Kao i uvek neizdrzivo dosadan, bezidejan i neargumentovan sklop recenica zapakovanih da lice na tekst o necemu. Eto kao postoji nesto sto se zove "postmoderni subject" i on kao ima neka svojstva koja kad se izuce mogu nam nesto posvedociti o prirodi slobode. Ova vrsta izrazavanja na visokom nivou apstraktnosti moze samo da predstavlja intelektualnu onaniju. A onda kad autor i uspe da izrekne nesto sto lici da ima konkretno znacenje to bude pogresno ili besmisleno. Ideja da je moderni subject (stagod da je to) navodno u vezi sa necim sto se zove "univerzalna logika viktimizacije" potpuno je obzvredjena primerima koje autor navodi, jer se oni ne odnose niti na viktimizaciju (koja se mora shvatiti negativno kao neopravdano nastojanje da se izvuce dobit iz statusa zrtve koji nije prikladan cinjenicama) niti u njima ima iceg univerzalnog, a najmanje ima logike. Primer ideje da amerckim crncima treba da bude isplacena kompenzacija za to sto su im pretci bili iskoricavani kao robovi u izgradnji drzave koja je sada SAD nije dobar primer viktimizacije (i naravno da im se ta kompenzacija duguje). Jos gori je primer finansijskog potrazivanja zrtava holokausta, jer se tu opet radi o pravim zrtvama i opravdanom potrazivanju. Dakle, krajnje konfuzan autor koji nije u stanju da prati logicki sled argumentacije, vec se uvek izgubi u poetskim licencama tipicnim za nekoherentne mislioce tkz. "kontinentalne filozofije". Ne bi bila velika steta da NSPM zaboravi da ovaj "autor" postoji.

Je li to isti onaj koji je vrištao kada je Rusija prošlo ljeto odgovorila na agresiju Gruzije na Južnu Osetiju, tražeći da se male zemlje ujedine i zajedno odupru napadima velikih država, dok je samo 10 godina prije podržavao NATO agresiju na Srbiju?

Zizek je zapravo samo malo iskreniji i intelektualno posteniji od mnogo njegovih kriticara, a jos vise od diletanata koji mu se dive, a nisu spremni da priznaju njegovu jednostavnu teorijsku logiku: jednom kad krenes sa napadom na liberalnu "formalisticku" slobodu, privid demokratije u kapitalizmu, laznu slobodu izbora u potrosackom drustvu, gde zavrsavas - to je Lenjin, i streljanja politickih protivnika u ime "istinske slobode". Zizek u tome ne vidi nista sporno, nego potvrdu ispravnosti marksizma i lenjinizma. Njegovi obozavaoci misle da je tako lepo i sik pljuckati na kapitalizam, formalnu slobodu, lazni privid trzista, unistavanje pravih alternativa u nivelisucem nasilju Sistema, ali se jako uzjogune kad treba konsekventno, zajedno sa svojim idolom, da slave Lenjina, Maoa, Staljina i ostale velikane borbe protiv kapitalizma i trzisnih privida. Hteli bi, kako vec kaze genijalna srpska izreka, da obavljaju odredjene radnje, ali bez odredjenih nuznih posledica. :)

Zizek se u raznim svojim tekstovima otvoreno zalaze za staljinisticku diktaturu, i otpisuje kritike totalitarnog terora kao navodne "deformacije" doktrine kao cistu revizionisticku glupost. On govori kako su konc-logori i teror tajne policije sastavni deo emancipacije covecanstva od kapitalizma, i kako to samo hipokriti i revizionisticke budale na levici ne vide. Tu se vecina njegovih diletantskih obozavalaca sto vole da ponavljaju sik-kritike kapitalizma malo zagrcne. Oni su kao onaj niceanski profesor filzoofije koji ubedjuje studente da je moral robovska stvar koju su smislile nize rase, a kad mu jedan student donese glavu nekog od tih "nizih" on kaze kako "nije tako mislio".

Divno je sto NSPM omogucava svojim citaocima da se upoznaju sa tako naprednom politickom mislju. Mogao bi kao pandana da prenese i neki Jingerov ili Gebelsov pamflet o naprednosti nacionalsocijalizma, cisto radi ideoloske ravnoteze razlicitih ogranaka napredne misli. :)