Ovo kao da je pisao Petar Luković ili Hilari Klinton...
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 26 jul 2009 00:00
Filozof u slobodnom padu
Zizek je usao u slobodan pad oportunizma, pise po narudzbini i ne obazire se na protivurecnosti u koje upada, kao i na izrecene tvrdnje bez argumentacije, povezivanje baba i zaba... Ovaj slovenacki intelektualac pada sve nize i nize u podmetanja, bez stida i srama, toliko da je citanje ovakvih njegovih umotvorina vec unapred prepoznatljivo, iz samog naslova... Jadno!
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 26 jul 2009 00:15
Nebojša Malić
Stilska (i sadržinska) sličnost možda i nije sasvim slučajna. Poput Klintonove i Lukovića, Žižek je ”transnacionalni progresivista”.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 26 jul 2009 00:34
TOPOLj
Kako samo Žižeku smeta gospodin Putin.Nostalgija za Jeljcinom prepoznatljiva je sa hiljadu kilometara.DŽabe krečiš Žižek.Homunkul,to je zaključak koji sam donio o Žižeku.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 26 jul 2009 00:55
dragan
bolje da sam citao memoare mire skoric...
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 26 jul 2009 01:58
Žižek - glavni ideolog srbofobije
Žižek se proslavio još početkom devedesetih, čuvenom tezom o nesposobnosti Srba da filozofski misle. Naime, Žižek je u jedom intervjuu tvrdio da je fon Hajek jedino štivo koje su srpski teoretičari sposobni da čitaju. Intervju je objavljen u časopisu koji uglavnom čitaju levo i liberalno orijentisani intelektualci tako da je jasno kakav je efekat Žižek nameravao da proizvede ("svi su Srbi neoliberali, desničari" itd).
Na poziv nemačkih Zelenih, 1999. godine, Žižek je učestvovao u kampanji čiji je cilj bila promena raspoloženja nemačke javnosti (koja je uglavnom bila protiv bombardovanja SRJ); za ovu kampanju Žižek je nagrađen neverovatnim budžetom (za konferenciju koju će organizovati u Nemačkoj).
Autentični evropski i američki levičari često su skretali pažnju na Žižekov politički angažman u Sloveniji koji je bio daleko od svake ideologije levice, internacionalizma, itd. Od samog početka karijere, Žižek je direktno učestvovao u slovenačkom separatističkom pokretu. Nedavno je izbila afera kada je jedan američki novinar (Ian Parker) utvrdio da je Žižek bio doušnik slovenačke službe bezbednosti.
Žižek je (i to nije nikakva tajna) radio u slovenčkom CK (pisao je govore funkcionerima) ali je istovremeno bio u vezi sa desno orijentisanim disidentima - on je predstavljao link između vlasti i disidenata, na neki način bio je glavni ideolog slovenačkog populizma koji je rezultirao raspadom Jugoslavije.
Nedavno je Žižek priznao da je tokom devedesetih pisao ne samo govore za komunističke funkcionere, već i za desničarske populiste, pa čak i za samog Janeza Janšu. Neke od najbrutalnijih rasističkih parola ("Južnjaci napolje!" isl.) pripisuju se samom Žižeku.
Od kraja osamdesetih, Žižek je jedan od glavnih globalnih ideologa srbofobije; gotove da nema Žižekove knjige u kojoj se ne nalaze teze o "sprkom nacizmu", srpskoj krivici za rat i srpskim "vekovnim imperijalističkim težnjama".
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 26 jul 2009 07:14
Mirko Grboć., Banjaluka
Sorošev soldat, laka protivtenkovska haubica!
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 26 jul 2009 07:29
Paja Patak
Tekst nije potpuno nezanimljiv, ali – brate, predugačak je! Uostalom, ko je još i video nekog filosofa – pa još i marksističkog, koji je u stanju nešto koncizno da napiše?
Kritika svega... što jest, jest – i baba, i žaba, a mada se čini da je Žižeku glavna meta Berluskoni, Putina ne štedi! Šteta što nije malo razmotrio i koncept samoupravnog socijalističkog društvenog uređenja, pronalaska svog marksističkog kolege, filosofa , velikog državnika i zemljaka, Edvarda Kardelja? Pa, u njemu je i odrastao i nesumnjivo osetio sve njegove „blagodati“? Biće da mu se dopadalo?
Ma, ništa mu sada ne valja – a šta predlaže kao alternativu? Čitah, čitah i ne nađoh! Ipak, Žižeku u tekstu tinja zračak nade: „... u islamu postoji istinski oslobodilački potencijal: nije neophodno da se vratimo u deseti vek kako bi pronašli `dobri` islam, on je tu – pred nama.“
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 26 jul 2009 08:19
Neofit77
Ovaj ''hrabri'' autor je počeo sa Ahminedžadom, pa preko Putina napao Berluskonija, kada već piše o pravdi i demokratiji mogao je da se posveti Amerikancima i njihovom uterivanju demokratije celom svetu prolivanjem krvi ljudi iz trećeg sveta, kao šlag na tortu bi došla i priča o Gvantanamu, ali to nije politički korektno a i bezbedno.
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 26 jul 2009 13:29
Peter RV
Zizekov kriticizam je uglavnom usmjeren protiv onih ljevicara koji jos uvijek nijesu potpuno ubijedjeni (kao on) da je americki demokratski imperijalizam nesto za obozavanje. Njegova filozofija, sto se tice Srba, predstavlja jednu isuvise tjesnu ideolosku rupu (ispunjenu verbalnim prolivima)- bez ikakve vrednosti.
Preporuke:
0
0
11
nedelja, 26 jul 2009 15:10
Nikola Tanasić
Detaljna i duhovita analiza krize autoriteta u parlamentarnim demokratijama, plima cirkusantskog „autoritarnog kapitalizma“, odlična parabola sa „Kung-Fu Pandom“, kao i oštro podvlačenje problema emigranata u Evropi – sve to stoji. Lično se slažem i sa ocenom da je upravo Iran mesto „dobrog islama“, kao i opaskom da Islamska revolucija predstavlja nešto novo i autentično na svetskoj istorijskoj sceni.
Problem je, međutim, u tome što dnevnopolitička/politikantska kičma prethodnog Žižekovog teksta i dalje stoji nedirnuta. Ovaj tekst ponavlja ideološke kvalifikacije globalnih medija o Ahmadinežadu kao fašističkom vampiru i Putinu kao pretnji po demokratiju. Filozofske finese i intelektualna principijelnost ne sputavaju Žižeka da pravi „krivine“ koje odgovaraju trenutnim medijskim konstelacijama – iranski narod je „zbunjen“ i „rezigniran“; ruski, koji podržava Putina, je prosto sklon „brutalnom iskazivanju moći“.
Žižek nudi veoma složen vrednosni sistem zasnovan na utemeljnim opažanjima u našoj svakodnevici, ali njegove pozitivne tvrdnje ostaju medijski pamfleti u svrhu poretka koji navodno „kritikuje“. Packa Obami, packa Bleru i Reganu, i to je dovoljno za oreol „objektivnog intelektualca“, potreban za udisanje života u propagandu kojoj niko ne veruje.
Pri tome je ključ, naravno, u odnosu Berluskoni-Putin. Čedo liberaldemokratskog poretka postao je „negativac“ onog trenutka kada je Italiju otvorio za ruski kapital, što je takođe tema o kojoj se u Evropi „ne priča“. Ali dok će se svi raznežiti nad sudbinom afričkih izbeglica, pitanje ravnopravnosti ruskog novca na globalnom „slobodnom tržištu“ ostaje tabu tema, čak i za Žižeka.
Još jednom, Žižek izigrava novi Informbiro, koji narode označava kao „progresivne“ ili „revizionističke“, pa ih u skladu sa tim i preporučuje za strano tutorstvo, te podržava unutarpolitičke opcije. Ko će Iran, Italiju i Rusiju izvesti iz „beznađa“, ostaje da se vidi. Ali ko god da je, jasno će ga ukazati i Žižek i globalni mediji – u jedan glas.
Preporuke:
0
0
12
nedelja, 26 jul 2009 17:27
Dragan
komunisti kao što su drug ŽIŽELj bili su prvi regruti deda ĐURINE ultradesničarske politike na balkanu ,takvi kao on postali su preko noći od poslušnika i ideologa komunizma ,poslušnici globalista ,samo zamislite za trenutak da je na izborima u IRANU pobedila ona druga strana pa da su AHMADINADŽAF i njegove pristalice počeli demonstracije da li bi ŽIŽELj imao šta da piše ,o da pisao bi kako AHMADINADŽAF nepoštuje volju naroda i da su izbori bili pravilni
.jpg)
Na poziv nemačkih Zelenih, 1999. godine, Žižek je učestvovao u kampanji čiji je cilj bila promena raspoloženja nemačke javnosti (koja je uglavnom bila protiv bombardovanja SRJ); za ovu kampanju Žižek je nagrađen neverovatnim budžetom (za konferenciju koju će organizovati u Nemačkoj).
Autentični evropski i američki levičari često su skretali pažnju na Žižekov politički angažman u Sloveniji koji je bio daleko od svake ideologije levice, internacionalizma, itd. Od samog početka karijere, Žižek je direktno učestvovao u slovenačkom separatističkom pokretu. Nedavno je izbila afera kada je jedan američki novinar (Ian Parker) utvrdio da je Žižek bio doušnik slovenačke službe bezbednosti.
Žižek je (i to nije nikakva tajna) radio u slovenčkom CK (pisao je govore funkcionerima) ali je istovremeno bio u vezi sa desno orijentisanim disidentima - on je predstavljao link između vlasti i disidenata, na neki način bio je glavni ideolog slovenačkog populizma koji je rezultirao raspadom Jugoslavije.
Nedavno je Žižek priznao da je tokom devedesetih pisao ne samo govore za komunističke funkcionere, već i za desničarske populiste, pa čak i za samog Janeza Janšu. Neke od najbrutalnijih rasističkih parola ("Južnjaci napolje!" isl.) pripisuju se samom Žižeku.
Od kraja osamdesetih, Žižek je jedan od glavnih globalnih ideologa srbofobije; gotove da nema Žižekove knjige u kojoj se ne nalaze teze o "sprkom nacizmu", srpskoj krivici za rat i srpskim "vekovnim imperijalističkim težnjama".
Kritika svega... što jest, jest – i baba, i žaba, a mada se čini da je Žižeku glavna meta Berluskoni, Putina ne štedi! Šteta što nije malo razmotrio i koncept samoupravnog socijalističkog društvenog uređenja, pronalaska svog marksističkog kolege, filosofa , velikog državnika i zemljaka, Edvarda Kardelja? Pa, u njemu je i odrastao i nesumnjivo osetio sve njegove „blagodati“? Biće da mu se dopadalo?
Ma, ništa mu sada ne valja – a šta predlaže kao alternativu? Čitah, čitah i ne nađoh! Ipak, Žižeku u tekstu tinja zračak nade: „... u islamu postoji istinski oslobodilački potencijal: nije neophodno da se vratimo u deseti vek kako bi pronašli `dobri` islam, on je tu – pred nama.“
Problem je, međutim, u tome što dnevnopolitička/politikantska kičma prethodnog Žižekovog teksta i dalje stoji nedirnuta. Ovaj tekst ponavlja ideološke kvalifikacije globalnih medija o Ahmadinežadu kao fašističkom vampiru i Putinu kao pretnji po demokratiju. Filozofske finese i intelektualna principijelnost ne sputavaju Žižeka da pravi „krivine“ koje odgovaraju trenutnim medijskim konstelacijama – iranski narod je „zbunjen“ i „rezigniran“; ruski, koji podržava Putina, je prosto sklon „brutalnom iskazivanju moći“.
Žižek nudi veoma složen vrednosni sistem zasnovan na utemeljnim opažanjima u našoj svakodnevici, ali njegove pozitivne tvrdnje ostaju medijski pamfleti u svrhu poretka koji navodno „kritikuje“. Packa Obami, packa Bleru i Reganu, i to je dovoljno za oreol „objektivnog intelektualca“, potreban za udisanje života u propagandu kojoj niko ne veruje.
Pri tome je ključ, naravno, u odnosu Berluskoni-Putin. Čedo liberaldemokratskog poretka postao je „negativac“ onog trenutka kada je Italiju otvorio za ruski kapital, što je takođe tema o kojoj se u Evropi „ne priča“. Ali dok će se svi raznežiti nad sudbinom afričkih izbeglica, pitanje ravnopravnosti ruskog novca na globalnom „slobodnom tržištu“ ostaje tabu tema, čak i za Žižeka.
Još jednom, Žižek izigrava novi Informbiro, koji narode označava kao „progresivne“ ili „revizionističke“, pa ih u skladu sa tim i preporučuje za strano tutorstvo, te podržava unutarpolitičke opcije. Ko će Iran, Italiju i Rusiju izvesti iz „beznađa“, ostaje da se vidi. Ali ko god da je, jasno će ga ukazati i Žižek i globalni mediji – u jedan glas.