Ne verujem u globalne ideologije, tako da ne verujem ni u levi internacionalizam. Na nekom ograničenom kulturološkom i etničkom prostoru je moguće naći ideološko zajedništvo više naroda, ali na globalnom nivou ipak ne. Neka svi narodi slobodno biraju ideološke matrice koje im najviše odgovaraju, i mislim da je vreme komunizma i kapitalizma pokazalo koliko nesreće može da se izrodi iz ideološkog imperijalizma. Takođe se ne slažem da je nacionalizam desničarska ideologija, šta više, ne mogu prihvatiti autentičnost nacionalizma koji ne posvećuje pažnju najbrojnijoj društvenoj grupi u svakoj naciji na svetu, a to su radnici i seljaci. Ideologija koja zanemaruje interese bez premca najvećeg dela sopstvenog naroda, ne može biti nacionalizam, ma koliko se takvi tzv nacionalisti busali u svoje "srpske grudi", što su nam više puta dokazali nacionalisti klasično desničarskog odnosa prema socijalnim pitanjima, od Vuka Draškovića pa do Aleksandra Vučića.
Preporuke:
19
6
2
četvrtak, 18 april 2019 17:43
Pažljivi čitalac
I više nego korektkna polemika. Čini mi da je Ćirjaković sve vreme bio na tragu Kalikovog "dopunjavanja" Ćirjakovićevog teksta i da je neke stvari podrazumevao. No, svakako je Kalikova reakcija u obogatila mišljenje o mogućnosti izgradnje patriotske socijalističke partije u Srbiji. Još jednom, čestitke obojici na uvidima.
Preporuke:
21
9
3
četvrtak, 18 april 2019 22:14
avnojska civilizacija
Nama se, međutim, čini da je odgovor, u pogledu nacionalnog i državnog pitanja, ne u nacionalizmu, zvao se on „levičarski“ ili „socijalistički“, već u patriotizmu.
Dobro, a u ime čega je onda "levica" 1945. rešavala nacionalno pitanje u Jugoslaviji, kako su i govorili?
Nacrtala rasističke avnojske granice. I to na bazi "prava naroda na samoopredeljenje" i "ravnopravnosti naroda", kako su i uneli u Ustav iz 1946.
Tada je pravo na samoopredeljenje dobilo i 1.400.000 Slovenaca, 900.000 Bošnjaka, 800.000 Makedonaca, 400.000 Crnogoraca. 1.900.000 Srba preostalih posle NDH preko Drine je ostalo bez ikakvih prava. Ogromne srpske teritorije su podeljene između hrvatske i bošnjačke države. Praktično bez ikakvog reciprociteta (oko 200.000 Hrvata i Bošnjaka je ostalo u srpskoj državi, i to više u pokrajinama), tako da je sav taj narod izopšten.
Preporuke:
25
12
4
četvrtak, 18 april 2019 22:28
Đorđe
Pisao sam puno toga i obrisao, jer ne bi moglo da stane ovde sve što hoću da kažem. Najsažetije govoreći, Švedska je ujedno i Kraljevina i najviše socijalistička zemlja na svetu.
Preporuke:
13
16
5
četvrtak, 18 april 2019 23:05
Jovan
Izvanredna analiza. Najzad razrešenje patrijotskog i nacionalnog. Potpuno razotkrivanje lažne levice i pravi putokaz za stvaranje stranke socijalne (leve) orijentacije ostvaranje socijalne i pravne države. Ja bih dopunio samo sa još dve stvari koje je g. Kalik zagrebao, ali nije u potpunosti definisao. Pravi test levice (lakmus papir) je njeno izjašnjavanje o kolonijalizmu i krupnom kapitalu. Ukratko, stvarna levica mora biti antikolonijalna u svakom smislu i mora se boriti protiv krupnog kapitala kao najveće snage svakog imperijalizma, kao preduslova neslobode. Pozdrav
Preporuke:
22
11
6
četvrtak, 18 april 2019 23:43
Obojica u pravu, ali,..
1) Šta s patriotom koji "primarno zastupa i brani državu (otađbinu), pre svega od spoljašnjih agresora i okupatora, (ali i "agresora" i "okupatora"), a pritom nije rođen u toj državi i/ili se s drugom državom identifikuje?
2) Šta s nacionalistom, emotivnim pravoslavnim srbendom koji se stara o opstanku srpstva, a kredo mu je Istina, Pravda i Pravičnost za svako biće?
Preporuke:
10
6
7
petak, 19 april 2019 00:20
Gorštak
Ćirjaković ima originalnu ideju za svaku pohvalu.
Radnička prava, borba protiv izrabljivanja od strane domaćih kriminalaca i kompradora uz sadejstvo "stranih investitora" - to je sve gorući socijalni problem (dakle pitanje za levicu) koji uništava svo stanovništvo, ali pre svega srpski narod čije je geografsko težište ipak u Srbiji (dok drugi, tj. manjine, borave pretežno u drugim državama). Zatim, veliki deo tog socijalno ugroženog stanovništva mogu biti nacionalisti i imati jak osećaj za nacionalne teme. Zato su sve te teme i leve i nacionalne.
Nedostatak suvereniteta, nacionalna poniženja, identitetski inženjering - što sve sprovode imperijalne sile u svrhu bolje kontrole nad ovim prostorom, predstavljaju suštinska pitanja koja dotiču vertikalu nacionalnog duha, ali i imperijalne metode za osudu od strane onih levičara koji nisu gadljivi na nacionalni identitet, pa ni na etnos, od koga Kalik hoće da se distancira.
Preporuke:
9
6
8
petak, 19 april 2019 00:51
Gorštak
Revolucionarnost Ćirjakovićeve ideje je u tome što se u njoj integrišu 2 suštinske potrebe većeg dela naroda: osnovne ekonomske potrebe za 80% stanovništva, sa istorijskom odgovornošću prema identitetu, precima i potomcima, a da se ne izneverava nijedna od te 2 ideje. To ukratko može da se opiše kao ideologija Narodne radikalne stranke koja je u 19. veku redovno osvajala 70-80% glasova.
Ovakva opcija može biti inkluzivna prema manjinama, i to bi bilo prirodno, ali to je manje bitno.
Genijalnost je u tome da ta dobitna kombinacija ne treba da se razdvaja na svoje sastavne činioce (tobože leve ili desne), što Kalik upravo i čini, verovatno jer ne razume suštinu i ingenioznost Ćirinog predloga. Umesto toga, on samo cepidlači i robuje levo-desnim stereotipima i opštim mestima iz političke teorije, kao da Srbija nema sopstveno istorijsko iskustvo sa socijalizmom već više od 100 godina, različito i od teorije i od zapadnog iskustva. Zato je njegov tekst neinventivan.
Preporuke:
15
10
9
petak, 19 april 2019 01:46
sozgas
Okruglo pa na ćoše. Sto bre ljudi niste iskreni i otvoreni, pa lepo kazite, zalazemo se za narodnjacki nacional-socijalizam brdjansko-seljoberskog tipa, sto je to toliko tesko prelomiti...?
Preporuke:
9
20
10
petak, 19 april 2019 09:53
Spiridon
Tja, gospodin Ćirjaković se pretežno svađao sa sobom samim iz mlađih dana a drug Kalik i dalje veruje u prvu priču koju je slušao kao kao dečak, tako da je sve u svemu ova rasprava u suštini neka vrsta Don Kihotovske borbe sa vetrenjačama vremena koga više nema. Ne može se sa zastarelom mapom tražiti adresa u gradu, kada više nema ni te kuće niti se ta ulica više tako zove, ne može se premeravati odnos levice i desnice sa prašnjavim aršinom iz doba moderne, fabričkih dimnjaka i radničke klase. Što reče prepametno neko ovde, eno vam Švedske sa sve kraljem koja je više socijalistička nego bilo ko u svetu, ali to je zato što se Šveđani nisu igrali omiljene igre u Srbalja a to je ko će lepše da prefarba pola neba u željenu boju, već su napravili sebi samima državu sa ogromnim slovom D, a to nisu besmislene vojne parade, avioni, rakete i đenerali a još manje je to veliki otac nacije koji gleda u svetlu budućnost, već je to sistem kome je pojedinac centar vaskolikog Univerzuma...
Preporuke:
11
22
11
petak, 19 april 2019 10:03
Spiridon
Tako da, najiskrenije preporučujem da se pogleda današnji svet, onakav kakav jeste a što je još bitnije, da se pogleda Srbija danas onakva kakva jeste i da se pokuša prvo popraviti svoja sopstvena ograda, u svom dvorištu da se trava pokosi i svoje đubre počisti ispred praga, umesto da se ore po geostraktičkim nebesima, pa onda gdin Ćirjaković kosi malo patriotski ka nacionalnom u desno a drug Kalik opet kosi bratstveno-jedinstveno i klasno osvešćeno na levo, pa je onda tu u raspravi sa priključenijima došlo do izvesne pometnje. Kakva crna levica, kakva nacionalna desnica, kakvi bakrači, kada vam zemljom Srbijom vlada svemoćni Vođa koji je liberalni levičar isto onoliko koliko i populistički desničar, koga EU hvali a car Putin na rever Nevskoga orden kači, kome panegirične ode ispevaju kako Sonja Liht i Jelena Milić, tako i patrijarh i Mile Dodik...
Preporuke:
14
20
12
petak, 19 april 2019 14:42
@Spiridon
EU, Sonja Liht, Jelena Milić... su deo "panegiričkih nebesa".
Preporuke:
7
2
13
petak, 19 april 2019 16:56
vulnerabilna grupa
Levica mora da se zapita zašto u trenutku kada se beda i beznađe šire zemljom kao požar, oni čije interese zastupa ne glasaju za nju. Da li je to zato što nemaju dovoljno prostora u medijima? Ne. 1920. na parlamentarnim izborima komunisti postaju treća po snazi politička stranka, sa 59 od 419 mesta u Ustavotvornoj skupštini. Koliko mesta u Skupštini levica ima danas? NIJEDNO. Dačićev SPS ima veze za socijalizmom koliko i kišobran sa šivaćom mašinom. Stvar je u tome što je "diskurs" levice potpuno odnarođen i anahron. Njen rečnik je hermetičan i nerazumljiv ljudima kojima se obraća. Njene dileme su lažne i salonske, teoretske i jalove. Pitati se da li će desnica da se okoristi populizmom u trenutku kad imate pola kamiona pristalica u zemlji na ivici gladi je neozbiljno. Gospodo i drugovi levičari, vi ne poznajete svoj narod. Njega nije briga ko se s kim ljubi u usta. Narod je ponižen i sablažnjen opštim nemoralom. Ne zna ni šta je proletarijat. Prodaje se za sendvič jer ste ga VI izdali
Preporuke:
12
4
14
petak, 19 april 2019 17:39
Stanić Milan
Marx jedan svoj istup počije rečima:" Sav društveni život je bitno praktičan.Sve misterije koji teoriju nav oide na misticizam nalaze svoje racionalno reše nje u ljudskoj praksi".Ovaj stav Marxa nije ništa novo,naprotiv,ovo je na liniji Hegelove,Fojerbahove i Heseove misli.Već u Manuskriptu i Tezama o Fojerbahu naziru su se pravci kapitalnog teorijskog,sveukupnog Marxovog dela.
Šta je to danas levica i da li uopšte ona postoji kao celovit ideološki projekat.Prof. Koljević u jednom osvrtu(aktualni trenutak levičarske Grčke revolucije)govori o tzv.malim revolucijama koje imaju ograničen domet sa mnogo kontraverza da bi svoj put završile u nekom kontraverznom političkom galimatijasu.Vreme otvorene,grube klasne borbe,koja u principu završava sa krvi negcijom vladajuće klase(bar za sada)je iza nas.Danas, zahvaljujući nekoliko informatički revolucija "Homo Faber" je prošlost,pošto se radi o visokoobrazovanoj radničkoj klasi i njene postupne aristrokratizacije.
Preporuke:
10
8
15
petak, 19 april 2019 17:50
ko sav normalan svet
Nama se, međutim, čini da je odgovor, u pogledu nacionalnog i državnog pitanja, ne u nacionalizmu, zvao se on „levičarski“ ili „socijalistički“, već u patriotizmu.
Koliki su dosadašnji srpski demografski gubici zbog ovakvih i sličnih budalaština?
Koliko bi danas bilo Srba na Balkanu i kakva bi im bila perspektiva, da su Srbi "ko sav normalan svet" brinuli prvenstveno o svom narodu, svojim selima, svojim etničkim teritorijama?
Da su "ko sav normalan svet" pravili nacionalnu državu prvenstveno na svojim etničkim teritorijama. Da su pri tom "ko sav normalan svet" vodili računa o reciprocitetu. Između ostalog i zato da bi, bez obzira da li im je zavičaj tu ili je ušao u razmenu, svi Srbi u srpskoj državi bili svoj na svome, a ne kao danas. Ne bi im baš smetao ni pristojan izlaz na more na koji bi ovako bili naterani.
Preporuke:
10
9
16
petak, 19 april 2019 18:07
Stanić Milan2
(nast)
Gosp. Ćirjaković zahvaljujući širokom obrazovanju dozvoljava sebi luksuz, iz vizure futurističkog pogleda,eksperimentiše sa jednom nedefinisanom idejom,svodeći delovanje levice u jednom skučenom prostoru kao što je Srbija.Nota bene! U svom istupu čini istočni greh(prema shvatanju druga Kalika),pozivajući u pomoć religiju.Ali,ima tu dosta istine.Sam Isus Hrist je bio revolucionar u vremenu i prostoru u kome je delovao.Govoreći u Galileji kaže: "Ostavite vaše mrtvace da pokopaju svoje mrtve,ostavite sve i pođite samnom u život večni."Šta su bivše hrišćanske zajednice nego nukleusi primarnog komunizma(Marx ga definiše kao primitivni komunizmom;gde nema Grka,ni Jevreja,ni divljaka,ni Skita,ni robova,ni slobodnjaka - svi su bili jednaki pred bogon i breaća u Hristu.Istina,radi se o apstraktnoj jednakosti-jednakosti pred bogom,kao Apsolutom,jer se povlašćenoj klasi osveta odlaže do strašnog suda.
(u trećem postu odgovor drugu M. Kaliku)
Preporuke:
13
4
17
petak, 19 april 2019 18:36
Stanić Milan3
(nast.) Drugu Mariju Kaliku
Pojam savremene levice trebao bi označiti emancipatorsku delatnost,koja se ne može ograničiti postojećim poretkom.Savremena levica zahteva uvek više u pogledu prava i sloboda,ravnopravnosti naroda i ljudi,radno -klasnu i opštu emancipaciju.
Nova levica se mora zalagati za novo društvo(nazovimo ga Demokratski socijalizam).Taj socijalizam ne bi imao nikakve veze sa poznatim oblicima socijalizma,koji i nije bio socijalizam.Zato u idejnom projektu levice treba biti realni socijalizam,parlamentarna demokratija,razotuđenje čoveka,dakle pretvaranje realnog sveta u domovinu humanuma.U program levice treba da uđe borba za pravnu državu,vladavinu prava,borba protiv svakog oblika diskriminacije.U dosadašnjoj praksi empirijskog socijalizma došlo je do razlaza između teorije i prakse.To u praksi zahteva obnovu kritičke misli o levici - socijalizmu kao projektu,pokretku i popretku.
Preporuke:
10
4
18
petak, 19 april 2019 21:02
mene zanima
Od čega žive ovi ljudi kad imaju vremena za ovakve dokone rasprave?
Preporuke:
7
14
19
petak, 19 april 2019 21:10
R E D D Y
I Kalik i Ćirjaković su galaktičkim maglinama daleko od shvatanja onoga što se zbiva u svetu. Finansijski kapitalizam visi o koncu a istrajava isključivo megalomanskim berzanskim manipulacijama koje podržava enormna novčana emisija. To grotlo iz koga kulja magma, zapravo, ekstremno usijana lava, ustvari prava pravcata monetarna plazma koja "drži" globalnu kapitalističku krhotinu i kreira privid da se ništa ne menja. Otuda, i ovakva trabunjanja o nekakvoj levici i nekakvoj desnici pa i o nekakvom patriotizmu. Ovaj poslednji je samo prozirni veo namaknut na ocvali cvet građanskih iluzija da se može postići nekakav balans. Levica i Desnica su kategorije prevaziđenih ideoloških modela. Svet robotizacije i automatizacije je naše okruženje, zapravo, to su istinski revolucionari kao nekada u Marksovo doba, parna lokomotiva. Kalik, Ćirjaković i njima slični ne prepoznaju Marksovu misao...
Preporuke:
15
13
20
petak, 19 april 2019 22:00
aleksandar
"Levica", "desnica", u ovo današnje vreme uglavnom otrcani, izanđali i sasvim obesmišljeni pojmovi. Hajde da neko danas sa potpunom sigurnošću "potvrdi" koja politička snaga je "levica" a koja "desnica". Znam da se autor zbog svojih očigledno veoma čvrstih, izgrađenih stavova ne bi složio.
Lično, do ovog teksta sam imao veoma pozitivno mišljenje o Kaliku. Sada sam pomalo razočaran.
Donekle je simpatičan taj autorov ideološki i idealistički žar, u današnje vreme veoma redak u takvom obliku.
Ali u vezi sa tzv. "levičarskim" opservacijama o nacionalizmu kao nečemu što je negativno i suprotstavljeno tzv. "levici", ne znam, najblaže rečeno ne bih mogao da se složim.
Što bi meni odvratni zapadnjaci, bilo "levičari" ili "desničari" rekli, nije moja šolja čaja.
Preporuke:
8
11
21
petak, 19 april 2019 22:03
Mario Kalik
Druže Staniću, slažem se da su to ideali demokratskog socijalizma. Ali bojim se da put njihovog ostvarenja mora da vodi kroz klasnu borbu i revoluciju, ne isključujući onu krvavu. Jer teško da će se vladajuća klasa mirno i dobrovoljno odreći svog vlasništva, moći i privilegija. Sve socijalne reforme kroz istoriju su se odvijale kroz revoluciju ili pod njenom pretnjom.
Takođe, to što se jednim delom promenio tehnološki oblik rada ne znači da se promenio identitet radničke klase. Pripadništvo klasi određuje se prema odnosu spram vlasništva nas sredstvima za proizvodnju i položaju u procesu proizvodnje. Tako svi oni koji su lišeni tog vlasništva, i nalaze se na nižim nivoima izvršnog rada, predstavljaju radničku klasu, bez obzira kojim se radom bavili. Niži službenik banke koji se bavi intelektualnim radom, jednako je radnik kao i neki fizikalac. Zato ni "homo faber" nije izumro, samo je delimično promenio oblik. A i činjenica da se ponovo moramo boriti za osmočasovno radno vreme to dokazuje.
Preporuke:
19
15
22
petak, 19 april 2019 22:45
Stanić Milan
@ drug Mario Kalik
U principu se slažem s Vama gledajući realno vreme u kome živimo.Kapitalizam 19 i 20-og veka nije isti kao današnji.Od svog postojanja on je pokazao veliku snagu reprodukcije,zahvaljujući informatičkim revolucijama,grandiozno je razvio proizvodne snage,izvršio snažnu integraciju nauke stvarajući sve pretpostavke za opšti napredak čovečanstva.Razvijeni svet je krupnim koracima ušao u postkapitalističko društvo stvarajući svetske dominacione sisteme kroz integrisana društva,pri čemu je otupljena oštrica ideologije,sa scene nestaje klasična država,a sve više dolazi do regionalnog povezivanja za što je najbolji primjer EU.U budućem vremenu otvorene regionalne zajednice će dolaziti sve više do izražaja, i njihovo "bočno" povezivanje sa sličnim iz susjednih država,pošto će čovek u lokalu zadovoljiti skoro sve svoje potrebe potrebne za normalan život.To ima za posledicu transfer funkcija centralne države.Mislim da je tu šansa integrisane pluralističke levice.
Preporuke:
8
13
23
petak, 19 april 2019 23:01
R E D D Y
Ma, tačno je to da nema više homo fabera i da je promenjena forma ali je promena tako temeljna da se i sam pojam vlasništva difuzirao. To je ono što Kalik ne shvata a o Ćirjakoviću je i suvišno pisati. Pojam vlasništva je pretrpeo korenitu izmenu a o tome je pidsao još jedan Adolf Berle, a ako hoćete i sam karl Marks koji je zapazio da je akcionarski kapital već prva forma podruštvljavanja privatnog kapitala. Danas, kada se taj fiktivni kapital umnožio do mere pukih konfeta, takoreći egzistirajući u paperjastom obliku, postaje kao takav podložan do sada neregistrovanim manipulacijama a u taj proces, odnosno pravi pravcati kovitlac, već su se odavno inkorporirale brojna institucije, na kraju i same države. Takva fluentnost, zapravo, rašomonijada je geometrijskom progresijom ubrzala tokove kapitala i postala svojevrsna enigma i za sam gremijum finansijskih mudraca i gurua. Drugim rečima, Igračka im se otela iz ruku i sada vija "kosmičkim visinama" zemaljskog nam šara......nasstavak
Preporuke:
15
12
24
petak, 19 april 2019 23:08
R E D D Y
U tome je poenta savremene svetskoistorijske zavrzlame u odnosu na relaciju kapitalizam-socijalizam. To mnogi ne shvataju pa čak i takvi kao jedan izvanredno obrazovani predavač Mario Kalik. U našoj ali i u sredini svetskih polit-ekonomskih dumanja malo njih se bavi ovakvim kritičkim putešestvijama modernog kapitala, njegovim menama, transformacijama i kompleksnim procedurama. I dalje se sve svodi na klasičnu shemu Levica-Desnica, neoliberali, demokrati i patrioti. To su smešna i naivna i nadasve prevaziđena svrstavanja koja bukvalno ništa sadržinski ne poturaju za razumevanje u smislu prethodnog sadržaja...
Preporuke:
14
12
25
petak, 19 april 2019 23:17
R E D D Y
Usudiću se da bacim jednu "kosku" kao što je "dezintegracija robne vrednosti" a sve asocirajući na napred napisano, makar da bi neko shvatio koliko je u pitanju sličan fenomen, ovog puta s finansijskog aspekta. Inače, to je sintagma profesora Živojina Rakočevića koji je pojašnjavajući svojevremeno nove fenomene odapeo ovako jednu "otrovnu strelu" oko koje se, izgleda, niko nije previše uzbudio. A ja mislim da je upravo on prodrmao sveprisutni sindrom nerazumevanja i neshvatanja onog oko čega se vrti ova naša uveliko nesretna i nesrećna kompozicija.........
Preporuke:
15
12
26
subota, 20 april 2019 12:22
Ivan
Ako neko od pisaca moze da mi odgovori kako ce se u Srbiji isplacivati penzije za deset godina i zasto svi cutke prelaze preko tog problema koji je vec sada na nivou Dafiment banke. AV ce biti kao Deda Mraz prema coveku koji ce morati da reformise penzioni sistem ako vec nije i kasno. Vec vidim kako MMF finansira centre za eutanaziju koju otvara NVO a reklamira PINK. Gde vi ljudi ziviti, glave su u pitanju ako ne i drzava.
Preporuke:
8
0
27
subota, 20 april 2019 13:12
Mario Kalik
@ Reddy
Ta priča o špekulativnom kapitalu koji se osamostalio i visoko lebdi izvan našeg dometa nije mi posebno uverljiva. Vidimo da je on još uvek itetako pričvršćen za zemlju i zemljaske interese, donoseći određenim nacijama i njihovim vladajućim klasama bogatstvo, a drugima siromaštvo. Onog trenutka kada vidim neki bitan sukob između transnacionalnog kapitala i nacionalnih država velikih zapadnih sila, počeću da verujem u moć tog slobodno-lebdećeg kapitala. Do tada podela na patriotizam i izdajstvo ostaju relevantni, pogotovo za male i slabe države koje su na meti krupnog inostranog kapitala. A čak i tada podela na levicu i desnicu ostaje očuvana jer se transnacionalnoj kapitalističkoj klasi mora i jedino može suprotstaviti internacionalna radnička klasa.
Preporuke:
15
16
28
subota, 20 april 2019 13:14
Mario Kalik
@ Reddy
Na osnovu onoga što sam čuo od Ž. Rakočevića iz prve ruke, družili smo se jedan period, nisam impresioniran dometima njegove ekonomske kritike, a pogotovo alternativom koju je zagovarao i u čijem kreiranju je 60-ih i 70-ih godina učestvovao (ekonomske „reforme“ i liberalizacija socijalističke ekonomije).
Akcionarski kapital nije suštinski ukinuo nejednaku raspodelu vlasništva. To što hiljadu ljudi učestvuje u vlasništvu po 100 dolara, a jedan drži 100.000 dolara, ne znači nikakvu ekonomsku ravnopravnost.
Takođe, socijalne revolucije su jedno, a tehnološke drugo. Svako insistiranje na ovim poslednjim kao po sebi socijalno revolucionarnim ideološki zamagljuje činjenicu da mi i dalje živimo u kapitalizmu. Kompjuter ili interner menja samo njegov oblik, a ne i suštinu.
Preporuke:
13
15
29
subota, 20 april 2019 18:27
sveta revolucija
Takođe, socijalne revolucije su jedno, a tehnološke drugo.
Takođe, nauka je jedno, a politika drugo.
Mada se naravno prožimaju, kod Marksa ipak mogu dosta dobro da se razlikuje u osnovi naučni uvidi od političkih stavova i programa.
Od toga smućkana religija.
Preporuke:
2
7
30
subota, 20 april 2019 18:53
R E D D Y
@Mario Kalik
Upravo to što ste napisali o "alternativi" i prof. Žiki Rakočeviću odnosi se na malu i veliku ekonomsku reformu iz 1961. odnosno 1965. godine. To je bila jedina šansa da se SFRJ održi. Iza svega je stajao Milentije Popović, jedan od najprestižnijih marksističkih mislilaca i u nas i u svetu. dometi njegovih analiza su bili veoma visoki. Međutim, razočaran Titovim vrludanjem u pogledu sprovođenja narečene reforme taj čovek je doživeo gorku sudbinu tragično izgubivši život u bioskopskoj dvorani. Znam da je bio duboko razočaran praktičnim odbacivanjem njegove zamisli. Ž. Rakočević je bio dugogodišnji saradnik i šef njegovog kabineta. Baš je otklon od te reforme utabao put k potonjem raspadu SFRj. Tako možete i shvatiti ko je bio glavni krivac za ovo što se nama dogodilo. Drugo, budući da ste bili sledbenik i obožavalac ideje i dela Mihajla Markovića moram pomenuti da taj profesor nije baš najbolje stajao sa Marksom i njegovim uvidima pa se plašim da ga i vi sledite...
Preporuke:
12
13
31
subota, 20 april 2019 18:55
itd ili ...
reče neko "(Marx ga definiše kao primitivni komunizmom;gde nema Grka,ni Jevreja,ni divljaka,ni Skita,ni robova,ni slobodnjaka - svi su bili jednaki pred bogon i breaća u Hristu.I"
otuda je začuđujuće da iko od ovih drugova komentatora voli Marksa ili pak u njegovoj ideji nalazi vodilju?!?!?!
Preporuke:
9
13
32
subota, 20 april 2019 19:01
R E D D Y
@sveta revolucija
Mora se shvatiti da nauka nije nikakva izvanideološka sfera. I ona je čak suštastveni deo politike jer je ova poslednja najfundamentalnija društvena funkcija. Dakle, i nauka je u izvesnom smislu ideologija...
Preporuke:
16
5
33
subota, 20 april 2019 19:05
itd ili ...2
neko reče da treba stvari posmatrati u sadašnjosti i navede drugi primer Švedske, šta je sa primerom Kine, komunistička zemlja, sa potpunom kontrolom, ko nije bio u Šangaju kao stranac i nije video kamere na svakom koraku a u hotelu vas slikaju da bi imali input za Fejs rekognišn softver zahvaljujući kome u 25 milionskom gradu mogu svakoga pronaći za 15 min?! '- dobri stari Orvel na delu, gle čuda isto kao i u SAD gde kad uđete u voz metroa ljubazno čuejte glas spikera koji vas obaveštava da će svaki vaš razgoovr biti snimljen, ili ulice Londona premrežene kamerama?!
da li treba reklamirati svoju zemlju po jeftinim ljudima? i tako privlačiti ekspoloatatore pardon davaoce hleba nam nasušnog?
to su životna pitanja, ostalo je trućanje u ponavljanim komunističkim debilnim matricama
Preporuke:
10
11
34
nedelja, 21 april 2019 07:09
R E D D Y
Nije nimalo čudno što je najtemeljnija društvena disciplina kakva je politička ekonomija poslednjih decenija skrajnuta na marginalije naučnih interesa. Ustupila je mesto kojekakvim sociologijama, istoriologijama, politikologijama, etnologijama, psihologijama pa ako hoćete i filosofijama, tipičnim građanskim disciplinama. To jeste, naravno, bila i politička ekonomija ali sve do korenite kritike koju je doživela delom Karla Marksa. Uostalom, nije ni Đerđ Lukač svojevremeno istakao da se sociologija pojavila baš u vreme kada je buržoaska politička ekonomija kolabirala pa je pretendovala da ovu zameni, afirmativno tumačeći postojeći buržoaski poredak. Na tom fonu se javljaju i sve pobrojane discipline sa njihovim kobajagi ekspertima i znalcima koje običan svet ne prepoznaje kao najobičnije apologete postojećeg poretka. Tome su svakako doprinele i petparačke tobož marksističke teorije o revolucijama, odnosu klasa, ideologijama, itd. Nije se primetila a nije ni mogla, iz upravo iznetih.....
Preporuke:
13
8
35
nedelja, 21 april 2019 12:18
Stanić Milan
Centralno pitanje Marksovog učenja je čovek - čovek,kao
generečko i društveno biće.U diskusiji treba pojednostaviti stvari i staviti čoveka na prvo mesto.U klasnom društvu čovek - radnik je roba(kao i svaka druga)koja ima svoju cenu zavisno od društvenih uslova i vremena.Zarobljen i obespravljen njegova se sloboda svodi na povremen izlazak na izbore i ništa više.On poslužuje svet stvari i svet roba u vlasništvu drugog.Dakle,da bi čovek bio slobodan u klasnom društvu on mora ovladati materijalnom osnovom života,a to znači procesom proizvodnje,raspodele, razmene i potrošnje.Ne može postojatai demokratsko društvo ako se demokratija ne proširi na ekonomsku sferu.Drugim rečima, to znači,da političkim pravima prethode i ekonomska prava.Sloboda,kao spoznana nužnost mora biti predodređena ekonomskom slobodom."Asocijacija slobodnih proizvođača" znači da radnik postaje kolektivni preduzetnik čime se ukida najmani odnos i rad postaje slobodan.
Preporuke:
12
5
36
nedelja, 21 april 2019 12:40
Stanić Milan2
Delim mišljenje sa gosp.Reddyem o izuzetnom značaju političke ekonomije kao najboljeg teoretskog dela u analizi anatomije kapitalizma.U svom delu; Kapitalu i Teorijama o višku vrednosti vrlo plastično objašnjava bit kapitalističke proizvodnje.Marks dograđuje shvatanja Smita i Rikarda,usvaja teoriju o vrednosti,ali analitički pojašnjava njegovu genezu- svojom novom teorijom o višku vrednosti,objašnjavajući način kapitalističke eksploatacije,jer vrednost radne snage kao robe i njena iskorištenost u toku radnog vremena su različite kategorije.Radnik samo deo radnog vremena koristi za nadnicu,a ostali deo za kapitalistu,jer ključ za razumevanje eksploatacije nije profitna stopa,već stopa viška vrednosti.Samo tada,kad se višak vrednosti ne predstavlja spram čitave sume vrednosti kapitala,već spram njegovog promenjivog dela,pokazuje se preavi stepen stvarne eksploatacije radne snage kao robe.
Preporuke:
10
6
37
nedelja, 21 april 2019 16:39
R E D D Y
ELEM, profitna stopa je maska kojom se služi kapitalistička klasa da bi stvorila utisak da i njihovi predstavnici kobajagi nešto proizvode i stvaraju novu vrednost dok u eminentno ekonomskom smislu taj višak vrednosti isključivo kreira eksploatisana radna snaga. I to je sve u redu. Ali, prosto začuđuje pa i izluđuje sasvim pogrešna teza Marija Kalika, navodim....."Takođe, socijalne revolucije su jedno, a tehnološke drugo. Svako insistiranje na ovim poslednjim kao po sebi socijalno revolucionarnim ideološki zamagljuje činjenicu da mi i dalje živimo u kapitalizmu.". Pa, zar nije Karl Marks poručio da je "parna lokomotiva najveći revolucionar" njegovog vremena. Kako su to soc. revolucije jedno a tehnološke drugo!?? Zar jedna ne generiše drugu, odnosno druga prvu po redosledu kako je navedeno? Kapitalizam je, dakle, osamostaljeni ambijent u kome tehnologije nemaju nikakvu ulogu!?!??
Preporuke:
14
8
38
nedelja, 21 april 2019 21:10
Mario Kalik
Kapitalizam revolucioniše proizvodne snage, o tome je Marks govorio, i to nije sporno. Ali, sam društveni sistem, pa tako i kapitalistički, definiše se preko proizvodnih odnosa, a ne proizvodnih snaga. Unutar kapitalizma ima raznih tehnoloških revolucija (industrijska, informatička itd.), ali kapitalizam kao sistem u svojim temeljima nije promenjen (dominantna privatna svojina nad sredstvima za proizvodnju), mi i dalje živimo unutar njega. Da je tako kako Vi mislite, odavno bi parna lokomotiva sama po sebi dovela do socijalističke revolucije. Marks je mislio da socijalne revolucije nastaju onda kada razvijene, socijalizovane proizvodne snage dođu u sukob za zaostalim, privatizovanim proizvodnim odnosima, i verovao je da je proleterska revolucija u tom smislu istorijski nužna i nadolazeća. Međutim, to se na Zapadu nije desilo, shvatilo se da je do nje dug put koji ide preko izgradnje i jačanja kompartije, klasne svesti, klasne borbe itd. Tu je lenjinizam dao svoj originalan doprinos.
Preporuke:
8
12
39
nedelja, 21 april 2019 21:27
Mario Kalik
Marks nije revolucionisao samo ekonomsku teoriju, nego i filozofiju, naročito u svojim ranim spisima, što je pregnatno izraženo u 11. tezi o Fojerbahu - povezivanje filozofije sa revolucionarnom praksom. Zato su i marksistička filozofija i marksistička ekonomija nužni sastavni delovi marksizma, i međusobno se dopunjavaju.(Kritika) političke ekonomije jeste nužna, u njoj je Marks dao značajan, pa i ključan doprinos razvoju mišljenja, ali nije dovoljna, već jedino u sadejstvu sa njegovim filozofskim spisima daje celovitu i prevratnu sliku o postojećem društvu. Takođe, tačno je da društvene nauke koje ste nabrojali mogu biti, bile su i jesu velikim delom ideologije buržoaskog društva, ali one ne moraju biti i nisu samo to. Sam Marks je bio polihistor, i uspešno je razdvajao ideološke od naučnih elemenata u tadašnjim društvenim naukama, i ove druge ugrađivao u svoju teoriju. Uostalom, postoje i marksistička sociologija, marksistička istorija, marksistička ekonomija (kako već rekosmo) itd.
Preporuke:
8
13
40
ponedeljak, 22 april 2019 05:58
R E D D Y
Druže Kalik,
dajete veoma netačne, zapravo, sasvim netačne tvrdnje!
Kako to mislite da se "društveni sistem"/!?!?!?/ karakteriše samo proizvodnim odnosima a ne i proizvodnim snagama? I zar je, sasvim dogmatski, moguće razdvajati jedno od drugog. Proizvodne snage i proizvodni odnosi su spregnuti i samo se na takav, dijalektički način, mogu definisati i identifikovati. I o kakvom društvenom sistemu pišete!?!?!? Zar nije u pitanju društveno-ekonomski sistem??? Izgleda da ste prethodnu kvalifikaciju svrsishodno koristili kako bi eliminisali upravo drugi deo/ekonomski/ sastavnice. To je nedopustivo i ukazuje na manipulaciju. To je nedostojno i Vas i pogleda na svet koji držite. Drugo što je sporno pri vašim karakterizacijama je da ste tehnološku revoluciju razložili na industrijsku i informatičku kao da su u pitanju dve raznorodne stvari, dva raznorodna pojma Opet nedijalektički i krajnje dogmatski!!! Pa, zar obe nisu spletene i takoreći genetski bliske, da ne pišem, identične.
Preporuke:
13
6
41
ponedeljak, 22 april 2019 06:16
R E D D Y
I ponovo u istu svrhu, manipulacije radi e da bi uspešnije podvukli ranije iznesenu netačnu i površnu tezu o nekoj suštinskoj razlici između navodno dve raznorodne tehnološke revolucije. Ovo su već opasna i ničim opravdana zastranjivanja. Dalje, pišete da kapitalizam u svojim temeljima nije promenjen!? Da li se vi šalite ili zbijate šale i pošalice? Šta su predstavljale silne nacionalizacije i pribegavanje planskim rešenjima u posleratnom dobu kod evropskih zapadnih društava i njihovih ekonomija. Pišem o Ujedinjenom kraljevstvu, Francuskoj, Holandiji, skandinnavskim zemljama, Zapadnoj nemačkoj, itd. Bile su to velikim delom reformisane ekonomije sa izvanredno razvijenim socijalnim službama i za naše socijalističko društvo nepojmljivim predstavama a za primer neka vam posluži postojanje čak i u ustavnom dokumentu Nemačke odredbe "Sozial-marktwirtschaft", dakle, socijalno-tržišne privrede u kojoj postoji institut radničkog saveta u formi trećine članova upravnog odbora!
Preporuke:
13
6
42
ponedeljak, 22 april 2019 06:32
R E D D Y
Šta je, onda, uopšte značila ona nemačka složenica, MITBESTIMMUNG!? Pa, upravo je ta "parna lokomotiva", iz Marksovog doba i tradicija borbe radničkog pokreta dovela, između ostalog i do takvih rešenja. Vi to sasvim nedijalektički previđate i sramno zaobilazite. Pa, upravo je sukob, kako Vi to pišete, socijalizovanih proizvodnih snaga i privatizovanih svojinskih odnosa, i doveo do pomenutih rešenja Vi te rezultate potcenjujete i, kako mi se čini, u najboljoj tradiciji marksističke ortodoksije, omalovažavate dajući primat državno-političkom ustrojstvu socijalističke zajednice Videli smo do kakvih je pogubnih rezultata, na primeru SSSR-a, SFRJ i drugih zemalja evropskog socijalističkog lagera, to dovelo. Lokomotiva uobražene i birokratske kaste je zato uspela da sruši istinsku socijalističku ideju koja se kroz praksu izgradnje i obnove jugoslovenskog društva razvijala. Na takvom primeru lenjinizam je, naprotiv, omanuo, jer nije zapazio pojavu birokratske moći kao odlučnog razbijača
Preporuke:
13
6
43
ponedeljak, 22 april 2019 06:48
R E D D Y
A ako je već reč o marksu kao polihistoru onda još jednom protumačite Garodija ali i Kostu Akselosa i njegovu knjigu, "Marks-mislilac tehnike", svakako i ostale autore. Verujem da ste ih prošli ali i da ih niste odgovarajuće uvažili. I to "razdvajanje" ideoloških i naučnih elemenata koje pominjete upravo će/te naći kod pomenutih autora. Dakako, u pitanju je prepoznatljivi "Epistemološki rez". I još jednom, ne postoji nikakav marksizam pa tako ni marksistička sociologija, marksistička istorija a pogotovo ne marksistička ekonomija. To su nagluve nauke. Ono što postoji je jedino tradicija Marksove misli i samo se na tom tragu plodonosno može razmišljati. Očigledno je da je na vas jak pa i prejak uticaj ostavio Mihajlo Marković koji se nije najbolje snalazio u ovakvim pitanjima.
Preporuke:
12
6
44
ponedeljak, 22 april 2019 09:00
Mario Kalik
Gospodine, za takve poput Vas je i Marks izgovorio "Ja nisam marksista!" Slobodno nastavite da živite u Vašoj verziji "marksizma" koja izjednačava tehnološku revolucija sa socijalnom/socijalističkom, državni kapitalizam sa socijalizmom, a visoke i daleke izmaglice špekulativnog finansijskog kapitala sa "neminovnim" imanentnim rušenjem kapitalizma "koje samo što nije", o čemu fantazirate godinama na ovom portalu. Za to vreme mi, koji smatramo da sa Marksovom mišlju i misijom to malo ima veze, živimo u surovom svetu kapitalizma ove ili one varijante, i pokušavamo da na njega damo smislen i radikalan odgovor.
Ja sam poštovalac i jednim delom sledbenik, a ne "obožavalac lika i dela" M. Markovića, kako uporno podmećete. Da ste pročitali moj In memoriam Markoviću, videli biste i značajna mesta razilaženja između nas dvojice. Pre će biti da ste Vi obožavalac Ž. Rakočevića u čijim idejama i kritikama nisam video ništa autentično socijalističko.
Preporuke:
7
13
45
ponedeljak, 22 april 2019 09:03
Mario Kalik
Da, sve mi je poznato što ste napisali za njegovu ulogu u privrednoj „reformi“, vezu s Milentijem Popovićem itd. Ali, za mene, i sa Markovićem se tu sasvim slažem, to je bila kontrarevolucionarna ekonomska politika. Kakve veze imaju Marks i socijalizam sa tržištem, privatizacijom i liberalizacijom, što je bila suština „reformi“?! Njene posledice odmah su se osetile. Masovan porast nezaposlenosti, i s tim u vezi, nagli porast radničke emigracije, pad ekonomskog rasta itd.; ne čudi da je kao reakcija usledila studentska pobuna '68. Rakočević je ostrašćeno govorio o svojim sukobima sa praksisovcima tih godina, i često je navodio, u negativnom kontekstu, kako se npr. Lj. Tadić „hvatao za revolver kad biste mu pomenuli 'privatnu svojinu'“. To mi je bilo dovoljno da prema njemu postanem skeptičan. Vama drastično nedostaje poznavanje i elementarno uvažavanje filozofije, uključujući Marksovu, jer bi Vas to sačuvalo od ovakvih iskrivljavanja Marksove misli.
Preporuke:
7
13
46
ponedeljak, 22 april 2019 09:05
Mario Kalik
Neću dalje polemisati s Vama na ovu ili bilo koju drugu temu. Još jednom se pokazalo da ste nesposobni za racionalnu i pristojnu razmenu argumenata. Odmah prelazite na vređanje, podmetanje, i tome slično. Vi ste u svojoj glavi iskonstruisali da ste ne znam kakav poznavalac Marksa, i živite u tim izmaštanim visinama sa kojih sujetno i arogantno gledate i prozivate sve ostale. Ja u tim kompleksima i frustracijama ne želim da saučestvujem, te potražite nekog adekvatnijeg sagovornika, mada u Vašem slučaju to teško da je moguće.
Preporuke:
4
15
47
ponedeljak, 22 april 2019 14:02
Stanić Milan
Druže Mario,
Iskreno žalim što se ovaj interesantan panel završi ovako ružno,pogotovo što je pružena retka prilika da se nešto više kaže o emancipatorskoj ulozi levice,kako danas,tako i u futuru I i II.
Moramo poštovati načelo: Quot capita tot setentiae,e sad je pitanje samo praga tolerancije.Podsetio bi Vas na jednu Senekinu misao:Komplimente i uvrede ljudi trebaju jednako primati, komplimenti neka te ne vesele,a uvrede neka ne vređaju.Onog momenta,kada nam ponestane argumenata,mi prelazimo na lični teren koristeći uvrede umesto argumenata.Ne možete poreći enciklopedijsko znanje gosp. Reddya,koji nažalost ostaje usamljen na ovom panelu.E,sad što njegove opaske ubadaju poput žaoke,to je drugo pitanje.Otac moderne sociologije nije Marx,nego Weber.Marksova filozofija je nastavak Hegelovog objektivnog idealizmaitd,itd.Naše znanje i saznanje je ograničeno
vremenom i prostorom u kome živimo.Ipak,svi ljudi,sve znaju.
Preporuke:
15
6
48
ponedeljak, 22 april 2019 18:24
R E D D Y
Strašno je da je vama kao i većini tzv. levičara ostala potpuno strana ideja o reformi iz 1965. godine. Pišete o njenim posledicama a da ih pogrešno razumete. Ono što ste naveli..nezaposlenost i tsl. je posledica ne reforme iz te godine već neuspeha državno-planske i centralističke privredne orijentacije u smislu obezbeđenja daljeg privrednog rasta i poslovanja na osnovu privrednog računa. zato se i pokušalo sa tržišnim osamostaljivanjem privrednih subjekata kako bi se učvrstila tržišna integracija i povezivanje preduzeća na zdravim osnovama. Usled neuspeha tog poduhvata kome je i sam Tito na kraju podmetnuo nogu i došlo je do nacionalističkog divljanja i birokratizovanja partije i nacionalno-državnih struktura. U tome bi i trebalo tražiti uzroke i razloge raspada SFRJ a ne u onome što ste naveli. Vaša interpretacija je naivna i površna uz, sada tek shvatam, nepoznavanje onoga što je fundament Marksovog dela. Kao i većina filosofa vama je najslabija strana politička ekonomija.
Preporuke:
11
6
49
ponedeljak, 22 april 2019 18:38
R E D D Y
A to je najtemeljnija društvena disciplina. To je bila slaba tačka i Mihajla Markovića o kome, inače, kao čoveku, sve najbolje mislim. Vi ste ostali na tom putu, nesposobni da produžite sve vijugavijim planinskim stazama ka vrhu. Ugodnije vam je da se "izležavate" na oveštalim i pohabanim marksističkim dogmama koje uveliko koincidiraju sa staljinističkim predstavama o nekakvom ustajalom kapitalizmu koji trajno ne menja svoj karakter. Niste u stanju da prodirete dalje u osmišljavanju i nalaženju puteva izlaska iz ukorenjenih predstava. Otuda tako besne i ničim podastrte invektive prema meni. Žalosno je da su prvorazredne mete među levičarima uvek bili oni u njihovim redovima koji su dovodili u pitanje petrifikovane misli, zapravo dogme, jer iza svega stoje reputacije, glorifikacije i "zvezde koje nikada ne padaju s neba". Bojim se da ste umislili da ste vi jedna od takvih jer sam upravo ja pokušao da je skinem. Prirodno je da tako reagujete, ljutili se makoliko.
.jpg)
Dobro, a u ime čega je onda "levica" 1945. rešavala nacionalno pitanje u Jugoslaviji, kako su i govorili?
Nacrtala rasističke avnojske granice. I to na bazi "prava naroda na samoopredeljenje" i "ravnopravnosti naroda", kako su i uneli u Ustav iz 1946.
Tada je pravo na samoopredeljenje dobilo i 1.400.000 Slovenaca, 900.000 Bošnjaka, 800.000 Makedonaca, 400.000 Crnogoraca. 1.900.000 Srba preostalih posle NDH preko Drine je ostalo bez ikakvih prava. Ogromne srpske teritorije su podeljene između hrvatske i bošnjačke države. Praktično bez ikakvog reciprociteta (oko 200.000 Hrvata i Bošnjaka je ostalo u srpskoj državi, i to više u pokrajinama), tako da je sav taj narod izopšten.
2) Šta s nacionalistom, emotivnim pravoslavnim srbendom koji se stara o opstanku srpstva, a kredo mu je Istina, Pravda i Pravičnost za svako biće?
Radnička prava, borba protiv izrabljivanja od strane domaćih kriminalaca i kompradora uz sadejstvo "stranih investitora" - to je sve gorući socijalni problem (dakle pitanje za levicu) koji uništava svo stanovništvo, ali pre svega srpski narod čije je geografsko težište ipak u Srbiji (dok drugi, tj. manjine, borave pretežno u drugim državama). Zatim, veliki deo tog socijalno ugroženog stanovništva mogu biti nacionalisti i imati jak osećaj za nacionalne teme. Zato su sve te teme i leve i nacionalne.
Nedostatak suvereniteta, nacionalna poniženja, identitetski inženjering - što sve sprovode imperijalne sile u svrhu bolje kontrole nad ovim prostorom, predstavljaju suštinska pitanja koja dotiču vertikalu nacionalnog duha, ali i imperijalne metode za osudu od strane onih levičara koji nisu gadljivi na nacionalni identitet, pa ni na etnos, od koga Kalik hoće da se distancira.
Ovakva opcija može biti inkluzivna prema manjinama, i to bi bilo prirodno, ali to je manje bitno.
Genijalnost je u tome da ta dobitna kombinacija ne treba da se razdvaja na svoje sastavne činioce (tobože leve ili desne), što Kalik upravo i čini, verovatno jer ne razume suštinu i ingenioznost Ćirinog predloga. Umesto toga, on samo cepidlači i robuje levo-desnim stereotipima i opštim mestima iz političke teorije, kao da Srbija nema sopstveno istorijsko iskustvo sa socijalizmom već više od 100 godina, različito i od teorije i od zapadnog iskustva. Zato je njegov tekst neinventivan.
Šta je to danas levica i da li uopšte ona postoji kao celovit ideološki projekat.Prof. Koljević u jednom osvrtu(aktualni trenutak levičarske Grčke revolucije)govori o tzv.malim revolucijama koje imaju ograničen domet sa mnogo kontraverza da bi svoj put završile u nekom kontraverznom političkom galimatijasu.Vreme otvorene,grube klasne borbe,koja u principu završava sa krvi negcijom vladajuće klase(bar za sada)je iza nas.Danas, zahvaljujući nekoliko informatički revolucija "Homo Faber" je prošlost,pošto se radi o visokoobrazovanoj radničkoj klasi i njene postupne aristrokratizacije.
Koliki su dosadašnji srpski demografski gubici zbog ovakvih i sličnih budalaština?
Koliko bi danas bilo Srba na Balkanu i kakva bi im bila perspektiva, da su Srbi "ko sav normalan svet" brinuli prvenstveno o svom narodu, svojim selima, svojim etničkim teritorijama?
Da su "ko sav normalan svet" pravili nacionalnu državu prvenstveno na svojim etničkim teritorijama. Da su pri tom "ko sav normalan svet" vodili računa o reciprocitetu. Između ostalog i zato da bi, bez obzira da li im je zavičaj tu ili je ušao u razmenu, svi Srbi u srpskoj državi bili svoj na svome, a ne kao danas. Ne bi im baš smetao ni pristojan izlaz na more na koji bi ovako bili naterani.
Gosp. Ćirjaković zahvaljujući širokom obrazovanju dozvoljava sebi luksuz, iz vizure futurističkog pogleda,eksperimentiše sa jednom nedefinisanom idejom,svodeći delovanje levice u jednom skučenom prostoru kao što je Srbija.Nota bene! U svom istupu čini istočni greh(prema shvatanju druga Kalika),pozivajući u pomoć religiju.Ali,ima tu dosta istine.Sam Isus Hrist je bio revolucionar u vremenu i prostoru u kome je delovao.Govoreći u Galileji kaže: "Ostavite vaše mrtvace da pokopaju svoje mrtve,ostavite sve i pođite samnom u život večni."Šta su bivše hrišćanske zajednice nego nukleusi primarnog komunizma(Marx ga definiše kao primitivni komunizmom;gde nema Grka,ni Jevreja,ni divljaka,ni Skita,ni robova,ni slobodnjaka - svi su bili jednaki pred bogon i breaća u Hristu.Istina,radi se o apstraktnoj jednakosti-jednakosti pred bogom,kao Apsolutom,jer se povlašćenoj klasi osveta odlaže do strašnog suda.
(u trećem postu odgovor drugu M. Kaliku)
Pojam savremene levice trebao bi označiti emancipatorsku delatnost,koja se ne može ograničiti postojećim poretkom.Savremena levica zahteva uvek više u pogledu prava i sloboda,ravnopravnosti naroda i ljudi,radno -klasnu i opštu emancipaciju.
Nova levica se mora zalagati za novo društvo(nazovimo ga Demokratski socijalizam).Taj socijalizam ne bi imao nikakve veze sa poznatim oblicima socijalizma,koji i nije bio socijalizam.Zato u idejnom projektu levice treba biti realni socijalizam,parlamentarna demokratija,razotuđenje čoveka,dakle pretvaranje realnog sveta u domovinu humanuma.U program levice treba da uđe borba za pravnu državu,vladavinu prava,borba protiv svakog oblika diskriminacije.U dosadašnjoj praksi empirijskog socijalizma došlo je do razlaza između teorije i prakse.To u praksi zahteva obnovu kritičke misli o levici - socijalizmu kao projektu,pokretku i popretku.
Lično, do ovog teksta sam imao veoma pozitivno mišljenje o Kaliku. Sada sam pomalo razočaran.
Donekle je simpatičan taj autorov ideološki i idealistički žar, u današnje vreme veoma redak u takvom obliku.
Ali u vezi sa tzv. "levičarskim" opservacijama o nacionalizmu kao nečemu što je negativno i suprotstavljeno tzv. "levici", ne znam, najblaže rečeno ne bih mogao da se složim.
Što bi meni odvratni zapadnjaci, bilo "levičari" ili "desničari" rekli, nije moja šolja čaja.
Takođe, to što se jednim delom promenio tehnološki oblik rada ne znači da se promenio identitet radničke klase. Pripadništvo klasi određuje se prema odnosu spram vlasništva nas sredstvima za proizvodnju i položaju u procesu proizvodnje. Tako svi oni koji su lišeni tog vlasništva, i nalaze se na nižim nivoima izvršnog rada, predstavljaju radničku klasu, bez obzira kojim se radom bavili. Niži službenik banke koji se bavi intelektualnim radom, jednako je radnik kao i neki fizikalac. Zato ni "homo faber" nije izumro, samo je delimično promenio oblik. A i činjenica da se ponovo moramo boriti za osmočasovno radno vreme to dokazuje.
U principu se slažem s Vama gledajući realno vreme u kome živimo.Kapitalizam 19 i 20-og veka nije isti kao današnji.Od svog postojanja on je pokazao veliku snagu reprodukcije,zahvaljujući informatičkim revolucijama,grandiozno je razvio proizvodne snage,izvršio snažnu integraciju nauke stvarajući sve pretpostavke za opšti napredak čovečanstva.Razvijeni svet je krupnim koracima ušao u postkapitalističko društvo stvarajući svetske dominacione sisteme kroz integrisana društva,pri čemu je otupljena oštrica ideologije,sa scene nestaje klasična država,a sve više dolazi do regionalnog povezivanja za što je najbolji primjer EU.U budućem vremenu otvorene regionalne zajednice će dolaziti sve više do izražaja, i njihovo "bočno" povezivanje sa sličnim iz susjednih država,pošto će čovek u lokalu zadovoljiti skoro sve svoje potrebe potrebne za normalan život.To ima za posledicu transfer funkcija centralne države.Mislim da je tu šansa integrisane pluralističke levice.
Ta priča o špekulativnom kapitalu koji se osamostalio i visoko lebdi izvan našeg dometa nije mi posebno uverljiva. Vidimo da je on još uvek itetako pričvršćen za zemlju i zemljaske interese, donoseći određenim nacijama i njihovim vladajućim klasama bogatstvo, a drugima siromaštvo. Onog trenutka kada vidim neki bitan sukob između transnacionalnog kapitala i nacionalnih država velikih zapadnih sila, počeću da verujem u moć tog slobodno-lebdećeg kapitala. Do tada podela na patriotizam i izdajstvo ostaju relevantni, pogotovo za male i slabe države koje su na meti krupnog inostranog kapitala. A čak i tada podela na levicu i desnicu ostaje očuvana jer se transnacionalnoj kapitalističkoj klasi mora i jedino može suprotstaviti internacionalna radnička klasa.
Na osnovu onoga što sam čuo od Ž. Rakočevića iz prve ruke, družili smo se jedan period, nisam impresioniran dometima njegove ekonomske kritike, a pogotovo alternativom koju je zagovarao i u čijem kreiranju je 60-ih i 70-ih godina učestvovao (ekonomske „reforme“ i liberalizacija socijalističke ekonomije).
Akcionarski kapital nije suštinski ukinuo nejednaku raspodelu vlasništva. To što hiljadu ljudi učestvuje u vlasništvu po 100 dolara, a jedan drži 100.000 dolara, ne znači nikakvu ekonomsku ravnopravnost.
Takođe, socijalne revolucije su jedno, a tehnološke drugo. Svako insistiranje na ovim poslednjim kao po sebi socijalno revolucionarnim ideološki zamagljuje činjenicu da mi i dalje živimo u kapitalizmu. Kompjuter ili interner menja samo njegov oblik, a ne i suštinu.
Takođe, nauka je jedno, a politika drugo.
Mada se naravno prožimaju, kod Marksa ipak mogu dosta dobro da se razlikuje u osnovi naučni uvidi od političkih stavova i programa.
Od toga smućkana religija.
Upravo to što ste napisali o "alternativi" i prof. Žiki Rakočeviću odnosi se na malu i veliku ekonomsku reformu iz 1961. odnosno 1965. godine. To je bila jedina šansa da se SFRJ održi. Iza svega je stajao Milentije Popović, jedan od najprestižnijih marksističkih mislilaca i u nas i u svetu. dometi njegovih analiza su bili veoma visoki. Međutim, razočaran Titovim vrludanjem u pogledu sprovođenja narečene reforme taj čovek je doživeo gorku sudbinu tragično izgubivši život u bioskopskoj dvorani. Znam da je bio duboko razočaran praktičnim odbacivanjem njegove zamisli. Ž. Rakočević je bio dugogodišnji saradnik i šef njegovog kabineta. Baš je otklon od te reforme utabao put k potonjem raspadu SFRj. Tako možete i shvatiti ko je bio glavni krivac za ovo što se nama dogodilo. Drugo, budući da ste bili sledbenik i obožavalac ideje i dela Mihajla Markovića moram pomenuti da taj profesor nije baš najbolje stajao sa Marksom i njegovim uvidima pa se plašim da ga i vi sledite...
no zna se sledeće
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:539694-Zasto-Marks-i-Engels-nisu-voleli-Srbe
otuda je začuđujuće da iko od ovih drugova komentatora voli Marksa ili pak u njegovoj ideji nalazi vodilju?!?!?!
Mora se shvatiti da nauka nije nikakva izvanideološka sfera. I ona je čak suštastveni deo politike jer je ova poslednja najfundamentalnija društvena funkcija. Dakle, i nauka je u izvesnom smislu ideologija...
da li treba reklamirati svoju zemlju po jeftinim ljudima? i tako privlačiti ekspoloatatore pardon davaoce hleba nam nasušnog?
to su životna pitanja, ostalo je trućanje u ponavljanim komunističkim debilnim matricama
generečko i društveno biće.U diskusiji treba pojednostaviti stvari i staviti čoveka na prvo mesto.U klasnom društvu čovek - radnik je roba(kao i svaka druga)koja ima svoju cenu zavisno od društvenih uslova i vremena.Zarobljen i obespravljen njegova se sloboda svodi na povremen izlazak na izbore i ništa više.On poslužuje svet stvari i svet roba u vlasništvu drugog.Dakle,da bi čovek bio slobodan u klasnom društvu on mora ovladati materijalnom osnovom života,a to znači procesom proizvodnje,raspodele, razmene i potrošnje.Ne može postojatai demokratsko društvo ako se demokratija ne proširi na ekonomsku sferu.Drugim rečima, to znači,da političkim pravima prethode i ekonomska prava.Sloboda,kao spoznana nužnost mora biti predodređena ekonomskom slobodom."Asocijacija slobodnih proizvođača" znači da radnik postaje kolektivni preduzetnik čime se ukida najmani odnos i rad postaje slobodan.
dajete veoma netačne, zapravo, sasvim netačne tvrdnje!
Kako to mislite da se "društveni sistem"/!?!?!?/ karakteriše samo proizvodnim odnosima a ne i proizvodnim snagama? I zar je, sasvim dogmatski, moguće razdvajati jedno od drugog. Proizvodne snage i proizvodni odnosi su spregnuti i samo se na takav, dijalektički način, mogu definisati i identifikovati. I o kakvom društvenom sistemu pišete!?!?!? Zar nije u pitanju društveno-ekonomski sistem??? Izgleda da ste prethodnu kvalifikaciju svrsishodno koristili kako bi eliminisali upravo drugi deo/ekonomski/ sastavnice. To je nedopustivo i ukazuje na manipulaciju. To je nedostojno i Vas i pogleda na svet koji držite. Drugo što je sporno pri vašim karakterizacijama je da ste tehnološku revoluciju razložili na industrijsku i informatičku kao da su u pitanju dve raznorodne stvari, dva raznorodna pojma Opet nedijalektički i krajnje dogmatski!!! Pa, zar obe nisu spletene i takoreći genetski bliske, da ne pišem, identične.
Ja sam poštovalac i jednim delom sledbenik, a ne "obožavalac lika i dela" M. Markovića, kako uporno podmećete. Da ste pročitali moj In memoriam Markoviću, videli biste i značajna mesta razilaženja između nas dvojice. Pre će biti da ste Vi obožavalac Ž. Rakočevića u čijim idejama i kritikama nisam video ništa autentično socijalističko.
Iskreno žalim što se ovaj interesantan panel završi ovako ružno,pogotovo što je pružena retka prilika da se nešto više kaže o emancipatorskoj ulozi levice,kako danas,tako i u futuru I i II.
Moramo poštovati načelo: Quot capita tot setentiae,e sad je pitanje samo praga tolerancije.Podsetio bi Vas na jednu Senekinu misao:Komplimente i uvrede ljudi trebaju jednako primati, komplimenti neka te ne vesele,a uvrede neka ne vređaju.Onog momenta,kada nam ponestane argumenata,mi prelazimo na lični teren koristeći uvrede umesto argumenata.Ne možete poreći enciklopedijsko znanje gosp. Reddya,koji nažalost ostaje usamljen na ovom panelu.E,sad što njegove opaske ubadaju poput žaoke,to je drugo pitanje.Otac moderne sociologije nije Marx,nego Weber.Marksova filozofija je nastavak Hegelovog objektivnog idealizmaitd,itd.Naše znanje i saznanje je ograničeno
vremenom i prostorom u kome živimo.Ipak,svi ljudi,sve znaju.