Odličan tekst i racionalna analiza. Sve pohvale autoru.

Danas deca crvene buržoazije samoup. ruk.) zajedno sa decom samoupravljača, razbijaju sve, obezvređuju sve. Upravljački mehanizam u samoupravljanju sastojao se od radnika bitangi, glupana-slepaca i naivaca bez svog ja i direktora samoupravnog preduzeća. Oni su radno vreme provodili na sastancima, na kojima su odluke donosili u stilu "kako direktor kaže". Iznad direktora bili su komiteti do vrha republičke države. U biografiijama republičkih rukovodilaca je pisalo, da potiču iz siromašne seljačke ili radničke ili mešovite porodice. Kad njihovu decu danas pitate odakle im novci, oni kažu, pa mi smo oduvek imali novce... Npr. U vreme Tihomira Vlaškalića, jedan privatnik je krajem godine političarima slao koverte. Niko se nije bunio. Čak ni UDBA koja je otkrila da je privatnik proizvodio kamionske gume koje nikom nisu trebale. Samoupravne firme su te gume morale da kupuju a političari su dobijali koverte. I nikom ništa. O trgovini naoružanjem da se i ne priča.

Odavno nisam sreo ovako argumentovan, objektivan i dubok tekst o državi o kojoj se ne govori.

Voleo bih da autor organizuje javnu tribinu, jer za ovu od prošle nedelje nisam znao.

Tekst upućuje da je Jugoslavija imala dva ekonomska neprijatelja, dve krajnosti: (1) neoliberalno otvaranje i apsolutizaciju tržišta, i (2) zanemarivanje tržišnih mehanizama i ograničavanje tržišta u reoubličke granice.

Današnjim naslednicama Jugoslavije- patuljastim i jogunastim državicama koje, zapravo, kroz voje svađe ostvaruju uloge koje su im namenili gospodari iz Brisela, Berlina, Vašingotna, ali i iz Moskve, ovo može da bude pouka: ne izlagati se tržištu pošto-poto, ali tržište ne zanemarivati.

Da li ima neko da čuje ovo danas!?

Samoupravljanje je najveće zlo koje je moglo da zadesi privredu. Tvrdim da nam je to, kao i ona nesvrstanost, nametnuto od strane Zapada.
Ova analiza je odlična.

Kraljevina SHS je stvorena 1918. od delova država koje su bile potpuno različite u društvenom, ekonomskom, institucionalnom pogledu. Počev od različitih zakonodavstava (Srpski građanski zakonik, Austrijski građanski zakonik, šerijatsko pravo), preko različitih svojinskih odnosa, porodičnih i naslednih prava, različitih ekonomskih i monetarnih sistema (1918. u zemlji još uvek cirkuliše više različitih valuta), različitih sistema zemljišnih knjiga, različitih jezika, pisama (ćiriličnog i latiničnog)i kalendara(julijanskog i gregorijanskog) .... da ne nabrajam dalje .... Zato nije jasno šta znači rečenica: „Kraljevina SHS (docnije Jugoslavija), organizovana je kao centralizovana država, bez uvažavanja nacionalnih posebnosti nesrpskih naroda.“ Pa problem Kraljevine SHS/Jugoslavije je upravo bio centralizacija i integracija da bi se od tih raznorodnih delova stvorila funkcionalna država.

...u politickom vlasnistvu nad republikama i pokrajinama, a samoupravljaci u privatnosti i materijalnosti licnog zivota.Izmedju njih je drzavno-drustvena imovina koja nije nicija i koja ih deli u te dve kaste okrenute privatizaciji vlasti na republikama i pokrajnama (politicka elita) i privatizaciji licnih zivota, posebno sa gubitkom ideoloskog veziva (ne, naravno pravnog okvira jedinstva, sto je bio slucaj i sa kraljevinom, gde je jugoslovenstvo postalo integrisuce sredstvo srpskog kralja, politicke i kulturne elite, umesto nestabilnog pravno-politickog poretka, kao sto danas istu funkciju ima politika EU integracija za unutrasnje stanje u Srbiji ,opet kao zamena za pravni poredak).Tako su samoupravljaci bili iskljuceni iz politike i istorije i kada je materijalna nemastina otvorila pitanje slobode, ono je od strane politicke elite odmah iz individualne sfere preneto na nacionalnu.Dakle u osnovi je bilo pitanje slobode, a ne tehnike upravljanja ekonomijom.

Ovakva periodizacija i analiza se nalaze u svim udžbenicima za početnike na Pravnom i Ekonomskom fakultetu. A za ozbiljniju analizu pojedinih faza političke i ekonomske istorije SHS/Jugoslavije postoje tomovi i tomovi knjiga, rasprava, suprotstavljenih mišljenja iznetih u zbornicima sa skupova SANU, naučnih instituta, fakulteta posvećenih tim pitanjima.
U svakom slučaju nije uobičajeno iznositi neku tvrdnju kao neospornu činjenicu zato što je to rekao Gramši ili gospođa Mari-Žanin Čalić.Oni se mogu citirati kao ilustracija jednog od mogućih (i mnogih) stavova, ali se onda uobičajeno navede i autor istog renomea sa suprotnim stavom.

-nija tacno da je SFRJ 1981 bankrotirala.Ako nije bilo kafe i deterdzenta,to ne znaci da je nastupio bankrot.Drzva je bila duzna samo oko 4 mlrd dolara,sto je bio veoma mali dug u odnosu na GDP od oko 120 mlrd dolara, dakle nekih 3 do 4% GDP-a.
-sasvim je pogresno vezati razvoj SFRJ za socijalizam,jer ona bi se jednako razvijala u bilo kojem drustvenom uredjenju.Ja bi pre vezao razvoj SFRJ sa pedesetgodisnjim stanjem mira,stanjem bez rata
-drzava sa velikim brojem stanovnika je prednost.SFRJ je imala tu prednost.Cak i njene razlicitosti su bile prednost(ali,pokazalo se i nedostatak)
-demokartije nigde nije bilo,ni na zapadu,a dans da ne govorim
-deo drzve koji je potpuno zakazao,bili su generali i politicari spijuni,kupljeni od zapada,kao i zadrti komunisti koji se nisu setili da treba uvest visepartijski sistem posle pada Berliskog zida.Pomalo,uz zakonsku regulativu.Kontrolisano.Da su se taga setili,danas bi ziveli ko ljudi,a mnogi koji su nestali bi bili sa nama

@na NSPM postoji odgovor

Potpuno svesan mrklog mraka u Beogradu, prof. Đurić prosto crta:

Posebno je pitanje kako je iko mogao granice kojima se "rešava nacionalno pitanje u Jugoslaviji", kako su i govorili, ne shvatati kao "granice nacionalnih država". Beogradski idioti, "srpska" kulturno-prosvetna elita. U svakom slučaju, normalan svet je to odlično shvatao, o čemu svedoče masovne migracije stanovništva prema svojim državama. Još od 1945, i Srba i Hrvata i Bošnjaka.

Kako je neko uopšte mogao verovati da je Avnojska Jugoslavija, sa onakvim rasističkim granicama, pravljena da traje, pa čak i da može da traje!?

Još jedno klasično bulažnjenje o "bošnjacima" koji nisu postojali do islamskog džihada u bosni, i koje su to "nacionalne države" kada turci sem otomanskog carstva nisu imali državu (što znači da su turci umesto što su postali "muslimanski kosnstitutivan narod" trebali da završe u turskoj), a ni hrvati nisu imali državu pre 1991 godine, nego im je komunistički okupator dodelio teriorije koje je Srpski narod dobio kao reparaciju u dva svetska rata. Turci su gojeni i paženi od komunističkog okupatora da budu "tampon zona" između ustaša i Srba i stalni remetilački faktor na Balkanu isto kao i ostali saradnici nacista iz dva rata mađari, bugari, šiptari, ustaše i slovenci a sada i natogorci

Uspeh "jugoslovenskog socijalizma" je uništenje Srpskog naroda kao većinskog, dok ti komunističke okupatore nazivaš "srpskom elitom"

pogledom na kartu Kraljevine Jugoslavije,mozemo videti da je bila izuzetno inteligentno i neutralno podeljena.Da se zadrzala ovakva podela,mnogo teze bi doslo do raspada drzave.Komunisti su to uradili sa namerom cepanja.

@ O jugo socijalizmu i srpskoj naivnosti,
Suština cele priče je u novcima, kroz vreme. Nerešeno "nacionalno pitanje" je "mantra za zamajavanje ljudi" koje vrši jedna manja grupa lopova i ništa više. Zašto zamajavaju ljude? Pa zbog novaca. Spomenuti Natlačen se obogatio a koliko je ostalim Slovencima omogućio je drugo pitanje. U Hrvatskoj, ostvarili su etnički čistu državu i sada ti Hrvati napuštaju Hrvatsku. Raznorazni Todorići su ih opljačkali, njihov rođeni ... Ne mogu sada kazati da im je nacionalno pitanje razlog za sve navedeno. Na Kosovu i Metohiji ne teče med i mleko kao što su im obećavali. I tamo glavne porodice vode glavnu reč. Pljačkaju svoje sunarodnike koji kao i Hrvati odlaze sa Kosova i Metohije. Samo statističari viču kako ih stalno ima oko 2 miliona. Na kraju jedan naš čitalac-komentator postavio je važno pitanje na koje podsećam. U samoupravljanju imovina nije imala titulara? Rečeno je sa kapitalizmom dolazi titular. Danas nema ni imovine ni titulara. Pokradeni smo, do srži ...

Država SHS je za rešavanje tog problema imala na raspolaganju 16. godina, od 1918. do ubistva kralja Aleksandra1934. Prethodno je, međutim, trebalo stvoriti odgovarajuće institucije, ministarstva, doneti zakone, podzakonske akte, osposobiti upravu na proširenoj državnoj teritoriji koja bi primenjivala ta nova pravila. A ta pravila se nisu mogla doneti ni za godinu ni za pet, ni za deset godina jer je trebalo da odgovaraju potrebama i specifičnim situacijama seljaštva u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Sloveniji.Uzgred, pošto nisam imao čast da čitam Gramšija, da li je on smatrao da treba rešavati prvenstveno pitanja hrvatskih seljaka, kao što je kralj Aleksandar rešavao prvenstveno pitanje hrvatskih i slovenačkih vojnih lica iz austrisjke vojske, dajući im prednost nad srpskim oficirima i vojnicima.
U svakom slučaju,posle ubistva Aleksandra od strane ustaša 1934.godine, svima je bilo jasno da je opstanak novostvorene države pod znakom pitanja i nikakve reforme tog tipa nisu bile moguće.

Šta je bre ovo? Od Kraljevine Jugoslavije do Katalonije? Ovaj tekst je jedan miš-maš u koji je strpano dvadesetak tema i nijedna nije analizirana. Bilo bi jako lepo da je istorija ovako jednostavna ali nije. O svakoj od tema koje se ovde pominju postoje desetine knjiga ozbiljnih stručnjaka a ne pet autora koje je tekstopisac pročitao i na osnovu toga servirao definitivne zaključke koji nemaju veze sa naukom. Žao mi je ali ni Srbija nije društvo na nivou predistorije da bi neko mogao da napiše ovako nešto i to nazove analizom. Generacije stručnjaka raznih profila su svojim radom izgradile standarde po kojima se vode ovakve rasprave a ovaj tekst se ne uklapa ni u najniži standard.

Nema tu prve i druge Jugoslavije u pitanju je jedan projekat napravljen od strane inostranih centara moći,sticajem okolnosti promenio se politički i ekonomski poredak ali ne i suština,Jugoslavija je bila grobnica srpstva.Što se tiče famoznog privrednog rasta to je sve mit,Amerika je ubrizgala preko 100 milijardi dolara u tog trojanskog konja,čak je i tajno uvukla u NATO tu tvorevinu.Kada se sredinom šezdesetih naslutilo ekonomsko pucanje otvorene su granice i gotovo milion ljudi je otišlo u inostranstvo,time se smanjio pritisak na režim.Praktično od 1974 do 1991 SFRJ je živela od deviznih doznaka i kredita,Krajgerova komisija je 1982 samo konstatovala hiperinflaciju i bankrot države kojoj više niko nije hteo da daje kredite jel su joj dani bili odbrojani,pokušao je Ante Marković da sačuva u životu monetarni poredak SFRJ ali to više nikome nije bilo u interesu,pao je zid svet se menjao i nikome više nije bila potrebna tampon zona između istoka i zapada.

Jugoslavija je greška od koje će se Srbija oporavljati još 25 godina,tek kad odu one generacije koje su rođene pedesetih i početkom šezdesetih krenuće na bolje,mora sa političke scene da ode taj duh jugonostalgije.Srbija je poput Rusije doživela katastrofu unutar te monstruozne groteksne države i SFRJ i SSSR su bili tamnice,kulturološke,ekonomske,društvene.Ja sam bio tinejdžer osamdesetih,pamtim kao dete i sedamdesete pogotovo drugu polovinu znam kako se živelo,ljudi veličaju to vreme a nemaju pojma da recimo ovde kod nas u Bačkoj krajem sedamdesetih van magistralnog puta se gazilo po prašini,pola domaćinstava nije imalo telefon,svako treće kupatilo i što šta,pa zlatne osamdesete,par nepar,nema kafe nego divka,nema šećera,ulja,inflacija itd mogu do sutra bila je to jedna propala država u svojoj srži.

To misliš na onu farsu od izbora kada je Milošević spustio cenzus za prijavljivanje pa se prijavili pored njega još 31 "beli" kandidat, koji na izborima nisu dobili glasova ni koliko su imali potpisa za prijamu

Da su suludi građani umesto Miloševića izabrali Šećeroskog sigurno bi Srbi bolje prošli nego sa smušenim aparatčikom i "partizankom sa cvetom u kosi".

Kakva teška prevara od izbora

Milošević 3.285.799 65,34%
SPS 2.320.587 46,1% dobili 194/250

Građani glasali za SPO i DS ali za predsednika Miloševića, pa to se vidi iz aviona da je krađa izbora, jer Milošević nije znao da "pobeđuje" kao Vučić sa 55% od 55%

Dokle god je bilo "šiptarskih glasova" Milošević i SPS su "pobeđivali"

@penzioner Cviko

Ne bih se složio sa vama da je sve u novcima. Nacionalno pitanje, tačnije nacionalna netrpeljivost, je igrala i još uvek igra ogromnu, rekao bih odlučujuću ulogu u zbivanjima na prostorima bivše Jugoslavije. Pomenuti Marko Natlačen, koji je od anonimnog advokata sa austrijske periferije bio u Kraljevini SHS imenovan na visoku i izuzetno dobro nagrađenu funkciju bana Dravske banovine, ipak je 1941. želeo poraz te države. Već 1941. se preporučio Nemcima mada mu je moralo biti jasno da u slučaju pobede Nemačke neće ni slučajno biti imenovan za ministra u nekoj nemačkoj vladi. Dakle njegov motiv nije mogao biti materijalna korist. Motiv je iracionalna netrpeljivost koju ogroman broj Slovenaca i Hrvata gaji prema Srbima i to je konstanta koju mnogi Srbi ne žele da vide. Od Natlačenove najave „s kanoni vas pozdravimo, Srbi“ jula 1914, do ubijanja regruta JNA na karauli „Holmec“ juna 1991. ništa se nije promenilo.

Mi ne znamo, mi nećemo da znamo šta se dešavalo i šta se dešava.
Na tavanu imam "NIN" iz 1971.g..Piše:"Naš najvažniji zadatak je ekonomska reforma."Niko se nije hvatao na lepak da stvarno priča ili piše o reformi.

Tada se nije smelo a sada se neće.(a i ne zna se).
Pokojni novinar Dušan Bogavac (učestvovao je i Slobodan Kljakić)pozvao je 1983.g. sve koji su nešto značili u privrednom i političkom životu Jugoslavije da daju svoje viđenje tadašnjih ekonomskih i političkih prilika.
Bogavac je 1986.g. jedva nekako u tri toma (400 primeraka) objavio dobijene intervjue pod naslovom "Šta da se radi"Svi od reda drže se zbrkanog vokabulara ali jasno govore o našem državnom i privrednom slomu.
Izdvojio bih delove odgovora ekonomiste Branka Horvata.
"Jer i 1965 godine mi smo znali da reforma nevalja i na to smo upozoravali...Isto tako smo znali i 1974 godine da je ova pregoaračka delegatska ekonomija jedan monstrum koji ne može da živi."..
nastavak

@konac "delo krasi"
Da ste imali u Srbiji ikada 1000 fabrika koje funkcionišu i rade sa prifitom nikako ne bi bili u prvoj četvrtini 20. veka na samom dnu po ekonomskom razvitku u Europi.

nastavak
"Reforme 1965 i 1974 donesene u jednom uskom krugu..a svaka dobronamerna kritika onemogućena....Barijere su bile spuštene,upravljači su se svim sredstvima ograđivali"

Branko Horvat dalje govori o policijskoj represiji,o tome kako su 1975. pozvani da kažu da će posle ustava 1974 sve ići pozitivno.
" a analiza je pokazala sasvim suprotno, da naime stvari idu nizbrdo i da je ono što treba očekivati slično katastrofi...u celom SIVu nije se mogao naći čovek koji će moći preneti Kardelju (kreatoru reforme)... (od straha) jrdan od prisutnih je dobio nervni slom.Direktan nervni slom!"

Već sredinom šezdesetih, bilo je jasno da jugoslovenski komunisti ne mogu nastaviti dalju modernizaciju i industrijalizaciju.

Naše su fabrike bile ustrojene vrlo moderno.
Od ulaza materijala pa do završne faze izrade preslikan zapadni model.Po modelu koji će nekoliko godina kasnije (uz male izmene)biti poznat kao ISO standard.
nastavak

Nije tačno. Našem "modelu socijalizma" se "divio ceo svet" i svi su zavideli jugoslovenima što imaju takvog predsednika i takvu partiju

I onda je zli DOS

- proterao milion radnika jer smo imali vrlo moderne fabrike i odličnu idustrijalizaciju
- organizovao studentske proteste 68
- postavljao bombe po Beogradu 68
- organizovao šiptarski terorizam 68
- oterao stare "nesposobne" finansijske direktore
- doveo "sposobne" mlade komuniste "stručnjake" i birokrate
- organizovao šiptarski terorizam 74
- doneo ustav 74
- sahranio Broza

I kad DOS više nije znao šta da radi,
"zoro je došo tad kauboj mlad" (Milošević "stipendista fulbrajta") i spasao zajmom za preporod Kariće i Miškovića dalekovido misleći da samo tajkuni mogu da naprave "teslin grad" i prodaju MAKSI trovačima sa evropskim đubretom od hrane.

Iz članka se vidi da ne valja kada samo jedan razmišlja (makar samo citatima), a iz komentara da ne valja ni kada svi razmišljaju različito.
Zato veliki, otuđeni novac i njegovi vlasnici i vladaju svetom i vladaće do tada dok su nedodirljivi i dok (umesto njihove uprave) države upravljane svesnom, slobodnom većinom ne uvedu redovne stope poreza od 80, 90 i 100%, a vanredne i preko toga (po kratkom postupku odlukom porote suda ili skupštine po modelu RIKO zakona) u slučajevima neopravdane ili preko svake razumne mere akumulacije kroz očiglednu zloupotrebu sistema (monopolsko prisvajanje tuđeg rada ili na šteta interesima/imovini većine).
Posebno u slučaju fašizma i grupne kontrole političara i medija, mafijaškog nametanja zakona u korist klase bogate manjine i korupcije sistema (SNS!).
U svakom slučaju masoneriju i ostale zavereničke i poluge vladavine novca, stranaca ili manjina treba eliminisati iz vlasti ili staviti pod demokratsku kontrolu, znači mora vladati razumna demokratija, ali većine.

Kako će ta koalicija izgledati može da se vidi iz kritičkog istupanja Dr.Dragoljuba Jovanovića i odgovoru Edvarda Kardelja u decembru 1945.
videti Jugoslavija 1918-1988 tematska zbirka dokumenata Branko Petranović /Momčilo Zečević.

U istoj knjizi može da pročita o "keeping Tito afloat"razlozima održanja Tita i titoizma na vlasti.
To će stvoriti model "izdržavanog društva".
Izdržavana društva su nečasna, infantilna i ne teže industrijalizaciji ali to će produžiti titoizam do današnjih dana.

Politički faktor je odlučivao o davanju kredita.Inflacija je večno bila oko 20% (prva denominacija dinara 1965) a kamate značajno ispod nivoa inflacije.Tako je bilo moguće graditi gigante ili neke njihove delove koji su ekonomski suludi a da zvanično posluju pozitivno.
To je veoma obeshrabrivalo uspešne i teralo ih u ludosti.
Obišao sam mnoge fabrike od Slovenije do Makedonije
i svagde je bilo isto.Uprošćavam da se razume.
Imate fabriku potkovica.Kupite opremu za proizvodnju felni.
nastavak

Sve u svemu ne živi se tako loše pa maspok, pravljenje novih naroda u zemlji, Ustav iz '74 prema kome rodno selo više nije u Srbiji nego u „Srbiju van pokrajina“ izgledaju kao daleka politika. A onda se '85. desi Đorđe Martinović i Srbi sa Kosova koji traže pravdu u Beogradu ali ih ne puštaju da izađu iz Pionirskog parka. Taj prizor mnoge ipak uznemiri, nose im sendviče i vodu, čuju strašne priče i po prvi put se zamisle. Ali ubrzo dobiju hladne obloge. Firme se privatizuju, uvodi se radničko akcionarstvo, pored dohotka svi će imati i dividende. I ne samo to. Privatizuju se i stanovi a zaposleni će za 200, 300 DEM postati vlasnici stanova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu... Baš lepo. A onda je sve krenulo naopako. Radničko akcionarstvo se pretvorilo u direktorsko akcionarstvo a posle su i mnogi direktori nestali, fabrike zatvorene a na njihovom mestu strani investitori dižu stambeno-tržne centre. Padnici/samoupravljači/akcionari su dobili otkaze i sada više ne znaju ko su i šta su.

nastavak
U moderni pogon felni ne možete da odaberete najbolje radnike.Kriterijum ne postoji.
Ostaje pogon potkovica sa svim radnicima. I dalje proizvodite potkovice i punite magacin.Ako ne radite tako naopako nećete biti direktor, nećete biti šef,.. ima ko hoće.
Uprostio sam ovaj mehanizam ali to je to.

U početku ljudi nisu smeli da se jave.Jer nije postojala "veličanstvena narodno oslobodilačka borba već građanski rat u kome su pobedili suroviji, a posle su svi učestvovali u naopakom radu.

U delu "Sistem i kriza"sociolog Jovan Mirić 1984.g. nabraja sve naše univerzitete, naučne institute, akademije nauka i konstatuje da se o njihovom doprinosu
"ne može pristojno i akademski govoriti"

To je rezultat "prosvetiteljstva" koje je simbolično počelo (i traje) kada smo 1944 bez suda ubili Svetislava Stefanovića, lekara,osnivača katedre za patologiju,pesnika, prevodioca Šekspira,sekretara SKZ a uzdgli Svetislava Stefanovića šegrta koji se odao revoluciji i vodio UDBU sa Rankovićem.

@@Viktor Larin

Slažem se sa Vama u svemu, osim u završnici.

Potpuna sloboda i slobodno podvrgavanje kritici društvenih pojava jeste krajnji cilj. Vaša kritika mora suštinski da bude uvažena. Danas to nemamo, jer je kritike previše, a nljjvažnije odluke se donose u naddemokratskim strukturama.

Ono u čemu se ne slažem jeste da apsolutna sloboda i odgovornost može da se uvede u istorijski nezrelo društvo, koje se razjeda unutrašnjim sukobima i spoljnim napadima. Prosto rečeno, u ratnom stanju nema demokratije. To ne znači da treba držati diktaturu i nadati se da će diktatura izgraditi demokratsko društvo. Neće nikada. Već to znači da društvo treba postepeno demokratizovati i oslobađati.

Moja poenta je da je cilj izgraditi uslove za slobodu. A to nismo dočekali... raspali smo se.

Dragi komentatori, sa zakašnjenjem vam želim srećan 29. novembar, i izražavam nadu da ćemo neke nedostatke Titinog Jajca ispraviti, npr. napraviti bar još 2-3 autonomne pokrajine u Srbiji.

dakle, mozemo izvuci glavne sledece zakljucke:

Jugoslavija je imala ozbiljno poremecene drustvene odnose. Proces socijalizacije drustva otisao je u pogresnu stranu. Umesto da rascisti sa burzoazijom, on je poceo da stvara novu tzv. crvenu burzoaziju. Ta nova buroazija je vremenom rasla i jacala, sticala ekonomsku i politicku moc. Postojeci tzv. socijalisticki samouprvani odnosi, takvi kakvi su bili, poceli su da je koce, da sputavaju njen dalji razvoj. I ona je odlucila da rascisti s njima, da predje u otvorene kapitalisticke odnose. Dakle, klasno-drustveni odnosi su problem, a razlike u naciji, veri ovde su od drugorazrednog znacaja. Jer pitanje nacije i vere, i koliko ce cega kome da pripadne, ne postavlja se u okviru pravih socijalistickih drustvenih odnosa, to pitanje mogu samo da postave burzuji, tupavi malogradjani koji su unistili Jugoslaviju, a koji ce sutra zapaliti i unistiti citav svet, ukoliko im se ne stane na put.

Da vas podsetim, prvi Zakon o privatizaciji, znači o ukidanju društvene svojine i prelazak na privatno-svojinske odnose tj. na kapitalizam, donela je vladajuća socijalistička partija 1989. Osim toga, pošto kažete da su buržuji i tupavi malograđani uništili Jugoslaviju, moram da vas podsetim da je do propasti Jugoslavije došlo raspadom Saveza komunista Jugoslavije na Četrnaestom kongresu te partije januara 1990. I konačno da vas podsetim da je to bila jedina partija u zemlji i da je brojala nekoliko miliona članova, jer su svi punoletni građani gledali da budu „podobni“. To se podrazumevalo kao uslov za dobijanje posla. Ostaje dakle nejasno gde su bili ti marksisti-lenjinisti dok se u zemlji uvodio kapitalizam a Jugoslavija raspadala? Zašto se nisu bunili, demonstrirali, štrajkovali? Ukratko, gde su bili i šta su radili za to vreme?

Eto, neko malo priučen sa nekoliko redaka, dođe i kaže



i posle toga postane faca i pobije hiljade ljudi.

A glupak ne shvata da je upravo taj metafizički, religiozni, čak moralni problem u centru. Ne shvata jer nema ni srca ni mozga da svati.

Nikad više to nećemo dozvoliti, da nam nepismeni seljačići kroje istoriju. Idi kod Redduja na kanabe.