Данојлић:"Мој патриотизам је то: саосећање са људима који знају шта је мука."
Благо свим грађанима у Србији.

ФАНТАЗИЈЕ РАСПОДЕЛЕ. Морате признати господине Данојлићу да сте фантазирали, као што фантазирају и они са друге стране. Из фантазија се не рађа ништа конкретно. Нити национализам ни интернанционализам нису произвели ни килограм пшенице - већ сељак, угља - већ рудар, шећера - већ инудстријалац и индустријски радник...ни метар Србије - већ војник и политичар, штофа - већ тесктилац. А где су били тада националиста и интернационалиста, еуропејац и новосветска сатана? У кабинетима или на улицама. Доконо пискарали или узвикивали пароле. Они што су продали све у овој држави, задужили и оставили раднике без посла нису интернационалисти нити еуропејци, већ обичне барабе. Њима супроствљати национализам је илузорно. Поредити бабе и жабе је беспредметно. А, онда и поредити се са њима. Тобоже они су интернационалисти, а ми смо националисти. Не, они су барабе а ми настрадали од бараба. Интернационализам је широко поље национализма (да фантазирам и ја мало), велики простор за све националне вредности, а не уска пртина оивичена провалијама (шовинизмом и патриотизмом). Ако смо социјална бића онда смо колико-толико емотивни, солидарни са онима поред себе. Како се простор шири тако се топи и солидарност а превладава логичност. Према томе, национализам и интернационализам нису фантастичне категорије, већ материјални продукти. Срби су све мање националисти јер све мање производе. Они што галаме би да деле, макар и задужења државе, да би могли фантазирати без конкретног рада. Не величајмо Србе. Наш национализам више нема цену на тржишту јер је замењен сиромаштвом. Кажите слободно сину да нисте националиста, али ни да они Срби што мисле да су интернационалисти то нису, већ смо сви фантазери. Кинези су данас националисти у успону.

Драги мој Миловане, Ви сте један од неколико "криваца" што сам и ја једном био партијац. Учланио сам се одмах по оснивању Демократске странке, а пре него што је и сама заведена у државни регистар. Скромне су биле моје жеље: да се придружим и будем бројка више у намери да се коначно сруши онај већ разблажени једнопартизам и створе основни услови националног самопоштовања. Није кренуло тим путем, и зато, тачно две године касније завршио сам своју партијску каријеру. Ви сте, опет, један од "криваца" што сам то урадио. Остали сте у малобројној групи која се није мењала како "ветар дува", као пример друге могућности - а и ја тако! Кад овде покушавам да обиђем коментаторска ограничења, на памети ми је текст "Право на алузију" кога сте објавили у Књижевним новинама још почетком 80-тих, па се алузијом послужим. "Изазивам" модератора са успоменом на давно освојену слободу. Уопште, сећам се пуно Ваших дела, интервјуа и јавних наступа. Ево и једног бизарног детаља: овде помињете вегетаријански лонац и то ме подсети на "полемику" коју сте имали са Капором на ту тему. Он Вас у њој пита, отприлике: а откуд ти знаш да зелена салата нема душу? Данас за такве нема места у нашим великим медијима! Не воле да чују како "и није мудро упражњавати критичност према својима у време тешких колективних искушења".
И мисле говоре да се демократско и национално искључују, а све китећи се Пекићем?! Код њих може и "ово и оно", само да им "лови" гласаче. Долази време да нешто сумирамо: за педесетдве године живота - имам две године партијског стажа, а и са Вама је слично. Рекао бих да смо узалуд кречили или је она фарба превише пожутела - тек - ред је да, тим поводом, разменимо саучешћа. Мило ми је што се притом нисте погрбили! Неким чудом, и сам још стојим усправно!
Поштовање!

Браво, Мићо! На тако мало простора, Данојлић је описао све што нас тишти. Генијалан текст, у свој својој једноставности и, истовремено, ширини. Толико је добар чланак, да ћу пробати и онај лонац да скувам, иако нисам вегетеријанац. Дубок наклон, мајсторе! Данашње читање НСПМ је вредело...

Uz ovakav briljantan tekst i onaj recept bez mesa mi zvuči ukusno. Treba li ostaviti lonac nepoklopljen da povrće sačuva boju, ili poklopiti da se smekša u vlastitoj pari?

Могу само са одушевљењем да констатујем, ево најзад и Милована Данојлића на сајту НСПМ-а.
Једног од мојих некадашњих младалачких, студентских идола, уз Косту Чавошког и Љубу Тадића (оца овог данашњег "ја као председника"), због којих сам се и сам, као и Јозеф К., још пре званичне регистрације данашњег "жутог предузећа" учланио у исто.
Исто као и Јозеф К., 1991. године сам иступио, јер, иако сам био типичан младалачки сметењак свога времена, схватио сам интуитивно да превртљиви и сасвим несимпатични Драгољуб Мићуновић није неко кога би требао да следим.
Такође могу само да пожелим да Милована Данојлића што чешће читамо на НСПМ-у, јер се од њега има заиста штошта научити.
Човек је мудар у правом смислу те речи, а то је реткост у ово данашње лудо и пусто време.

Prelepa ispovest, g Danojlić...(divno ste pokazali da nemaju samo žene emocije, a koje su često i ovde na sajtu pod paljbom kritike!)

Vama zaista pripada Patria dostojna vas...Npr. ona u kojoj deca ne moraju da stavljaju na vagu “pravdu” i “majku” jer se “obe” nalaze na istom tasu...A na drugom tasu je puno zdrave šargarepe koju ste tako lepo opisali u plemenitoj ruci prodavačice sa pijace...I svakako u vašem “vegetarijanskom loncu” koji i “Novi svetski poredak” može da dovede do naših “dveri”... /uzgred, baš sam se danas pitala da li je “bosanski lonac” uspeo da zadrži svoj jugoslovenski “nacionalni identitet”?

Ne vidim nikakav razlog da brendovi i imena koji su zadržali naziv “jugoslovenski” ne ostanu u pravnoj sledbenici Jugoslavije....Pa čak i JAT...Ali! niti pleonazmi ne pomažu dok se svi rodoljubi ne ugrade u “novo novozavetni život”, uslovno rečeno...to svaki pošten čovek zna...(Pročitajte, molim vas moj tekst nspm “Na rubu pameti” od 22.maja 2009. u rubrici “Komentar dana”, str.6)
Znate, nije ponekad loše početi od nule...Mnogo bolje nego od nekog minus broja....
Tražite ocenu ..mogu dati samo za patriotizam...Odličan 9 (zato što ljubav, kao i muka, nemaju nacionalni preduslov...Mogu se i Eskimi i prvi komšija voleti do “besvesti”)....

Kao gutljaj sveze i zdrave vode sa izvora , kao cist vazduh sa planina,kao majcina ruka na decijoj glavi kao ocev pogled ohrabrenja , kao bratska ruka u nevolji i kao jos mnogo toga lepog , ima u ovom tekstu.Hvala za ovaj uzitak koji imam dok ga citam.Hvala za saznanje da ipak ima nade!