Госпођа тужилац је ипак веома пазила да не пређе границу у осуди нерада главног и осталих тужилаца и у оном делу коментара када је требало да објасни "нерад" струке којој припада и сама, наступила као одбрана тврдећи да тужилаштво није у обавези да само покрене поступке када се појаве сумње.Заиста веома неочекивано и непрофесионално, не видимо да је тужилаштво уопште било како реговало на бројне званичне пријаве, например Веље Илића за малверзације у градњи аутопутева за које је достављао, као и сличне пријаве са доказима Живковића, Обрадовића и других. Јасно је да је веома опасно да обичан грађанин који нема бар какву такву потпору у јавности има храбрости да поднесе пријаве и да чека судбину да ли ће се пробудити на време или неће упасти у неки шахт или негде скренути са пута.
За Александра Обрадовића из Крушика је ипак боље да је и у кућном притвору, тј. да не може на улицу где му је живот угрожен.