ја сам српски националиста - што аутоматски не значи да сам десничар - бити националиста није идеолошка ставка, или је тек у незнатној мери, док је бити десничар или левичар и те како идеолошки став - елем - вођен овим неидеолошким постулатима - тврдим да је уређење неког бољег и праведнијег друштва - нове утопије - немогуће без неке врсте неомарксизма, који би од маркса преузео критику капиталистичког система, пошто је та критика пре свега онтолошка а у мањој мери економско друштвена: ослобођење човека и рада, разотуђење стања у коме се налазе и господар и слуга, отуђени рад.....итд.

п.с. ћирјаковићу, сажми то мало, компликовање није знак памети, компликоване ствари изнети на једноставан начин - велика је вештина ( иако то увек није могуће)

Bravo maestro!

Сморио си мало, брате Ћиро. Има добрих увида, али и лупетања. Фокусирај се мало.

Valja pogledati u buducnost umesto sto se iscrpljujemo analizama i komparacijama iz proslosti. Stvarnost, ovakva kakva je, sama je sebi sudija i dzelat. Samounistenje ovog globalnog banditizma je neminovno.
Spas, po mom misljenju, moze biti povratak razumu. Radnicka klasa u stvarnosti nestaje, zato 'levica' deli sudbinu svoje baze. Njen rok trajanja je istekao.
Spas moze biti na selu, treba oziveti napustena sela (u Srbiji je to lakse nego igde) i koliko je moguce smanjiti zavisnost od korporacija. Njihov kolaps je vec poceo 2001-ve, jedva preziveo 2008-mu, sledeci udar moze biti smrtonosan.
Na selu je spas.

Ко шта ради а гдин Ћирјаковић јуриша својим праведнички зашиљеним тастатурним пером, на себе самог од пре пар деценија. Колико примећујем сада му више ни Ђорђе Вукадиновић није по вољи у том јањичарском заносу да покаже прстом на свакога ко другачије од њега носиоца ордена једине истине каже. Не знам, када год прочитам неки његов текст а ја се вратим у ране деведесете, када су слично овако некадашње комитетлије продавали Србљима неко милошевићевско квази-србство, и исто као гдин Ћирјаковић сада се и они борили са самима собом од некада из времена док су весело играли козарачко колце испод пароле Тита-партија-омладина-акција...

... '44, описујући своју кобну синусоиду, премештајући своје владајуће тежижте од "либералних" ка "јакобинским" комунцима, и од ових других напред ка првим. То је 'рђава бесконачност'. Нема ничега трећег, ничег изван ових рђавих полуса, нихилистичких средишта моћи, ама ничега традиционалног и десног, висинског по својој природи и настојању, баш ничега кадрог да преокрене социјалистичко-постсоцијалистичко труљење којем је Србија ненаклоношћу судбине, али и својим укусом, неукусом и тежњама од победе издајничког комунизма, као екстремне анти-традиције, нихилистички и морбидно самоизручена. Трећег нема - јер се неће. Оно се не рачунајући анахоретске изнимке, уистину ни не зна. Нема се слутње, ни представе, па ни знања о логосу и циљевима онога што се зове конзервативном револуцијом. Престварење се НЕЋЕ...

Cirjakovicu, umesto sto pricas, budi prvi, kreni!

Овим текстом аутор заиста успешно разобличава улогу левице односно њених протагониста у Србији и њено, свесно или несвесно 'завођење за Голеш планину' којим, објективно, бетонирају колонијални статус Србије. Ипак, да би Ћирјаковићев поглед и став по разматраним питањима био комплетан и до краја доследан, морао је бар напоменути да у левицу никако не укључује (само)декларисане левичаре типа Вулин, Дачић... (наравно, поменути, као и целокупна владајућа клика, нису ни десница, односно, све су по мало - као права политичка мафија). Политичку мафију треба раскринкати на исти начин - њена улога поменутом бетонирају још је гора с обзиром на ресурсе којима располаже.
Оно што је изван поменутих групација, а упиње се да буде перципирано као десница иако то суштински није, такође захтева анализу и раскринкавање.
Кад се рашчисти са катарактма, даље се види...

Превише филозофије на једном месту а премало рада на терену, у фабрикама са радницима, на селима са сељацима, на заводима за незапослене.

U potpunosti se slazem s misljenjem autora sto se tice: sovinizma, autokolonijalizma, a narocito sa misljenjem o " fikus levicarima" kojih danas imamo i previse za ovako malu zemlju. Sto se nacionalizma tice, misljenja sam da se treba tuci sa svim tim gore pobrojanim i slicnim upravo istim sredstvom. Nacionalizmom. Jedino sto levicarski nacionalizam treba oplemeniti nekim drugim vrednostima kao sto je solidarnost sa manjinama i pomoc u integraciji u drustvo nacije radi zajednickog ekonomskog prosperiteta drustva kao celine i nihovu korist.
Sto se klera tice, mislim da su neodvojivi deo svake drzave manje-vise otvoreno, posebno Balkanskih novonastalih drzavica. Levicari treba da prihvate vernike kao nesto dobrovoljno za pojedince, ali verske institucije odvojeno od drzave i bez mesanja u politiku.
Na kraju, moja malenkost odavno govori da:"Нажалост, сви ти избори се своде на исто. У најбољем случају на бирање између капиталистичког и друштвено-капиталистичког – или цасх или цоол".

cirko je talentovan (kao i kod svakog pisca sa jos vecim egom) i mora da pise za vlast (egzistencija,porodica,kredit,sto se kaze,sve je razumljivo,ali preterano navija za njih-iritira,radi protiv naroda)

taj nacionalizam koji zagovara (kao sto neko rece) nema garancija da bi za radnike bio humaniji (znajuci vucica i slicne)