Што је најтужније Вучић је мање-више и сам признао да је направио catch all партију. Једном приликом је на РТС-у рекао како је приликом формирања СНС имао идеју да направи странку која се неће пуно петљати око идеологије и која ће окупити од либерала до комуниста и од грађанских демократа и националиста, свих уједињених у жељи да нешто ураде. Мислим можда сам ја искључив, али мени као човеку који верује у идеологије тако нешто звучи одвратно.

Тачно тако - никог није ни брига. Живимо по инерцији. Нама је овде нормално да свака власт лаже и краде. Нама је то прешло у виц - били Амер, Рус и Динкић...онда се нешто издешава и на крају Динкић однесе све паре. То је нама нормално. Свака афера се код нас "решила" тако што је пала у заборав услед нове афере. И то све пролази и пролазиће.

Покушај да се низ скандала покрије новим већим скандалом који то није. Прича о Крушику, затим приче о Вучићевим састанцима са сумњивим Арапима, то је требало пресећи. Очито је да у редовима војске и полиције постоје људи који не воле председника и пуштају информације у јавност. То је оно као кад је Шешељ имао "Лауфера" који му јавља, тако и опозиција и неки опозициони медији имају лауфера који им шаље информације које су јако непријатне за власт. Вучић нема потпуну лојалност војске и не зна како да то реши.

Заиста сјајан текст, пун надахнутих и провокативних размишљања и закључака.
Већ подуже, плански запрашивани компилацијама лажи, полуистина и манипулацијама, уморни смо и дезоријентисани. А можда је то „баш-ме-брига" последња линија одбране, природни отпор ради опстанка и прикупљања снаге за устајање из чамотиње. Ипак, и даље верујем да већина мог народа преосталим здравим инстинктима шизофрену постистинску представу све више дожиљава као Зло. Молимо се Господу да нам да трезвености и снаге да се, као људи, супроставимо Злу и његовим палим слугама.

Вучићева, у политичкој стварности необјашњена, али нераскидива веза са Ђукановићем и његовим режимом, јесте тема која вапи за добром аналитичком студијом. Беба Поповић, Станко Суботић... и њихова оперативна улога у тактичкој и стратешкој поставци и надзору Велике Британије, то ме права тема о тајним службама и њиховим учинцима.
Што се Руса тиче, ово баш и није лоша вест - дакле, изгледа да нису сасвим дигли руке од нас.

Један од бољих текстова о нашој стварности. Али имам једну замерку. Мислим да ослањање на Орвела и моћ информације не одсликава цео свет, него само један његов део. Западни. Он је грађен на култури безбедности, која подразумева контролу других - информацијама. Источни свет почива на култури слободе. И та два света су у сталном сукобу, јер безбедност подразумева немењање, па се обнова ресурса на Западу врши отимачином, а не стварањем. Ту долазимо ми, са слободарском идеологијом "не дирам те - не дирај ме" у колизију с њиховом потребом да отимају од нас. Долазимо до неизбежног сукоба. Хоћу да кажем, није решење везано за постистине: ако ћемо се борити информацијама против Запада у том неизбежном сукобу, осуђени смо на борбу њиховим средствима, у којој ће нас они увек добити "на искуство". Наша борба се мора заснивати на самоспознаји. Она ће нам очувати идентитет, а идентитет ће нас бранити од Запада. Ово што Танасић зове небригом је можда заборав, саставни део културе слободе, стварања.

Никакве промене у Србији неће бити докле год важи задња реченица текста "Јер никога није брига".

Можда је и "мали Шенген" једно од таквих решења - да се призна Косово (уз образложење домороцима да само заједно могу примљени у ЕУ као "мали Шенген" - да се они европска господа не би акали са сваким појединачно), а цео тај православно-муслимански бућкуриш вечито држи са гађењем на дистанци, ван ЕУ, и тако изигра и остави на цедилу - деценијама изван ЕУ а ипак под контролом исте.

Нема комуниста, нема ни херр Спирице за дискусију, досадно је... Чак је и њих угушила постистина... Иначе, постоји рецопис за постистину, али... пошто је политнекоректан, нећемо о томе... за сада...