Zbog čega svako razmišljanje na nacionalne teme polazi od hipoteze da su leva ideja i njeni nosioci antinacionalno raspoloženi i orijentisani.Toma Nikolić,Vladan Batić ili Milan St. Protić ne bi se mogli nazvati levičarima, ali bi njihovo srbijansko poimanje srpstva ocenio daleko opasnijim po srpstvo, nego sve zbirno što je Lekić naveo u svom tekstu. Nadanja za borbu spremnih npr. bosansko-hercegovačkih Srba su toliko puta bila izneverena od strane dinastija Obrenovića, Karađorđevića i Petrovića da ću početi da sumnjam da su oni bili preteča levice u nas.

Nedavno je objavljen interviju sa udovicom Nobelovca Solzenjicina, velikana Ruske Knjizevnosti 20-tog veka, devalvacija nagrade izborom dobitnika poslednjih godina je ucinila potrebu za dodatnim objasnjenjem. Jedna misao je snazno kao otreznjenje delovala na mene licno a dobro se uklapa i u sadasnjicu Srbije, Srba 21-veka. Cuveni disident je posle nekoliko nedelja shvatio da Amerikanci nisu mrzeli samo komunizam rasprostranjen po Rusiji vec Ruse i Rusiju bez obzira na politicki sistem sto sve vise otvoreno izbija u prvi plan 2000-2008. Kada bi Srbi ovo preveli na nase male prostore sta bi bio zakljucak? Nemacka je priznala 1941 nezavisne drzave balkana, identicno kao u 90-tim, a Srbiju je okupirala i licno nadgledala. Zamenimo li tezu ili ime Nemacka sa SAD danas nema nikakve razlike, sem sto je Jasenovac poceo proizvodnju 21 Avgusta 1941 a oluja i blijesak su se desili pred kraj 1995.
Srbi bi trebali da se orijentisu u tri pravca. (Poslednjim razgovorom sa prijateljem iz Beograda shvatio sam da to nece biti bas tako lako. Na pitanje sta se radi dobio sam odgovor da se ceka kriza. Znaci Srbija je nastavila sa cekanjem bez plana za recimo krizu socijalne programe ili jaku zimu). Prvi pravac bi trebao da bude zaokret za 180º. Gradjenju daleko boljih veza sa Grckom. Druga je da bi tezu o maloj Srbiji siroko trebalo prihvatiti, sobzirom da je to programska platform najuticajnijih ili najvestijih stranaka trenutno u Srbiji to i ne bi bilo tako tesko. Treca po meni najvaznija bi bila platform na ujedinjenju Srpskih zemalja. Znaci isto ono sto smo vec jednom davno uradili (pre 90 godina) ali ovaj put izbacivanjem reci Juznih Slovena i zamenom sa Srpskim Zemljama. Treba zdusno raditi prvo na konfederaciji Srpskih zemalja a kada uslovi sazru krunisati ih Drzavom Srba, otvoreno i bez zadnjih namera. Prepisati ustav od Slovaka koji priznaju prava pojedinaca ali ne i prava nacionalnih manjina i zavrsiti sa iluzijama 20-tog veka.

Samo jedan detalj o "inferiornosti" Hrvatske i BiH u toku Otadžbinskog rata 1991-1995. Naime, i u Hrvatsku i u BiH oružje je dopremano iz inostranstva tokom celog rata bez prekida. Zna se da su npr. samo u 1993. g. islamske zemlje isporučile muslimanskoj strani u BiH oružje u vrednosti od 15 miliona američkih dolara. Vašington Post je pisao da je samo Saudijska Arabija isporučila Alijinim snagama oružje u vrednosti od oko 300 miliona dolara za svo vreme rata. To je vršeno u skladu sa tajnim sporazumom između Vlade BiH i Rijada. Hrvatska je uvezla od aprila 1992. g. do aprila 1994. g. oružje u vrednosti od oko 600 miliona američkih dolara (iako je 25. septembra 1991. g. Rezolucijom br. 747 SB UN zaveden embargo na isporuke oružja za čitavu teritoriju bivše Jugoslavije). Sa svoje strane, Hrvatska je inače, pristala da ABiH dobija oružje preko dalmatinskih luka, ali da od svake isporuke Zagreb za sebe uzima i do 50% tovara na ime tranzitnih taksi. U mnogim slučajevima je hrvatska strana zahtevala od Sarajeva i novčane naknade pored poreza u naturi. Za Sarajevo su najveći isporučioci oružja bili Saudijska Arabija i Iran a za Zagreb Nemačka, Mađarska i Austrija. HVO je npr. imao pored gomile pešadijskog i lakog artiljerijskog nauružanja za 50.000 bojovnika i 50 najsavremenijih zapadnih tenkova.

Moderni mit o bauku "Velike Srbije" je nastao u Beču nakon Berlinskog kongresa 1878. g. sa ciljem da što je moguće više politički, moralno, ideološki i civilizacijski diskredituje Srbe, a naročito Beograd, pred čitavom Evropom kako bi se kao prvo osiguralo prisvajanje (tj. politička otimačina) Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske i kao drugo da se spreči kontrareakcija Srba na otimačinu BiH u vidu težnji za stvaranjem ujedinjene srpske nacionalne države u etničkim granicama disperzije srpskog etnosa na Balkanu. Taj mit o "Velikoj Srbiji" je krajem prošlog stoleća čak uspeo veštim propagandnim mahinacijama da uzdrma i bezbednost jedine supersile u svetu - SAD! Na drugoj strani u svetu nikome ne smeta postojanje jedne (bivše) imperijalne sile Velike Britanije iliti Ujedinjenog Kraljevstva. Inače, oba navedena termina su zvanični međunarodno priznati nazivi za ovu državu koja uzgred budi rečeno teritorijalno prevazilazi okvire Britanije jer jedan njen sastavni deo - Severna Irska ne pripada u geo-istorijskom smislu Britanskom Ostrvu.

a da li će Srbi prestati da budu Srbi ako jednom potpuno ostanu bez države?

Treba sačekati i videti kako će ti procenti izgledati na sledećem popisu, i da li će uvođenje "crnogorskog" jezika, latinice, "crkve", vođenje otvoreno antisrpske politike i besomučne propagande imati uticaj na njih. A očigledno da hoće, jer se procenti na koje se ti pozivaš odnose na popis urađen u vreme postojanja zajedničke države, kada su pravoslavni ipak glasali u većini protiv odvajanja. Mislim da je svima jasno da su ovakve pojave otvoreno antisrpske, a imaju za cilj upravo odrođavanje dela populacije od matičnog naroda u cilju cepanja i slabljenja nacionalnog identiteta. Mislim da pomirljivo gledanje na njih, pa pominjanje čak i nekakvog Vojvođanskog identiteta ili specifičnosti, ne može doneti ništa dobro srpskom narodu. A i ako se pogledaju ozbiljne države, nigde se ne može naći primer da se teži nekakvom cepanju nacionalnog identiteta i potenciranju razlika, već upravo suprotno: američki "melting pot", više ili manje otvorena asimilacija manjina u većini evropskih država i slično.
Prema tome, nikako ne davati svim državljanima Crne Gore srpsko državljanstvo, nego samo onima koji daju pismenu izjavu da su Srbi, i da su im roditelji Srbi (kao što to rade Bugari sa makedoncima), osnivanje srpskih kulrutnih centara u Crnoj Gori, stipendiranje srpske omladine, besplatno školovanje (samo) za pripadnike srpskog naroda, mogućnost zapošljavanja odnosno dobijanja radne dozvole i slično.

Treba napomenuti da termin "Velika" (Srbija) na prvi pogled implicira teritorijalno uvećanje države na zemlje na koje ta država ne polaže etničko ili povesno pravo (SAD su se uvećale nakon 1783. g. sa Atlantika do Pacifika dvojakom metodologijom: kupovinom zemlje od Francuza i Španaca i ratovima protiv Meksika a da na te teritorije nikada nisu polagale niti povesno niti etničko pravo). Stoga se može izvesti pogrešan zaključak (bar u srpskom slučaju) da se u slučaju "Velike Srbije" radi o srbijanskoj agresiji na neke "tuđe" zemlje. Međutim, za protekla dva stoleća (od 1804 do danas) Srbi sa svojim projektima o "Velikoj Srbiji" nisu učinili ništa drugo ni više od pokušaja da očuvaju svoje nacionalno jedinstvo a u periodu od 1992. do 1999. g. i integritet zemlje u kojoj žive vekovima. Treba se potsetiti i na činjenicu da se jedino Srbija i Crna Gora 1991. i 1992. nisu secesijom odvajale od zajedničke jugoslovenske države niti čak priznale unilateralno proglašene nezavisne srpske države Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Beograd i Podgorica nisu čak verifikovali ni proglašeno ujedinjenje RSK i RS sa Srbijom i Crnom Gorom od strane Knina i Pala. Dakle, antisrpske tvrdnje o "Velikoj" (tj. uvećanoj) Srbiji spadaju u domene mitologije i dnevnopolitičke propagande.

Zašto? Zašto se potomci Njegoševih savremenika (i graničnim prelazom) ograđuju od Srbije? Zašto im je crnogorstvo postalo važnije od srpstva? Zar su vladari iz senke toliko moćni da izmišljaju nove nacije? Može li se na komunizam svaliti krivica što su odvojili crkvu od države i 40 godina održavali u životu federaciju različitih naroda koji govore istim ili sličnim jezicima?
Ovakva pitanja se mogu postavljati u nedogled. Ali uzalud su pitanja ako se stalno nudi objašnjenje da smo samo mi Srbi pravedni, bogougodni. I to ne svi - samo Mi.