Uhvativsi se u kostac sa narkomanijom, Srpska Pravoslavna Crkva pokusava da vaspostavi sistem duhovnih i drustvenih vrednosti koje su, jednom ponistene, marginalizovane ili iskrivljene, postale okidac za rusenje citavog sveta ovih ocajnih, depresivnih ljudi. Ni jedna druga organizacija u Srbiji nema taj duhovni profil, kapacitet, istoriju, a ni eticke standarde koji bi kod velike vecine gradjana bili prihvaceni sa punim poverenjem. Zbog toga traje ova bezocna, prljava i isplanirana kampanja koja za cilj ima 'drzavnog neprijatelja broj 1'.

Da zivimo u Grckoj ili Rusiji, na ulicama bi se okupilo stotine hiljada vernika i pravoslavnih svestenika (i episkopa!), koji bi vlasti i okupatorskim medijima pokazali ko je vecina. Neka okupatorski mediji i nevladine organizacije izvedu gradjane koji njihovu politiku i njihovo izvestavanje podrzavaju. Neka to prvo objasne roditeljima onih koji su poslednju nadu za izlecenje svoje dece videli u srpskoj crkvi. Ovako smo dosli u situaciju da mediji izvestavaju o okupljanju grupice ljudi koji vrse pritisak na sud braneci jednu (kao i Dragojevic prosecnu) spisateljicu druge Srbije, dok roditelji koji podrzavaju rad crkve i angazovanje u borbi protiv narkomanije taj glas izgleda nemaju.

Agresivna, psovacka i iz inostranstva kontrolisana manjina koja namece sopstvene vrednosti ne sme pobediti. Valja joj se suprotstaviti snagom, disciplinom i verom u pobedu - tvrdom verom koje se oni plase jer su navikli da imaju posla samo sa individuama bez svojstava i duhovnih vrednosti.

Drzava kojoj se otima teritorija, u kojoj su sistematski unisteni vojska, politika, ekonomija, u kojoj se podrzava trovanje omladine i nemilice napada crkva, je drzava koja gleda u ambis. Necinjenjem, Srbi ce unistiti ono sto nam je od predaka ostalo, drzavu, veru, identitet, i buducnost sopstvene dece.

Crkva mora povesti narod.

samoproklamovani ateisti su u ovom slucaju lopatanja u teskom sukobu sa logikom, kao uostalom i u svakom drugom slucaju koji ukljucuje ma kakve humanisticke motive.

ako coveka zaista nije stvorio bog, vec je nastao razvojem majmuna, onda je svako nasilje opravdano kao imanentno nasoj zivotinjskoj prirodi, i ateisticki ideolozi bi trebalo da pozdravljaju nasilje kao dokaz u prilog svojim tvrdnjama.

ovako nas samo ostavljaju u nedoumici u sta to oni zapravo veruju, i guraju nas zbunjene i neodlucne prema ucenju crkve koje je daleko logicnije i doslednije od njihovih kontradiktornih ateisticko-humanistickih tlapnji.

i gde je tu suocavanje sa surovom realnoscu, molicu lepo ?

Чега су се одрекле земље чланице Европске Уније? Свога суверенитета, своје војске, својих закона, система образовања, своје нације... Свега свога. Чега смо се ми одрекли као земља која уопште није чланица ЕУ? Па, свега тога. И остала је ВЕРА.
Јесмо ми прихватили хришћанство, али што се тиче ових демократа (име од мила за комунисту), нисмо то баш тако лепо прихватили. И нисмо, и камо лепе среће да нисмо ни морали; да смо остали заиста само правоверни и православни.

ОДЛИЧАН ТЕКСТ!!!

Само мали додатак:
Стварно морамо да се суочимо са тим да се СВА деца дрогирају.
Нема "клинца" који не "дува". А ови што имају кола и што изгледају "фенси", ови брендирани и "екстра обучени", е они за викенд имају и за "црту".
Дрога је џабе. Дакле, џабе. Никад јефтинија. За 1000 динара се може "развалити" свако.
Кад се узима брис са школских клупа у београдским средњим школама, 75 одсто клупа је "позитивно" на трагове амфетамина, хероина, кокаина, марихуане итд итд итд.

Дакле, шта мисли просечан "клинац" - опа, види, црква је против доброг провода! аха, одох ја до неке НВО или еврореформске партије они ме подржавају у мојој идеји луууудог провода!
И шта имамо - јуче, матура, 50-торо деце "заглавило" у болницу, пар у коми ; шта ћете, забављала се деца.

ПОДИЋИ ПУНОЛЕТСТВО НА 30 ГОДИНА ако треба!

Свеобухватан текст - одличан.
Напоменуо бих нешто што око текста(теме) није битно али мислим да је важно.

Трећи елемент наслова је лопата - то је погрешан назив (име, значење) онога што се види на слици.
Није лопата него ашов. Ту реч су употребљавали и они који су је користили у Црној Реци.

@Јован Јанковић

1. "Тврдња да је "пракса дрогирања већински увезена" са Запада не одговара истини."
Одговара Јоване. Није реч о томе где се она прво употребљавала (и где се још употребљава), већ како је овде стигла и како (због чега) се одомаћила.

2. "Сваки човек сам чини избор да ли ће следити Реч Божју или не. Он такав избор чини, између осталог, и у односу на наркотике."
Пре него постане човек (у горњем смислу), он је дете! Толико о томе!

3. "Зато треба одступити од праксе Запада и наркотике легализовати (осим оних отровних) и контролисати исправност њихове производње и пласмана у складу са добром фармаколошком праксом."
Који нису отровни? Не трује ли нас та фармаколошка пракса и без тога? Ионако, верујем да би се са њом око таквог посла отимали ("Филип Мориц", рецимо).

3. "Када се, на описани начин, истисне организовани криминал из посла са психоактивним супстанцама, остаје само проблем једног малог броја хроничних зависника."
На "описани начин" легализовали бисмо организовани криминал и имали један велики број хроничних зависника.
4. Тачно је да свештеник не сме да бије!

Ко је рекао да је црква веће ѕло од наркоманије? Морам да приѕнам да чак ни у овде оѕлоглашеним „прозападним“ медијима нисам на тако нешто наишао. За овакав навод било би исправно навести извор.
Чини ми се да текст узима као противнике неке имагинарне европејце који мрзе све српско и аргументише против њих. Чак и ако их има, толико их је мало да је питање колико је потребно трошити папира и времена на то. У сваком случају, та група није доминантна ни међу онима који се залажу за улазак у ЕУ. У ствари, већина оних који се залажу за тај корак Србије заступају тај циљ на умеренији начин и не сматрају, као и нико нормалан од других земаља које су у ЕУ ушле да мора да остави по страни сву своју традицију и црквена учења.
Оно што је проблем са СПЦ, а ово говорим као православац јесу људи који нашу цркву махом представљају. Рећи да из тога следи да црква као таква не ваља или да је православље као такво некакав проблем јесте најочигледнији могући non sequitur. А проблем са људима који цркву представљају јесте у томе што не знају религију коју сами приповедају. То да ћете неког натерати да не буде наркоман јесте уплитање у његову вољу и тиме кршење његових основних права дефинисаних тиме што је биће створено по Божијем лику. Овај живот је тест и вера је тест, а то има смисла само зато што имамо слободну вољу. Кад не би било тако, за шта бисмо били заслужни или криви? А један од претходних коментара да је човек да би био слободан прво био дете вањда сугерише да деца немају слободну вољу. Да ли то значи да она нису створена по лику Божијем, да ли то значи да она нису ни за шта заслужна или крива?

@Gigli

Избор да ли ће неко користити наркотике или не нема везе са Богом. Није ми познато да је неким изворним хришћанским учењем забрањена употреба наркотика. Неке од последица хроничне употребе би могле бити опасне и супротне Учењу, али то је већ друга тема. Ја, рецимо, видим децу-наркомане као кушање њихових родитеља и припадника Цркве. И зато ми је изузетно драго што је СПЦ показала да је одана пре свега Богу, а не "овоземаљској" политици. Али то је већ друга прича за коју овде нема простора.

Јасно је мени шта је проблем, али се не слажем са већином у томе шта је његов корен и како га разрешити. Раширеност наркоманије код деце је, по мом мишљењу, добрим делом последица ерозије ауторитета наставника у школама. Серијом мера се њима мора вратити друштвени положај и ауторитет који је неопходан за васпитну улогу коју, поред образовне, они имају. Такође се мора побољшати квалитет наставног кадра. Паралелно се мора родитељима вратити право да васпитавају сопствену децу, како сам већ рекао. Даље, поређење успеха у "излечењу" наркомана између Црне Реке и "званичних установа" је беспредметна, јер званичне установе имају катастрофално лош и малобројан кадар, лоше услове за рад, немају ни довољно потрошног материјала, не примењују савремена сазнања, не усавршавају се итд. Зато ашов и делује толико бољи.

Још један кључни проблем ... НСПМ и други (ретки) независни извори упорно наседају на провокације и одговарају бранећи Перановића који је овде пион који се жртвује. Мени га је жао, јер очигледно има добре намере, али је нестручан. Иако не прихватам поделу на "прву" и "другу" Србију, ако привремено усвојим ту терминологију, рекао бих да ће тзв. Прва Србија почети да ређа успехе у борби против страних непријатељских експозитура онда када усвоји неке од њихових метода, а напусте праксу пасивне, опортунистичке одбране...

Много сам се расписао, извињавам се, али морам и ово да кажем.

Нису наркомани једини психички болесници који су проблем код нас. Погледајте само колико има људи са другим дијагнозама који бивају отшуштени из болница или их тамо и не примају, јер немају капацитета и услова за њихово лечење, а опасни су и код куће и на послу. То би била добра тема за једно озбиљно друштвено истраживање, можда неку студију пресека.

Шизофреничари, па чак и антисоцијални психотичари се могу наћи у сталном радном односу јер нема одговарајућег правног механизма да буду отпуштени и приморани на обавезну хоспитализацију. Психијатријске установе, како сам већ објаснио, не могу све да их приме. Значи, потребно је увести и применити прописе о обавезном слању на лечење не само наркомана, већ и ових других категорија психијатријских болесника, те омогућити услове тим установама да их приме и лече. Ту би СПЦ могла да припомогне слањем својих добровољаца. Мислим да би то прилично побољшало ситуацију која је сада ужасно лоша.

Г. Јанковићу, један мали приговорчић: државне медицинске институције немају успеха у лечењу наркоманије не због тога што сте навели, него зато што наркоманија, иако има све манифестације медицинског проблема, ипак превасходно није медицински, већ духовни проблем, и то је једини разлог што су хришћанске "институције" ефикасније. Држава човеку не може дати смисао живота, зато ни државна медицина тешко може да се носи са овим злом, без обзира на добру вољу психијатара, лекара, итд. Вероватно сте читали текст владике Порфирија објављен на овом сајту, он је дао добру дијагнозу проблема. Уосталом, могу и сам, као човек који је извесно време провео са наркоманима од којих неки више нису на овом свету, јасно посведочити да наркоманија заиста претежно има црте духовног феномена: у наркоману зјапи празнина бесмисла, и ако се она нечим попуни, зависност полако почиње да се повлачи. Сведок сам томе.
А Танасић је добро описао савремено јавно лицемерје у нашој несретној Србији и поприлично нечисте разлоге ове халабуке. Сад сам скоро видео писмо Синоду Воје Жанетића, он је такође у свом стилу открио да је цар го.

@Јован Јанковић
Ја не сматрам трагедијом што у погледу легализације наркотика (значи, и легализације њене производње и продаје) нисмо тако "напредни". Не смета ми што чекамо (ако уопште то чекамо) на евентуална искуства других. Ајде, да наставимо то да чекамо, а да не чекамо на искуства оних који су нашли начина да та пошаст не узима превише маха. Ајде, дакле, да се максимално трудимо да успоставимо права мерила вредности: она која су универзална, али и она аутохтона, примерена људима ових простора, у најбољем смислу конзервативна.
Атрактивност "забрањеног воћа" није пресудна. Забрањено је и красти, па ретко ко краде из тог разлога, осим тога, бојим се да је сада чак и лопова мање од наркомана. Готово сваки лопов је и наркоман, док то није и обрнуто. (Кажем: бојим се, у смислу, што лопов бар има смислено "оправдање" да је хтео да се окористи. Наркоман, пак, све оправдава снажном жељом да се „уради“.)

@Пера
Дакле, деца (треба да) имају слободну вољу! Па зато, када пожеле дрогу - нека је слободно узимају. Родитељи нека им помажу да проходају, да проговоре, да се обуку и да их нахране. Чим то почну сама да раде, родитељи нека само наставе да их воле. Како је живот једноставан, а нисмо се тога раније сетили?! Заиста, не бих даље о таквом схватању слободне воље јер би нас доследност у ставу далеко одвела. Тако би, рецимо, требало да осведочене убице не затварамо и да их не спречавамо у новим (легалиним) набавкама оружја и муниције (њиховој слободној вољи). Поређење и није претерано, када се зна да наркомани нису опасност само по себе!
_____________
Све у свему, нећу наставити даљу преписку по овим питањима из разлога што сматрам да покушаји контра аргументације нису од оне врсте која би требало да прати сву комплексност проблема, тако добро анализираног у тексту Н.Т. Притом, никако не сумњам у њихову добронамерност. Поздрав

za vreme ove medijske histerije oko Crne Reke i batinanja, sve vreme sam se pitala jednu stvar: Do koje mere mediji mogu tako grubo da "obradjuju" jednu temu, a da se njome prethodno nisu bavili i resili drzavni organi (policija, sud) odnosno kako je moguce da odu tako daleko da zapravo u toku "kampanje" preko medija sami odrede sta je "zlocin", iznesu "cinjenice i dokaze", sude, osude i na kraju odrede "kaznu", pritom oblativsi instituciju Crkve preko svake mere
Kako je to moguce? Zasto neko iz crkve ne reaguje? Sud? Iko? Neko?

Ако је свештено лице криво онда није вера и
црква крива. Свако је за себе одговоран
и свако ко покушава да искористи преступ једног свештеника да би омаловажавао и вређао верско осећање односно веру и цркву чини у мојим очима зло.

Још једна ”занимљива” ствар у свему овоме је да се о ”случају Црна Река” дискутује као да су познате све чињенице, а очигледно нису. Пре неки дан је НСПМ објавила текст у коме је лепо објашњено да је наркоман на снимку физички кажњен јер је уносио дрогу у рехабилитациони центар; дакле, ”лопатање” није било у функцији лечења, него кажњавања чина којим је угрозио не само себе, већ и остале штићенике центра. Друго, колико је мени познато, овај који бије није свештеник. Треће, снимак је од пре неког времена, али је тек сада пуштен у јавност, што је само по себи занимљиво.

На крају: пошто ”другосрбијанство” обожава све увезено са Запада, па и дрогу, шта је онда са садомазохизмом? Зар и то није прихваћени ”стил” живота у постмодерном, постхришћанском друштву које они хоће да створе? Зашто им онда смета ово пребијање, а не смета она ”уметност” коју је спомињао Антонић (”уметник” са корбачем у анусу)? Није им, значи, проблем у батинама већ у Цркви? Лицемери.

NEBOJŠA MALIČ, prvi pasus: Sjajno ste primetili, čitaju li ovo nadležne institucije koje treba da počnu barataju činjenicama?

@Јован Јанковић
можда не би било лоше да се заједно са трговином дрогама легализују и убиства, силовања и сл. из истог друштвено корисног разлога - не би више била кул као забрањено воће па би се смањио број истих..
наравно да дрога није увезена са запада, дрогирали су се неки наши преци, али природним опијумом и марихуаном у контролисаним делимично и ритуалним условима и сасвим повремено и умерено, јер је то био део културе коју су неки усвојјили... довољно је послушати грчку ребетику и наша ора из јужних крајева (Македонија, Гора, Косово..)па да се "чују" утицаји...али нису се дрогирали чим устану и по цео дан па још љутом синтетиком која је скоро џабе, а ни деца се нису дрогирала...

@u milosti cenzora
Cenzor bi trebalo da kažnjava i nepoznavanje uzroka narkomanije ali bi, što se vas tiče, opet došli na polje terminologije. Duhovnost vezujete za aktivno praktikovanje vere, odričući je ostalima. Svi imaju podjednako pravo na duhovnost i nije vera ta koja im to daje već sama suština onog što nas čini ljudima.
Nažalost niste čitali sve komentare koje sam ovde ostavio tako da niste ulovili pogled na rešenje koje je najmanje sadržano u hapšenjima i zabranama.
Buću precizniji.
Kad god vas supruga poljubi, ili vaše dete ili unuče, kad god vaš trud i rad bude prepoznat i bude nagrađen na neki od načina, kad god vaš omiljeni tim pobedi, kad god doživite prijatnost bilo koje vrste, znak je da vaš mozak ume da izluči količinu endorfina i drugih supstanci koje vas čine zadovoljnim i srećnim. Svi taj osećaj volimo i nastojimo da ga imamo što češće. "Mana" ovakvog načina dolaženja do zadovoljstva je sadržana u reči 'trud'. Za svako izazivanje osećaja zadovoljstva potreban je trud, potrebno je da nešto uradimo za sebe ili za druge. Onog trenutka kada probamo bilo koji od opijata, od piva, preko cigareta do narkotika bilo koje vrste, teramo sopstveni mozak da bez lepog razloga, hemijskom šibom, generiše neku količinu zadovoljstva. Skupo dobijenog, bez truda, instant. Ako nastavimo, mozgu će trebati mnogo više lepih razloga da bi radio normalno, pa posežemo za malo više hemije, svaki sledeći put malo više jer se organizam brani generišući sve manje zadovoljstva za sve više unete hemije.
Primećujete da skoro 20 godina živimo u okruženju u kojem je teško trudom stvoriti dovoljno osećanja za kojim svi težimo, ali jednom delu nas grupisanom među mlađima, nestrpljivima, ne videći bilo šta dobro za sebe u sadašnjosti i bliskoj budućnosti, nudi se, podmeće rešenje u obliku narkotika.
Oni nisu obezduhovljeni. Samo su željni a ponuđeno rešenje će ih obezduhoviti.
Šta možemo učiniti vi i ja, svako u svom okruženju da ih odvratimo od puta koji im se nudi?

U MILOSTI CENZORA...
Hvala na podršci...
Svakako ste u pravu...Kad maljo bolje razmislim, moja želja da ne bude komentara samo na ovaj moj komentar (ne i na ostale) možda potiče od najprizemnijeg ljudskog straha ne da izdržim breme kritike na svoje neznanje, već duhovnu snagu da sačuvam svetu tačku u sebi, u kojoj nalazim zajedničko kompatibilno utočište i za teiste i za ateiste, i za Božju "živu dušu" ("human being"?) i za Darvinovog "čoveka" ("man"?), i za ono što je bilo, i za ono što će biti...U biti, hvala vam još jednom...

Чим неко каже ИДИ бајдену одмах се покрене "свеже" питање снимком од три године дана.

Безрезервна подршка Артемију и Црној Реци!

Туча,батине заиста мучно изгледа када их видите.Згрозила бих се да нисам чула причу комшинице чији је брат наркоман и која ми је испричала каква је све зла он радио.Од муке отац им се разболео и умро, а чула сам родитеље и биве наркомане у емисији "Да можда не".После тога не могу да безусловно осуђујем догађај.

Опет ја превише пишем, али шта ћу, јаче је од мене и увек имам нешто да додам... :)

@Gigli

У вези Ваше оцене мојих коментара као "бездушних", хтео бих да изнесем запажање да су породице, чак и оне "стабилне", у Србији јако размазиле своју децу. Баш то што видите као "бездушност" ја видим као непоколебљивост која је врло битна, како у раду, тако и у рату, у васпитавању деце и у многим другим приликама. Да други родитељи нису тако "мекани" према својој деци и "слаби" на њихове "потребе", мислим да би безобразлука (па и екстремних појава, попут наркоманије) било много мање. Видите, мене рецимо фасцинира колико мало коментатора овде користи своје српско име и презиме, као да се стиде свог идентитета (?) Да ли такви родитељи могу успешно пројектовати ауторитет на своју децу? Могу само да кажем да је искуство мог сина, који је сада у иностранству, такво да га много више поштују од других са ових простора, баш зато што има чврст карактер и нема ограде у вези свог идентитета.

@брм

Таква иронија заиста није на месту и представља школски пример логичке грешке. Аналогија није применљива јер се убиством и силовањем угрожавају други, док је коришћење наркотика лична одлука која оставља последице пре свега на корисника и његов живот. Породица која трпи последице је скоро увек добрим делом и сама крива за то. Врло сам незадовољан и што се већина наших људи о дрогама информише преко ТВ и штампе, а мало ко је читао озбиљну литературу из психологије, психијатрије или фармакологије. Последично, мало ко је уопште компетентан да говори о дрогама када не разликује чак ни појам "дроге" (природног, биљног препарата) од наркотика и сл. Ужасно много бесмислица има у штампи на ту тему, чак и ноторних глупости.

Па добро, г. Турајлићу, нисам ни мислио да ћемо се сасвим разумети, али да се сасвим нећемо разумети, то нисам мислио.
Највећи ми је проблем што ми није јасно на шта ви мислите кад кажете "црква". Ја под тим подразумевам себе, своју жену, децу, своју литургијску заједницу, свог локалног свештеника, епископа..., мада сам и сам некад давно, док сам био подаље од Цркве, или док сам био само "симпатизер" (то је најчешћа позиција у нашем патриотском блоку), сматрао да је то једна интересна олигархија која има известан историјски углед и која треба да се бави нечим што ја мислим да треба (нпр. да чува државу, итд.). Сад ми је то гледање мало смешно, но добро - ја не могу никог натерати да прихвати моје искуство, али не могу о њему ни ћутати. Па иако ми се чини да и даље ову ствар посматрате из извесне идеолошке визуре, нећу на томе инсистирати, иако ми се не чини да је ваш супериорни моралистички став идеалан. Ако вам "црква није довољно морална", то вероватно значи да ви, напротив, јесте - како бисте иначе то знали? Само још покушавам да се досетим на који сте начин успели проценити морално стање једне заједнице; мислим да метод процењивања преко џипа, спољашњих дела једног или три епископа - надам се да нећете изгубити из вида ваши критеријуми можда и не морају бити апсолутни - није баш поуздан: иначе бисте морали поставити неку моралну границу за возило свештеника (можда највише до голфа "двојке", макар морао дневно да вози и 200 километара).
Уосталом, трагедија је да епископи или синод морају да се баве оним чиме треба држава - али ја нигде не видим нечасно и недостојанствено понашање према силницима, само видим да какво год оно било - увек ће бити замерки. Поновио бих још једном да свако од "њих" - боље рећи "нас" - има у виду најпре јеванђеље, иако сам свестан да то не може свако да види: као што сам рекао, то зависи да ли је визура спољашња или унутрашња. Ја има оба та искуства, зато сам се и осмелио да о овоме говорим, надам се - без замерке.

У почетку рата лукави Аркан је навалио да долази у патријаршију, и то директно код патријарха (код њега је буквално свако могао доћи), што је била саблазан за многе, а највише ипак у самој Цркви: шта ће тај мафијаш и убица код патријарха. Без обзира на оштре критике од поједних епископа, патријарх га није одбио, а овај је несретник после чак изјављивао да му је патријаршија његов штаб (а сви смо знали шта тај у то време ради на фронту). Чак је наумио и да га главом патријарх венча (тај лукави јавни спектакл патријарх је ипак одбио, њему је увек било јасно шта је Аркану на уму). И то је тако бивало све док се на вратима патријаршије, кад је овај хтео да уђе, није затекао један епископ који се извикао на њега "да патријаршија није његов штаб" и отерао га као муву.
"Будите безазлени као голубови, а мудри као змије" - то је та јеванђелска реч која се може применити на ову ситуацију. Јеванђеље треба проповедати свима, а нарочито онима који су далеко од њега, али не треба, с друге стране, упорно "бацати бисере пред свиње". Ко ово има на уму, њему је јасно. Ко нема - тај ће увек имати довољно места да ставља примедбе на "политички и морални ангажман цркве".

Само могу рећи недао Бог никоме да му се дете дрогира. Па би све другим очима гледа и осуђивао или неосуђивао. Али ми се чини да је ова халбука уперена против СПЦ.

@Nevena je iznela dobro zapažanje:

što me vraća na priču o ocu na umoru koji okupljajući sinove traži da ponesu po prut kako bi im demonstrirao snagu jedinstva.
Zbog toga se nikako ne bih pozivao @na milosti cenzora, na gospođu Tačer i njenu izjavu. Čak i onaj dodatak na kraju - porodica, ne ublažava razornost njene izjave. Samo svedite prut na nivo porodice i snop podignite na nivo društva. Ovo ujedinjuje izjave koje ste citirali i čini ih konzistentnim.
@Janković, delimo ponos na decu i slažem se sa vama da deo roditelja previše povlađuje svojoj deci čineći im veoma lošu uslugu.
Legalizacija neće rešiti problem već nedostatak konzumenata, nedostatak tržišta. Vaša principijelna primedba na ponašanje roditelja je rešenje na dugom kanapu. Potrebna su nam rešenja tu i sada, za sve koji su izloženi opasnosti i za sve koji nas izlažu opasnosti.
Negde sam zakačio priču da u staroj Kini nisu plaćali policiju, vatrogasce i lekare kada su imali posao terajući ih da se bave preventivom a ne kurativom (gde spada 'osvešćivanje' roditelja - moji navodi). Treba nam kurativno rešenje uz prevenciju. Crna reka se uhvatila u koštac sa prvim delom (i treba joj stručna i zakonska pomoć) a mi ostali bi trebalo sa drugim.
Imena. Nema razlike i da sam se pretstavio kao Petar Petrović. Ne komuniciramo imenima, već iznoseći stavove. Vaše ime mi samo olakšava da nadjem komentar, iako je to moguće i prateći iskazano... Složićete se.
Bilo bi dobro da napravimo sintezu komentara jer smo ovde zato što nam je stalo da se ovakve stvari ne događaju. Od batina, preko uzimanja opijata, do obezvređivanja institucija i nečijeg rada.

interesantna analogija gigli

kratka digresija, ne znam vas stav o ulasku srbije u eu, ali iz ove analogije proizilazi da mora biti pozitivan. samo svedite srbiju na stap a eu na snop. ili nato recimo. sfrj anyone ?

takodje, javlja se dilema, sta ako je jedan prut crvotocan, ili su se zapatili termiti ?
nece li to iskvariti i zdrave prutove ?

pratim nekoliko diskusija na netu o ovoj temi, i svima je zajednicko postojanje siroke lepeze stavova ( ovde jos i najmanje, pretpostavljam zbog konzervativnijeg karaktera sajta )
ti stavovi se krecu od potpune zabrane, preko dekriminalizacije i selektivne legalizacije, pa do potpune legalizacije. i sto je najlepse, sve te mere su veoma argumentovano i ubedljivo predstavljene. nek cveta hiljadu prutova u nasem snopu.

jedan od komicnijih stavova vezan konkretno za slucaj crna reka, je da drustvo ne moze da dozvoli nasilje, a da sta znaju pacijenti i roditelji, nemaju oni pojma. samo, ko je onda taj drustvo ? pacijenti i roditelji ocigledno nisu.

Psiholoski,antropoloski,fenomenoloski,kulturno,politicki,ideoloski sve ste postavili kako treba.Tekst ima naucne domete.Sve pohvale.

Видим да се у разним коментарима, а и у директном одговору на мој сугерисало како треба тући наркомане, децу, како је то сасвим у складу са хришћанством, и изгледа да се имплицирало да некако слободну вољу треба имати и заслужити. Е, па, драги моји, уз сво поштовање, на сваком нивоу грешите ви који то мислите - религиозном, психолошком, антрополошком, каквом год. Прво, слободна воља се има или нема, она се не стиче. Ако хоћете да браните деци да узимају дрогу тако што ћете их тући, прво се запитајте зашто су је уопште узели, и у чему се та деца разликују од оне која дрогу нису узела, нити помислила. Када би батине биле лек, онда би било једноставно. Бијете децу и она израсту у добре људе. Али то није случај, управо супротно. Ако ишта имају заједничко преступници то је да су трпели насиље или били сведок насиљу у младости. Ово је и кључно за разматрање наркоманије, јер ретко ко почне да се дрогира са 30 година. Дакле, у чему је проблем са насиљем као леком? Прво, у томе што се у младости учи по моделу. Ко је трпео насиље, најчешће ће и сам да га примењује, у истом или неком сличном облику (рецимо ментално наспрам фиѕичког, или, што је код наркоманије, између осталог случај, над собом уместо над другим).
Даље, мотивација оних који туку јесте да застраше. Оно што је притом проблем јесте што се плашимо нечега, и то конкретног извора страха. Kада нестане тај извор страха, наставићемо по старом, јер нисмо ништа научили. Дрога је најчешће одговор на неке проблеме, а наши проблеми сигурно нису били у томе што нас нико није тукао, па да су били решени када почну да нас туку. Ако Хришћанство заговара љубав као највишу вредност, зар заиста мислите да је икада прави облик исказивања љубави насиље? Наравно, родитељи могу рећи да нас туку зато што нас воле, али морамо се питати где су они претходно погрешили да тако лоше васпитају дете да оно прибегава таквим стварима као што је наркоманија.
Моја поента је да не смемо никада рећи да је насиље одговор. Насиље само рађа насиље