Crnogorci su nezahvalni, Milo im je dao naciju državu jezik. Davao im je dio od šverca duvana i kokaina. Omogućio im je da svi imaju materijalnu korist od marginalizacije Srba. Omogućio im je da prije 15 godina uz amreilko odobrenje uzmu ruske pare. Nepravda je što sada crnogorske ustaše traže kožu bivšeg Srbina Mila, a on je sproveo sve oni o čemu su sanjali. Ne miže Milo da im uvede demokratiju kad crnogorske ustaše iz revanšizma za to što je Milo nekad bio srbin žele da mu uzmu pare i možda ga potjeraju u zatvor. Ne može Milo da im uvede demokratiju kad se u demokratskim uslovima može pokazati da Crnogorskim jezikom žele da pričaju samo Bošnjaci i pet procenata crbogorskih ustaša.

Politicki nasilnici - cije nasilje prozilazi ne iz vlastite moci, nego iz sluzenja Imperiji Zla - u stanju su da promene identitet drzave i naroda! Koliko ce to trajati - drugo je pitanje. Dokle narod moze da trpi, i zavisno od toga kakav je narod. I srpski i crnogorski su isti: slusaju i slede ustasko-prozapadne gaulajtere, odricu se sebe, jos uvek vecinski. Hoce li se to preokrenuti - videcemo. Crna Gora bar ima respektabilnu opoziciju - Srbija nema. Crna Gora moze da se promeni iznutra, tj. da se vrati sama sebi. Srbiju ce opet menjati drugi, Srbija je postala nevazan i smesan objekt istorije. Dozvolila je sebi da je izdaju, uniste i s*ebu najgori diletanti, kriminalci i analfabete. U Crnoj Gori se cuje glas jednog Marka Milacica, hrabrog i pametnog momka, Srbiju predvode otrcani glumac Branislav Lecic i autogednocidni psovac Sergej Trifunovic. Srbija je pala onoj stvari za usi. Mozda ce nas, sebe radi, spasavati Rusi, ali ce se gaditi da nas dotaknu.