Као неко ко се начитао и нагледао СФ-а током свог животног века, да кажем и ја нешто. Одгледао сам две снимљене сезоне " Пространства ". У исто време сам процењивао да ли да купим књиге из серијала доступне код нас, читајући критике, посебно на Гудрудсу, и одлучио сам да ипак новац утрошим на другог аутора. Што се тиче серије, могу да кажем да сам уживао гледајући, не због тога што је то неко ремек дело, већ зато што мало шта у продукцији задњих година вреди времена. Визуелно интересантно, са напетим моментима, има колико толико занимљиву причу ( прва и половина друге књиге су обрађене у две сезоне ). Е сад, има мана, које често прерастају у велике рупе. Прво, сам Епштајнов погон је фузиони мотор, а летелице са таквим погоном тешко могу да буду и приватном власништву, јер сама по себи таква летелица представља оружје масовног уништења. Свет описан у
" Пространствима " је свет либералног капитализма на нивоу сунчевог система.----)
Препоруке:
16
1
2
субота, 17 фебруар 2018 02:35
Небојша П
Аутор добро примећује да Земља издржава део свог становништва, али то је живот на нивоу црначког гета. Марс је представљен као војнотехнолошка сила у истом рангу као и Земља, којој прети ратом, што тешко да је вероватно, Белтери као експлоатисани побуњеници /терористи трећег света. Али све три стране функционишу по принципу либералног капитализма. Иначе се при реклами серије и књига говори како је много проучавања утрошено у њих, у науку, политику и сл., посебно да им је наука тачна, и вероватна. Што у суштини, и није баш тако. Друштво које би имало фузиони реактор могло би да врши колонизацију тако што уопште не би насељавало астероиде са ниском гравитацијом или Марс који је негостољубив колико и вакум, такође са трећином земљине гравитације ( ми немамо никаквих научних података колики ниво гравитације је потребан да људско биће функционише као на Земљи, знамо само да је микрогравитација јако штетна ), већ би могло да гради вештачке хабитате,са земаљском гравитацијом. ---)
Препоруке:
11
1
3
субота, 17 фебруар 2018 03:01
Небојша П
Теоретски би ово могли и сада да радимо, и без фузије, као што би могли да колонизујемо и пустиње на Земљи, океанску површину или подводни простор ( ане радимо то ), много лакше него Марс или астероиде. Друго, такво друштво би имало толико материјала за екплоатацију у Сунчевом систему, да никакви Белтери не би били експлоатисани,
просто јер би већину рударења обављали роботи, као што и колонија не поодразумева да на њој морају да живе људи. Просто, не би постојале тензије садашњег земаљског друштва ( из америчке визуре ) као су пројектоване у серији. Протомолекул који негира законе физике како му се ћефне је тек посебна прича. Има још пуно ствари, али да скратим. Да додам на крају и да су осим детектива и марсовског маринца главни ликови одбојни, било који да погине у моменту не би те билo брига. Често има и непотребног вербално и емотивног насиља ( бар у серији ), што такође на моменте делује одбојно. Све у свему, може да буде интересантно за гледање ( и читање ) уз све мане.
Препоруке:
11
1
4
субота, 17 фебруар 2018 15:20
браво
Никола, као и обично. Занимљиво, паметно и едукативно.
Препоруке:
8
2
5
субота, 17 фебруар 2018 16:37
пензионер Цвико
У свему што нам долази са запада (Америке) САДРЖАНО је само НАСИЉЕ којим се трујемо. Неки чак уживају у томе. Њихов доказ, види како је лепо умотано, упаковано. Људи, не раде то они због ваше%наше будућности већ због своје садашњости. Коме овакве ствари чине задовољство, нека ужива а касније ако буде времена и могућности, хм, ако ...?
Препоруке:
8
10
6
субота, 17 фебруар 2018 22:15
mala primedba
U tekstu je dobro predstavljen ovaj serijal novim potencijalnim čitaocima, u koje uključujem i sebe. Deluje kao neka vrsta nastavka na Mars trilogiju Kim Stenlija Robinsona. Znam da je on napisao 2312. sa tom namerom, pa eto meni zanimacije da pročitam i jednu i drugu predstavu 24. veka. Zanimljivo je da SF šezdesetih i sa sovjetske (braća Strugacki) i sa američke (Zvezdane staze) strane zamišljao optimističku budućnost u kojoj su problemi siromaštva i sukoba između ljudi zbog ideologije ili materijalnih dobara prevaziđeni. Onda je osamdesetih došao kiberpank sa svojom pesimističnom slikom budućnosti, koja i danas preovladava. Očigledno, optimizam se negde izgubio.
Препоруке:
10
0
7
недеља, 18 фебруар 2018 02:18
Небојша П
@ мала примедба
Ево модерног позитивистички настројеног СФ-а, Blue Remembered Earth (Poseidon's Children #1) од Alastair Reynolds-а ( погледајте његов цео опус ), који би вам био интересантан, баре је мени, ако могу набавићу физичку копију, ако не, ту је већ нет... :)
Препоруке:
5
0
8
недеља, 18 фебруар 2018 04:07
Razumevanje
politickih i socijalnih tema bi moglo da postidi mnoge teoreticare, kao sto bi tehnologija mogla da postidi mnoge inzenjere i "termodinamicare".A "kritika" je postidela mene, jer sam mislio da se radi o obicnom americkom sr...kad, ono...
Препоруке:
5
0
9
недеља, 18 фебруар 2018 12:36
mala primedba
@Небојша П
Deluje zanimljivo, i naravno tu je net.
Препоруке:
3
0
10
понедељак, 19 фебруар 2018 21:22
АгатонФонПетровић
Мислим да ће доста нас после овог текста потражити на торентима ову серију или књигу. Самим тим аутор је постигао циљ а то је да нас заинтересује за дело.
Ово је досада најбољи текст Николе Танасића иако и овај болује од бомбастичних тврдњи као што је поређење са Ратом и миром. Поређење врхунских дела књижевности са поп литературом је неумесно.По ономе што сам прочитао у тексту чини ми се да пре постоји сличност са Орвеловом 1984. Да не буде забуне, 1984. је одлично дело али свакако није врхунска књижевност као Рат и мир стога је поређење са тим романом ипак умесније.
.jpg)
" Пространствима " је свет либералног капитализма на нивоу сунчевог система.----)
просто јер би већину рударења обављали роботи, као што и колонија не поодразумева да на њој морају да живе људи. Просто, не би постојале тензије садашњег земаљског друштва ( из америчке визуре ) као су пројектоване у серији. Протомолекул који негира законе физике како му се ћефне је тек посебна прича. Има још пуно ствари, али да скратим. Да додам на крају и да су осим детектива и марсовског маринца главни ликови одбојни, било који да погине у моменту не би те билo брига. Често има и непотребног вербално и емотивног насиља ( бар у серији ), што такође на моменте делује одбојно. Све у свему, може да буде интересантно за гледање ( и читање ) уз све мане.
Ево модерног позитивистички настројеног СФ-а, Blue Remembered Earth (Poseidon's Children #1) од Alastair Reynolds-а ( погледајте његов цео опус ), који би вам био интересантан, баре је мени, ако могу набавићу физичку копију, ако не, ту је већ нет... :)
Deluje zanimljivo, i naravno tu je net.
Ово је досада најбољи текст Николе Танасића иако и овај болује од бомбастичних тврдњи као што је поређење са Ратом и миром. Поређење врхунских дела књижевности са поп литературом је неумесно.По ономе што сам прочитао у тексту чини ми се да пре постоји сличност са Орвеловом 1984. Да не буде забуне, 1984. је одлично дело али свакако није врхунска књижевност као Рат и мир стога је поређење са тим романом ипак умесније.