Након прочитаног текста, добре анализе, и након слушања дела расправе у Народној скупштини Републике Србије, намеће се закључак да је прича о овом, назови "предлогу закона" израз, с једне стране егзибиционизма ЛСВ и Ненада Чанка, који није од јуче и нове форме замајавања српске јавности и државе у циљу провођења плана даље дестабилизације Србије.
Наводни предлог је пун импровизација, логичких, семантичких, правних, идеолошких и других мањкавости, као и израз свесног непознавања или намерног потцењивања целог правног система Србије. Проблем је, што је тема која се "третира" у овом памфлету јако озбиљна и завређује пажњу, никако игнорисање. Не слажем се са термином трактат у контексту овог тзв. предлога јер термин трактат приличи теоријској расправи, студији, уговору и др., а то у овом случају није. Памфлетом је приличније означити сатиричан текст који је уперен, у овом случају против српског друштва, јер мислим да му то и јесте основна сврха. Наметати српском друштву причу о "борби против фашизма и неонацизма" у држави Србији, већ на почетку приче је апсурдна и још један у низу покушаја бацања љаге на српски народ. Народ и држава Србија су међу највећим жртвама тих најмрачнијих идеологија које су настеле на другим просторима (и у другим културама, неки кажу и цивилизацијама), а и још увек су "тамо" (не тако далеко) присутне. Трошити време, Скупштине, јавности, скретати пажњу на Србију која мора непрестно да се "пере од љаге" коју на њу бацају разни "писци памфлета" као што је овај "предлог закона .." је њихова права намера, у циљу да се Србија и даље "забавља сама са собом" а не решавањем егзистенцијалних проблема у овом смутном времену опште лажи. Када кажем егзистенцијалних, мислим на само постојање, целовитост, живот Србије и њених грађана.
Препоруке:
0
0
2
среда, 20 мај 2009 16:29
Milenko S. Stojnić
NAGON I KAZNA. Čovek je partikula koja manipuliše celinom (prirodom). Polazna osova manipulacije jeste oponašanje sile prirode. A, sila prirode se ispoljava po određenim zakonitostima. Socijalni odgovor na prirodne zakonitosti jesu socijalni zakoni. Oni treba da sankcionišu prirodu (bića i stvari, pojave, procese i promenene).Dok su prirodni zakoni celoviti jer proizilaze jedan iz drugog, socijalni zakoni su ''slučajnici''(donose se i primenjuju skoro nezavisno od slučaja do slučaja).Voluntarizam jeste zakonita pojava nastala sa razvojem čoveka u prirodi, ali svaki voluntarizam nije zakon. Sličnost slučajnika i zakona sastoji se u ograničavanju slobode ili slobodnog ispoljavanja prirode (u ljudskom slučaju, nagona).Sankcionisanje nagona jeste krajnji domet slučajnika ili zakona. Ali, gle apsurda. Čanak i LSV kažnjavaju prirodu! Na taj način pribavljaju sebi veličinu - u socijalnim i političkim krugovima. Kad mogu da kažnjavaju prirodu, mora da imaju božanske vrednosti. Razočaranje nastaje onda kada sankcija postaje prazno slovo na papiru ili kada se pretvori u nasilje nad nagonom. Za koga razočaranje? Za one koji su verovali u božansku svemoć partikule. Ili, razočaranje nastaje kada slučajnik promaši slučaj, pa ode u prazno. Jer slučajnik nije odnos uzroka i posledice, nego voluntarističko uređivanje sveta po meri partikule. Tako umesto da shvati da su pojave sa nacionalnim obeležjima, makar i minimalne, izraz nacionalnih furstracija koje treba lečiti na scenu stupa sveta alijansa politike, prava i sile - da je zabrani. Svi članovi pomenutog slučajnika se mogu svesti u jedan: Zabranjeno je ispoljavati nagon i kada prirodno i socijalno okruženje nastoji da vas uništi. Stav 2: Kad te ubijaju ne smeš da pustiš krik. Stav 3: Ako pustiš krik ubijaćemo te na tenane. Na taj način kazna postaje sredstvo manjine ljudi da manipuliše prirodom, dok većina prelazi u biodiverzitet koji se selekcioniše prema njihovim potrebama.
.jpg)
Наводни предлог је пун импровизација, логичких, семантичких, правних, идеолошких и других мањкавости, као и израз свесног непознавања или намерног потцењивања целог правног система Србије. Проблем је, што је тема која се "третира" у овом памфлету јако озбиљна и завређује пажњу, никако игнорисање. Не слажем се са термином трактат у контексту овог тзв. предлога јер термин трактат приличи теоријској расправи, студији, уговору и др., а то у овом случају није. Памфлетом је приличније означити сатиричан текст који је уперен, у овом случају против српског друштва, јер мислим да му то и јесте основна сврха. Наметати српском друштву причу о "борби против фашизма и неонацизма" у држави Србији, већ на почетку приче је апсурдна и још један у низу покушаја бацања љаге на српски народ. Народ и држава Србија су међу највећим жртвама тих најмрачнијих идеологија које су настеле на другим просторима (и у другим културама, неки кажу и цивилизацијама), а и још увек су "тамо" (не тако далеко) присутне. Трошити време, Скупштине, јавности, скретати пажњу на Србију која мора непрестно да се "пере од љаге" коју на њу бацају разни "писци памфлета" као што је овај "предлог закона .." је њихова права намера, у циљу да се Србија и даље "забавља сама са собом" а не решавањем егзистенцијалних проблема у овом смутном времену опште лажи. Када кажем егзистенцијалних, мислим на само постојање, целовитост, живот Србије и њених грађана.