четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Клерикализација друштва или одјеци клирофобије?

Kоментари (17) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 субота, 21 новембар 2009 00:51
Љубиша В. Јовановић
Ко год говори о Србији као клерикализованој земљи и држави, нема појма о њој, или је изразито злонамеран, па намерно изврће ствари. Нећу уопште трошити време и простор да подржим овакав свој став, јер је то јасно само по себи. Хтео сам да кажем ово: Патријарх Павле, као монах на месту патријарха, потпуно нешкодљив за свакога, одговарао је свима јер га већина није разумела, толико је био необичан, чисте речи и мисли, нетипичан, готово нестваран у Србији. Није чудо што га сада пореде са највећим српским свецем - Св. Савом. Али, сада, када је одједном постало јасно како је успео да уђе и отвори српску душу, како су му грађани, као никад у новијој историји Србије, искрено, скрушено и савршено примерно прилици изразили поштовање и пошту, показавши тиме да су га одлично разумели, то је постало опасно за власт и паразите око ње. Јер њима опијена, слуђена, потлачена, разуларена, ћириличко-латиничка, турбо-мега-балканска и супер-гига-европска Србија савршено одговара, добра је за манипулацију. Они се плаше свесне, освешћене Србије, онакве каква је изашла, тужно-радосна, како би првосвештеници рекли, и била ових дана. Патријарх нам је рекао: није важна помпа, није важно лажно цвеће и симболи, није важно где вам је кућа, не шепурите се, не китите се туђим перјем, не јурите скоројевићки за површним доказима лажних вредности, није важна јавност и слава коју је лако задобити већ својим радним местом, поручио је да човек може сам сашити своју одећу и материјал за своју обућу наћи у контејнеру, а бити господин, поштован и живи светац, светац који хода .... без ПР стручњака и одеће и обуће са бољим именима од оних који их носе ... и то, управо то угрожава ове "критичаре", јер то руши њихов лажни свет, и свет њихових лажних вредности, разоткрива сву беду њихових траћених паразитских живота, њихову трку да се убаце, улижу, уграбе, нападну кога треба, уједу било кога, забораве на све осим празне симболе статуса и материјалног стандарда ... Смрадан талог испливао на површину.
Препоруке:
0
0
2 субота, 21 новембар 2009 01:23
Дарко
Браво, Никола!
Одличан текст. Наравно, очекујем(о) га и на "Хришћанским демократама"....
Препоруке:
0
0
3 субота, 21 новембар 2009 02:11
ђакон Љубиша
Диван текст...А да ли сте читали ову господу :
госн Кораћ http://www.e-novine.com/index.php?news=32343
госн Луковић http://www.e-novine.com/index.php?news=32268
и наравно Панчић http://www.e-novine.com/stav/32303-Politika-sauea.html
Препоруке:
0
0
4 субота, 21 новембар 2009 07:58
Јордан
Текст је сјајан, а што се тиче "господе" коју ђакон Љубиша помиње, зар се нешто друго могло очекивати од њих?
Нпр. господин Кораћ је могао да оде у било које шумадијско село, да види како се сандук са покојником носи до гробља. Могао је да прочита о побунама Срба у Аустрији, када им је у 17. веку било забрањено да носе покојнике у отвореним сандуцима.
Али не, њему се уместо тога привиђају Руси.
Препоруке:
0
0
5 субота, 21 новембар 2009 08:37
Теодор
Господине Кнежевићу, мала исправка. У време Велике сеобе Срба, а ни пре тога, Угарско царство није постојало. Патријарх Арсеније Трећи и избегли народ, прешао је на територију која је била под јурисдикцијом Аустријког царства. То потврђују и привилегије које је српски пук тад добио од аустријског цара.
Препоруке:
0
0
6 субота, 21 новембар 2009 09:03
Татјана
Мишљења сам да је ово један од бољих и заиста умеренијих текстова које објављује НСПМ. Није толико изражена поларизација друштва (која се увек пренаглашава), а са друге стране аутор јасно изражава свој став, износећи чињенице. Да не помињемо колика је важност када протестант говори са љубављу према Цркви којој сам не припада. Ту је онда истина још више изражена. Једино реченица: "у Србији ....сасвим јасно да је у питању процес ревитализације религиозности и духовне свести нашег народа." , је дискутабилна. Истина је да је на снази слободно изражавање вероисповести, али да ли се догађа истинска ревитализација религиозности то је питање на које нећемо моћи да добијемо одговор док се не уради неколико лонгитудиналних истраживања (и квалитативних и квантитативних).
Препоруке:
0
0
7 субота, 21 новембар 2009 09:50
Стева Надрљански
За њих је клерикализација и кад виде мантију на улици. Кад су они били млади и перспективни и правили нови свет, тога није било. Цветало је много цветова, али овај не, био је у катакомбама, као да га нема. Изгледало је да су мрачне средњовековне силе поражене, кад оно - ево их сад, више него икада, окупирали престоницу.

Свако има свој пакао.

П. С. Један од горепоменутих је после славног 5. октобра поменуо да би требало размислити о скидању крстова са цркава, јер то иритира ове, оне, угрожава стандарде... Ето, на КиМ те стандарде им испуњавају, ваљда се зато толико уздају у Тачија.
Препоруке:
0
0
8 субота, 21 новембар 2009 09:57
Марко
Поштовање с којим један протестантски теолог говори о СПЦ опомена је не само мрзитељима свог наслеђа (који на овај сајт и не долазе), него и свима онима пуним нетрпељивости и агресије који овде често остављају коментаре. Да учимо међусобно.
Само мали додатак: поглавар Англиканске цркве је формално британски монарх, а у пракси све обавља кентерберијски надбискуп; тако је и у евангелистичким црквама у Скандинавији.
Препоруке:
0
0
9 субота, 21 новембар 2009 12:26
Владимир Челекетић - Замбија
Узимати Британију као позитиван пример у контексту у којем се "брани" позиција Цркве у друштву је у најмању руку неозбиљно. Чак и сматрати Англиканску цркву црквом је неозбиљно. Осим ако неко може да објасни како жене и хомосексуалци могу да буду свештеници. Британија је земља у којој се озбиљно најављује забрана јавног прослављање Божића (јер вређа муслимане и остале неверујуће) и земља у којој ће домаће становништво постати национална мањина за две генерације. Они су у много горем положају од Срба. Њихова земља се буквално осваја без испаљеног метка.
Крајње је време да догађаје у Србији схватимо у ширем контексту.
ЕУ и бриселска идеологија неминовно долазе у сукоб са сваком црквом као и комунизам. Не само са православним црквама него са сваком. Узмимо само пример из Италије и налог "суда" за уклањање крстова из учиница.
Убеђивати ЕУ идеологе какав је значај СПЦ за српско друштво је губљење времена. Они то врло добро знају, зато им Црква и смета.
Свака европска нација је подједнако угрожена и суверенитет сваке европске државе је подједнако угрожен.

Један европски и хришћански народ када сахрањује свог патријарха треба да пита дежурне другове за "меру"?! Они ће да пропишу шта је "мера"?

Борба против ЕУ и њене идеологије, која се као куга проширила по Европи, је исто што и борба против комунизма. То је борба за државност, национални идентитет, слободу појединца и здрав разум.
Србији је потребан национални покрет, ван и изнад политичких партија, који ће артикулисати циљеве неопходне за елементарни опстанак државе и нације.
У Европи се већ потписују споразуми за сарадњу међу националним партијама различитих земаља са једним једноставним циљем: борба за опстанак европске хришћанске цивилизације и њених аутентичних нација.
Вирус не зна за границе и битка против вируса се не води у националним оквирима. Она се не може добити без сарадње свих угрожених, а данас су у Европи угрожени сви којима је у Европи место.
Препоруке:
0
0
10 субота, 21 новембар 2009 12:43
Zapadni Covek
Tekst je u redu ali Ljubisa B. Jovanovic je jos bolji. Pogodio je u centar.Svaka cast.
Препоруке:
0
0
11 субота, 21 новембар 2009 14:53
thinking maize
Од свих ауторових ставова, а који су стварно умерени и одмерени, највише ми се свиђа његово име,
професија и место где ради. Ето и један Србин може бити протестант (а да мени, као Србину-православцу то не смета!) и бавити се друштвеном науком, као што је антропологија! Као што ме радује да своје мишљење о тзв. "Паради поноса" није дала само СПЦ,
већ и све традиционалне верске заједнице!Ово
подсећа на ону Србију која је пробила економску блокаду Аустроугарске, добила Балканске и Први Светски Рат! Јединство кроз разноликости!
Препоруке:
0
0
12 субота, 21 новембар 2009 22:34
Верник
Као верник и потписник прогласа за очување Православне вере(A CONFESSION OF FAITH
Against Ecumenism) разумем порив господина Кнежевића да као верник Протестанске цркве проговори у корист(?) СПЦ-е, посебно ако знамо да да садашње "вођство" (СА Синод) СПЦ није то у стању да уради.
Препоруке:
0
0
13 недеља, 22 новембар 2009 00:08
Стева Надрљански
Не бојим се ја ништа за православље, г. Верниче, док сте ви ту и док храбро потписујете прогласе и стражарите над туђим савестима.
А што се тиче г. Николе, он је као протестант ипак на неки начин православнији од гомиле ових наших ревнитеља који се никада не баве самим собом, него прогањају умишљене грехе других.
Никола је православни протестант.
Препоруке:
0
0
14 недеља, 22 новембар 2009 04:06
Драгуна-Ужице
Господине Љубиша В. Јовановићу ХВАЛА на оваквом коментару. Дивно сте све написали. Копирала сам и надам се да се не љутите што ћу вас у разговорима цитирати.
Препоруке:
0
0
15 недеља, 22 новембар 2009 04:29
В. Б.
Коментар који је оставио "Владимир Челекетић - Замбија" је бриљантан. Немам ништа ни да додам ни да одузмем. Препоручујем свакоме да га пажљиво прочита још једном.
Препоруке:
0
0
16 недеља, 22 новембар 2009 10:43
Teofilo Stivenson
Samo pokret, g. Celeketicu. Nikakve partije, nikakvo strancarenje, i nikakve koalicije. Pokret onih koji znaju i traze izvorne srpske vrednosti. I kraj aktuelnog politickog ustrojstva. Ovakvu demokratiju Srbi nisu trazili. Sudeci po sapatu onih koji su tisinom pokazali svoju veru, kulturu i odanost Srbiji i srpskim vrednostima, strpljenje je na izmaku. Narod ce organski iznedriti nove vodje, jer nema mu druge. Iza ledja mu je zid. A gore? Bog i sloboda.
Препоруке:
0
0
17 недеља, 22 новембар 2009 21:39
Ћирилица се пише срцем!
16 недеља, 22 новембар 2009 Teofilo Stivenson
... Pokret onih koji znaju i traze izvorne srpske vrednosti... - У то име, предлажем Вам да почнете да користите ћирилицу на свом рачунару, веома је лако подесити сваки рачунар за то. Постији чак и ћирилични Гугл, и сви други програми, па се може рећи да на српском не пише само онај ко неће.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер