iskrene čestitke autoru na izvanrednom tekstu. Mada sindrom srpskog Kalimera postoji i kod mlađih generacija - sećam se kako smo se moji drugovi i ja jedili tokom devedesetih što ne možemo da idemo na koncert, recimo, Nirvane, dok su naši vršnjaci po Bosni i Hrvatskoj umirali.
I bilo bi dobro kada bi domaća javnost prestala da očekuje da nas naša starija evropska braća ovako blago retardirane uzmu na svoju grbaču, već da odlučimo da sami malo počistimo svoje dvorište, makar i da nam niko ne nalepi etiketu s dvanaest zvezdica na čelo.
Ipak se ne bih složio sa stavom da u Evropi još iko daje i pet para za hrišćanstvo, Hegela ili Getea. Bezidejnost i hedonizam i tamo caruju, i barem u tom smislu, Srbija je punopravni član "velike porodice naroda". Ili, da se i ja pozovem na Dostojevskog i Dimitrija Karamazova (kriminalno pritom kasapeći tekst jer mi knjiga nije pri ruci): "Evropa je sada samo jedno veliko groblje. Dragi su to grobovi, ali u njima nema ničega do mrtvaca."
Препоруке:
0
0
3 уторак, 18 новембар 2008 04:28
Ivan
Још једна честитка аутору текста, уз молбу, констатацију, предлог, како већ схвати, уколико чита ове коментаре. Описао је савршено мог оца, моју сестру, жену, моје пријатеље, непријатеље, познанике итд, али зашто за промену не би описао мене, то јест себе, то јест све људе који виде оно што и он, судећи по овом тексту, види, схватају све то, међутим, с неким морају да живе! Мени лично није било лако да решим тај проблем, некако сам се снашао, но, колико сам приметио, "они који виде" углавном одлучују да се изолују од осталих на овај или онај начин, што тешко да је решење проблема на колективном нивоу. С обзиром на то да аутор овог текста евидентно има дара за писање есеја (за разлику од мене, на пример), можда би један афирмативан текст о "онима који виде" далеко више допринео ма каквом побољшању наше немиле ситуације од критичког о "онима који не виде", тим пре што овај сајт ти други ретко читају, а и тешко да ће им овакви текстови отворити очи, јер ко је хтео могао је одавно све да уочи.
Препоруке:
0
0
4 уторак, 18 новембар 2008 09:17
Paja
Istina !
Препоруке:
0
0
5 уторак, 18 новембар 2008 09:55
Milos
Uuuuh, kakav tekst!
Препоруке:
0
0
6 уторак, 18 новембар 2008 11:52
мрачни националиста
браво за текст....један детаљчић - коначно неко да напише нешто паметно о Ђинђићу, једином српском политичару у последњих пола века који је како тако мислио својом главом..
Препоруке:
0
0
7 уторак, 18 новембар 2008 11:58
Deki
Odlican tekst.Ali jednu manu zasto tome ne doda i mentalitet ovog naroda.Kada sve to budemo obrazlozili videcemo gde smo i ko smo.
Препоруке:
0
0
8 уторак, 18 новембар 2008 15:18
komandant
Bravo Igore, izvanredan esej! Za upamet svakom Srbinu dok jos nije kasno!
Препоруке:
0
0
9 уторак, 18 новембар 2008 15:52
Zmaj
Pravi tekst u pravo vreme...Kome je ovo jasno, bilo mu je jasno i pre 10 godina.

Jedino se pitam, koliko ce ljudi u Srbiji biti u stanju da dodje do ovog teksta, sa obzirom na relativno mali broj internet korisnika. Mozda bi bilo korisno ici metodom "od postanskog sanduceta do sanduceta" i to sa skracenom i sazetom verzijom (jer kad je ovaj narod nesto citao?).

Jos jednom, hvala i svaka cast autoru na ovom tekstu, a ja cu uciniti sve da sto vise ljudi ovo procita.
Препоруке:
0
0
10 уторак, 18 новембар 2008 18:05
Влада Канада
Ово је најбољи текст-есеј о менталном (не)здрављу многих Срба рођених у социјалистичкој Југославији. Признајем да, у неким деловима ове редивне анализе, препознајем и себе, али сам на време успео да нађем себе. Истина боли, али и лечи. Боље је вратити се са половине погрешног пута, него тврдоглаво и слепо ићи до краја тог пута и до краја и свог сопственог пута.

Саветујем писцу да што више пише, Бог му је дао и превише телента. Овакви текстови имају велики утицај и прочитаће га многи људи (управо сам послао линк на стотине адреса).

Саветујем редакцији да линк на овај текст постави на врх странице и остави га тамо до даљњег.
Препоруке:
0
0
11 уторак, 18 новембар 2008 22:21
Драган М.
Трагикомична историја наше генерације на најболнији начин садржана је у судбини чланова групе *Екатарина Велика*.Да невоља,по нас саме,буде већа нема ни једног иѕ целе генерације који баш њих неће уѕети као докаѕ наше сопствене иѕуѕетности која би иѕбила свом снагом само да нам се пружила прилика.Римтутитуки је био наш одговор.Каква генерација такав и одговор.Да, ми јесмо нарцисиодна,декадентна и духовно лења генерација.Зато и не чуди фасцинација ЕУССР-ом,јер ми смо тамо где је и Златно теле.
Многи од вас ће се сетити култне представе Љ.Ристића *Миса у А-молу* па ћу ѕа крај парафразирати главног јунака - Ми смо слијепи путници у влаку еуропских народа!
Препоруке:
0
0
12 уторак, 18 новембар 2008 23:35
Boban
Kakav perfidan tekst. Pitam se samo da li su takve i namere autora, ili je autor prosto prihvatio ovu pricu od nekog drugog, pa je sam prica. Pre je, dobrim delom, ovo prvo, jer tekst obiluje retorickim trikovima, manipulacijom citaocem, a tekst, na nacin na koji je formulisan, ipak dolazi od autora. Npr. ono sa nosenjem para od prodatih roditeljskih stanova na zapad, ili ono o poturcenju radi skoloovanja dece u Carigradu, ili ono sa Djindjicem, gde se on predstavlja otprilike kao bezmalo vodja Dveri srpskih i Obraza... Prijatelj mi je poslao link, sav odusevljen, kamo srece da nije.
Препоруке:
0
0
13 среда, 19 новембар 2008 11:36
краљ-вештац
Одлично, заиста. Али не очекујте да ће неко од тих младих и слабих да прихвати критику. Не, он ће прво да крене са пар презривих квалификација на рачун аутора текста, а затим ће на исти начин да окарактерише неке његове делове ничим не демантујући њихову тачност. А у свему ће се јасно препознати тон увређености што се неко уопште усудио да каже да можда нису анђели од Бога послати свету, а камоли да критикује њих и њихову поглед на стварност.
Препоруке:
0
0
14 среда, 19 новембар 2008 11:51
мрачни националиста
бобане камо среће да је Образ читао и слушао Ђинђића. за Двери немој да будеш тако сигуран, боље их пажљивије читај.
Препоруке:
0
0
15 среда, 19 новембар 2008 15:09
Данило Тврдишић
Лично сматрам, а сигуран сам да не преувеличавам када то кажем, да је текст Игора Ивановића - РЕВОЛУЦИОНАРАН. Ово је право мало ремек дело које има снагу генерацијског разобличавања лажи и заблуда којима су нас кљукали годинама, а којима нас нажалост и данас кљукају дневним дозама евромантри и евроутопија. Тако бритко и јасно изнета истина о једном народу у једној лажљивој епохи са једне, и врцаво интересантан мемоарски стил писања са друге стране, даје посебан печат и специфичну тежину чињеницама које су у тексту изнете. Ето како може да се пише једноставно, а дубоко и интересантно у исто време. Свака част.
Препоруке:
0
0
16 среда, 19 новембар 2008 15:44
Милорад Станојловић
Потпуно разумем тешкоћу аутора да успостави линију раздвајања два система вредности, па и два антрополошка случаја. Наиме, један је идеологија синдикално-анархистичког (самоуправног и тоталитарног) система, а други је покушај да се тај систем пласира као квази-вишепартијски систем, од 90-тих наовамо (до данас).
Теоријски покушај ове врсте заслужује свако поштовање, поготову што је у том, за мене важном аспекту, Игор Ивановић у потпуности успео, што профи теоретичарима тешко полази за руком. Но, емпиријски треба данас дубоко истраживати чињенице, мимикрије и семантичке преваре.
Стога, заиста не видим зашто бисмо критиковали удружење грађана Хелсиншки одбор и сличне (за која се тврди да се обилно финансирају споља), а не и удружење грађана СУБНОР који се колосално финансира из буџета, гради и дели станове, као уочи доношења устава из 1974. године... Ако се држимо начела то је необјашњиво. И не само то, већ је СУБНОР извршни орган законодавне власти по неким уредбама Владе са значајним правима у погледу недефинисаних захватања из буџета.
Такође, приликом доношења једног закона у Парламенту, ова организација је пре пар година претила да се тиме «може проузроковати нестабилност у Србији» (отворено претећи оружаном побуном), ако тај закон донесу посланици Парламента, овлашћени за овај посао од народа, тј. гласача, о чему су писале «Вечерње новости». И ником ништа! Или, тачније, ко све сме да прети држави? Додуше, код нас је све могуће. Својевремно је Марко Ристић прогласио Црњанског за мртвог песника иако је био жив!?...
Није ли то само питање лика «највећег сина Србије» у чему је и сукоб прве и друге Србије (Стамболићеваца и Милошевићеваца), тј. тзв. Осме седнице, која се наставила на тротоарима и ратиштима. Бар како виде гласачи Србије ову породичну свађу српских републиканаца.
Препоруке:
0
0
17 среда, 19 новембар 2008 19:08
Неофит
Одличан текст, можда једана од најбољих анализа ове наше саможиве генерације.
Препоруке:
0
0
18 среда, 19 новембар 2008 19:23
Džejn
Impresivno.
Препоруке:
0
0
19 среда, 19 новембар 2008 19:48
Pera
Ivanović je genijalan! Možda mu fali malo više liberterijanizma i berkovskog konzervativizma!
Препоруке:
0
0
20 четвртак, 20 новембар 2008 01:01
Прозвани
Имали наде да се искупимо ?
Препоруке:
0
0
21 четвртак, 20 новембар 2008 01:43
Миљан
Добар текст. Дао бих ипак себи слободу да примијетим да појам "моја генерација",са почетка текста, који се односи на све нас који припадамо тој генерацији, у току текста уступа мјесто појму "Младог Слабог Српског Човека". Тако да се стиче утисак да или су у питању двије теме или је неко престао бити моја генерација, са обзиром на то да у опису, горе поменутог човјека, нијесам препознао себе. Или сам пак ја тај, који је престао бити нечија генерација. Хоћу рећи да нас овакве подјеле ипак неће ослободити одговорности за оно што нам се дешава. Нити ће дефинисањем "Младог Слабог Српског Човека", наша савјест бити мирнија.
Препоруке:
0
0
22 четвртак, 20 новембар 2008 08:05
pero-pero
Interesentan clanak, ali kako su neki komentari i primetili, na mnogo mesta 'ne drzi vodu' obiljnijoj analizi. Uostalom komentari koji sa odusevlenjem prepoznaju "MSSC" u drugima, bez ikakvog kritickog osvrta, su samo dokaz koliko je MSSC medju nama. Na primer, price o "(ne)vracanju para" su na nivou baba Vange, a tavih delova ima jos. Uostalom, siguran sam da i autor ima prijatelje u inostranstvu, ali sumnjam da je trazio da vracaju pare za skolovanje i roditeljske stanove, kao sto oni njega nisu pitali za pare od rasprodate-poklonjene srpske imovine (boze moj, pa i autor je bio tu dok se to radilo, pa mora biti da je i on nekako odgovoran). Siguran sam ni prijatelje koji su dobili pare od privatizacija ne pita da ih vrate, sigurno mu medju njima vise ne bilo mesta. Da, mnogo je lakse pricati prazne price o bezlicnom, MSSC, za koga svako moze da kaze 'nisam ja', nego pristupiti ozbiljnoj analizi situacije na osnovu licnih iskustava, ljudi i sudbina koje licno pozanjemo.
Препоруке:
0
0
23 четвртак, 20 новембар 2008 12:42
Миломир Степић, 1959.
Није чудо што је овај текст покренуо бројне коментаре. Коначно нас неко истински, а не тенденциозно "суочава са прошлошћу". Ментална лењост која је окупирала нашу генерацију ће можда и бити побеђена.
Препоруке:
0
0
24 четвртак, 20 новембар 2008 16:55
Vladimir
Zaista interesantan tekst, ali ne mogu a da ne primetim dvustruke standarde i u njemu. Naravno, slepo pracanje ideologije komunizma ili evropeizma nije dobro, ali zasto smatrate da je slepo pracenje tradicije pozitivno? Po cemu sam ja slobodan covek ako ne smem da izadjem i da kazem "Ja ne verujem u boga!" (bar ne u opste-prihvacenom smislu) a da ne budem posmatran kao izrod?

U svakom narodu, ne samo u nasem, uvek postoje Vodje i Sledbenici, koja god da je ideologija u pitanju. Ovi drugi su uvek u vecini i ne vidim zasto se samo Srbima na tome zamera.

Dalje, licno ne osecam da ista dugujem borcima iz XIV veka, iako saosecam sa njima (i ne samo sa njima). Ali recite, zar onda nesto ne dugujemo i borcima iz 40-ih godina proslog veka? Ma koliko ideologija kasnije bila izvitoperena i zloupotrebljena, zar ne mislite da je, kao i svaka druga, nastala iz iskrenih pokusaja da se uradi nesto pozitivno?

I za kraj, prijateljski savet. Bez obzira sto se delimicno ne slazem sa Vama, pametan covek (sto Vi svakako jeste) ima pametne ideje, ali pametniji te ideje zna da predstavi obicnim ljudima, onima koji nisu doktorirali filologiju. Inace se postavlja pitanje sta je motiv za pisanje teksta - sirenje ideje ili afirmacija autora?
Препоруке:
0
0
25 четвртак, 20 новембар 2008 23:00
old fashion srbin
Poentu teksta sam shvatio ovako: generacija koja je rodjena izmedju 196x i 197x (u to vreme sam i ja rodjen i, hvala Bogu, nikada se nisam osećao pripadnikom ovako opisane generacije) uvek je pokazivala određenu količinu duhovne i moralne inercije, tj. morali su prvo da prožive neki period da bi tek naknadno spoznavali njegove loše strane. Uz samo malo intelektualnog napora, moglo je i da se unapred promišlja o onome što nailazi, a ne samo da se to pasivno proživljava. Mislim da je u tom vremenskom kašnjenju suština loše sreće te tzv. MSSC generacije.
Ja sam proveo dosta vremena pokušavajući da sa ljudima pričam o budućim posledicama trenutnih dešavanja, ali sam uglavnom nailazio na neshvatanje. Valjda je to zato što sam prerano otvarao teme. Osamdesetih sam prerano pričao o nacionalnom patriotizmu, kada su svi uglavnom upražnjavali samoubistveni jugo patriotizam. Devedesetih sam prerano pričao o besmislenosti podilaženja Evropi, kada su svi (dobro, ne baš svi) govorili da će nas Evropa spasiti od Slobe i njemu sličnih. Početkom ove decenije sam prerano pričao o ekonomskom patriotozmu, kada su svi podržali DOSovski koncept grabljenja i rasprodaje zemlje. I tako, uvek bi se, prekasno, ljudi lupili po glavi i rekli "jeste, tako je bilo ,ali šta da se radi."

Sada pričam o...

E pa neću da vam kažem. Generacijo "moja", proživite prvo sve sami, pa će te naknadno da razmišljate o onome što će vam se desiti.
Препоруке:
0
0
26 петак, 21 новембар 2008 09:27
emigrant
Straromodni (old fashion) Srbine:
1. Bio si dobro, vaspitano dete, posten i vredan covek. Zavrsio si fakultet. Otisao si na zapd, ti si MSSC, treba da platis Srbiji svoje skolovanje. Ako si ostao i dangubis po Srbiji - posao nisi nasao, svaka cast, ti si se zrtvovao.
2. Kad su mobilisali odazivao si se, najbolji drug, bivsi cimer, pogibe na Kosovu. Ako si otisao iz nemoci da ista uradis, ti si MSSC. Ako si radio suprotno, necemo spominjati, svako mora da misli svojom glavom.
3. Rintas na zapadu, da bi decu podigao kao ljude, sacuvao porodicu, odvajas da ih posaljes da znaju da su Srbi, vide rodbinu i steknu prijatelje, ti si MSSC. Ustalom ko da ti veruje da ti ne zivis u cvetnoj basti - zapad je isti ko Srbija, samo sa mnogo vise para. Ako si ostao, mozda se opijas, drogiras, razvodis, prijatelje bivse ne vidjas mesecima jer znas sta si radio, decu zapustas, besan na sve i svakoga - vremena su teska, razumecemo. MSSC je uzivao dok si ti stradao.
4. Prodao si roditeljski stan da bi imao gde da zivis na zapadu, ti si MSSC, vracaj pare. Ako si ostao i pokrao drzavnu imovinu, zloupotrebio poverenje, upropastio firmu i ostavio ljude bez posla, svoje komsije, o tome cemo cutati, moralo se. Ako si ucestvao u 'privatizaciji', jos bolje jer tek sad niko ne moze reci ni da si lopov ni MSSC.
5. Pricao si od osamdesetih da ovo ne vodi nicem dobrom. Boris se kao lav da tobom, uprkos svemu, ne ovladaju negativne emocije, da ostanes covek, ne krivis ljude koje nit' znas nit' poznajes. Ma sta ti znas, ko pokvarena ploca. Uostalom ako mislis da je bolje na zapadu, sto nisi otisao. Luzer!!A, otisao si? Meni pametujes?

Pa dobro, jesam preterao, autor je sigurno i bolji i cestitiji od gomile drugih na koje ne bih ni gubio vreme da pisem, i nadam se da ce shvatiti poruku da rec ima tezinu kod cestitih ljudi, da se mora dobro vagati pre nego se upotrebi. Zahvaljujem mu se na prilici da izrazim misljenje, razgovor nam je preko potreban.
Препоруке:
0
0
27 недеља, 23 новембар 2008 20:48
Срб 1978.
Најпре бих желео да похвалим аутора на изабраној теми, али и тек начелно да похвалим сам есеј. Моја замерка на горе поменути текст, рекао бих да не задире, нити поткопава његову суштину, али сматрам да није ни сасвим ефимерна. Наиме,као неко коме су преци и рођаци засигурно учествовали у свим бунама и ратовима (од устанка Луке Вукаловића 1852. године до данашњег дана)не могу да се сложим са констатацијама у којима доминирају термини са a priori негативним предзнаком типа партизанштина, док се монархистичка и равногорска (шта год то значило)традиција бланко афирмише.Тиме бих умањио жртву свог ђеда и свих других који су носећи петокраку положили живот за своју отаџбину, у односу на његове претходнике и потомке који су под другим обележјима тежњу за слободом главом платили. Утолико пре што нисам поштовалац лика и дела нпр. Едварда Кардеља, Милована Ђиласа и тако редом закључно са Вељком Булајићем, не могу да се сложим са чињеницом да ја, због политичког ангажмана и аманета, левих скретања или филмских остварења именованих, треба да се посипам пепелом зато што ми се скоро комлетна фамилија борила под црвеном заставом. Истини за вољу, сам Ивановић то није нигде експлицитно навео као неопходну морално- хигијенску меру,али се то може јасно прочитати између редова. Ако су Руси Други светски рат назвали Отаџбинским ратом, а Путин помирио петокраку и двоглавог орла, онда би и ми могли са више поштовања да се односимо према палим жртвама и њиховим идеалима, без обзира да ли смо истомишњеници са њиховим идеалима или не. Не мање пристојно би било односити се према учесницима Првог светског рата на основу учинка политичке елите која је водила потоњу Краљевину Југославију. Дакле, не осећам се мање Србином зато што имам "партизански" педигре и као такав се не одушевљавам четничком иконографијом.Бити васпитан да волиш и поштујеш своју земљу и њену традицију је независна категорија од тога да ли си по убеђењу републиканац или монархиста.
Препоруке:
0
0
28 понедељак, 24 новембар 2008 16:53
Татијана
Не бих да додатно компликујем причу али морам да приметим да је ретко било неких побуна које нису злоупотребљене. Тамо где објективно и није било разлога за бунтовништво оно је пажљиво стварано, наравно разним методама које су у данашње време утемељене у психологији. Чињеница је да се свака људска природна потреба данас злоупотребљава и користи. Чињеница је и то да је одсуство било какве одговорности и било каквих последица могућност за невероватне појаве у овом савременом друштву. И о каквом човештву онда говоримо? Зашто би неко ко вам је помлатио децу уопште трепнуо оком, ако му ви све то лепо опростите и још покорно покажете прстом на претеклу унучад? Ово ми је само шлагворт да питам - а коју ми то веру продајемо за чију вечеру, за којом то трпезом? Ми одавно ручкамо то исто и то око хиљаду година са истим оним европским народима који су истим огњем и мачем позвани под пламичке свећа. Ако ту има неке духовне слободе молим да ми се опрости ово неразумевање за раскошну гозбу. Па добро, о чему је овде реч? Ми само елаборирамо како смо немоћни и мали и јадни и трпимо... Ко то нас тера да трпимо? Шта нас то спречава да кажемо да не пристајемо више да будемо идиоти? Сви елаборирају, анализирају, дебатују и - ништа. А сматрам да је свако од нас довољно бистар да зна шта му се дешава, све заједно са онима који рационализују сопствену слабост до патолошких небулоза, па сходно томе нису неопходни толики детаљи. Проблем је тамо где је нестало наше достојанство и где је нарушена природна равнотежа. А природа нема милости, те јој није много стало шта мисли човек. Или не мисли што је чешћа и пожељнија, али само демократска опција.
Господо, хвала вам на простору и разумевању и дакако на могућности да и ми јавно искажемо свој став. Поздрављам аутора текста Игора Ивановића, мог генерацијског сапутника.
Татијана
Препоруке:
0
0
29 уторак, 25 новембар 2008 18:20
dejan025
Ako je moja i tvoja generacija Ivane takva kakva jeste, ako je prozivela to sto je prezivela, posle svih reci moramo dati ili pokusati da definisemo alternativu.
Dobro si primetio da su nasi roditelji bili ono sto bi karikirano mogli nazvati deca komunizma. Mi smo nesto kao unici komunizma. Dakle vaspitavani smo u duhu komunisticke ideologije, a sada smo je zamenili ideologijom evroentuzijazma.
Mozda je to i istina, ustvari jeste, ali koja je ideoloska alternativa?
Pojednostavljeno govoreci postoje cetiri ideologije koje su unistile Srbiju.
1. Ideologija jugoslovenstva, utapanja svog identiteta u juznoslovenski, ta ideologija je toliko kostala ovaj narod. Ne treba, puno komentarisati. Milioni poginuli ni za sta.
2. Ideologija komunizma, idelogija koja je stvorila kult nereada i egalitarizma.
3. Ideologija evrointegracija, to je ideologija prava coveka, prava seksualnih manjina, ravnopravnosti polova.... to je ideologija americkih demokrata.
4. Srpska nacionalna ideologija.

U cemu je izlaz? U prihvatanju srpske nacionalne ideologije, ali sta je ona danas. Da li je to umivena varijanta Vojislava Seselja? Sta je nasa nacionalna ideologija?
Da li je to ideologija 19 veka, jedna staticna prevazidjena, danas vec mrtva ideologija.
Srpska nacionalna ideologija mora ponuditi nove odgovore na novo vreme.
Sustina srpske nacionalne ideologije vise ne sme biti samo teritorijalna velicini drzave.
Ne to mora biti borba za retradicionalizaciju srpskog drustva.
Ona je ono sto je uslov osptanka, dakle ne abortusima, ne razvodima, ne homoseksualizmu, ne modernim zakonima o vaspitanju dece... da porodicnim vrednostima, da kultu braka, dakle reafirmisanje moralnih vrednosti. Da to uradimo ne mogu nas spreciti ni SAD ni EU, potreban je rad na promeni pristupa zivotu.
Iz srpske nacionalne ideologije treba izbaciti kult zrtvovanja, jedna danas besmislena ideja, odprilike mi znamo da cemo izgubiti ali idemo u rat, kao 1999 godine. Dakle ima nade, ako se mi kao ljudi menjamo.
Препоруке:
0
0
30 среда, 26 новембар 2008 04:30
Зоран
Овај човек је генијалан. Нема Србина без вере и нема живота без муке. Све је остало продавање душе непријатељу људском. Млади Србине не бој се труда. Велико хвала аутору.
Препоруке:
0
0
31 четвртак, 27 новембар 2008 02:54
Zmaj
Za "Srb 1978" Srbine brate! Da si 60-tih, 70-tih, pa cak i 80-tih samo pokusao da budes srpski patriota, zavrsio bi u zatvoru sa nizom etiketa, prisivenim upravo od onih u koje se ti jos kunes. Kazes, ne mozes da gledas cetnicka obelezja, jer si vaspitavan na "petokraki" i ljubavi prema "zenici oka". To je naravno, tvoje pravo. Ali niko nije pitao nas, koji smo imali drugacije misljenje, tradiciju i secanja, da li mi mozemo da gledamo petokraku skoro 50 godina...Razmisli malo o tome.

Za "dejan025" Dejane, pa smisao i prava sustina srpskog identiteta jeste u nasoj pravoslavnoj veri i sposobnosti zrtvovanja, kao sto je vec "Zoran" primetio. Da je bilo i da ima istinskog zrtvovanja u poslednjih sezdesetak godina, ne bi nam se sve ovo sto nas je zadesilo (komunizam, ponizenja i ratovi) ni desilo. Barem ne u toj meri.

Nije sve sto je "zapadno" a-priori i napredno. Svakako treba prihvatiti tehnologije koje jos uvek dolaze sa "zapada", ali svakako ne treba prihvatiti norme ponasanja tj. (ne)moral koji nam se odande plasira.

"U se i u svoje kljuse" normalno uz saradnju i trgovinu sa svima (ukljucujuci i EU) kojima je do nje stalo. Kojima je vise do saradnje, ali ravnopravne (znaci na dobrobit za obe strane) stalo, njima svakako vise treba otvoriti vrata...

Jos jednom - BRAVO Gospodine Ivanovicu!
Препоруке:
0
0
32 четвртак, 27 новембар 2008 18:00
sonja djukanovic
sonja, tekst od Igora ivanovica, legenda o slabom mladom srpskom coveku je istinit.Jedino si zaboravio SAVEST.Trenutno zivim u Kanadi i verujem u Boga da cemo se vratiti u svoju otadbinu. Posmatram, analiziram,.....itd 14 godina i gledam srbe koji su dosli u kanadu od 1990 pa ovamo iz bivse Jugoslavije, samo novac, komfor, hrana, jednostavno: hedonisam. Jednostavmo, Slabi srpski covek je NESAVESTAN
Препоруке:
0
0
33 петак, 28 новембар 2008 12:21
Vladimir, opet
@sonja Postujem svacije misljenje, ali mi je to zaista tesko postici kad su u pitanju oni koji pljuju po zapadu i "hedonizmu" dok ga istovremeno koriste. Sonja, ako ste toliki patriota, zasto ste uopste otisli u Kanadu pa nam odatle "krojite sudbinu" i pricate o otadzbini? Zasto Vasi muski nisu uzeli pusku da je brane, u skladu sa onim sto propagirate? Ili ste mozda bas zato i otisli?

A mozda zivite zivotom hodocasnika i sve sto zaradite saljete deci na Kosovu? Mozda zbog toga, i iz solidarnosti sa ovdasnjim narodom, gledate kako da sastavite kraj sa krajem jer odbijate da zivite pristojno? I vraticete se, kada? Cim skupite pare za kartu? Kako da ne...

Retki su oni koji se zaista vrate, ali je zato mnogo vise onih koji o tome pricaju sa bezbedne udaljenosti i kritikuju nas ovde koji bi samo da pristojno zive.

Otisli ste u Kanadu i svi znamo zasto, ukljucujuci Vas. Nema potrebe da nam govorite sta treba da radimo i kako da razmisljamo... I sto je vaznije: nemate pravo.
Препоруке:
0
0
34 субота, 29 новембар 2008 09:45
Милорад Вукашиновић
Изузетан текст Игора Ивановића. Све је речено јасно и прецизно. Уместо повратка читава генерација изабрала је бекство из историје.
Препоруке:
0
0
35 субота, 29 новембар 2008 21:02
Štrbac
Slažem se sa Ivanovićem da se tokom prethodnih nekoliko decenija izgradio jedan specifičan profil svojstven našoj generaciji.Taj profil je prosto fascinantan, poseduje desetine crta koje su apsolutno disfunkcionalne bilo na individualnom ili na kolektivnom planu. No, uprkos svojoj disfunkcionalnosti,banalnosti, on opstaje i opstaje i ''perfidno'' se suprostavlja bilo čemu što bi ga moglo promeniti. Sa jedne strane, interesantna je njegova istrajnost, sa druge njegova rasprostranjenost. Skup od nekoliko desetina crta, pogleda na svet, shvatanja, stava prema životu itd, itd, svojstven je skoro svima. Mislim da bi se o ovom profilu moglo napisati na hiljade stranica. Onako kako ste ga vi nazvali naš mladi slabi srpski čovek u stvari nema veze sa životom. On iz nekog razloga nije ni vaspitavan da bude čovek,on nije vaspitavan da istinski poštuje rad, da bude biće koje se bori,da ne vrednuje ni sebe ni druge po broju viza u pasošu, da ne trčkara za onima od kojih može da izvuče korist, da mu banalni interesi ne budu glavni vodič u životu. On nije vaspitan da kada govori o duhovnim vrednostima, te iste vrednosti i poštuje,on nije u stanju da bude individua, on je konformista i prilagođava se okolnostima ma kakve one bile. On veruje u visprenost a ne u pamet, u lukavstvo a ne u mudrost,
on priča o pravim vrednostima a okružuje se silikonima, on priča o pravdi a svaku situaciju nepravde brzo zgrabi kao priliku za svoju korist ako može da je izvuče. On jedan uzor koji je nametnut kritikuje zamenjujući ga još bolesnijim.Ali, opet, sa druge strane, taj mladi čovek je morao postati takav. Ako je sistem podržavao lopova a ne obrazovanog čoveka, ako su se lopovi smejali eventualnom poštenju ovog koji nije lopov,onda su se njihovi sinovi i njihove ćerke, i jednih i drugih, logično na kraju u svojoj glavi opredelili za lukavstvo a ne pamet, snalažljivost a ne rad, laž a ne istinu, konverziju a ne doslednost nečemu što je ispravno, poltronski duh a ne pošten odnos.
Препоруке:
0
0
36 субота, 29 новембар 2008 21:29
Štrbac
Dakle jedan od faktora koji su uslovili nastanak ovakve generacije je sam sistem u čijem središtu se uvek nalazila korupcija. Drugi faktor je ateizam. Čovek koji veruje u Boga,ako se radi o autentičnoj veri, polazi od pretpostavke da neko sve ovo odgore ipak posmatra i vidi.Itd, itd. E sad, kako sve to promeniti. Prvo, nije još vreme za te promene. Drugo, promene koje se tiču svih ovih stvari nemaju nikakve veze sa revolucijama. Nikakva revolucija, odnosno revolucionarna promena vlasti u bilo kojoj zemlji ne menja tzv. obrazac kulture koji postoji u toj zemlji. Skoro svi elementi kulture kao svoju pretpostavku imaju trajanje, kontinuitet dugoročnost. Duh se ne menja revolucijama, građanskim ratovima. Građenje i rastvaranje kulture su dugoročni procesi. A to znači, ako bi smo sada počeli da menjamo neke stvari u vezi naše kulture, efekte možemo očekivati tek za 15, 20 godina. A da bi smo počeli nešto da menjamo potreban je konsenzus od dna do vrha, i obrnuto od vrha do dna. No, da je postojao bar minimalni konsenzus u Srbiji poslednjih decenija 20. veka, da li bi opozicija Miloševiću bila baš takva kakva je bila. I to nas dovodi do vaše teze da smo pristali na dobrovoljnu okupaciju sopstvenog duha. Neki jesu, neki nisu, kako ko. Pitanje za kviskoteku : zašto su se neki ponašali kao okupatori sopstvene zemlje? Kako je moguće okupirati sopstvenu zemlju? Kako je moguće da jedni u drugima vide tolike neprijatelje? Koji je politički koren tog čuda? Čik pogodi.
Препоруке:
0
0
37 субота, 29 новембар 2008 23:12
Срб 1978.
За ЗМАЈА.Знаш ли ону народну:"Ја о плочу-ти о клин"? Мишљења сам да сви Срби који су носили петокраку и при том погинули у Другом светском рату не смеју бити дисквалификовани као фалш Срби - АЛО БРЕ, ЖИВОТ СУ ДАЛИ. Оно што се дешавало након 1945. године не сме да им умањи поштовање којим су нас задужили.Не можеш нпр.Маркса,колико год да се идеолошки не слажете, да кривиш зато што је постојао Голи оток.У мојој кући се читао "НОЖ" када други нису смели да помену Драшковића, ипак нисмо се почели "ложити" на кокарде.Немају четници монопол на српство, на крају крајева они су били припадници ЈУГОСЛОВЕНСКЕ краљевске војске у отаџбини.Немој бити лењ па прочитај "Глуви Барут" од Б. Ћопића, можда ће ти онда бити јаснија моја прича.Као што се види из приложеног ја сам тај који пише ћирилицом, а ти брате Србине своје коментаре пишеш латиницом, тј."Ако лаже коза-не лаже рог"
Препоруке:
0
0
38 субота, 29 новембар 2008 23:47
Срб 1978.
Тако је ВЛАДИМИРЕ, они што су отишли у иностранство немају право ништа да нам кажу, њихово је само да шаљу девизе и да ћуте. Што се пушака тиче тек си ту у праву, јер када је "пала" РСК и велики део РС они тамо далеко само су плакали, док смо се ми овде јадни мучили и утркивали ко ће избеглици да ували лошију кућу за веће паре. Нас је овде неколико стотина хиљада свакодневно непуних 60 дана протествовало и извојевало чувени "lex specialis", а августа 1995. у Београду се једва скупило 5ооо душа да тражи војно ангажовање СРЈ ради заштите српског живља у РСК и РС.Где смо ми тада били Владимире? Ми смо тада били заузети испраћањем а касније и дочеком кошаркаша из Атине.Како је нама тада било тешко када би они што су тамо далеко то само знали.
Препоруке:
0
0
39 недеља, 30 новембар 2008 15:22
Vladimir
Srbine od 1978, malo ne shvatam zasto mi adresiras ovako nesto. Mozda nisam dobro razumeo ironiju... Kao prvo, nisam rekao da meni neko treba da salje pare. Rekao sam da je svako odlucio da li ce i gde ce da ode. I naravno da ne osudjujem, ali nema potrebe da pojedini izigravaju zrtve i da se ponasaju kao da im je "truli zapad oduzeo dusu".

Dalje, rec uopste nije bila o izbeglicama, ali kad si vec pomenuo... Ne znam za BG, ali niko koga licno poznajem se nije bogatio na racun izbeglica. Sigurno je bilo i toga, ali ne bih isao tako daleko da tvrdim da je u pitanju pravilo posto su moja iskustva potpuno suprotna - znam izbeglice koje su iskoristile ljude koji su im pomagali (iako ni to ne bih izdvajao kao pravilo).

Necu da ulazim u raspravu o tome da li je vojska trebala da intervenise 1995. ili ne. Tema je suvise ozbiljna i kompleksna i, iako imam misljenje, necu ga iznositi jer se bojim da bih mogao biti pogresno ili neadekvatno shvacen. Osim toga, nisam ni politicar ni vojni analiticar pa nisam kompetentan. A bojim se da nisi ni ti, pogotovo ne u to vreme kad si imao 17 godina.

A za docek kosarkasa, nisam bio tamo.
Препоруке:
0
0
40 недеља, 30 новембар 2008 23:53
Срб 1978.
Владимире,нисам се ја обраћао теби лично у буквалном смислу, већ више парадигматично, тј. свима нама.Што се тиче евентуалне војне интервенције ВЈ 1995. године такође нисам коментарисао да ли смо требали да се војно ангажујемо или не, већ чињеницу да је велика већина људи у Србији била подстакнутија да се окупи због 5% покрадених локалних избора или да би дочекали кошаркаше (и нека су), док су прилично инертно посматрали егзодус Срба из РСК и западних делова Р Српске.Та чињеница је непобитна и она на најбољи начин слика наш морални суноврат,лицемерје и саможивост.Ја сам то укапирао са својих 18 година, док се са својих 30 година питам да ли је оваква Србија достојна да буде матица Срба? Бојим се да нисмо достојни задатка ни да заштитимо себе унутар крње Србије, а камоли нешто више од тога.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће ЕУ признати руску и кинеску вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер