Која је ово комедија.

На ово се чекало дуго времена. Но, на страну са лингвистичким аргументима, питање књижевног језика је колико лингвистичко, толико и политичко, јер је књижевни језик један од стубова нације. Без нормираног црногорског језика црногорска нација не би могла да постоји.
Оно што је мени, као студенту србистике смешно превасходно је једна ретроактивна опаска ц(иј)ењеног попечитеља просветних д(ј)ела црногорске књажевине: да већ тридесет година пише црногорским језиком. То је глупост. Црногорски језик није могао постојати пре настанка нормативних приручника као што су Речник, Правопис и Граматика, тако да je др Перовић успео да на конференцији посведочи сопствено незнање чиме је сасвим долично зачинио представљање једног чисто политичког пројекта.

Нисам стручњак за питање постојања америчке нације (далеко од тог), али америчка нација може да постоји као политички народ те државе, а сам енглески језик може да буде полицентричан што се тиче књижевне норме (што су неки предлагали за српски, тако да се заправо у ЦГ, БиХ, Хрватској и Србији говори један језик са неколико стандарда и имена). У принципу, у оба случаја (амерички и црногорски) питање језика је искључиво политичко.