Zoran, prijatelj bivsih anglikanca u Ontariju i Masacusetsu
Da ne znam bolje, mozda bi gospodinu Kueng-u i poveraovao. Ali poznavajuci vise bivsih anglikanaca koji su presli u Pravoslavlje (npr. otac Geoffrey Korz http://www.asna.ca/) i citajuci ispovesti raznih americkih bogotrazitelja koji su iz raznih protestanskih denominacija nasli duhovni dom u Pravoslavlju (i to cesto zastajuci na tom putu u Rimokatolickoj Crkvi), moram da kazem da trenutni papa Benedikt je svemu ovome najmanje kriv.
Anglikanska konfesija odavno truli i tone u svojim autodestruktivnim potezima. U svom neogranicenom liberalizmu, inovacijama i dubokoj teznji da idu u stopu, pa i koji korak ispred "svog vremena" dosli su do tacke pucanja: jednostavno "mainstream" Anglikanizam se vise ne moze ni pod kojim uslovom nazvati "hriscanstvom". To vise nije ni "liberalno", ni "novo", ni "moderno" hriscanstvo, cak se ne mogu ni kvalifikovati kao "jeretici", vec je naprosto drustvena organizacija koju su usurpirali levo-liberalno nastrojeni politicki agitatori insipirisani marksizmom, feminizmom, darvinizmom i pitaj Boga cime sve ne, i to sve na ustrb tradiciji, hriscanskim principima i moralnim merilima, udarajuci u sve sto je generacijama bilo sveto i vredno za milione vernika.
A na zapadu, barem onom englesko-govorecem, Rimokatolicka Crkva, sa svim svojim problemima i manjkavostima, se ipak dozivljava kao stozer i poslednji branilac zapadne hriscanske civilizacije. Ljudi odgojeni u Anglikanizmu a ogorceni i zgadjeni nad onim sto se ne samo tolerise i dozvoljava, vec cak promovise i diktira kao ispravno u njihovoj denominaciji, prirodno su nasli utociste u RKC - inace su iz nje i potekli.
Licno, smatram da je ovo bio veliki propust za Pravoslavce. Vec decenijama mnogi protestanti ukljucujuci i Anglikance prelaze pojedinacno, ponekad i kao cele parohije, u Pravoslavlje, ali Pravoslavna Crkva i dalje ostaje prilicno nepoznata vecini iskrenih bogotrazitelja na zapadu koji, zasiceni moralnim i doktrinskim relativizmom u kom su se nasli, ceznu za Istinom.
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 02 новембар 2009 18:43
МП
Аутор:"Ова акција Рима представља драматичну промену правца; скретање са добре екуменске стратегије дијалога међу једнакима и стварног разумевања. Насупрот томе, сада се прилази придобијању свештеника, који се чак ослобађају средњевековне обавезе целибата, само да би се вратили у Рим под приматом Папе."
Очигледно "чудна" нека времена.Сви мењају правац:Обама,Турска,Ватикан...
Само Србија(Тадић) мења правце на све стране, па се бојим да још више не залутамо.
Препоруке:
0
0
3
уторак, 03 новембар 2009 00:29
Риђи
А зар није и свештеницима унијатима (Гркокатолицима)дозвољен брак, који су могли да задрже уз источни обред, само да признају Папин примат?
Препоруке:
0
0
4
уторак, 03 новембар 2009 09:55
Стева Надрљански
Ватиканска империјална логика је врло проста: остани какав јеси, чини што и досад, на страну догматика и све остало, само признај папу. Није битно јединство вере, само јединство власти. Проф. Кинг, један од најзанимљивијих католичких теолога последњих деценија, у праву је што идеју папског примата, која је темељ римокатоличке цркве, препознаје као највећу препреку међухришћанском дијалогу, али би се без њега та римска институција зачас срушила. У све се може дирнути, само у папски примат не. Зато је и овим англиканским фракцијама, као и унијатима (још од 16. века), остављено све на вољу, само да уђу под тај кишобран ради повећања бројног стања, тј. моћи. Без папског примата РКЦ би се очас расула у стотине протестантизованих група, зато се папство у свом данашњем облику мора очувати по сваку цену, чак и по цену вере.
Препоруке:
0
0
5
уторак, 03 новембар 2009 10:45
вламил
@Риђи
Као и пуно других подухвата - а деликатних, на овај или онај начин - и овај је прво проверен на источним полигонима!
Успешно, наравно!
Препоруке:
0
0
6
уторак, 03 новембар 2009 15:16
Бранко
Толико се говори о екуменизму кроз рјешавање спорних међуцрквених питања и проблема а Истина и Божја ријеч се заборавља.
Оно што мене највише интересује и забрињава јесте куда иде Православље и када ће почети преговарати о "спорним питањима".
А већ је почело.
Црква као институција без Истине и Божје ријечи не може бити ни утјеха ни сигурност, ма како се она звала.
Препоруке:
0
0
7
уторак, 03 новембар 2009 22:02
БАЧКА ТОПОЛА
Далеко им лепа кућа.
Препоруке:
0
0
8
среда, 04 новембар 2009 17:52
Zoran Radisic
@Стева Надрљански
Dragi brate Stevo, imate pravo sto se tice papskog autoriteta i njegove uloge u ocuvanju jedinstva RKC pre svega kroz *vlast*. Ali to nije cela slika. U ovom konkretnom slucaju, za razliku od zrtava Unije u 16. veku koji su bili izlozeni drzavnoj represiji i politickim manipulacijama, ovi Anglikanci/Episkopalci su ipak slobodnom voljom prihvatili papin autoritet. Nikome se nije pretilo zivotom, gubitkom posla, oduzimanjem gradjanskih prava i sl, sto je bio slucaj sa nametanjem Unije.
Drugo, glavni motiv tog prelazka je bilo bas to sto se u Anglikanskoj denominaciji nema vise s kim voditi bilo kakav "dijalog". Npr. njihove akademske elite se bave "razoblicavanjem" Svetog Pisma, tvrdeci da gotovo sve kljucno u Novom i Starom Zavetu je falsifikovano ili su nekakva zastarela ezotericna ucenja koja ne treba da ogranicavaju "modernog" coveka. Svaki Anglikanac je slobodan da ispoveda ono sto on/ona/ono zeli, misli ili "oseca": mozes odbaciti ucenja o Svetoj Trojici, uopste ne moras da se blamiras pred svojim sekularnim prijateljima sa detinjastim uverenjima o rodjenju Isusa od Device, Vaskrsenja najverovatnije nije ni bilo (sve je to "simbolicno", ali ne i istorijski tacno)... Mozes biti njihov "svestenik" i u isto vreme ispovedati proroka Mohameda kao bozijeg izaslanika sa "narocitom paznjom" na "prorka Isu". Mozes ziveti u istopolnom odnosu i biti njihov "jerarh"! Dakle, sve moze, sve im je od volje - samo nemoj da pokusavas da nameces nekakva zatucana, zastarela, "fasisticka" verska ucenja.
E, tim "zatucanim desnicarima" u njihovim redovima je dozlogrdilo. U poredjenu s onim od cega su pobegli, RKC je *bedem* hriscanske tradicije i, naravno, autoriteta. Ali to nije i jedini scenario. Bio sam svedok raspadanja jedne "luteransko-evangelisticke" zajednice u Bostonu iz slicnih razloga. Odatle su mnogi otisli u konzervativni tzv. Luteranski Sinod Misurija, drugi u RKC, a treci, koji su cesto posecivali SPC Svetog Save u Bostonu, u Pravosljavlje...
.jpg)
Anglikanska konfesija odavno truli i tone u svojim autodestruktivnim potezima. U svom neogranicenom liberalizmu, inovacijama i dubokoj teznji da idu u stopu, pa i koji korak ispred "svog vremena" dosli su do tacke pucanja: jednostavno "mainstream" Anglikanizam se vise ne moze ni pod kojim uslovom nazvati "hriscanstvom". To vise nije ni "liberalno", ni "novo", ni "moderno" hriscanstvo, cak se ne mogu ni kvalifikovati kao "jeretici", vec je naprosto drustvena organizacija koju su usurpirali levo-liberalno nastrojeni politicki agitatori insipirisani marksizmom, feminizmom, darvinizmom i pitaj Boga cime sve ne, i to sve na ustrb tradiciji, hriscanskim principima i moralnim merilima, udarajuci u sve sto je generacijama bilo sveto i vredno za milione vernika.
A na zapadu, barem onom englesko-govorecem, Rimokatolicka Crkva, sa svim svojim problemima i manjkavostima, se ipak dozivljava kao stozer i poslednji branilac zapadne hriscanske civilizacije. Ljudi odgojeni u Anglikanizmu a ogorceni i zgadjeni nad onim sto se ne samo tolerise i dozvoljava, vec cak promovise i diktira kao ispravno u njihovoj denominaciji, prirodno su nasli utociste u RKC - inace su iz nje i potekli.
Licno, smatram da je ovo bio veliki propust za Pravoslavce. Vec decenijama mnogi protestanti ukljucujuci i Anglikance prelaze pojedinacno, ponekad i kao cele parohije, u Pravoslavlje, ali Pravoslavna Crkva i dalje ostaje prilicno nepoznata vecini iskrenih bogotrazitelja na zapadu koji, zasiceni moralnim i doktrinskim relativizmom u kom su se nasli, ceznu za Istinom.
Очигледно "чудна" нека времена.Сви мењају правац:Обама,Турска,Ватикан...
Само Србија(Тадић) мења правце на све стране, па се бојим да још више не залутамо.
Као и пуно других подухвата - а деликатних, на овај или онај начин - и овај је прво проверен на источним полигонима!
Успешно, наравно!
Оно што мене највише интересује и забрињава јесте куда иде Православље и када ће почети преговарати о "спорним питањима".
А већ је почело.
Црква као институција без Истине и Божје ријечи не може бити ни утјеха ни сигурност, ма како се она звала.
Dragi brate Stevo, imate pravo sto se tice papskog autoriteta i njegove uloge u ocuvanju jedinstva RKC pre svega kroz *vlast*. Ali to nije cela slika. U ovom konkretnom slucaju, za razliku od zrtava Unije u 16. veku koji su bili izlozeni drzavnoj represiji i politickim manipulacijama, ovi Anglikanci/Episkopalci su ipak slobodnom voljom prihvatili papin autoritet. Nikome se nije pretilo zivotom, gubitkom posla, oduzimanjem gradjanskih prava i sl, sto je bio slucaj sa nametanjem Unije.
Drugo, glavni motiv tog prelazka je bilo bas to sto se u Anglikanskoj denominaciji nema vise s kim voditi bilo kakav "dijalog". Npr. njihove akademske elite se bave "razoblicavanjem" Svetog Pisma, tvrdeci da gotovo sve kljucno u Novom i Starom Zavetu je falsifikovano ili su nekakva zastarela ezotericna ucenja koja ne treba da ogranicavaju "modernog" coveka. Svaki Anglikanac je slobodan da ispoveda ono sto on/ona/ono zeli, misli ili "oseca": mozes odbaciti ucenja o Svetoj Trojici, uopste ne moras da se blamiras pred svojim sekularnim prijateljima sa detinjastim uverenjima o rodjenju Isusa od Device, Vaskrsenja najverovatnije nije ni bilo (sve je to "simbolicno", ali ne i istorijski tacno)... Mozes biti njihov "svestenik" i u isto vreme ispovedati proroka Mohameda kao bozijeg izaslanika sa "narocitom paznjom" na "prorka Isu". Mozes ziveti u istopolnom odnosu i biti njihov "jerarh"! Dakle, sve moze, sve im je od volje - samo nemoj da pokusavas da nameces nekakva zatucana, zastarela, "fasisticka" verska ucenja.
E, tim "zatucanim desnicarima" u njihovim redovima je dozlogrdilo. U poredjenu s onim od cega su pobegli, RKC je *bedem* hriscanske tradicije i, naravno, autoriteta. Ali to nije i jedini scenario. Bio sam svedok raspadanja jedne "luteransko-evangelisticke" zajednice u Bostonu iz slicnih razloga. Odatle su mnogi otisli u konzervativni tzv. Luteranski Sinod Misurija, drugi u RKC, a treci, koji su cesto posecivali SPC Svetog Save u Bostonu, u Pravosljavlje...