Autor gresi, ima kosovski slucaj za Kataloniju itekako znacaja, ne moze da nema!
Nesto se pitam, da nije ustvari sa Kosovom Pandorina kutija namerno otvorena, pri cemu je glavni cilj ustvari bila Evropa?
Препоруке:
15
10
2
субота, 28 октобар 2017 14:10
.
Katalonija je zaista uporediva sa Republikom Srpskom izuzev u ekonomskom razvoju.
U principu sve je tako slicno na jednoj strani drzavni integritet i cjelovitost teritorije a na drugoj pravo naroda na samoopredjeljenje u kojoj i kakvoj CE drzavi zivjeti.
Препоруке:
10
10
3
субота, 28 октобар 2017 14:41
Pravnik
AUTOR NAVEDE: "Упоредно право познаје једини пример успостављеног државног уређења супротан хијерархији правних аката заснован Уставом СФРЈ из 1974. године".
Pravnik sam ali navedenu autorovu opservaciju nisam razumeo, pa može li neko pojasniti "šta je pisac nameravao da kaže"?
Препоруке:
16
5
4
субота, 28 октобар 2017 14:52
Milojica
Душан Ковачев:
Статут Каталоније је чак укинуо обавезу познавања и коришћења шпанског језика (половина Каталонаца примарно говори шпански језик), а запошљавање у управи и судству Каталоније је потом условљено знањем каталонског језика. Такве дискриминаторне одредбе су одраз духа умишљености дела Каталонаца о својој „високој култури“. Значајан део Каталонаца надахњује се таштином о каталонском престижу, угледу и статусу који су изнад шпанског. Умишљени став таквих се нарочито развио на језичкој различитости[11].
Ne razumem zašto autor ovako percipira volju jednog naroda da sačuva svoj jezik? Autor ili ne poznaje činjenicu ili je zaboravlja ili namerno neće da navede da su Katalonci bili oduvek, unazad stotina godina "zaseban politički entitet", imali su svoju republiku prije svih u Evropi, čak i do vremena "terora fađšiste" Franka, koji ih je nasiljem i ubistvima predstavnika Katalonije "utopio" u Španiju.
Препоруке:
15
12
5
субота, 28 октобар 2017 14:57
Bya-Bya
Može autor da filozofira koliko hoće, Španija je nastala unijom Kastilje i Aragona, slično su u državu uključene i Galicija i Navara, dok je Andaluzija posledica krstaškog pohoda. Pokušavali su u par navrata da osvoje i Portugaliju.
Kastiljanci su koristili istina u celom tom periodu jugoslovensku politiku kolonizacije, tako su menjali sastav stanovništva u Andaluziji, delu Aragona(Valensija), a ima i dosta kolonista u samoj Kataloniji(i zbog toga procenat podrške nezavisnosti nikad nije mogao biti 99%).
Tako da je pre poređenje Srbija=Katalonija. I Srbija kroz ceo 20.v žrtva kolonizacija iz BiH,CG,HR,AL, koje su menjale sastav stanovništva(na gore po domaće).I kao što je nama problem KiM, tako je iz ugla Aragonaca/Katalonaca, problem sa Valensijom, Balearima, Rosilonom(u FR)...
I Franko je kao i Tito bio klerikalni diktator, tako da ne mešate Srbiju sa Španijom.
Препоруке:
13
12
6
субота, 28 октобар 2017 15:31
Pravo na samoopredjeljenje Republike Srpske i Katalonije, paralele?
Autor je i suviše oštar i vidno neprijateljski nastrojeni prema Kataloncima, valjda što nedvosmisleno sam povlači "paralelu Katalonija-Vojvodina", a ima ona narodna "da u strahu su velike oči". Jedino me zanima kako da autor ne vidi "paralelu" Katalonija-Republika Srpska" i zaista me zanima da li bi bio "toliko oštar i protivan", da je umjesto Vojvodine uzeo za paralelu Republiku Srpsku, kojoj svojim opservacijama protiv Katalonskog prava na samoopredjeljenja naroda "ubija" svaku nadu na samoopredjeljenje i nezavisnost.
Препоруке:
13
10
7
субота, 28 октобар 2017 15:39
mala primedba
Katalonija ne može da se poredi sa Vojvodinom, jer u Vojvodini autonomaši ligaši imaju ispod 7% a u Kataloniji separatističke stranke imaju preko 60%. E sad, zašto se jednoj toliko minornoj stranci kao što je LSV daje tolika medijska pažnja i zašto je Čanak u Beogradu i za vreme Tadića i danas tretiran kao da ima bar 50% na pokrajinskim izborima je potpuno druga i veoma kompleksna tema.
Препоруке:
23
5
8
субота, 28 октобар 2017 16:03
Константин
Аутору свака част за текст. Ја не знам шта се дешава са нама Србима... Као да све ово што се Шпанији дешава нисмо доживели и сами најпре са Словенијом, Хрватском па напослетку са Косовом... Не могу да верујем да подржавамо сецесионисте који у овом тренутку покушавају да разбију Шпанију, једну од малобројних савезница коју данас има Србија и поврх свега државу која није признала нелегално проглашену независност Косова... Разумем то што неко подржава сецесију Шкотске и разбијање В.Британије, земље која нам је толико тога лошег учинила последњих деценија, али заиста, не могу да схватим да толико ватрено подржавамо издвајање Каталоније... Једном речју, СРАМОТА ! Заиста, почињем да се питам да ли су управо они који тврде да смо народ "кратке памети", коме недостаје елементарна политичка мудрост...
Препоруке:
11
11
9
субота, 28 октобар 2017 18:27
Seperatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
Konstantin zaboravili ste jednog Španca Havijera Solanu koji je "dobro zasolio Srbiju" bombama 1999 godine u zločinačkoj NATO agresiji na Srbiju.
Još nešto nema imunih od separatizma.Pročitaj Ustav Republike Srbije iz 1990 godine, po tom Ustavu Republika Srbija ne samo da nije "socijalistička" već je i nezavisna i suverena u odnosu na SFR Jugoslaviju.Istina je da su Slovenija Hrvatska i BiH a nekako u to vrijeme 1991 godine Kosovo (Albanci) referendumima glasali za nezavisnost od SFR Jugoslavije a to Republika Srbija nije,ali Ustav iz 1990 je "rekao svoje".Takođe separatizam je imao i svoje lice u vidu srpskih autonomnih oblasti tokom ratova u Hrvatskoj (RSK) i Bosni i Hercegovini (RS).Sve je to seperatizam ili neko bi rekao pravo naroda na samoopredjeljenje.
Препоруке:
15
6
10
субота, 28 октобар 2017 18:42
сизиф
Потпуно непримерено поређење Титове Војводине и Каталоније, без обзира на све остало, практично је у функцији грађења војвођанске нације.
Препоруке:
10
5
11
субота, 28 октобар 2017 18:57
Seperatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
U Evropi bujaju pokreti koji traže veću autonomiju i(li) odcjepljenje od države, spominje se i jedna hrvatska regija
Slučaj Katalonije otvorio je i pitanje u kojim bi se još europskim zemljama možda mogla dogoditi slična situacija, odnosno u kojima postoji težnja za većom autonomijom ili pak odcjepljenjem.
Guardian je analizirao u kojim bi se još europskim zemljama mogla ponoviti Katalonija odnosno gdje postoji težnja za osamostaljenjem ili pak većom autonomijom.
Kad je riječ o istočnoj Europi, prva na popisu je - Istra. Kaže, ima 208 tisuća stanovnika, odnosno 4,9 posto od ukupnog stanovništva Hrvatske.Stranka IDS želi autonomiju i decentralizaciju u cijeloj zemlji, osobito u Istri, regiji koja se proteže do Slovenije, a čije granice nisu bile jasno definirane od raspada bivše Jugoslavije 1991. godine."
Препоруке:
11
2
12
субота, 28 октобар 2017 19:50
Zvonimir Bgd
Упоредно право познаје једини пример успостављеног државног уређења супротан хијерархији правних аката заснован Уставом СФРЈ из 1974. године.
Recenica je dvosmislena, nejasna.
Ako znaci ono kako sam je ja procitao, onda se moze kritikovati. Naime, sam Ustav SFRJ iz 1974. je deo korpusa pravnih akata te bivse drzave. On je, i po definiciji u svom tekstu, a i po upotrebnoj snazi i pozitivnim propisima, bio - najvisi pravni akt SFRJ.
Hijerarhija pravnih akata u SFRJ postojala je, a to se vidi, izmedju ostalog, i po tome sto ustavi federalnih jedinica (socijalistickih republika) nisu smeli biti u suprotnosti sa saveznim ustavom SFRJ.
Dakle, drzavno uredjenje nije bilo "suprotno" hijerarhiji pravnih akata po uporednom pravu.
U ostalom delu teksta nisam uocio nedoslednost, cak ga smatram strucnim i argumentovanim.
Препоруке:
9
3
13
субота, 28 октобар 2017 19:54
Аутор
Државно уређење Шпаније је сложено, а недостају вам предзнања. Објаснио сам зашто случај Космета нема значај никаквог преседана у међународном праву, јер је сепаратизам на Космету фактичко, а не правно стање. Српска је ентитет, а Каталонија је аутономна покрајина. Ентитет је више од федералне јединице. Поређење Српске са Каталонијом која је аутономија води порицању права Српске на самосталност. Шклотска је више од федералне јединице, она је круновина у стаставу В. Британије. О супротности хијерархији правних аката у СФРЈ погледајте Уставно правао А. Фире након 1974. г. У савременој Шпанији је употреба Каталонског језика била слободна, а након измена статута Каталоније је шпански језик дискриминисан. Унијом Кастиље и Арагона није настала Шпанија, већ Католичка краљевина. Сва остала негативна тумачења су нетачна. Каталонију не поредим са Војводином, постоје само сличности у процесу развоја аутономашких политичких акција и аката ка сепаратизму.
Препоруке:
13
8
14
субота, 28 октобар 2017 20:07
Zvonimir Bgd
Sada vidim da je i kolega komentator "Pravnik" napisao zapazanje slicno mom i drago mi je sto nisam usamljen po tom pitanju.
Saglasan sam sa komentarom Konstantina, jer odrazava smisao za politicku mudrost koja se tice ovog i sadasnjeg trenutka.
Autorovo poredjenje separatisticke geneze katalonskih vlasti sa slicnom u nasoj severnoj pokrajini ima osnova. S tim sto se radi o 2 razlicite vrste autonomije, sto i autor svakako dobro zna. Ali, s obzirom da su u oba slucaja secesionizmi nelegalni i nemaju osnova u ustavu i zakonu, poredjenje je u tom domenu na mestu.
Polozaj Republike Srpske u BiH ne moze se porediti sa pomenutim autonomijama. BiH zapravo nema (savezni) ustav, tj. to je nedovrseni provizorijum nastao kao labava drzavnost definisana Dejtonskim sporazumom, a kao nametnuti kompromis 3 naroda u 2 tzv."entiteta". TO je pravi primer necega cega nigde u svetu nema u takvom obliku. Tu je svaka mogucnost otvorena...
Препоруке:
14
0
15
субота, 28 октобар 2017 20:39
ел србињо и шире
сумњам да пуЧдемон нема подршку споља и да је кренуо "грлом у јагоде". друга је ствар да ли ће га тај неко искористити за своје интересе, а потом пустити низ воду.
Препоруке:
10
0
16
субота, 28 октобар 2017 20:42
.
Аутор
Српска је ентитет, а Каталонија је аутономна покрајина. Ентитет је више од федералне јединице. Поређење Српске са Каталонијом која је аутономија води порицању права Српске на самосталност.
Katalonija i Republika Srpska su itekako uporedive po onome šta imaju u svojoj nadležnosti, ma kako se koji politićki entitet nazivao, pokrajina, regija, entitet, republika ilikako već, jer obje imaju isti ili gotovo identičan stepen političke autonomije, svoju pokrajinsku/entitetsku policiju, obje imaju pravo naroda na samoopredjeljenje koje se osporava kako od većine "međunarodnih" činilaca / faktora, tako i unutar države / ili državne zajednice (kako koje kome draže ili se čini bliže) i obje za svoju nezavisnost očigledno će morati uložiti dosta napora a nisu isključene ni vojne opcije u samoodbrani kao odgovor na referendumsku volju naroda na nezavisnost i samoopredjeljenje. Pozcija Republike Srpske i Katalonije ima itekako svoje sličnosti.
Препоруке:
4
8
17
субота, 28 октобар 2017 20:54
Republika Srpska i Katalonija, paralele?
Аутор
Д Поређење Српске са Каталонијом која је аутономија води порицању права Српске на самосталност.
Ne "trpajte mi" nešto što nisam napisao, po načelu prava naroda na samoopredjeljenje Republika Srpska i srpski narod imaju pravo na samostalnost, nezavisnost i odluku u kojoj i kakvoj državi žele da žive, pa i da se udruže sa Republikom Srbijom, ali činjenice su takve da to pravo ne osporavam ja, niti ga ja zabranjujem već ga "osporava" iskustvo rata od 1992 do 1995.godine, a ne treba zaboraviti da se i u ratu Republika Srpska borila za svoju samostalnosti i ujedinjenje sa Srbijom a ne za "Dejtonsku Bosnu i Hercegovinu", osporava joj velika većina "međunarodnog faktora" i ono što neko "tumači" kao pravo države Bosne i Hercegovine na cjelovitost i teritorijalni integritet i zašto navodi da će braniti i silom, baš kao što se isto može očekivati i od centralne vlasti Španije da učini u odbrani svoje teritorije,.
Препоруке:
3
9
18
субота, 28 октобар 2017 21:02
Pravo na samoopredjeljenje Republike Srpske i Katalonije, paralele?
Najsrećniji bi bio da Republika Srpska, BiH, Republika Srbija i Crna Gora budu jedna država, ne savez država, već jedna jedinstvena unitarna država, sa glavnim gradom Beogradom, to je autoru "moje poricanje prava" koje mi inputirate.
Препоруке:
4
12
19
субота, 28 октобар 2017 21:16
Zvonimir Bgd
@ Seperatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
Veoma me cudi da ovakav komentar dobija vise pozitivnih ocena.
Члан 135.
Права и дужности које Република Србија, која је у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, има по овом Уставу, а који се према савезном уставу остварују у федерацији, оствариваће се у складу са савезним уставом.
Кад се актима органа федерације или актима органа друге републике, противно правима и дужностима које она има по Уставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, нарушава равноправност Републике Србије или се на други начин угрожавају њени интереси, а при томе није обезбеђена компензација, републички органи доносе акте ради заштите интереса Републике Србије.
U cemu je ovde Srbija " nezavisna i suverena u odnosu na SFRJ"?
Pravo na samoopredeljenje srpskog naroda u secesionistickim republikama nije 'separatizam', nego legitiman akt ocuvanja drzavnosti u uslovima razbijanja Jugoslavije.
Препоруке:
12
3
20
субота, 28 октобар 2017 21:38
Zvonimir Bgd
@ Аутор
О супротности хијерархији правних аката у СФРЈ погледајте Уставно правао А. Фире након 1974. г.
Ovde kao da se opet otela omaskom napisana nejasna recenica ("О супротности хијерархији ..."?).
Nisam strucnjak za ustavno pravo, pa cu nacelno biti spreman da prihvatim Vase stavove.
Kao nestrucnjaku dozvolite mi da primetim kako u udzbeniku za Ustavno pravo prof.Jovana Djordjevica, kao i u nekim radovima profesora Miodraga Jovicica, pa i Pavla Nikolica, nisam pronasao nesto sto bi podupiralo tezu "О супротности хијерархији правних аката у СФРЈ". Naprotiv, govori se o sistemu zastite ustavnosti i zakonitosti koji polazi od hijerarhijske vaznosti pojedinih pravnih akata. Inace, poznato mi je da je postojala nedorecenost po pitanju sankcionisanja povreda ustavnosti.
Mozda nisam dobro tumacio.
Ipak, priznajem da nisam citao tekstove Aleksandra Fire iako znam da je bio jedan od najcenjenijih strucnjaka, potom i sudija Ustavnog suda Jugoslavije.
Препоруке:
6
0
21
субота, 28 октобар 2017 22:34
Separatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
Zvonimir Bgd
@ Seperatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
Republika Srbija uređuje i obezbeđuje:
a) suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije i njen međunarodni položaj i
odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama; TO je po Ustavu SFR Jugosalvije bilo isključiva nadležnost SFR JUgoslavije.
Član 1.
Republika Srbija je demokratska država...
Ustav SFR Jugoslavije nije navodio pojam država za savezne republike.
Član 5.
Republika Srbija ima grb, zastavu i himnu. Himna je po Ustavu SFR Jugoslavije bila jedna jedinstvena SFR Jugoslavije a savezne republike nisu imale druge himne utvrđene u svojim ustavima.
Član 50.
Jamči se pravo azila stranom državljaninu i licu bez državljanstva. To je bilo u isključivoj nadležnosti SFR Jugoslavije kao države.
Član. 51.
Odbrana Republike Srbije je pravo i dužnost svakog građanina. Odbrana je bila u isključivoj nadležnosti SFR Jugoslavije.
Препоруке:
3
9
22
субота, 28 октобар 2017 22:38
Pravo na samoopredjeljenje ili seperatizam
Pravo na samoopredeljenje srpskog naroda u secesionistickim republikama nije 'separatizam', nego legitiman akt ocuvanja drzavnosti u uslovima razbijanja Jugoslavije.
Naravno, pravo na samoopredjeljenje ali neko je to nazivao i kao seperatizam, ja samo navodim "dvije strane medalje", srpsku stranu kao pravo na samoopredjeljenje naroda a drug su to nazivali seperatizmom.Upravo kao i u Kataloniji što neko misli ko Srbi a neko ko oni drugi neSrbi.
Препоруке:
3
5
23
субота, 28 октобар 2017 22:52
Одговор Правнику и Звонимиру
„Упоредно право познаје једини пример успостављеног државног уређења супротан хијерархији правних аката заснован Уставом СФРЈ из 1974. године.“ Слажем се да је ово „неразумљиво“, „двосмислено и нејасно“, али је текст о каталонском сепаратизму ограничен темом државног уређења Шпаније, временом и задатом дужином текста. Међутим, како неразум смислено изложити, без двосмислености и јасно? Ево о чему се ради: Уставом СФРЈ 1974. г. је ради самоуправног социјалистичког (у бити анархистичког) друштвеног уређења хијерархија правних аката учињена споредном. А. Фира је у уџбенику Уставно право 1979. г. то сугерисао у поглављима Принцип уставности у СФРЈ и Принцип законитости у СФРЈ (стр. 308-323). Он начело хијерархије правних аката критикује разбивши га на два „принципа“, па назвавши га фразом „формално-логички консеквентним догматско-нормативистичким теоријским разматрањима“, „тврдо постављеном Stufentheorie“ , па потом начело назива „правно превазиђеном“ теоријом.
Препоруке:
7
3
24
субота, 28 октобар 2017 22:53
Одговор Правнику и Звонимиру
Чак у један мах Фира тврди да је „немогуће говорити о супрематији савезног закона у односу на републичке и покрајинске законе“. То је директно супротстављање хијерархији правних аката. Међутим, чак ни Фира није смео сасвим да искаже шта се хтело реформом Устава СФРЈ и увођењем Закона о удруженом раду. По основу ЗУР-а, изграђен је компликовани систем друштвено-политичких аката заснован на друштвеним договорима, самоуправним споразумима и другим самоуправним општим актима, чији су овлашћени доносиоци социолошке групе корпоративно утеловљене у „органе и организације“, да би формирањем друштвено-економских односа легитимно конкурисали формално-правном поретку. Снага правних аката се тиме често показивала супсидејерном у односу на акте самоуправљања који су акти друштвено-правних лица.
Препоруке:
6
3
25
субота, 28 октобар 2017 22:55
Одговор Правнику и Звонимиру 3
Међутим, неке важне врсте ових аката нису никад профункционисале (на пример друштвени договори), јер нико није могао да сазна ни шта су ни које је њихово место у општој збрци. Верујем да знате о каквој збрци се радило у односу на државно-правни поредак који је обезбеђен хијерархијом правних аката. Организациони облици државе су замењени друштвено-политичким заједницама и њима су конкурисале организације и заједнице. Радило се о спровођењу „одумирања државе у социјализму“, а генезу и развој тог процеса је одлично приказао др Јован Ђорђевић са ПФ БУ. О преображају СФРЈ ка остварењу анархистичког модела, сугерисао је Ласло Секељ у својим делима. Реализације таквог „државног уређења“ које је „одумирало“ пред „друштвеним уређењем“ самоуправних група радних људи и грађана, органа и организација, ДПЗ и ДПО осим у СФРЈ нигде у свету до тада није било.
Препоруке:
8
2
26
субота, 28 октобар 2017 22:55
Одговор Правнику и Звонимиру 4
Што је најгоре, систем налик на државно уређење СФРЈ од општина, преко покрајина и република до федерације је лишен правне супстанце, пошто оне нису биле организациони облици државе у правном смислу речи, иако се о њима данас говори као о некаквом моделу регионализације.
Препоруке:
7
3
27
недеља, 29 октобар 2017 08:11
Odgovor na odgovor Zvonimiu i pravniku
Pomenuli ste "anarhiju pravnih akata i supremaciju društvenih dogovora nad pravnim aktima, te ste naznačili da je savezni Ustav SFR Jugoslavije bio "toliko slab" da su republički Ustavi saveznih ili federalnih Republika bili po svojoj snazi iznad i jači od Ustava SFR Jugoslavije.
Navedeno se desilo tek sa donošenjem novih neusaglašenih sa Ustavom SFR Jugoslavije, republičkih Ustava tokom 1990 i 1991 godine kada su na "ruševine" ustavnog i državnog sistema SFR Jugoslavije Republike donijele Ustave kojima su sebe proglasile državama a da od saveznih nadležnosti uzimaju ili daju samo ono što im odgovara a ne što je Ustav SFRJ odredio.Prije toga Ustav SFRJ je bio jasno po pravnoj snazi iznad Ustava saveznih Republika.
Препоруке:
2
4
28
недеља, 29 октобар 2017 08:20
Odgovor na odgovor Zvonimiu i pravniku
Pomenuli ste "društvene dogovore" koji su navodno bili iznad svih zakona SFR Jugoslavije.To nikako nije bilo takvo, svaki društveni dogovor koji je bio osnova kolektivnog samoupravnog sporazumjevanja je morao biti u saglasnosti sa Zakonom o osnovana obligacionih odnosa iz 1978 godine, a prije njega do tada nemodifikovanom građanskom zakoniku, koji se sastojao od više građansko materijalnih zakona.Pomenuli ste nedržavne organizacije, pa to imamo i danas kao NVO, ali tada je i to kontrolisati država a ne neki strani faktori kao SOROŠ ili USAID i dr.
Препоруке:
2
4
29
недеља, 29 октобар 2017 10:24
"Пантер" @ Одговор на одговор
Систем је почивао на друштвеној својини, институту непознатом у правној теорији тако да односи између појединих привредних субјеката,рецимо банака и ОУР-а у непосредној производњи, или између више ОУР-а у непосредној производњи, нису били регулисани облигационим правом које за основ има класичан појам својине.
Препоруке:
8
2
30
недеља, 29 октобар 2017 10:44
Odgovor na odgovor Zvonimiu i pravniku
Peter, nije tačno unutar Zakona o osnova obligacionih odnosa jasno je pomenuti i društvena svojina ili vlasništvo,koja do ustavnih amandmana 1988 godine, i Zakona o društvenoj svojini, kada je prvi put dopuštena "privatizacija" ili prodaja društvene svojine ili vlasništva.Pre tih ustavnih i Zakonskih promjena 1988 i 1989 godine društvena svojina se nije mogla otuđiti, privatizirati ili prodati odnosno kupiti.Bili su neki izuzeci kada bi naprimjer komisija unutar preduzeća procijenila totalno amortizovanom naprimjer neki precizno sredstvo pa bi neko onda mogao za sitan novac kupiti navedeno kao otpisani društvenu stvar.
Препоруке:
2
5
31
недеља, 29 октобар 2017 15:10
"Пантер"@ Одговор на одговор (1)
Ви говорите о ПРИВАТИЗАЦИЈИ друштвене својине 1990. године о чему би се могло много расправљати али се то не уклапа у текст о Каталонији. Ја пак помињем начин на који је та друштвена својина функционисала између 1974/76. и 1990, дакле у периоду ИНТЕГРАЛНОГ САМОУПРАВЉАЊА који је трајао 15 година.
Тај период је обележен немогућношћу налажења конзистентних решења за три фундаментална принципа на којима је систем почивао: друштвена својина,тржиште и самоуправљање .
Веза друштвена својина-тржиште је најконтроверзније питање теорије и праксе социјализма.Да ли је тржиште (дакле робноновчани односи) компатибилно са друштвеном својином (дакле синонимом социјализма)? На то питање без одговора у југословенском случају се надовезало питање (такође без одговора) односа самоуправљања и тржишта.
Препоруке:
7
1
32
недеља, 29 октобар 2017 15:12
"Пантер" @ Одговор на одговор
Самоуправљање је подразумевало аутономију привредних субјеката што значи доношење одлука на бази децентрализације а не на основу директива државних органа као у земљама државног социјализма. Из тога се изводио закључак да остваривање самоуправних права у нашем систему не може да функционише без тржишта. Али то је онда неминовно негирало ДРУШТВЕНОСТ својине и фактички подразумевало постојање групне својине неопходне да би предузећа могла да послују у складу са тржишним принципима.
Резултат ових нерешених (и нерешивих) питања је да су односи између привредних субјеката били регулисани (нејасним) друштвеним договорима и самоуправним споразумима а не јасним правилима облигационог права. Тај период интегралног самоуправљања или договорне економије, окончан је 1989. уласком земље у период реформи. Уведене под спољним притиском и неосмишљене, реформе су уништиле привреду која је уз одређене измене и недогматски приступ могла успешно да функционише.
Препоруке:
7
1
33
недеља, 29 октобар 2017 17:36
Аутор
"Одговор Правнику и Звонимиру" писао сам ја. надам се да је из садржине одговора јасно зашто је начело хијерархије правних аката било огроман проблем СФРЈ и значајно га је имати на уму, али да је то немогуће јасно изложити а да се не наруши целина теме. То потврђује и даље одвијање расправе поводом одговора. Наши велики правници су обазриво избегавали да пишу о тако конфузним темама, а нарочито да заузму јасно становиште о осетљивим темама које су вишезначне.
Препоруке:
4
0
34
недеља, 29 октобар 2017 19:38
Бојан, Приштина
Одличан аналитички текст, уосталом као и увек код овог Аутора.
Сваки тај алучај сецесије или пута ка сецесији има своје сличности али већину ипак чине разлике.
Војвођанима покушавају да наметну да су они кулрно узвишенији део народа за разлику од ових доле Србијанаца, али сабо се ко пали на то - то је могло да пође код Црногораца које су дуго тровали да су супер Срби , лепши, височији, паметнији него сви други Срби, али у северним српаким земљама се та клица тешко прима.
Друго у Војводини живе Срби као и у остатку земље док су те западноевропске земље уствари скупине вештачких народа и још вештачкијих језика који су махом локалне вулгаризације латинског.
Каталонци су колико сам видео најблискији Окситанцима који насељавају јужну половину Француске, али историјски никада нису били у истој држави па су се дистанцирали једни у смеру Фран. други у смеру Шпан...
Препоруке:
7
2
35
недеља, 29 октобар 2017 19:54
Zvonimir Bgd povodom diskusije 1
Prijatno sam iznenadjen sirinom i kvalitetom rasprave koja se ovde razvila. Za postovanje su pokazano znanje i argumenti sagovornika, pa i onih sa kojima nisam u svemu saglasan.
Otvoreno je nekoliko tema od kojih je svaka kompleksna i bistrili su je mnogi umovi pre nas na drzavnom nivou, politickom, pravnom, istoriografskom, filozofskom, socioloskom, kulturoloskom nivou... Naravno, ovde za tako nesto nema mesta ni vremena, pa cu pokusati sto krace.
Separatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
...Republika Srbija je demokratska država...
Ustav SFR Jugoslavije nije navodio pojam država za savezne republike.
Ali su ga republicki ustavi navodili. Npr.u ustavu SR Hrvatske ("...drzava hrvatskog, srpskog itd naroda")
Izraz "drzava" ovde nema znacenje medjunarodnog subjekta, nego clanice federacije koja se i u uporednom pravu srece pod tim nazivom.
Ostale odredbe posledica su zapocetih reformi u svim republikama. U Hrvatskoj se jos ranije uvodi VISESTRANACJE!
Препоруке:
5
0
36
недеља, 29 октобар 2017 20:24
Zvonimir Bgd povodom diskusije 2
Аутор
"Одговор Правнику и Звонимиру" писао сам ја.
Shvatio sam, bilo je to odmah jasno.
Vi, zapravo, imate poentu i to na osnovu naknadnih uvida i zakljucaka mnogih strucnjaka u vezi sa politickim i specificnim ustavnim sistemom drzave koja je zapala u mnostvo problema. Od privrednih do ustavnih, ali joj je, po mom misljenju, doslo glave ono od cega je i rodoljubivi deo jugoslovenskih drzavljana zazirao, a to je nabujali nacional-sovinizam i istoriografski revizionizam. Bilo je tu i odjeka sirih desavanja u Evropi i svetu. Neki uzroke ovome nalaze upravo u padu ekonomije i standarda stanovnistva. Svakako da ima i toga, ali su uzroci brojniji i ticu se istorije jugoslovenskog prostora. Ovu istoriju trebalo bi imati u vidu kada se olako kritikuju resenja onih koji su je (u pokusaju) vodili (ovo posebno za kolegu "Пантер"). Drustvena svojina nije imala imovinskog titulara, ali jeste bila svojina nad sredstvima za proizvodnju proizvoda koji su ulazili u trziste.
Препоруке:
4
0
37
недеља, 29 октобар 2017 20:41
Referendum
Jedno je barem jasno ako hoće da odbrane svoju referendum skupina odluku i volju za nezavisnošću, moraće da se odupru oružanim sredstvima protivnicima njihove volje za nezavisnošću, ako na to nisu spremni ili voljni teško da će dobiti nezavisnost.Znači oružje i brani svoju volju pa ko pobjedu u toj borbi.
Препоруке:
4
0
38
недеља, 29 октобар 2017 20:48
Zvonimir Bgd povodom diskusije 3
Ne moramo biti istomisljenici u vezi sa idejom, znacajem i nestankom Jugoslavije da bi se slozili makar u jednom, a to je cinjenica o multiplikovanoj slozenosti izgradnje jedne takve drzave. Cak i ako spadamo u one koji smatraju da u takav projekat nikada nije ni trebalo ulaziti. Ovakvima je mnogo lakse da aposteriori budu pametni posle svih dogadjaja i predjenih istorijskih krivina i (nepreskocenih) ambisa. U svoje vreme, Jugoslavija je delovala, ako nista drugo, a ono kao drzavnicko stvaranje VECE celine i UJEDINJENJE ne samo srpskog naroda koji ce u njoj ZAJEDNICKI ziveti i stvarati.
Kralj "Ujedinitelj" forsirao je "jugoslovenstvo" preko unitarne drzave i "troimenog naroda". Broz je to cinio ideoloskim aksiomima u koje spada i parola o "bratstvu i jedinstvu". Sve je to cak 3 puta propalo. Zaista, i danas je tesko reci koji bi to ustavni i politicki okvir odrzao TAKVU ZAJEDNICU. Nabaceno diskutujem, pokusavajuci da sagledam razloge. Spansko-katalonski primer je samo povod.
Препоруке:
5
2
39
недеља, 29 октобар 2017 23:33
Сељак Беземљаш
Свиђало се то нама или не Каталонија је природан процес.Дође време да се протресе постојећи поредак па да се види да ли устројство може да опстане.
Уздизање САД и Немачке води ка Европи регија.За сада то нигде нема већину.
Ако је Каталонија природан процес,Југославија (Србија)није.После низа ослободилачких ратова, после уједињења са Црном Гором,Сремом, Бачком, Барањом и Банатом (на Великим скупштинама иза којих су стајале мале)српском народу,140 година после Карађорђа одређено је да живи у осам држава. (АСНОС новембра 1944.г.)
Није природно јер је све постигнуто средствима "диктатуре пролетаријата" која је у темељу изазивања грађанског рата.
Скоро да је бесмислено говорити о тадашњем УСТАВУ (уставима)
Расцем нормативног и стварног био је невероватно велики.Толико смо навикли на то да и дан данас не видимо ту провалију.
Препоруке:
7
7
40
недеља, 29 октобар 2017 23:34
Aутор
Јединственог обрасца државе регија нема. Јовичићеве радове при писању овог чланка нисам користио. Користио сам два хрватска извора, један домаћи Марко Павловић) који говори о Кр. Југославији као држави регија, Устав Шпаније и Статут Каталоније. Ратко Марковић је с веома обазрив с уставно-правним приступом питању регионализације. У свакој држави је она унутрашње питање sui generis. Покрајински сепаратизам није sui generis јер је то противправни акт. Противан је како домаћем, тако и међународном праву. То што "Косовски случај" називају sui generis чиста је лаж, и нико не наводи у чему је правна садржина тог sui generis случаја јер је нема. Каталонски случај је чист криминални акт дела покрајинских властодржаца против уставног поретка и једниства Шпаније која је демократска правна држава. Сем тога, отцепљењем би Каталонија своје становништво извела из ЕУ, а већ је 1500 компанија побегло из Каталоније. Зато сам то назвао "лакомисленом умишљеношћу".
Препоруке:
7
5
41
понедељак, 30 октобар 2017 02:08
сизиф
@Aутор
Јединственог обрасца државе регија нема.
Кога интересује та прича о "држави регија" са становишта Срба, требало би ваљда да проучи првенствено устројство малих европских националних држава, са 5-10 милиона становника.
Иначе Југославија је била вишенационална држава. "Држава регија" је ту била само замајавање.
Да су југословенски народи нормално и равноправно разграничени, дакле уз поштовање реципроцитета при заокруживању функционалних националних држава, били би макар у прилици да на сличан начин и у сличној мери буду заинтересовани или незаинтересовани за Југославију. Што би омогућило да сви југословенски народи, са решеним националним питањем, мирно и равноправно преговарају о степену децентрализације, па и дисолуцији, руководећи се можда првенствено економском логиком.
Препоруке:
3
3
42
понедељак, 30 октобар 2017 19:54
.
Kompletno rukovodstvo Katalonije pobjeglo u Belgiju: Puigdemontu prijeti 30 godina zatvora zbog pobune i otpora vlastima
30. Oktobra 2017.
Cijelo smijenjeno rukovodstvo Katalonije pobjeglo je u Bruxelles, prenosi La Vanguardia. Još jedne novine sa sjedištem u Barceloni, El Periodico, ranije su napisale da je Puigdemont u belgijskog prijestolnici.
Španjolci su danas objavili da će podići optužnicu protiv cijelog katalonskog vodstva zbog pobune, što po španjolskim zakonima znači da bi Puigdemont i društvo mogli dobiti 30 godina zatvora. Još ranije, Belgija im je ponudila azil.
Španski državni tužilac Jose Manuel Maza u ponedjeljak je pozvao na dizanje optužnice protiv katalonskih lidera zbog pobune i neposluha protiv španjolskih vlasti, piše Reuters.
Osim toga, državni tužilac smatra da bi katalonske čelnike trebao optužiti i zbog nezakonitog korištenja sredstava iz budžeta.
Препоруке:
2
2
43
уторак, 31 октобар 2017 06:19
@сизиф
"Да су југословенски народи нормално и равноправно разграничени, дакле уз поштовање реципроцитета при заокруживању функционалних националних држава."
Једино остаје да напишете како би изгледало то "нормално и равноправно" разграничење.
Препоруке:
1
1
44
уторак, 31 октобар 2017 17:32
сизиф
@@сизиф
Једино остаје да напишете како би изгледало то "нормално и равноправно" разграничење.
Суштина је: "уз поштовање реципроцитета при заокруживању функционалних националних држава".
Када је 1945. решавано национално питање у Југославији, у бошњачкој држави је остало око 12 пута више Срба него Бошњака у српској, у хрватској око 4 пута више Срба него обратно, и то још у покрајини. Према попису 1948. у ФНРЈ је било око 1.900.000 Срба рођених на територијама НР БиХ и НР Хрватске, Бошњака укупно мање од милион.
Авнојским границама Срби су натерани да гледају Југославију као решење свог националног питања. Да се бране централизмом конфронтирајући се са свим осталим. Тако су представљали објективну претњу и за оне са којима иначе нису имали спора.
Срби нису били ништа више "расути" него Бошњаци или Хрвати. То је бајка београдске елите да је Југославија требала Србима да би "сви живели у једној држави".
Немачка мапа, Југославија 1940.
http://bit.ly/1qJhGBm
.jpg)
Nesto se pitam, da nije ustvari sa Kosovom Pandorina kutija namerno otvorena, pri cemu je glavni cilj ustvari bila Evropa?
U principu sve je tako slicno na jednoj strani drzavni integritet i cjelovitost teritorije a na drugoj pravo naroda na samoopredjeljenje u kojoj i kakvoj CE drzavi zivjeti.
Pravnik sam ali navedenu autorovu opservaciju nisam razumeo, pa može li neko pojasniti "šta je pisac nameravao da kaže"?
Статут Каталоније је чак укинуо обавезу познавања и коришћења шпанског језика (половина Каталонаца примарно говори шпански језик), а запошљавање у управи и судству Каталоније је потом условљено знањем каталонског језика. Такве дискриминаторне одредбе су одраз духа умишљености дела Каталонаца о својој „високој култури“. Значајан део Каталонаца надахњује се таштином о каталонском престижу, угледу и статусу који су изнад шпанског. Умишљени став таквих се нарочито развио на језичкој различитости[11].
Ne razumem zašto autor ovako percipira volju jednog naroda da sačuva svoj jezik? Autor ili ne poznaje činjenicu ili je zaboravlja ili namerno neće da navede da su Katalonci bili oduvek, unazad stotina godina "zaseban politički entitet", imali su svoju republiku prije svih u Evropi, čak i do vremena "terora fađšiste" Franka, koji ih je nasiljem i ubistvima predstavnika Katalonije "utopio" u Španiju.
Kastiljanci su koristili istina u celom tom periodu jugoslovensku politiku kolonizacije, tako su menjali sastav stanovništva u Andaluziji, delu Aragona(Valensija), a ima i dosta kolonista u samoj Kataloniji(i zbog toga procenat podrške nezavisnosti nikad nije mogao biti 99%).
Tako da je pre poređenje Srbija=Katalonija. I Srbija kroz ceo 20.v žrtva kolonizacija iz BiH,CG,HR,AL, koje su menjale sastav stanovništva(na gore po domaće).I kao što je nama problem KiM, tako je iz ugla Aragonaca/Katalonaca, problem sa Valensijom, Balearima, Rosilonom(u FR)...
I Franko je kao i Tito bio klerikalni diktator, tako da ne mešate Srbiju sa Španijom.
Još nešto nema imunih od separatizma.Pročitaj Ustav Republike Srbije iz 1990 godine, po tom Ustavu Republika Srbija ne samo da nije "socijalistička" već je i nezavisna i suverena u odnosu na SFR Jugoslaviju.Istina je da su Slovenija Hrvatska i BiH a nekako u to vrijeme 1991 godine Kosovo (Albanci) referendumima glasali za nezavisnost od SFR Jugoslavije a to Republika Srbija nije,ali Ustav iz 1990 je "rekao svoje".Takođe separatizam je imao i svoje lice u vidu srpskih autonomnih oblasti tokom ratova u Hrvatskoj (RSK) i Bosni i Hercegovini (RS).Sve je to seperatizam ili neko bi rekao pravo naroda na samoopredjeljenje.
Slučaj Katalonije otvorio je i pitanje u kojim bi se još europskim zemljama možda mogla dogoditi slična situacija, odnosno u kojima postoji težnja za većom autonomijom ili pak odcjepljenjem.
Guardian je analizirao u kojim bi se još europskim zemljama mogla ponoviti Katalonija odnosno gdje postoji težnja za osamostaljenjem ili pak većom autonomijom.
Kad je riječ o istočnoj Europi, prva na popisu je - Istra. Kaže, ima 208 tisuća stanovnika, odnosno 4,9 posto od ukupnog stanovništva Hrvatske.Stranka IDS želi autonomiju i decentralizaciju u cijeloj zemlji, osobito u Istri, regiji koja se proteže do Slovenije, a čije granice nisu bile jasno definirane od raspada bivše Jugoslavije 1991. godine."
Recenica je dvosmislena, nejasna.
Ako znaci ono kako sam je ja procitao, onda se moze kritikovati. Naime, sam Ustav SFRJ iz 1974. je deo korpusa pravnih akata te bivse drzave. On je, i po definiciji u svom tekstu, a i po upotrebnoj snazi i pozitivnim propisima, bio - najvisi pravni akt SFRJ.
Hijerarhija pravnih akata u SFRJ postojala je, a to se vidi, izmedju ostalog, i po tome sto ustavi federalnih jedinica (socijalistickih republika) nisu smeli biti u suprotnosti sa saveznim ustavom SFRJ.
Dakle, drzavno uredjenje nije bilo "suprotno" hijerarhiji pravnih akata po uporednom pravu.
U ostalom delu teksta nisam uocio nedoslednost, cak ga smatram strucnim i argumentovanim.
Saglasan sam sa komentarom Konstantina, jer odrazava smisao za politicku mudrost koja se tice ovog i sadasnjeg trenutka.
Autorovo poredjenje separatisticke geneze katalonskih vlasti sa slicnom u nasoj severnoj pokrajini ima osnova. S tim sto se radi o 2 razlicite vrste autonomije, sto i autor svakako dobro zna. Ali, s obzirom da su u oba slucaja secesionizmi nelegalni i nemaju osnova u ustavu i zakonu, poredjenje je u tom domenu na mestu.
Polozaj Republike Srpske u BiH ne moze se porediti sa pomenutim autonomijama. BiH zapravo nema (savezni) ustav, tj. to je nedovrseni provizorijum nastao kao labava drzavnost definisana Dejtonskim sporazumom, a kao nametnuti kompromis 3 naroda u 2 tzv."entiteta". TO je pravi primer necega cega nigde u svetu nema u takvom obliku. Tu je svaka mogucnost otvorena...
Српска је ентитет, а Каталонија је аутономна покрајина. Ентитет је више од федералне јединице. Поређење Српске са Каталонијом која је аутономија води порицању права Српске на самосталност.
Katalonija i Republika Srpska su itekako uporedive po onome šta imaju u svojoj nadležnosti, ma kako se koji politićki entitet nazivao, pokrajina, regija, entitet, republika ilikako već, jer obje imaju isti ili gotovo identičan stepen političke autonomije, svoju pokrajinsku/entitetsku policiju, obje imaju pravo naroda na samoopredjeljenje koje se osporava kako od većine "međunarodnih" činilaca / faktora, tako i unutar države / ili državne zajednice (kako koje kome draže ili se čini bliže) i obje za svoju nezavisnost očigledno će morati uložiti dosta napora a nisu isključene ni vojne opcije u samoodbrani kao odgovor na referendumsku volju naroda na nezavisnost i samoopredjeljenje. Pozcija Republike Srpske i Katalonije ima itekako svoje sličnosti.
Д Поређење Српске са Каталонијом која је аутономија води порицању права Српске на самосталност.
Ne "trpajte mi" nešto što nisam napisao, po načelu prava naroda na samoopredjeljenje Republika Srpska i srpski narod imaju pravo na samostalnost, nezavisnost i odluku u kojoj i kakvoj državi žele da žive, pa i da se udruže sa Republikom Srbijom, ali činjenice su takve da to pravo ne osporavam ja, niti ga ja zabranjujem već ga "osporava" iskustvo rata od 1992 do 1995.godine, a ne treba zaboraviti da se i u ratu Republika Srpska borila za svoju samostalnosti i ujedinjenje sa Srbijom a ne za "Dejtonsku Bosnu i Hercegovinu", osporava joj velika većina "međunarodnog faktora" i ono što neko "tumači" kao pravo države Bosne i Hercegovine na cjelovitost i teritorijalni integritet i zašto navodi da će braniti i silom, baš kao što se isto može očekivati i od centralne vlasti Španije da učini u odbrani svoje teritorije,.
Veoma me cudi da ovakav komentar dobija vise pozitivnih ocena.
Права и дужности које Република Србија, која је у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, има по овом Уставу, а који се према савезном уставу остварују у федерацији, оствариваће се у складу са савезним уставом.
Кад се актима органа федерације или актима органа друге републике, противно правима и дужностима које она има по Уставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, нарушава равноправност Републике Србије или се на други начин угрожавају њени интереси, а при томе није обезбеђена компензација, републички органи доносе акте ради заштите интереса Републике Србије.
U cemu je ovde Srbija " nezavisna i suverena u odnosu na SFRJ"?
Pravo na samoopredeljenje srpskog naroda u secesionistickim republikama nije 'separatizam', nego legitiman akt ocuvanja drzavnosti u uslovima razbijanja Jugoslavije.
Ovde kao da se opet otela omaskom napisana nejasna recenica ("О супротности хијерархији ..."?).
Nisam strucnjak za ustavno pravo, pa cu nacelno biti spreman da prihvatim Vase stavove.
Kao nestrucnjaku dozvolite mi da primetim kako u udzbeniku za Ustavno pravo prof.Jovana Djordjevica, kao i u nekim radovima profesora Miodraga Jovicica, pa i Pavla Nikolica, nisam pronasao nesto sto bi podupiralo tezu "О супротности хијерархији правних аката у СФРЈ". Naprotiv, govori se o sistemu zastite ustavnosti i zakonitosti koji polazi od hijerarhijske vaznosti pojedinih pravnih akata. Inace, poznato mi je da je postojala nedorecenost po pitanju sankcionisanja povreda ustavnosti.
Mozda nisam dobro tumacio.
Ipak, priznajem da nisam citao tekstove Aleksandra Fire iako znam da je bio jedan od najcenjenijih strucnjaka, potom i sudija Ustavnog suda Jugoslavije.
@ Seperatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
Republika Srbija uređuje i obezbeđuje:
a) suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije i njen međunarodni položaj i
odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama;
TO je po Ustavu SFR Jugosalvije bilo isključiva nadležnost SFR JUgoslavije.
Član 1.
Republika Srbija je demokratska država...
Ustav SFR Jugoslavije nije navodio pojam država za savezne republike.
Član 5.
Republika Srbija ima grb, zastavu i himnu. Himna je po Ustavu SFR Jugoslavije bila jedna jedinstvena SFR Jugoslavije a savezne republike nisu imale druge himne utvrđene u svojim ustavima.
Član 50.
Jamči se pravo azila stranom državljaninu i licu bez državljanstva. To je bilo u isključivoj nadležnosti SFR Jugoslavije kao države.
Član. 51.
Odbrana Republike Srbije je pravo i dužnost svakog građanina. Odbrana je bila u isključivoj nadležnosti SFR Jugoslavije.
Naravno, pravo na samoopredjeljenje ali neko je to nazivao i kao seperatizam, ja samo navodim "dvije strane medalje", srpsku stranu kao pravo na samoopredjeljenje naroda a drug su to nazivali seperatizmom.Upravo kao i u Kataloniji što neko misli ko Srbi a neko ko oni drugi neSrbi.
Navedeno se desilo tek sa donošenjem novih neusaglašenih sa Ustavom SFR Jugoslavije, republičkih Ustava tokom 1990 i 1991 godine kada su na "ruševine" ustavnog i državnog sistema SFR Jugoslavije Republike donijele Ustave kojima su sebe proglasile državama a da od saveznih nadležnosti uzimaju ili daju samo ono što im odgovara a ne što je Ustav SFRJ odredio.Prije toga Ustav SFRJ je bio jasno po pravnoj snazi iznad Ustava saveznih Republika.
Тај период је обележен немогућношћу налажења конзистентних решења за три фундаментална принципа на којима је систем почивао: друштвена својина,тржиште и самоуправљање .
Веза друштвена својина-тржиште је најконтроверзније питање теорије и праксе социјализма.Да ли је тржиште (дакле робноновчани односи) компатибилно са друштвеном својином (дакле синонимом социјализма)? На то питање без одговора у југословенском случају се надовезало питање (такође без одговора) односа самоуправљања и тржишта.
Резултат ових нерешених (и нерешивих) питања је да су односи између привредних субјеката били регулисани (нејасним) друштвеним договорима и самоуправним споразумима а не јасним правилима облигационог права. Тај период интегралног самоуправљања или договорне економије, окончан је 1989. уласком земље у период реформи. Уведене под спољним притиском и неосмишљене, реформе су уништиле привреду која је уз одређене измене и недогматски приступ могла успешно да функционише.
Сваки тај алучај сецесије или пута ка сецесији има своје сличности али већину ипак чине разлике.
Војвођанима покушавају да наметну да су они кулрно узвишенији део народа за разлику од ових доле Србијанаца, али сабо се ко пали на то - то је могло да пође код Црногораца које су дуго тровали да су супер Срби , лепши, височији, паметнији него сви други Срби, али у северним српаким земљама се та клица тешко прима.
Друго у Војводини живе Срби као и у остатку земље док су те западноевропске земље уствари скупине вештачких народа и још вештачкијих језика који су махом локалне вулгаризације латинског.
Каталонци су колико сам видео најблискији Окситанцима који насељавају јужну половину Француске, али историјски никада нису били у истој држави па су се дистанцирали једни у смеру Фран. други у смеру Шпан...
Otvoreno je nekoliko tema od kojih je svaka kompleksna i bistrili su je mnogi umovi pre nas na drzavnom nivou, politickom, pravnom, istoriografskom, filozofskom, socioloskom, kulturoloskom nivou... Naravno, ovde za tako nesto nema mesta ni vremena, pa cu pokusati sto krace.
Separatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
...Republika Srbija je demokratska država...
Ustav SFR Jugoslavije nije navodio pojam država za savezne republike.
Ali su ga republicki ustavi navodili. Npr.u ustavu SR Hrvatske ("...drzava hrvatskog, srpskog itd naroda")
Izraz "drzava" ovde nema znacenje medjunarodnog subjekta, nego clanice federacije koja se i u uporednom pravu srece pod tim nazivom.
Ostale odredbe posledica su zapocetih reformi u svim republikama. U Hrvatskoj se jos ranije uvodi VISESTRANACJE!
Аутор
"Одговор Правнику и Звонимиру" писао сам ја.
Shvatio sam, bilo je to odmah jasno.
Vi, zapravo, imate poentu i to na osnovu naknadnih uvida i zakljucaka mnogih strucnjaka u vezi sa politickim i specificnim ustavnim sistemom drzave koja je zapala u mnostvo problema. Od privrednih do ustavnih, ali joj je, po mom misljenju, doslo glave ono od cega je i rodoljubivi deo jugoslovenskih drzavljana zazirao, a to je nabujali nacional-sovinizam i istoriografski revizionizam. Bilo je tu i odjeka sirih desavanja u Evropi i svetu. Neki uzroke ovome nalaze upravo u padu ekonomije i standarda stanovnistva. Svakako da ima i toga, ali su uzroci brojniji i ticu se istorije jugoslovenskog prostora. Ovu istoriju trebalo bi imati u vidu kada se olako kritikuju resenja onih koji su je (u pokusaju) vodili (ovo posebno za kolegu "Пантер"). Drustvena svojina nije imala imovinskog titulara, ali jeste bila svojina nad sredstvima za proizvodnju proizvoda koji su ulazili u trziste.
Kralj "Ujedinitelj" forsirao je "jugoslovenstvo" preko unitarne drzave i "troimenog naroda". Broz je to cinio ideoloskim aksiomima u koje spada i parola o "bratstvu i jedinstvu". Sve je to cak 3 puta propalo. Zaista, i danas je tesko reci koji bi to ustavni i politicki okvir odrzao TAKVU ZAJEDNICU. Nabaceno diskutujem, pokusavajuci da sagledam razloge. Spansko-katalonski primer je samo povod.
Уздизање САД и Немачке води ка Европи регија.За сада то нигде нема већину.
Ако је Каталонија природан процес,Југославија (Србија)није.После низа ослободилачких ратова, после уједињења са Црном Гором,Сремом, Бачком, Барањом и Банатом (на Великим скупштинама иза којих су стајале мале)српском народу,140 година после Карађорђа одређено је да живи у осам држава. (АСНОС новембра 1944.г.)
Није природно јер је све постигнуто средствима "диктатуре пролетаријата" која је у темељу изазивања грађанског рата.
Скоро да је бесмислено говорити о тадашњем УСТАВУ (уставима)
Расцем нормативног и стварног био је невероватно велики.Толико смо навикли на то да и дан данас не видимо ту провалију.
Кога интересује та прича о "држави регија" са становишта Срба, требало би ваљда да проучи првенствено устројство малих европских националних држава, са 5-10 милиона становника.
Иначе Југославија је била вишенационална држава. "Држава регија" је ту била само замајавање.
Да су југословенски народи нормално и равноправно разграничени, дакле уз поштовање реципроцитета при заокруживању функционалних националних држава, били би макар у прилици да на сличан начин и у сличној мери буду заинтересовани или незаинтересовани за Југославију. Што би омогућило да сви југословенски народи, са решеним националним питањем, мирно и равноправно преговарају о степену децентрализације, па и дисолуцији, руководећи се можда првенствено економском логиком.
30. Oktobra 2017.
Cijelo smijenjeno rukovodstvo Katalonije pobjeglo je u Bruxelles, prenosi La Vanguardia. Još jedne novine sa sjedištem u Barceloni, El Periodico, ranije su napisale da je Puigdemont u belgijskog prijestolnici.
Španjolci su danas objavili da će podići optužnicu protiv cijelog katalonskog vodstva zbog pobune, što po španjolskim zakonima znači da bi Puigdemont i društvo mogli dobiti 30 godina zatvora. Još ranije, Belgija im je ponudila azil.
Španski državni tužilac Jose Manuel Maza u ponedjeljak je pozvao na dizanje optužnice protiv katalonskih lidera zbog pobune i neposluha protiv španjolskih vlasti, piše Reuters.
Osim toga, državni tužilac smatra da bi katalonske čelnike trebao optužiti i zbog nezakonitog korištenja sredstava iz budžeta.
Једино остаје да напишете како би изгледало то "нормално и равноправно" разграничење.
Суштина је: "уз поштовање реципроцитета при заокруживању функционалних националних држава".
Када је 1945. решавано национално питање у Југославији, у бошњачкој држави је остало око 12 пута више Срба него Бошњака у српској, у хрватској око 4 пута више Срба него обратно, и то још у покрајини. Према попису 1948. у ФНРЈ је било око 1.900.000 Срба рођених на територијама НР БиХ и НР Хрватске, Бошњака укупно мање од милион.
Авнојским границама Срби су натерани да гледају Југославију као решење свог националног питања. Да се бране централизмом конфронтирајући се са свим осталим. Тако су представљали објективну претњу и за оне са којима иначе нису имали спора.
Срби нису били ништа више "расути" него Бошњаци или Хрвати. То је бајка београдске елите да је Југославија требала Србима да би "сви живели у једној држави".
Немачка мапа, Југославија 1940.
http://bit.ly/1qJhGBm