Zoran, prijatelj bivsih anglikanca u Ontariju i Masacusetsu
Da ne znam bolje, mozda bi gospodinu Kueng-u i poveraovao. Ali poznavajuci vise bivsih anglikanaca koji su presli u Pravoslavlje (npr. otac Geoffrey Korz http://www.asna.ca/) i citajuci ispovesti raznih americkih bogotrazitelja koji su iz raznih protestanskih denominacija nasli duhovni dom u Pravoslavlju (i to cesto zastajuci na tom putu u Rimokatolickoj Crkvi), moram da kazem da trenutni papa Benedikt je svemu ovome najmanje kriv.
Anglikanska konfesija odavno truli i tone u svojim autodestruktivnim potezima. U svom neogranicenom liberalizmu, inovacijama i dubokoj teznji da idu u stopu, pa i koji korak ispred "svog vremena" dosli su do tacke pucanja: jednostavno "mainstream" Anglikanizam se vise ne moze ni pod kojim uslovom nazvati "hriscanstvom". To vise nije ni "liberalno", ni "novo", ni "moderno" hriscanstvo, cak se ne mogu ni kvalifikovati kao "jeretici", vec je naprosto drustvena organizacija koju su usurpirali levo-liberalno nastrojeni politicki agitatori insipirisani marksizmom, feminizmom, darvinizmom i pitaj Boga cime sve ne, i to sve na ustrb tradiciji, hriscanskim principima i moralnim merilima, udarajuci u sve sto je generacijama bilo sveto i vredno za milione vernika.
A na zapadu, barem onom englesko-govorecem, Rimokatolicka Crkva, sa svim svojim problemima i manjkavostima, se ipak dozivljava kao stozer i poslednji branilac zapadne hriscanske civilizacije. Ljudi odgojeni u Anglikanizmu a ogorceni i zgadjeni nad onim sto se ne samo tolerise i dozvoljava, vec cak promovise i diktira kao ispravno u njihovoj denominaciji, prirodno su nasli utociste u RKC - inace su iz nje i potekli.
Licno, smatram da je ovo bio veliki propust za Pravoslavce. Vec decenijama mnogi protestanti ukljucujuci i Anglikance prelaze pojedinacno, ponekad i kao cele parohije, u Pravoslavlje, ali Pravoslavna Crkva i dalje ostaje prilicno nepoznata vecini iskrenih bogotrazitelja na zapadu koji, zasiceni moralnim i doktrinskim relativizmom u kom su se nasli, ceznu za Istinom.
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 02 novembar 2009 18:43
MP
Autor:"Ova akcija Rima predstavlja dramatičnu promenu pravca; skretanje sa dobre ekumenske strategije dijaloga među jednakima i stvarnog razumevanja. Nasuprot tome, sada se prilazi pridobijanju sveštenika, koji se čak oslobađaju srednjevekovne obaveze celibata, samo da bi se vratili u Rim pod primatom Pape."
Očigledno "čudna" neka vremena.Svi menjaju pravac:Obama,Turska,Vatikan...
Samo Srbija(Tadić) menja pravce na sve strane, pa se bojim da još više ne zalutamo.
Preporuke:
0
0
3
utorak, 03 novembar 2009 00:29
Riđi
A zar nije i sveštenicima unijatima (Grkokatolicima)dozvoljen brak, koji su mogli da zadrže uz istočni obred, samo da priznaju Papin primat?
Preporuke:
0
0
4
utorak, 03 novembar 2009 09:55
Steva Nadrljanski
Vatikanska imperijalna logika je vrlo prosta: ostani kakav jesi, čini što i dosad, na stranu dogmatika i sve ostalo, samo priznaj papu. Nije bitno jedinstvo vere, samo jedinstvo vlasti. Prof. King, jedan od najzanimljivijih katoličkih teologa poslednjih decenija, u pravu je što ideju papskog primata, koja je temelj rimokatoličke crkve, prepoznaje kao najveću prepreku međuhrišćanskom dijalogu, ali bi se bez njega ta rimska institucija začas srušila. U sve se može dirnuti, samo u papski primat ne. Zato je i ovim anglikanskim frakcijama, kao i unijatima (još od 16. veka), ostavljeno sve na volju, samo da uđu pod taj kišobran radi povećanja brojnog stanja, tj. moći. Bez papskog primata RKC bi se očas rasula u stotine protestantizovanih grupa, zato se papstvo u svom današnjem obliku mora očuvati po svaku cenu, čak i po cenu vere.
Preporuke:
0
0
5
utorak, 03 novembar 2009 10:45
vlamil
@Riđi
Kao i puno drugih poduhvata - a delikatnih, na ovaj ili onaj način - i ovaj je prvo proveren na istočnim poligonima!
Uspešno, naravno!
Preporuke:
0
0
6
utorak, 03 novembar 2009 15:16
Branko
Toliko se govori o ekumenizmu kroz rješavanje spornih međucrkvenih pitanja i problema a Istina i Božja riječ se zaboravlja.
Ono što mene najviše interesuje i zabrinjava jeste kuda ide Pravoslavlje i kada će početi pregovarati o "spornim pitanjima".
A već je počelo.
Crkva kao institucija bez Istine i Božje riječi ne može biti ni utjeha ni sigurnost, ma kako se ona zvala.
Preporuke:
0
0
7
utorak, 03 novembar 2009 22:02
BAČKA TOPOLA
Daleko im lepa kuća.
Preporuke:
0
0
8
sreda, 04 novembar 2009 17:52
Zoran Radisic
@Steva Nadrljanski
Dragi brate Stevo, imate pravo sto se tice papskog autoriteta i njegove uloge u ocuvanju jedinstva RKC pre svega kroz *vlast*. Ali to nije cela slika. U ovom konkretnom slucaju, za razliku od zrtava Unije u 16. veku koji su bili izlozeni drzavnoj represiji i politickim manipulacijama, ovi Anglikanci/Episkopalci su ipak slobodnom voljom prihvatili papin autoritet. Nikome se nije pretilo zivotom, gubitkom posla, oduzimanjem gradjanskih prava i sl, sto je bio slucaj sa nametanjem Unije.
Drugo, glavni motiv tog prelazka je bilo bas to sto se u Anglikanskoj denominaciji nema vise s kim voditi bilo kakav "dijalog". Npr. njihove akademske elite se bave "razoblicavanjem" Svetog Pisma, tvrdeci da gotovo sve kljucno u Novom i Starom Zavetu je falsifikovano ili su nekakva zastarela ezotericna ucenja koja ne treba da ogranicavaju "modernog" coveka. Svaki Anglikanac je slobodan da ispoveda ono sto on/ona/ono zeli, misli ili "oseca": mozes odbaciti ucenja o Svetoj Trojici, uopste ne moras da se blamiras pred svojim sekularnim prijateljima sa detinjastim uverenjima o rodjenju Isusa od Device, Vaskrsenja najverovatnije nije ni bilo (sve je to "simbolicno", ali ne i istorijski tacno)... Mozes biti njihov "svestenik" i u isto vreme ispovedati proroka Mohameda kao bozijeg izaslanika sa "narocitom paznjom" na "prorka Isu". Mozes ziveti u istopolnom odnosu i biti njihov "jerarh"! Dakle, sve moze, sve im je od volje - samo nemoj da pokusavas da nameces nekakva zatucana, zastarela, "fasisticka" verska ucenja.
E, tim "zatucanim desnicarima" u njihovim redovima je dozlogrdilo. U poredjenu s onim od cega su pobegli, RKC je *bedem* hriscanske tradicije i, naravno, autoriteta. Ali to nije i jedini scenario. Bio sam svedok raspadanja jedne "luteransko-evangelisticke" zajednice u Bostonu iz slicnih razloga. Odatle su mnogi otisli u konzervativni tzv. Luteranski Sinod Misurija, drugi u RKC, a treci, koji su cesto posecivali SPC Svetog Save u Bostonu, u Pravosljavlje...
.jpg)
Anglikanska konfesija odavno truli i tone u svojim autodestruktivnim potezima. U svom neogranicenom liberalizmu, inovacijama i dubokoj teznji da idu u stopu, pa i koji korak ispred "svog vremena" dosli su do tacke pucanja: jednostavno "mainstream" Anglikanizam se vise ne moze ni pod kojim uslovom nazvati "hriscanstvom". To vise nije ni "liberalno", ni "novo", ni "moderno" hriscanstvo, cak se ne mogu ni kvalifikovati kao "jeretici", vec je naprosto drustvena organizacija koju su usurpirali levo-liberalno nastrojeni politicki agitatori insipirisani marksizmom, feminizmom, darvinizmom i pitaj Boga cime sve ne, i to sve na ustrb tradiciji, hriscanskim principima i moralnim merilima, udarajuci u sve sto je generacijama bilo sveto i vredno za milione vernika.
A na zapadu, barem onom englesko-govorecem, Rimokatolicka Crkva, sa svim svojim problemima i manjkavostima, se ipak dozivljava kao stozer i poslednji branilac zapadne hriscanske civilizacije. Ljudi odgojeni u Anglikanizmu a ogorceni i zgadjeni nad onim sto se ne samo tolerise i dozvoljava, vec cak promovise i diktira kao ispravno u njihovoj denominaciji, prirodno su nasli utociste u RKC - inace su iz nje i potekli.
Licno, smatram da je ovo bio veliki propust za Pravoslavce. Vec decenijama mnogi protestanti ukljucujuci i Anglikance prelaze pojedinacno, ponekad i kao cele parohije, u Pravoslavlje, ali Pravoslavna Crkva i dalje ostaje prilicno nepoznata vecini iskrenih bogotrazitelja na zapadu koji, zasiceni moralnim i doktrinskim relativizmom u kom su se nasli, ceznu za Istinom.
Očigledno "čudna" neka vremena.Svi menjaju pravac:Obama,Turska,Vatikan...
Samo Srbija(Tadić) menja pravce na sve strane, pa se bojim da još više ne zalutamo.
Kao i puno drugih poduhvata - a delikatnih, na ovaj ili onaj način - i ovaj je prvo proveren na istočnim poligonima!
Uspešno, naravno!
Ono što mene najviše interesuje i zabrinjava jeste kuda ide Pravoslavlje i kada će početi pregovarati o "spornim pitanjima".
A već je počelo.
Crkva kao institucija bez Istine i Božje riječi ne može biti ni utjeha ni sigurnost, ma kako se ona zvala.
Dragi brate Stevo, imate pravo sto se tice papskog autoriteta i njegove uloge u ocuvanju jedinstva RKC pre svega kroz *vlast*. Ali to nije cela slika. U ovom konkretnom slucaju, za razliku od zrtava Unije u 16. veku koji su bili izlozeni drzavnoj represiji i politickim manipulacijama, ovi Anglikanci/Episkopalci su ipak slobodnom voljom prihvatili papin autoritet. Nikome se nije pretilo zivotom, gubitkom posla, oduzimanjem gradjanskih prava i sl, sto je bio slucaj sa nametanjem Unije.
Drugo, glavni motiv tog prelazka je bilo bas to sto se u Anglikanskoj denominaciji nema vise s kim voditi bilo kakav "dijalog". Npr. njihove akademske elite se bave "razoblicavanjem" Svetog Pisma, tvrdeci da gotovo sve kljucno u Novom i Starom Zavetu je falsifikovano ili su nekakva zastarela ezotericna ucenja koja ne treba da ogranicavaju "modernog" coveka. Svaki Anglikanac je slobodan da ispoveda ono sto on/ona/ono zeli, misli ili "oseca": mozes odbaciti ucenja o Svetoj Trojici, uopste ne moras da se blamiras pred svojim sekularnim prijateljima sa detinjastim uverenjima o rodjenju Isusa od Device, Vaskrsenja najverovatnije nije ni bilo (sve je to "simbolicno", ali ne i istorijski tacno)... Mozes biti njihov "svestenik" i u isto vreme ispovedati proroka Mohameda kao bozijeg izaslanika sa "narocitom paznjom" na "prorka Isu". Mozes ziveti u istopolnom odnosu i biti njihov "jerarh"! Dakle, sve moze, sve im je od volje - samo nemoj da pokusavas da nameces nekakva zatucana, zastarela, "fasisticka" verska ucenja.
E, tim "zatucanim desnicarima" u njihovim redovima je dozlogrdilo. U poredjenu s onim od cega su pobegli, RKC je *bedem* hriscanske tradicije i, naravno, autoriteta. Ali to nije i jedini scenario. Bio sam svedok raspadanja jedne "luteransko-evangelisticke" zajednice u Bostonu iz slicnih razloga. Odatle su mnogi otisli u konzervativni tzv. Luteranski Sinod Misurija, drugi u RKC, a treci, koji su cesto posecivali SPC Svetog Save u Bostonu, u Pravosljavlje...