Pridružio bih se autoru teksta koji uviđa koliko je Vukadinovićeva paralela između Judeje i Srbije - prava istorijska paralela, pun pogodak. S tim što bih dodao još nešto u prilog ovoj paraleli: činjenica je da savremeni diskurs srbofobije u mnogim aspektima dobija karakteristike (strukturnog) antisemitizma! I kao što je pokazao jedan od najvećih filozofa XX veka, Emanuel Levinas - od helenske kulture do savremene evropske kulture i politike, postoji jedna jedinstvena antisemitska tendencija! Uopšte nije neophodno da budemo mislioci Levinasovog ranga da bismo uvideli da u savremenom diskursu Zapada postoji, takođe, jedna tendencija, koju mi najčešće nazivamo "srbofobijom", i koja ima sve elemente strukturnog antisemitizma. Naravno, posebno pitanje, koje bi zahtevalo ozbiljnu istorijsku i uopšte teorijsku analizu, jesu izvori i smisao ove Zapadne srbofobije. Međutim, dovoljno je ukazati na jednu jednostavnu činjenicu, dovoljno je postaviti jedno sasvim jednostavno pitanje: da li je slučajno to što je upravo Jevreje i Srbe u II svetskom ratu zadesila ista sudbina? Da li je slučajno to što su baš Jevreji u III Rajhu i Srbi u NDH bili žrtve iste politike "konačnog rešenja" (Die Endlösung)?
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 22 jun 2009 14:48
Analiza stoji,...
...mada fali Incko, čija se „akcija“ perfektno uklapa, sve uz Solaninu podršku. Statut na mala vrata, u letnjoj pauzi, carina nepokorenom severnom delu Kosova, "samit" u Novom Sadu, „obnavljanje diplomatskih odnosa sa Crnom Gorom i Makedonijom“...Očigledna je žurba, samo se pitam da li među nabrojane razloge možemo dodati još jedan – njihovo predviđanje vruće jeseni u "Judeji", kao i prevremenih izbora? Koliko god da su u prednosti, globalno padaju, koliko god da žure, u „Judeji“ gube teren pod nogama, a o RS i da ne govorimo, tamo su unapred izgubili...Svetski događaji konačno idu u prilog srpske stvari, a kada krene finansijski sunovrat koji se najavljuje, neće imati vremena ni da pisnu i „Judeja“ će ponovo biti uspravna i slobodna!
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 22 jun 2009 15:28
Steva Nadrljanski
Ne bi valjalo ni preterivati sa ovakvim paralelama. Iako je ideja u suštini dobra, ipak ima jedna činjenica koju ne bismo smeli zanemariti, a to je da je Judeja onog doba bila potpuno pod stranom okupacijom i to veoma dugi niz godina. Postojala je u jednom periodu nekakva unutrašnja samouprava, no često ne baš mnogo viša od one u Nedićevoj Srbiji. Današnja Srbija, iako je u nekoj vrsti unutrašnje okupacije, ipak je u mnogo boljem položaju, i uz dobro spoljno-političko klackanje mogla bi nešto izvući za sebe. Ondašnja Judeja to nije mogla.
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 22 jun 2009 17:52
Nebojša Malić
Paralela sa antičkom Judejom je odličan način da se predoči opsesija Imperije našim prostorima, koji bi trebali da su joj apsolutno nezanimljivi po svakom klasičnom interesnom kriterijumu. Nego, ne treba sada da tražimo dlaku u jajetu i da analiziramo analogiju - procena situacije ovde predočena je u svakom pogledu tačna. Imperiji se žuri, njeni agenti na terenu su voljni da preduzimaju očajničke mere kako bi obezbedili svoj trijumf, u nadi da će tako izdržati slom. Kako da ih u toj nameri sprečimo, i šta da radimo kako bismo slom dočekali spremni da jednu stravično nepovoljnu situaciju okrenemo u svoju korist? Budući srpski vladar biće upravo onaj ko ponudi konkretne odgovore na ova pitanja.
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 22 jun 2009 18:26
Miloš, onaj sa FB
@The Final Solution
Vaše zapažanje je ispravno sa jednom dopunom: srbofobija je potrebna određenim evroatlanskim krugovima da bi se prikrile i spremile druge fobije u situaciji koja je projektovana za "konačno rešenje".
Ekonomski sunovrat mnogih zemalja je pogodan momenat za odvlačenje pažnje od ključnih strukturalnih problema generisanjem preko medija raznih fobija. Srbofobija je samo instrument da se postignu određeni ciljevi. Javno mnenje je istrenirano i spremno da sumornu svakodnevicu zameni nečim (sistem oproban u sportu "hleba i igara" samo sada nema dovoljno hleba pa mora nešto žešće).
Danas srbofobija, sutra rusofobija, muslimanofobija, itd.
Beskrajne mogućnosti za globalnu manipulaciju.
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 22 jun 2009 19:44
Miloš, onaj sa FB
@Nebojša Malić
Očaj evroatlanske imperije koji je sve očigledniji je i dobra prilika da se kolo sreće okrene, potrebno je koristiti snagu protivnika na kreativan način kao u džudou. Ako oni kažu NVO mi ćemo ih zvati evroatlanska udruženja (što i jesu), ako kažu latinica mi ćemo se pozvati na evropske vrednosti na očuvanju nacionalnog identiteta argumentujući da je ćirilica deo nacionalnog idnetiteta srba a glavni protivnici toga su upravo evroatlanska udruženja koaj ne poštuju Ustav Srbije a nepoštovanje zakona zemlje je antievropsko ponašanje - zaključak protivnici uključenja Srbije u EU su upravo takozvana evroatlanska udruženja (vidite li tu prste Ujka Sema)), ako se pozovu na kršenje ljudskih prava nekog patriote mi ćemo navesti 10 evoatlanskih udrženja koja krše zakone ove zemlje (nekorišćenje službenogh pisma, vređanje pripadnika manjina i pripadnika većisnkog naroda, ...), ako se pozovu na nešto treba naći nešto drugo što još jače negira njihovo pozivanje na to, ako su za NATO onda treba izneti statistike "humanitarnog delovanja" ove finlantropske organizacije u svetu ne zaboravljajući ponos SAD Gvantanamo, kolateralne štete u Iraku i Avganistanu, municiju sa osiromašenim uranijumom, desetostruko veći broj obolelih od raka i leukemije Na Kosovu i Metohiji, a nekoliko puta više bolesnih u Srbiji.
Ako se pozovu na slobodno tržište predočiti primere iz SAD, UK, Nemačke, Francuske, Itd.
U suštini treba napraviti vademekum priručnik kako parirati protivnicima Srbije.
Jedan fini zadatak za srpsku inteligenciju.
Samo da li je srpska inteligencija dorasla zadatku?
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 22 jun 2009 20:22
The Final Solution
@Miloš, onaj sa FB
Ne bih išao tako daleko. Jevreji, odnosno Srbi, nisu sasvim slučajno postali ultimativni objekt mržnje evropskog rasizma, predmet paranoičnih teorija zavere. Evropski Jevreji imali su sasvim specifičan položaj u evropskoj istoriji - bili su nosioci onog univerzalnog, nije bilo moguće smestiti ih u neku etno-partikularnost, opirali su se svakoj tradicionalnoj etničkoj supstanci. Istu ulogu na ovim prostorima igrali su Srbi, posebno hrvatski i bosanski Srbi: prvo, Srbi se nisu mogli identifikovati sa hrvatskim etnicitetom; u vreme borbe protiv feudalnih turskih osvajača, krajiški Srbi, na primer, kao austrijski vojnici, identifikovali su se sa jednim univerzalnijim, nadetničkim principom kakav je u to vreme predstavljala Habzburška monarhija; zatim su Srbi preuzeli ključnu ulogu u borbi za nacionalnu emancipaciju drugih južnoslovenskih naroda u trenutku kada je pomenuta Monarhija postala objektivno istorijski prevaziđena - krajem XIX i početkom XX veka. (Da li još treba da podsećam i na ulogu Srba u antifašističkoj borbi na ovim prostorima?) Dakle, Srbi, isto kao i Jevreji, objektivno su u evropskoj istoriji predstavljali nosioce ideje univerzalnog i zbog toga su bili ultimativni objekt mržnje svake politike ekstremnog partikularizma, kako u II svetskom ratu, tako i danas!
Preporuke:
0
0
8
utorak, 23 jun 2009 09:38
Steva Nadrljanski
Samo htedoh reći da ipak imamo više prostora za manevrisanje nego antički Judeji. Rimsko carstvo je u ono doba bila jedina super-sila, a danas, bez obzira na činjenicu da se SAD shvataju na isti način, prisustvujemo rađanju jednog drugog entiteta sile (Rusija-Kina-Indija) i imamo priliku da sprečimo materijalizaciju ove unutrašnje okupacije koja se očituje u tome da nam vladu prave tuđi ambasadori itd.
Međutim, čini mi se da je unutrašnje robovanje (u psihološkom smislu - kao identifikacija sa nasilnikom, što obavezno povlači i kolektivnu psevdomorfozu) mnogo gore od spoljašnjeg. Nisu li upravo Jevreji sačuvali svoje biće živeći rasejani po celoj vaseljeni, bez sopstvene države, sve do 20. veka? A nismo li mi, izbavivši se od jednog (nacističkog) okupatora, ušli u slobodu koja nam je promenila identitet, od čega se ni danas ne možemo oporaviti?
Preporuke:
0
0
9
utorak, 23 jun 2009 11:17
j.z.
Istorijske paralele jesu zanimljive. Samo, pre će biti da se tu negde i završavaju, na proznim prepletanjima o paralelama. Leterarno zanimljivo, politički irelevantno. Istorija se nikada ne ponavlja, to se samo pokušava racionalizovati ono što u velikom precentu liči na već viđeno. Ali to što je slično, nije isto. Znači, lepo je odmoriti se uz kakvo takvo i slično štivo, ali nemamo mi danas nikakve veze sa Judejom, niti Amerika sa Rimom. Mada, najpre pomislim da se te analogije koriste jer nastavak tih analogija dovodi i do propasti Rima, a to bismo voleli da gledamo. Heh... Hoćemo li se ikad iščupati iz zagrljaja imperijalista?
.jpg)
Vaše zapažanje je ispravno sa jednom dopunom: srbofobija je potrebna određenim evroatlanskim krugovima da bi se prikrile i spremile druge fobije u situaciji koja je projektovana za "konačno rešenje".
Ekonomski sunovrat mnogih zemalja je pogodan momenat za odvlačenje pažnje od ključnih strukturalnih problema generisanjem preko medija raznih fobija. Srbofobija je samo instrument da se postignu određeni ciljevi. Javno mnenje je istrenirano i spremno da sumornu svakodnevicu zameni nečim (sistem oproban u sportu "hleba i igara" samo sada nema dovoljno hleba pa mora nešto žešće).
Danas srbofobija, sutra rusofobija, muslimanofobija, itd.
Beskrajne mogućnosti za globalnu manipulaciju.
Očaj evroatlanske imperije koji je sve očigledniji je i dobra prilika da se kolo sreće okrene, potrebno je koristiti snagu protivnika na kreativan način kao u džudou.
Ako oni kažu NVO mi ćemo ih zvati evroatlanska udruženja (što i jesu), ako kažu latinica mi ćemo se pozvati na evropske vrednosti na očuvanju nacionalnog identiteta argumentujući da je ćirilica deo nacionalnog idnetiteta srba a glavni protivnici toga su upravo evroatlanska udruženja koaj ne poštuju Ustav Srbije a nepoštovanje zakona zemlje je antievropsko ponašanje - zaključak protivnici uključenja Srbije u EU su upravo takozvana evroatlanska udruženja (vidite li tu prste Ujka Sema)), ako se pozovu na kršenje ljudskih prava nekog patriote mi ćemo navesti 10 evoatlanskih udrženja koja krše zakone ove zemlje (nekorišćenje službenogh pisma, vređanje pripadnika manjina i pripadnika većisnkog naroda, ...), ako se pozovu na nešto treba naći nešto drugo što još jače negira njihovo pozivanje na to, ako su za NATO onda treba izneti statistike "humanitarnog delovanja" ove finlantropske organizacije u svetu ne zaboravljajući ponos SAD Gvantanamo, kolateralne štete u Iraku i Avganistanu, municiju sa osiromašenim uranijumom, desetostruko veći broj obolelih od raka i leukemije Na Kosovu i Metohiji, a nekoliko puta više bolesnih u Srbiji.
Ako se pozovu na slobodno tržište predočiti primere iz SAD, UK, Nemačke, Francuske, Itd.
U suštini treba napraviti vademekum priručnik kako parirati protivnicima Srbije.
Jedan fini zadatak za srpsku inteligenciju.
Samo da li je srpska inteligencija dorasla zadatku?
Ne bih išao tako daleko. Jevreji, odnosno Srbi, nisu sasvim slučajno postali ultimativni objekt mržnje evropskog rasizma, predmet paranoičnih teorija zavere. Evropski Jevreji imali su sasvim specifičan položaj u evropskoj istoriji - bili su nosioci onog univerzalnog, nije bilo moguće smestiti ih u neku etno-partikularnost, opirali su se svakoj tradicionalnoj etničkoj supstanci. Istu ulogu na ovim prostorima igrali su Srbi, posebno hrvatski i bosanski Srbi: prvo, Srbi se nisu mogli identifikovati sa hrvatskim etnicitetom; u vreme borbe protiv feudalnih turskih osvajača, krajiški Srbi, na primer, kao austrijski vojnici, identifikovali su se sa jednim univerzalnijim, nadetničkim principom kakav je u to vreme predstavljala Habzburška monarhija; zatim su Srbi preuzeli ključnu ulogu u borbi za nacionalnu emancipaciju drugih južnoslovenskih naroda u trenutku kada je pomenuta Monarhija postala objektivno istorijski prevaziđena - krajem XIX i početkom XX veka. (Da li još treba da podsećam i na ulogu Srba u antifašističkoj borbi na ovim prostorima?) Dakle, Srbi, isto kao i Jevreji, objektivno su u evropskoj istoriji predstavljali nosioce ideje univerzalnog i zbog toga su bili ultimativni objekt mržnje svake politike ekstremnog partikularizma, kako u II svetskom ratu, tako i danas!
Međutim, čini mi se da je unutrašnje robovanje (u psihološkom smislu - kao identifikacija sa nasilnikom, što obavezno povlači i kolektivnu psevdomorfozu) mnogo gore od spoljašnjeg. Nisu li upravo Jevreji sačuvali svoje biće živeći rasejani po celoj vaseljeni, bez sopstvene države, sve do 20. veka? A nismo li mi, izbavivši se od jednog (nacističkog) okupatora, ušli u slobodu koja nam je promenila identitet, od čega se ni danas ne možemo oporaviti?