Odlična istorijska analiza, sa, čini mi se, suvišnim pitanjem o izostanku dostojnog obeležavanja okrugle godišnjice Svetoandrejske skupštine.
Pa sve je jasno.
Vlast, koja je izmeštena iz Narodne skupštine, neće, valjda, slaviti datum procvata ustavne demokratije i parlamentarizma, kada je već najviše narodno predstavništvo srozala na nivo pukog instrumenta svoje marionetske, autoritarne i represivne vladavine.
Za njih je najprikladniji i najpoželjniji datum za svečano proslavljanje 4. juli (1776. i 1941), ali bi takva proslava, za sada, bola oči narodu.
Zato se na taj datum tiskaju u znoju lica svoga po bašti jedne rezidencije, zaštićene debelim zidovima, i nazdravljaju pravom gazdi viskijem i koka kolom (zero).
Živeo im 4. juli!
Sa najgorim željama,
Velizar
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 30 jul 2009 23:46
Dejan Pavić
To je bila jedna jakobinska, revolucionarna skupština. Nije problem podsetiti na osnovne činjenice, i ovaj tekst je dobar, ali ne mislim da postoji naročiti razlog da se ovaj istorijski događaj posebno obeležava.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 13 avgust 2009 19:06
koekude
Pitao sa stare pametare za znamenite ljude iz njihova doba,
pa sam od njih često dobijao odgovore nepune, nejasne, i, nekad,
toliko suprotne da, po samim tim odgovorima, ne bih mogao sastaviti
ni najbleđe slike pokojnika kog sam tražio ;
Prelistavao sam zapise suvremenika, ne bih li našao štogod o
zaslužnim našim sunarodnicima, pa i tu nisam bio mnogo bolje
sreće; jer je takvih zapisa vrlo malen broj, a i od toga malešnoga
broja, u teške dane naše, propalo je mnogo ;
Obraćao sam se potomcima da mi jave što se zna u porodicama o
zaslužnim precima, pa sam od njih , nekad, primao odgovore : da
unuci '' baš ništa ne znaju o dedima svojim '' ma da su dedi bili
vojvode, a unuci su pukovnici ;
Molio sam naslednike za bliže izveštaje o onima o čijoj tekovini
možda i danas žive, pa mi i oni, s velikih svojih poslova, nisu imali
kad dati traženih obaveštenja.
Najposle, uputio sam se ka grobovima, i počeo sam kuckati i od mahovine
i nanosa čistiti njihove ploče, krstove, i druge pokojničke belege. Duša valja,
i tamo sam sretao protojereje koji krstove zaslužnih pokojnika čupaju, božem,
da prošire prostor oko crkve ; viđao sam potomke koji ploče svojih predaka
ostavljaju dunđerima da ih lupaju i novoj zvonari u temelje bacaju ; nalazio sam
školovane unuke koji na tuđem groblju žale da rasplaču, a svojih dedova i stričeva
spomenike malodušno kreću, ostavljajući grobove šute, samo za to što su zapisi
na njima za neke današnje oči oštri....
Knjiga Milana Đ. Milićevića ' Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijeg doba ' iz 1888. godine.
.jpg)
Pa sve je jasno.
Vlast, koja je izmeštena iz Narodne skupštine, neće, valjda, slaviti datum procvata ustavne demokratije i parlamentarizma, kada je već najviše narodno predstavništvo srozala na nivo pukog instrumenta svoje marionetske, autoritarne i represivne vladavine.
Za njih je najprikladniji i najpoželjniji datum za svečano proslavljanje 4. juli (1776. i 1941), ali bi takva proslava, za sada, bola oči narodu.
Zato se na taj datum tiskaju u znoju lica svoga po bašti jedne rezidencije, zaštićene debelim zidovima, i nazdravljaju pravom gazdi viskijem i koka kolom (zero).
Živeo im 4. juli!
Sa najgorim željama,
Velizar
pa sam od njih često dobijao odgovore nepune, nejasne, i, nekad,
toliko suprotne da, po samim tim odgovorima, ne bih mogao sastaviti
ni najbleđe slike pokojnika kog sam tražio ;
Prelistavao sam zapise suvremenika, ne bih li našao štogod o
zaslužnim našim sunarodnicima, pa i tu nisam bio mnogo bolje
sreće; jer je takvih zapisa vrlo malen broj, a i od toga malešnoga
broja, u teške dane naše, propalo je mnogo ;
Obraćao sam se potomcima da mi jave što se zna u porodicama o
zaslužnim precima, pa sam od njih , nekad, primao odgovore : da
unuci '' baš ništa ne znaju o dedima svojim '' ma da su dedi bili
vojvode, a unuci su pukovnici ;
Molio sam naslednike za bliže izveštaje o onima o čijoj tekovini
možda i danas žive, pa mi i oni, s velikih svojih poslova, nisu imali
kad dati traženih obaveštenja.
Najposle, uputio sam se ka grobovima, i počeo sam kuckati i od mahovine
i nanosa čistiti njihove ploče, krstove, i druge pokojničke belege. Duša valja,
i tamo sam sretao protojereje koji krstove zaslužnih pokojnika čupaju, božem,
da prošire prostor oko crkve ; viđao sam potomke koji ploče svojih predaka
ostavljaju dunđerima da ih lupaju i novoj zvonari u temelje bacaju ; nalazio sam
školovane unuke koji na tuđem groblju žale da rasplaču, a svojih dedova i stričeva
spomenike malodušno kreću, ostavljajući grobove šute, samo za to što su zapisi
na njima za neke današnje oči oštri....
Knjiga Milana Đ. Milićevića ' Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijeg doba ' iz 1888. godine.
Adresa : http://www.scribd.com/doc/17523495/-1888-