тренутно изгледа да ће цариград на својој страни имати грчке цркве и румунску (румунска црква је испословала аутонимију за румунске вернике у украјини а односи између СПЦ и РПЦ су на ивици прекида општења због њиховог мешетарења по тимочкој крајини). остале цркве колико ја знам не показују намеру да признају украјинску. а те остале имају много више верника. када се све ово почелу руски патријарх је отворено запретио цариградском да он на крају више неће бити васељенски патријарх. на крају ће се то изгледа и догодити. да ли ће подела на два дела штетити православљу? мислим да неће. ионако смо имали две струје које никако нису могле да се договоре. сада ће свака моћи да решава проблеме како она сматра за сходно- други рим (цариград) ће то радити како он жели а трећи рим (москва) како он жели.
Препоруке:
27
11
2
уторак, 15 октобар 2019 12:14
Томос о аутокефалности из 1922 године
Колико је мени познато Томос о аутокефалности Српске Православне Цркве је добијен од Цариградске патријаршије 1922 године.
Е сад одакле прича о 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве?
Може ли му неко добронамерно појасниити шта је у питању? Шта је значио Томос из 1922 године ако је СПЦ аутокефална или самостална црква већ 800 година?
Препоруке:
11
57
3
уторак, 15 октобар 2019 12:24
Dragan
Od pravoslavlja se pokušava napraviti da ima Centar moći, a koji bi kontrolisali oni koji kontrolišu sve ostalo.
Препоруке:
36
10
4
уторак, 15 октобар 2019 12:40
Грчко-Цариградска и Руска интересна сфера
Очигледно је да је Руска Православна Црква толико ојачала јер иза себе има ефективну моћ државе Русије као нуклеарне, економске и уопште светске велесиле да се осетила позваном да преузме вођство над православним светом од Константинопоља или Цариграда који нема ни војну, му економску ни државну моћ иза себе а посебно то нема у погледу онога шта има Руска Православна Црква и по броју припадника цркве и по свим другим параметрима. Посебно ако се узме да "Цариград" и није "Цариград" (црквено јесте) и налази се у једној муслиманској држави. Јасно је да због наведеног дугорочно долази до још једне поделе у хришћанском православном свету на Цариградско-Грчку патријаршију и Руску или Московску патријаршију и то више по културној и језичкој основи него по канонској различитости.
Препоруке:
14
24
5
уторак, 15 октобар 2019 13:01
Томос о аутокефалности из 1922 године
Пошто баш нисам био упућен у ствар у довољној мери, те сам мало читао Томос о аутокефалности из 1922 године, који сам пронашао на линку
Уочио сам да је СПЦ била и пре тог томоса аутокефална или самостална Црква али је тим томосом из 1922 године добила проширење у територијалном смислу уједињењем до тада аутокефалне Карловачке и Црногорске Цркве, те митрополија по БиХ, Рашкој и Македонији.
Сада су му неке ствари јасније, уколико неко мисли да треба нешто допунити нека допуни у коментарима. Једино ме занима када је добијен први Томос о аутокефалности СПЦ? Је ли га тобио Растко Немањић или Свети Сава од Цариграда? То је значи тих 800 година аутокефалности? Сада ми је све јасније.
Препоруке:
15
26
6
уторак, 15 октобар 2019 13:32
Томос о аутокефалности из 1922 године
Извињајем се у заблуду ме је одвео Томос из 1922 године и разноразна "писарија" на интернету, тако да сам дужан да признам своје заблуде.
Препоруке:
26
9
7
уторак, 15 октобар 2019 13:36
АгатонФонПетровић
омос о аутокефалности из 1922 године
тај линк који се дао а који је са сајта ''црногорске православне цркве '' ипак је занимљив. наиме пошто ''црногорска православна црква'' тврди да је била аутокефална онда она никако не може да полаже право на цркве које су биле у саставу далматинске епархије јер то није била њена територија. дакле, све цркве у приморју црне горе су неизоставно српске јер су биле у саставу далматинске епархије.
а ''црногорска православна црква'' се буни због крстионица на приморју! са којим правом?! по линку који си дао црногорско приморје није њена територија.
Препоруке:
36
11
8
уторак, 15 октобар 2019 13:54
Vlada 1 @ Grčko-Carigradska i Ruska interesna sfera
Razlike ste lepo uočili ali vaš zaključak je pogrešan.Krenimo iz početka...
Kada je rimska crkva pokušala da ustanovi primat ,ostale Pravoslavne Crkve su se pobunile.Tada je Carigradski Patrijarh ,budući da je imao zaledjinu realne svetovne vlasti pokušao da se stavi na čelo crkve na istovetan način kako je to uradio poglavar Rimske.
To mu je delimično uspelo jer su se pobunile ostale Crkve ,medju kojima je najdalje otišla Aleksandrijska.
I došlo je do nekog kompromisa - do "prvog medju jednakima".
Nikada Romeji (ne Grci,ne Heleni - oni su u glavi Romeji) nisu posustali u pokusajima uspostavljanja Istočnog papstva - dakle ,prosirenja ovlašćenja "prvog medju jednakima".
Ukoliko RPC pokuša da uradi isto što i Carigradaki Patrijarh nekada (da iskoristi borbu protiv istočnog papizma za ostvarivanje one dominacije koju prizeljkuje Carigradski Patrijarh) onda je to ,gledano iz pozicije pravoslavnog vernika loše.Ukoliko je u pitanju samo obuzdavanje ambicija Carigrada onda je u redu.
Препоруке:
16
8
9
уторак, 15 октобар 2019 14:04
Vlada 2 @ Grčko- Carigradska i Ruska interesna sfera
Prema tome ,ispravan stav SPC ne bismo smeli da tumačimo kao običnu podrsku RPC u borbi za dominaciju.Naprotiv ,ovakav stav je stav principa i moramo ga shvatiti i kao obavezu da se usprotivimo nastojanjima i druge strane da postane dominantna u odnosu na ostale pomesne Crkve i na taj način očuvamo jedinstvo Pravoslavlja.
Dakle - misija SPC mora sa bude "ni po babu ni po stričevima" nego pomirenje ,kako je sv.Sava mirio braću.I u tom cilju prikupljanje podrske ostalih Crkava koje nisu u direktnom sukobu kao RPC i Carigradska Patrijaršija.
Ni prvi ,ni drugi ni treći Rim - Pravoslavlje.A svezovni vladari neka grade "Rimove".
Препоруке:
16
9
10
уторак, 15 октобар 2019 14:10
Спиридон
@ АгатонФонПетровић
Потпуно небитно госн Агатоне јер Томос из 1922 године говори једино о уједињењу српских цркава, док би Црногорци да праве неку своју цркву која није српска већ црногорска, односно мешају бабе и жабе. У Црној Гори живе и Срби а не само ти Монтенегрини односно неко њима покушава насилно да отме цркву, јер су они савршено сагласни да она остане у саставу СПЦ. У преводу, како су се појавили ти неки новостворени Црногорци тј Монтонегрини, нека праве себи цркву нико им не брани али све постојеће цркве и манастири са том њиховом назови црквом никакве везе немају...
Препоруке:
25
12
11
уторак, 15 октобар 2019 14:16
пензионер Цвико,
@АгатонФонПетровић,
У књигама "Православна Далмација" написао епископ Никодим Милаш и "Срби и Венеција у 18 веку", написао историчар Марко Јачов, пише да је Венеција од СПЦ тражила да постави једног свештеника са којим ће на теритроији којом они владају комуницирати. На овај захтев СПЦ хиротонисан је епископ далматински Симеон Кончаревић „на превасходителниј степен архијерејства митрополији далматинскија и албанскија“ 15. септембра 1751. у манастиру Дужи код Требиња. Хиротонију је извршио митрополит дабробосански Гаврило, а у њој је узео учешће и лични изасланик патријарха из Пећи, викарни епископ Дионисије. Пошто је патријарх Атанасије одредио да се Кончаревићева јурисдикција простире не само на Далмацију, већ и на Боку которску, претпоставља се из разлога да би било решено црквено питање за све Србе на територији Млетачке републике. Због овог, црногорски представници нису дошли на хиротонисање...
Препоруке:
5
11
12
уторак, 15 октобар 2019 15:27
Уједињење православних цркава
Онако реално геополитички и геостратешки можда би и било добро да се православни свет а тиме и Цркве православља уједине у једну Цркву или федерацију Цркава под вођством Русије / Москве? Овако "свако вуче на своју страну" а "Цариградска патријаршија" толико слаба "у муслиманској држави" да ни себи не може помоћи.
Препоруке:
6
17
13
уторак, 15 октобар 2019 15:45
Ромеј
Цариградска Патријаршија, она права, изворна, вековима већ не постоји. Још од давне 1453. године и пада Цариграда под османску власт. Нарочито не постоји сада у 21. веку. Ова творевина која сада себе назива тим именом је ништа друго до продужена корумпирана рука Ватикана и васцелог Запада. Злоупотребљавајући славно име Цариграда који је више од миленијума био бастион и стуб једног јединственог Православља у целој Васељени, та лажна творевина данас чини катастрофалне рекао бих и фаталне штете Православљу. Видимо на наше очи како се Православље данас растаче на ситне фрагменте свемирском брзином, како ничу разноразне наци творевине и добијају благослов од те "Цариградске" патријаршије шаком и капом, добијају аутокефалност за шаку долара рекао бих, и све у служби Ватикана наравно. Благословити тзв "Украјинску православну цркву" на територији некадашње Свете Кијевске Русије је исто што и признати Папу за врховног господара Православља, што ће и бити коначни циљ ових узурпатора.
Препоруке:
36
12
14
уторак, 15 октобар 2019 15:51
АгатонФонПетровић
Спиридон
хвала вам што сте ми објаснили!!!
знате, ја нисам редовни посетилац овог сајта, који иначе детаљно извештава о томе шта раде милогорци, па да не би сада вашег поучног коментара ја бих живео у незнању.
побогу зар вам није јасно да сам се спрдачио са милогорцем који је оно написао? или вам је циљ постало да одговорите на мој коментар по сваку цену?
Препоруке:
11
12
15
уторак, 15 октобар 2019 15:53
nutella
Raspadoste se u paramparčad! Možda ste prestari?!
Препоруке:
9
16
16
уторак, 15 октобар 2019 15:58
АгатонФонПетровић
пензионер Цвико
Због овог, црногорски представници нису дошли на хиротонисање...
који и какви црногорски представнии?
Препоруке:
17
9
17
уторак, 15 октобар 2019 17:07
Спиридон
@ АгатонФонПетровић
Чему толики јед госн Агатоне, само да ми је знати. Није ваљда због онога што сте оно малко ономад показивали прстом на мене, па је после било нисмо се добро разумели. Нисам вам ја то узео за зло, не бојте се...
Препоруке:
4
19
18
уторак, 15 октобар 2019 18:29
Србин ЦГ
Изванредан текст.Превести га на све језике православних и бесплатно слати помјесним Православним Црквама. А најприје деструктивним српским фанариотама на челу са епископима бившим Атанасијем и његовим дејствујућим пуленима Максимом, Григоријем и Игњатијем.
Препоруке:
15
11
19
уторак, 15 октобар 2019 18:50
АгатонФонПетровић
Спиридон
Нисам вам ја то узео за зло, не бојте се.../quote]
верујте ми да ја себи нисам узео за зло било шта од онога што сам радио.
цела расаправа коју смо водили била је врло праћена и могло би се рећи да је имала ''одјеке и реаговања''. то није била једна од уобичајених расправа које се овде воде. имали смо публику која се није оглашавала, али је помно читала. ја сам то знао, ви нисте. каљужина те афере је стварно дубока и ово је последњи пут да говорим о томе јер ми је истински мука да то уопште помињем.
ако је нешто добро испало од целе те наше расправе то је да ће се било која слична афера у будућности највероватније завршити на суду па и нећемо моћи да расправљамо о нечем сличном.
Препоруке:
2
9
20
уторак, 15 октобар 2019 21:35
Спиридон
@ АгатонФонПетровић
Госн Агатоне, као што рекох ја вам заиста ништа од свега тога нисам узео за зло и што се мене тиче та прича је завршена. Вама сам данас иначе одговорио у најбољој могућој намери чисто да помогнем у тој причи са фамозним Томосом из 1922 године на кога се Монтенегрини позивају, јер се тамо помињу аутокефалност Црногорске али такође и Карловачке цркве тј боље рећи митрополије. У преводу ако та некадашња Црногорска црква припада као фол данашњим Монтенегринима, а коме онда у том случају припада Карловачка митрополија мислим ако се примени тај исти принцип на кога се они позивају...?!
Препоруке:
2
6
21
уторак, 15 октобар 2019 22:14
Спиридон
@ Vlada
Нажалост у том грму лежи зека од првог дана када је хришћанство установљено као званична религија Римског царства, да би онда са временом црквене поделе у суштини биле само одраз онога што се дешавало на световном плану, односно подела на католоцизам и на православље је само последица саме поделе на Западно римско царство и источно знано још и као Ромејско што му дође једно те исто само изговорено на грчком. Нажалост људи погрешно сматрају да је обрнуто, односно да је црквена подела узроковала ону световну. У сваком случају очигледно је да се опет копају ровови што је јако лоше и ништа добро неће донети...
Препоруке:
4
5
22
среда, 16 октобар 2019 01:27
Иван
@ Спиридон
Рекао си да је дељење Православља започело још поделом Римског царства на Западно и Источно што није тачно. У почетку је та подела била чисто административне природе, да би се лакше управљало преголемим царством оно је подељено на два дела и постављена су два равноправна монарха чисто административне природе и да би цар Теодосије Велики могао да оба сина устоличи за цареве, једног у Риму другог у Цариграду наравно док је у суштини Царство и даље остало јединствено, без фактичких разлика ни у уређењу ни у црквеним схватањима. Тек касније на западу су се почеле осећати разлике у свему па и у цркви нажалост, што је кулминирало тек онда када је Западно римско царство пропало под налетима варвара који су дефинитивно створили нову пошаст на западу и трајно удаљили Православље одатле. Тек онда граница на Дрини и средином северне Африке постаје јасна, касније је цар Јустинијан Велики обновио Римску империју готово у целости, али разлике су остале и 1054. године су озваничене.
Препоруке:
3
6
23
среда, 16 октобар 2019 01:59
Иван
Некада давно Православље илити права и једина Света Вера Христова наравно, све ван тога су јереси и секте, је било недељиво и јединствено у великом Константиновом Римском царству. И то је био једини исправан пут Православља који је Константин направио. И тада је постојало пет Патријаршија али ту подела и разлика једноставно није било, све оне су се сливале у једну јединствену Православну Цркву са центром у Константинопољу илити Цариграду где је тада био центар вере, центар културе, центар цивилизације, центар света. Касније су се разноразне секте и јереси толико осилили да су мало по мало поткопавали једину нам веру и делили је на разне фрагменте. И то чине и дан данас када ова лажна Цариградска Патријаршија која везе нема са оном некадашњом ево видимо брутално дели Православље на ситне фрагменте и на тај начин покушава да заврши оно што су јеретици отпадници од Вере Христове започели 1054. године! Прави православци требају да раде на јединству Православља а нипошто на његовом дељењу!
Препоруке:
5
5
24
среда, 16 октобар 2019 05:30
Саша Војвода
СПЦ је тренутно важније да очисти издајнике из својих редова. Ту мислим на тројку Лонгин-Мирко-Максим који желе да нас потчине Турцима тј.фанариотима. Лако ћемо се ми после тога сврстати уз Русе где природно и припадамо.
Препоруке:
3
7
25
среда, 16 октобар 2019 09:04
Vlada @ ivan
Naprotiv ,Spiridon ukazuje na uticaj "realnog stanja na terenu" na život Crkve.Dakle na uzajamni uticaj duhovnih i svetovnih centara moći.
Svaki dogadjaj i u proslosti i u sadašnjosti ima svoje uzroke,povode i posledice pa tako i Veliki raskol.
E,taj uzrok se nije dogodio kada se dogodila šizma ,vec se to kotrljalo dugo vremena i "osecalo u vazduhu".
Ne mozemo gledati tadašnju Crkvu iz današnje perspektive,niti istoriju posmatrati samo kroz činjenice istrgnute iz istorijskog konteksta - sve one (činjenice) su delovi drustvenih procesa koji su se odvijali u to vreme.A osnovni kanal komunikacije je tada bila Crkva.
U samoj Crkvi korene sukoba na relaciji Carigrad - Rim mozemo videti vec od Drugog sabora(381.).
Zaledjinu koju Carigradski Patrijarh ima Rim pokusava da anulira sa ocem Karla Velikog,da bi mogao da parira.
Tu vec pocinje priprema za "konačan obračun" jer "zapadna steana" tada stvara svetovnu silou kojom ce da parira.
Препоруке:
0
4
26
среда, 16 октобар 2019 09:25
Vlada@ Spiridon
Tačno.A ti rovovi se kopaju ostrašćenošću.
Ljudi ne shvataju da je od početka bilo unutrašnjih sukoba u Crkvi i da ih ima svakodnevno na svim nivoima a da pri tome nije reč o jeresima npr.
Ti sukobi ,su mormalna stvar u zajednicama i kada nema stalozenosti,kada to predje u ostrašcenost kopa se rov i lagano ostrašćeni ljudi odlaze baš u jeres.I onda neko uzvikne - nepogrešiv sam! Juče Papa,danas ovaj,sutra onaj...
Vidis po komentarima da su neki vec podelili Crkvu,odabrali stranu...Onako,uz jutarnju kafu,kao da se radi o sukobu Car go i taksista.
Препоруке:
1
5
27
среда, 16 октобар 2019 12:25
Иван
@ Vlada
Остаје чињеница да раскол источне и западне цркве није започео административном поделом јединственог Римског царства на Источно и Западно већ много касније. А то ми је била и поента тог мог коментара. А то управо доказује и тадашње "реално стање на терену". Касније је све више долазило до разлаза истока и запада, Цариграда и Рима, али чињеница је да док варвари нису уништили Западно римско царство и донели нову јерес на те просторе која је неминовно утицала и на тамошњу западну цркву и продубљавала раскол са источном све дотле није било великих размирица и црква је и даље била јединствена. Е касније је остало само Источно римско царство да чува Свету Веру Православну док је запад све више и више клизио у шизму да би све то експлодирало Великим Расколом 1054. године а потоњим крсташким подмуклим заузећем Цариграда и њиховим страшним масакром и пљачком тога града дефинитивно је стављена тачка на разлаз истока и запада до дана данашњег.
Препоруке:
3
4
28
среда, 16 октобар 2019 12:28
одушевљени Ћирјаковићев тапшач
Томос о аутокефалности из 1922 године
Аутокефалност је канонска категорија. Она означава потпуну самосталност једне цркве, способност да сама себи бира поглавара и епископе. Ту способност СПЦ има 800 година, иако је кроз историју трпела и промену назива (Жичка архиепископија, Пећка петријаршија, Карловачка митрополија, Српска православна црква), и промену устројства, и промену статуса (архиепископија, митрополија, патријаршија) али има својство аутокефалности и има континуитет у томе, иако је рад појединих епископија био прекидан, црква физички укидана, онемогућен јој је рад итд.
У време укидања Пећке патријаршије само су две епископије самостално функционисале - цетињска и карловачка. Само је једног цетињског епископа хиротонисао руски првојерарх, све друге су из данашње СПЦ, тада Карловачке митрополије.
Препоруке:
5
3
29
среда, 16 октобар 2019 13:58
Спиридон
@ Иван
Подела царства је почела још када је Диоклецијан преселио своју престоницу у Никомедију и поделио царство тако да постоје 2 августа и 2 цезара, да би се онда царство опет ујединило под Константином, па опет поделило међу његовим синовима од друге жене Фаусте, па опет ујединило са његовим сином Констанцијем који је однео победу у грађанском рату тј са Јулијаном званим Апостата. Међутим за коначну поделу царства на Западно и Источно се не узима тренутак када Теодосије велики даје синовима Аркадију и Хонорију да владају у Цариграду и Милану, већ када Јовијана који је наследио Јулијана наслеђује Валентијан који са својим братом Валенсом дели коначно царство на Запад и на Исток. Теодосије је владао Источним царством у време када је Западом владао наследник Валентијанов тј Валентијан II, па је само на кратко ујединио царство збацивши узурпатора Максима на Западу. Разлог за ту причу са Теодосијем је што је он коначно победио паганство, а иначе је царство било већ подељено...
Препоруке:
1
4
30
среда, 16 октобар 2019 14:19
Спиридон
@ Иван
Међутим сама подела на католичанство и на православље је само последица те админстративне поделе, односно са временом су се Латини на једној страни и Ромеји на оној другој просто раздвојили, односно боље рећи да су Ромеји сматрали за себе да су супериорнији у световном али и религиозном знању, први су добили светлост хришћанства, прогласили су декрете седам општих савета, односно њихов језик је био језик Светог писма и филозофије. Сама теолошка расправа која следи након тога око чувеног filioque која завршава са шизмом тј поделом на католичанство и православље је дакле само последица поделе самог царства и различитости самих Латина и Ромеја, односно њиховог погледа на свет и на веру...
Препоруке:
1
4
31
среда, 16 октобар 2019 14:25
Спиридон
@ Иван
али чињеница је да док варвари нису уништили Западно римско царство и донели нову јерес на те просторе која је неминовно утицала и на тамошњу западну цркву и продубљавала раскол са источном све дотле није било великих размирица и црква је и даље била јединствена. Е касније је остало само Источно римско царство да чува Свету Веру Православну док је запад све више и више клизио у шизму да би све то експлодирало Великим Расколом 1054
Без љутње али историјске чињенице причају сасвим другачију причу од те крајње симплификоване и превише једностране у коју ти верујеш. Иначе тзв јереси крећу још из давних времена самог Константина и аријанаства тј на другој страни донатиста у Африци, тако да није прича тако једноставна и црно бела каквом је ти представљаш...
Препоруке:
2
4
32
среда, 16 октобар 2019 14:25
Vlada@ Ivan
Naravno da se podela rimskog carstva desila ranije.
Ali pre Drugog Vaseljenskog Sabora 1381. prvenstvo časti na Istoku je pripadalo Aleksandrijskom Patrijarhu.On je po časti bio odmah iza Rimskog.
Teći kanon.
Usled toga što Konstantinopolj postaje "Drugi Rim" daje se prvenstvo časti,odmah posle Rimskog
Carigradskom Patrijarhu.
Dakle - to je direktna posledica stanja na terenu ,svetovnih prilika i ,kako i sam kazes to se nije preterano odrazilo na jedinstvo Crkve - ali tu je počelo.
To što je Rimska crkvena opstina u ranom hriscanstvu posebno cenjena ne znaci da su oni u pravu ( na kraju su "nepogrešivošću Pape" i najdobronamernije ubedili da nisu nikako ) - samo govori da se podela carstva (svetovne administrativne odluke ) odrazila na život Crkve. I pokrenula sukob koji je doveo do raskola.
Препоруке:
2
3
33
среда, 16 октобар 2019 14:34
Спиридон
@ Vlada
Увек су симплификоване истине најпријемчивије већини, Ми - Они, Светло - Тама, Права вера - Јерес...
Препоруке:
2
6
34
среда, 16 октобар 2019 17:29
Иван
@ Спиридон
да би онда са временом црквене поделе у суштини биле само одраз онога што се дешавало на световном плану, односно подела на католоцизам и на православље је само последица саме поделе на Западно римско царство и источно знано још и као Ромејско што му дође једно те исто само изговорено на грчком.
Ово горецитирано су твоје синоћње речи. Дакле јасно си рекао да је подела Хришћанства уследила због поделе јединственог Римског царства на Западно и Источно што једноставно, опет понављам, није тачно. Католицизам као такав какав је, није ни близу тада настао, већ много касније. Е то сам ти ја синоћ демантовао. И немој да, без увреде, помињеш сада Тетрархију са по два Цезара и два Августа јер је то нека друга прича и апсолутно никакве везе нема са овим. Иначе, кажеш "Латини и Ромеји" се посвадили. Шта подразумеваш под Ромеји? То је грчка реч за "Римљани" и сам то знаш, а они су једини наследници Римског царства. Дакле нема ту ништа "црно-бело" већ чињенице!
Препоруке:
1
6
35
четвртак, 17 октобар 2019 06:04
Спиридон
@ Иван
да би онда са временом црквене поделе у суштини биле само одраз онога што се дешавало на световном плану, односно подела на католоцизам и на православље је само последица саме поделе на Западно римско царство и источно знано још и као Ромејско што му дође једно те исто само изговорено на грчком.
Надам се да је сада јасније шта сам желео да кажем, јер понекад треба времена да би узрок довео до последице. Становници Источног римског царства су за све време његовог постојања себе звали искључиво Ромејима, па их и ја сходно томе тако називам. Такође сам био принуђен да исправим нетачне наводе да је Теодосије поделио царство, односно да испричам укратко генезу саме поделе која креће од Диоклецијана и шта се историјски сматра за тренутак раздвајања са браћом Валенсом и Валентијаном...
.jpg)
Е сад одакле прича о 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве?
Може ли му неко добронамерно појасниити шта је у питању? Шта је значио Томос из 1922 године ако је СПЦ аутокефална или самостална црква већ 800 година?
http://www.cpc.org.me/latinica/istorija_crkva.php?id=3
Уочио сам да је СПЦ била и пре тог томоса аутокефална или самостална Црква али је тим томосом из 1922 године добила проширење у територијалном смислу уједињењем до тада аутокефалне Карловачке и Црногорске Цркве, те митрополија по БиХ, Рашкој и Македонији.
Сада су му неке ствари јасније, уколико неко мисли да треба нешто допунити нека допуни у коментарима. Једино ме занима када је добијен први Томос о аутокефалности СПЦ? Је ли га тобио Растко Немањић или Свети Сава од Цариграда? То је значи тих 800 година аутокефалности? Сада ми је све јасније.
тај линк који се дао а који је са сајта ''црногорске православне цркве '' ипак је занимљив. наиме пошто ''црногорска православна црква'' тврди да је била аутокефална онда она никако не може да полаже право на цркве које су биле у саставу далматинске епархије јер то није била њена територија. дакле, све цркве у приморју црне горе су неизоставно српске јер су биле у саставу далматинске епархије.
а ''црногорска православна црква'' се буни због крстионица на приморју! са којим правом?! по линку који си дао црногорско приморје није њена територија.
Kada je rimska crkva pokušala da ustanovi primat ,ostale Pravoslavne Crkve su se pobunile.Tada je Carigradski Patrijarh ,budući da je imao zaledjinu realne svetovne vlasti pokušao da se stavi na čelo crkve na istovetan način kako je to uradio poglavar Rimske.
To mu je delimično uspelo jer su se pobunile ostale Crkve ,medju kojima je najdalje otišla Aleksandrijska.
I došlo je do nekog kompromisa - do "prvog medju jednakima".
Nikada Romeji (ne Grci,ne Heleni - oni su u glavi Romeji) nisu posustali u pokusajima uspostavljanja Istočnog papstva - dakle ,prosirenja ovlašćenja "prvog medju jednakima".
Ukoliko RPC pokuša da uradi isto što i Carigradaki Patrijarh nekada (da iskoristi borbu protiv istočnog papizma za ostvarivanje one dominacije koju prizeljkuje Carigradski Patrijarh) onda je to ,gledano iz pozicije pravoslavnog vernika loše.Ukoliko je u pitanju samo obuzdavanje ambicija Carigrada onda je u redu.
Dakle - misija SPC mora sa bude "ni po babu ni po stričevima" nego pomirenje ,kako je sv.Sava mirio braću.I u tom cilju prikupljanje podrske ostalih Crkava koje nisu u direktnom sukobu kao RPC i Carigradska Patrijaršija.
Ni prvi ,ni drugi ni treći Rim - Pravoslavlje.A svezovni vladari neka grade "Rimove".
Потпуно небитно госн Агатоне јер Томос из 1922 године говори једино о уједињењу српских цркава, док би Црногорци да праве неку своју цркву која није српска већ црногорска, односно мешају бабе и жабе. У Црној Гори живе и Срби а не само ти Монтенегрини односно неко њима покушава насилно да отме цркву, јер су они савршено сагласни да она остане у саставу СПЦ. У преводу, како су се појавили ти неки новостворени Црногорци тј Монтонегрини, нека праве себи цркву нико им не брани али све постојеће цркве и манастири са том њиховом назови црквом никакве везе немају...
У књигама "Православна Далмација" написао епископ Никодим Милаш и "Срби и Венеција у 18 веку", написао историчар Марко Јачов, пише да је Венеција од СПЦ тражила да постави једног свештеника са којим ће на теритроији којом они владају комуницирати. На овај захтев СПЦ хиротонисан је епископ далматински Симеон Кончаревић „на превасходителниј степен архијерејства митрополији далматинскија и албанскија“ 15. септембра 1751. у манастиру Дужи код Требиња. Хиротонију је извршио митрополит дабробосански Гаврило, а у њој је узео учешће и лични изасланик патријарха из Пећи, викарни епископ Дионисије. Пошто је патријарх Атанасије одредио да се Кончаревићева јурисдикција простире не само на Далмацију, већ и на Боку которску, претпоставља се из разлога да би било решено црквено питање за све Србе на територији Млетачке републике. Због овог, црногорски представници нису дошли на хиротонисање...
хвала вам што сте ми објаснили!!!
знате, ја нисам редовни посетилац овог сајта, који иначе детаљно извештава о томе шта раде милогорци, па да не би сада вашег поучног коментара ја бих живео у незнању.
побогу зар вам није јасно да сам се спрдачио са милогорцем који је оно написао? или вам је циљ постало да одговорите на мој коментар по сваку цену?
који и какви црногорски представнии?
Чему толики јед госн Агатоне, само да ми је знати. Није ваљда због онога што сте оно малко ономад показивали прстом на мене, па је после било нисмо се добро разумели. Нисам вам ја то узео за зло, не бојте се...
верујте ми да ја себи нисам узео за зло било шта од онога што сам радио.
цела расаправа коју смо водили била је врло праћена и могло би се рећи да је имала ''одјеке и реаговања''. то није била једна од уобичајених расправа које се овде воде. имали смо публику која се није оглашавала, али је помно читала. ја сам то знао, ви нисте. каљужина те афере је стварно дубока и ово је последњи пут да говорим о томе јер ми је истински мука да то уопште помињем.
ако је нешто добро испало од целе те наше расправе то је да ће се било која слична афера у будућности највероватније завршити на суду па и нећемо моћи да расправљамо о нечем сличном.
Госн Агатоне, као што рекох ја вам заиста ништа од свега тога нисам узео за зло и што се мене тиче та прича је завршена. Вама сам данас иначе одговорио у најбољој могућој намери чисто да помогнем у тој причи са фамозним Томосом из 1922 године на кога се Монтенегрини позивају, јер се тамо помињу аутокефалност Црногорске али такође и Карловачке цркве тј боље рећи митрополије. У преводу ако та некадашња Црногорска црква припада као фол данашњим Монтенегринима, а коме онда у том случају припада Карловачка митрополија мислим ако се примени тај исти принцип на кога се они позивају...?!
Нажалост у том грму лежи зека од првог дана када је хришћанство установљено као званична религија Римског царства, да би онда са временом црквене поделе у суштини биле само одраз онога што се дешавало на световном плану, односно подела на католоцизам и на православље је само последица саме поделе на Западно римско царство и источно знано још и као Ромејско што му дође једно те исто само изговорено на грчком. Нажалост људи погрешно сматрају да је обрнуто, односно да је црквена подела узроковала ону световну. У сваком случају очигледно је да се опет копају ровови што је јако лоше и ништа добро неће донети...
Рекао си да је дељење Православља започело још поделом Римског царства на Западно и Источно што није тачно. У почетку је та подела била чисто административне природе, да би се лакше управљало преголемим царством оно је подељено на два дела и постављена су два равноправна монарха чисто административне природе и да би цар Теодосије Велики могао да оба сина устоличи за цареве, једног у Риму другог у Цариграду наравно док је у суштини Царство и даље остало јединствено, без фактичких разлика ни у уређењу ни у црквеним схватањима. Тек касније на западу су се почеле осећати разлике у свему па и у цркви нажалост, што је кулминирало тек онда када је Западно римско царство пропало под налетима варвара који су дефинитивно створили нову пошаст на западу и трајно удаљили Православље одатле. Тек онда граница на Дрини и средином северне Африке постаје јасна, касније је цар Јустинијан Велики обновио Римску империју готово у целости, али разлике су остале и 1054. године су озваничене.
Svaki dogadjaj i u proslosti i u sadašnjosti ima svoje uzroke,povode i posledice pa tako i Veliki raskol.
E,taj uzrok se nije dogodio kada se dogodila šizma ,vec se to kotrljalo dugo vremena i "osecalo u vazduhu".
Ne mozemo gledati tadašnju Crkvu iz današnje perspektive,niti istoriju posmatrati samo kroz činjenice istrgnute iz istorijskog konteksta - sve one (činjenice) su delovi drustvenih procesa koji su se odvijali u to vreme.A osnovni kanal komunikacije je tada bila Crkva.
U samoj Crkvi korene sukoba na relaciji Carigrad - Rim mozemo videti vec od Drugog sabora(381.).
Zaledjinu koju Carigradski Patrijarh ima Rim pokusava da anulira sa ocem Karla Velikog,da bi mogao da parira.
Tu vec pocinje priprema za "konačan obračun" jer "zapadna steana" tada stvara svetovnu silou kojom ce da parira.
Ljudi ne shvataju da je od početka bilo unutrašnjih sukoba u Crkvi i da ih ima svakodnevno na svim nivoima a da pri tome nije reč o jeresima npr.
Ti sukobi ,su mormalna stvar u zajednicama i kada nema stalozenosti,kada to predje u ostrašcenost kopa se rov i lagano ostrašćeni ljudi odlaze baš u jeres.I onda neko uzvikne - nepogrešiv sam! Juče Papa,danas ovaj,sutra onaj...
Vidis po komentarima da su neki vec podelili Crkvu,odabrali stranu...Onako,uz jutarnju kafu,kao da se radi o sukobu Car go i taksista.
Остаје чињеница да раскол источне и западне цркве није започео административном поделом јединственог Римског царства на Источно и Западно већ много касније. А то ми је била и поента тог мог коментара. А то управо доказује и тадашње "реално стање на терену". Касније је све више долазило до разлаза истока и запада, Цариграда и Рима, али чињеница је да док варвари нису уништили Западно римско царство и донели нову јерес на те просторе која је неминовно утицала и на тамошњу западну цркву и продубљавала раскол са источном све дотле није било великих размирица и црква је и даље била јединствена. Е касније је остало само Источно римско царство да чува Свету Веру Православну док је запад све више и више клизио у шизму да би све то експлодирало Великим Расколом 1054. године а потоњим крсташким подмуклим заузећем Цариграда и њиховим страшним масакром и пљачком тога града дефинитивно је стављена тачка на разлаз истока и запада до дана данашњег.
Аутокефалност је канонска категорија. Она означава потпуну самосталност једне цркве, способност да сама себи бира поглавара и епископе. Ту способност СПЦ има 800 година, иако је кроз историју трпела и промену назива (Жичка архиепископија, Пећка петријаршија, Карловачка митрополија, Српска православна црква), и промену устројства, и промену статуса (архиепископија, митрополија, патријаршија) али има својство аутокефалности и има континуитет у томе, иако је рад појединих епископија био прекидан, црква физички укидана, онемогућен јој је рад итд.
У време укидања Пећке патријаршије само су две епископије самостално функционисале - цетињска и карловачка. Само је једног цетињског епископа хиротонисао руски првојерарх, све друге су из данашње СПЦ, тада Карловачке митрополије.
Подела царства је почела још када је Диоклецијан преселио своју престоницу у Никомедију и поделио царство тако да постоје 2 августа и 2 цезара, да би се онда царство опет ујединило под Константином, па опет поделило међу његовим синовима од друге жене Фаусте, па опет ујединило са његовим сином Констанцијем који је однео победу у грађанском рату тј са Јулијаном званим Апостата. Међутим за коначну поделу царства на Западно и Источно се не узима тренутак када Теодосије велики даје синовима Аркадију и Хонорију да владају у Цариграду и Милану, већ када Јовијана који је наследио Јулијана наслеђује Валентијан који са својим братом Валенсом дели коначно царство на Запад и на Исток. Теодосије је владао Источним царством у време када је Западом владао наследник Валентијанов тј Валентијан II, па је само на кратко ујединио царство збацивши узурпатора Максима на Западу. Разлог за ту причу са Теодосијем је што је он коначно победио паганство, а иначе је царство било већ подељено...
Међутим сама подела на католичанство и на православље је само последица те админстративне поделе, односно са временом су се Латини на једној страни и Ромеји на оној другој просто раздвојили, односно боље рећи да су Ромеји сматрали за себе да су супериорнији у световном али и религиозном знању, први су добили светлост хришћанства, прогласили су декрете седам општих савета, односно њихов језик је био језик Светог писма и филозофије. Сама теолошка расправа која следи након тога око чувеног filioque која завршава са шизмом тј поделом на католичанство и православље је дакле само последица поделе самог царства и различитости самих Латина и Ромеја, односно њиховог погледа на свет и на веру...
Без љутње али историјске чињенице причају сасвим другачију причу од те крајње симплификоване и превише једностране у коју ти верујеш. Иначе тзв јереси крећу још из давних времена самог Константина и аријанаства тј на другој страни донатиста у Африци, тако да није прича тако једноставна и црно бела каквом је ти представљаш...
Ali pre Drugog Vaseljenskog Sabora 1381. prvenstvo časti na Istoku je pripadalo Aleksandrijskom Patrijarhu.On je po časti bio odmah iza Rimskog.
Teći kanon.
Usled toga što Konstantinopolj postaje "Drugi Rim" daje se prvenstvo časti,odmah posle Rimskog
Carigradskom Patrijarhu.
Dakle - to je direktna posledica stanja na terenu ,svetovnih prilika i ,kako i sam kazes to se nije preterano odrazilo na jedinstvo Crkve - ali tu je počelo.
To što je Rimska crkvena opstina u ranom hriscanstvu posebno cenjena ne znaci da su oni u pravu ( na kraju su "nepogrešivošću Pape" i najdobronamernije ubedili da nisu nikako ) - samo govori da se podela carstva (svetovne administrativne odluke ) odrazila na život Crkve. I pokrenula sukob koji je doveo do raskola.
Увек су симплификоване истине најпријемчивије већини, Ми - Они, Светло - Тама, Права вера - Јерес...
Ово горецитирано су твоје синоћње речи. Дакле јасно си рекао да је подела Хришћанства уследила због поделе јединственог Римског царства на Западно и Источно што једноставно, опет понављам, није тачно. Католицизам као такав какав је, није ни близу тада настао, већ много касније. Е то сам ти ја синоћ демантовао. И немој да, без увреде, помињеш сада Тетрархију са по два Цезара и два Августа јер је то нека друга прича и апсолутно никакве везе нема са овим. Иначе, кажеш "Латини и Ромеји" се посвадили. Шта подразумеваш под Ромеји? То је грчка реч за "Римљани" и сам то знаш, а они су једини наследници Римског царства. Дакле нема ту ништа "црно-бело" већ чињенице!
Надам се да је сада јасније шта сам желео да кажем, јер понекад треба времена да би узрок довео до последице. Становници Источног римског царства су за све време његовог постојања себе звали искључиво Ромејима, па их и ја сходно томе тако називам. Такође сам био принуђен да исправим нетачне наводе да је Теодосије поделио царство, односно да испричам укратко генезу саме поделе која креће од Диоклецијана и шта се историјски сматра за тренутак раздвајања са браћом Валенсом и Валентијаном...