петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Индустријски ћорсокак

Kоментари (11) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 четвртак, 26 новембар 2009 12:35
мастер
Анализе постојећег стања нису нам више потребне. Аутор треба да преложи решење. Где је излаз? Ако се одговор своди само на смену владе Србије нико га неће узети озбиљно. Дакле, покажите мало више креативности у приступу.
Препоруке:
0
0
2 четвртак, 26 новембар 2009 12:36
Бојан
У принципу ради се о недостатку визије. Наш систем се развија по ад-хок принципу, од данас до сутра, и нико (у надлежним инстанцама) не размишља нити има идеју каква ће Србија бити за 20-50 година, по питању инфраструктуре, демографије, образовања, дугова итд. Али у сваком случају још увијек има горих од вас. Погледајте мало по БиХ и видјећете како смо ми у још горој позицији. Имамо и заједнички проблем комунистичког менталитета. Ради се о атмосфери у ваздуху, једноставно када одем у иностранство свуда око себе видим људе који раде, тежи се ка повећању ефикасности, свако се труди на нечему, па и мене такво окружење повуче да производим резултате. Када дођем кући видим нерасположење, мрзовољу, завист, нико неће ништа да ради, нико неће да напредује, свако гледа како ће нешто да изврда и превари, и мени лично буде тешко да се крећем у таквом окружењу и производим реалну вриједност.
Препоруке:
0
0
3 четвртак, 26 новембар 2009 13:05
M.Filipovic
bravo retko tachna anakiza naseg stanja kad nam drzavu vode pravnici a ne inzinjeri nema razvoja u malinama i sljivama vec u auto industriji vojnoj industriji ne trebaju nam menadgeri vec inginjeri koji hoce da rade a ne da uvoze kao djilas
Препоруке:
0
0
4 четвртак, 26 новембар 2009 13:51
Бранко
"У Србији се доминантно инвестира у оне гране које се лако могу картелизовати или монополизовати,..."

Извлачити паре од народа на сигуран начин, већину држати у безнађу, манипулисати, уцјењивати и итд...
Препоруке:
0
0
5 четвртак, 26 новембар 2009 17:54
Vladimir
U principu se radi o postojanju primitivne vizije otimanja novca u aktuelnom trenutku, a kako ce se razvijati drzava nije ni vazno, uvek postoji realno resenje - protektorat.

Ionako se zastupaju tudji interesi, zapada se u duznicko ropstvo, oligarhija se bogati na racuh drzavnih resursa.

Zasto bi sada raspredali o nekakvoj industriji, laznim tvrdnjama o nekvalitetnim radnicima.

Imamo ocigledno nekvalitetne intelektualce, spremne na teske moralne kompromise, zarad blagoutrobija..kakve veze ima da li se pare zaradjuju tesko na zapadu ili lako i nemoralno u Srbiji.
Препоруке:
0
0
6 четвртак, 26 новембар 2009 21:37
komentar
U drzavi Srbiji privredna infrastruktura je u ocajnom stanju,sto i nije neki problem koji se ne moze resiti u nekom razumnom roku.
Glavni problem u Srbiji je institucijalna infrastruktura koja je u ocajnom stanju,a to se ne moze resiti u kratkom roku,jer za to su potrebne decenije,pa cak i vekovi.
Kad se jednom unisti obrazovanje,steta koja iz toga proizidje je strahovito velika.
Kada se jednom losi kadrovi infiltriraju u pore drustva oni tu ostaju dugo, minimum jedan radni vek.To u najboljem slucaju,a u stvarnosti to bude duze jer losi kadrovi kasnije stvaraju nove lose kadrove.Negativna selekcija tada postaje pravilo,jer svako ko strci kvalitetom i znanjem biva potisnut kao neka smetnja.Tako je u srpskoj kvazi privredi(i javni i privatni sektor)doslo do fenomena koji glasi NIJE BITNO STA SI ZAVRSIO OD SKOLE VEC DA LI SI SPOSOBAN,naravno ko je sposoban rece oni (losi kadrovi).Tako danas imate fenomen privatnih fakulteta u Srbiji(o strucnom kvalitetu njihovih diplomaca iluzorno je gubiti reci),koji ce dati u sledecem periodu nove sudije,advokate,pravnike,drzavne sluzbenike,doktore,ekonomiste,politicare...
Sada ja Vas pitam kako u takvom sistemu ocekivati razvoj privrede.Ko ce ulagati u takvo okruzenje,ozbiljni sigurno nece.
Sta nam se desava sa vojskom,koja ima sve manje vojnika,a o opremi i da ne govorim.Gde nema jake vojske nema ni jake privrede.Ima vise razloga zasto kapital ide ka onim drzavama gde su oruzane snage veoma jake u odnosu na okruzenje.
Kakva nam je javni sektor,drzavna administracija i komunalna preduzeca.Kadrovska struktura tamo je vecinom partijska i rodjacka,gde je tu kvalitet.
Moje licno misljenje je da se prvenstveno moraju ojacati drzavne i drustvene institucije,jer samo tako moze doci do oporavka privrede.
Препоруке:
0
0
7 четвртак, 26 новембар 2009 21:50
Кврга
За Бојана-Нема потребе за визијом, кога је брига шта ће и где ће Србија за 20-50 година, јер она тада неће ни постојати, као што ни Србаља бити неће. Чему визија?
Препоруке:
0
0
8 четвртак, 26 новембар 2009 22:05
Аутор":Да би се проблем решио, потребна су огромна улагања, по сваку цену, на сваки начин. По сваку цену значи по цену резања буџетске и личне потрошње, или краће, по цену пада ионако ниског животног стандарда
Србија нема довољно дисциплиновану нити довољно квалитетну радну снагу којом може привући стране инвестиције. Огроман број квалификованих људи и професионалаца је емигрирао и то је процес који се наставља.
Данашњи образовни систем тај губитак не може брзо надокнадити ни по квалитету, ни по кадровској структури. Образовање све мање служи потребама привреде и друштва, а све више постаје уносан бизнис академских предузетника."
Уз још по нешто све се слажем са аутором.Политичка воља?Наравно она се показује на изборима(бар делимично поштеним).Може ли то у Србији?Може.А кад онда?Кад народ каже.
Препоруке:
0
0
9 четвртак, 26 новембар 2009 23:39
Nikola Turajlić
Autor kao i obično u svojim tekstovima daje izvrsnu analizu stanja i uzroka, da bi potom predložio mere za razrešenje koje nisu u korelaciji s utvrdjenom "dijagnozom".
Predložena izgradnja infrastrukture pretpostavlja enormno zaduživanje države da bi potom autoputevi, željeznice, aerodromi i sl. zjapili prazni, jer se u Srbiji jedva nešto prozvodi. Očekivati u Srbiji u razdoblju SEK-e strane investicije je jednako fatamorgani.
Vapaj autora za novoškolovanim stručnjacima predstavlja samo pustu želju. Stvoriti kvalitetnog školovanog i uz to dovoljno iskusnog poslovnog čoveka traži, uz sve najbolje uslove, bar deceniju, za što Srbija očito nema vremena, jer se nalazi u predkolapsnom stanju.
Kako autor nema rešenje za probleme koje analizira, to očito misli da kao finansijski konzultant je dužan ponuditi bilo kakovo, pa se tako čak diskvalificira i u očima čitalaca laika.
Препоруке:
0
0
10 петак, 27 новембар 2009 13:08
thinking maize
Поштовани г-дине Катићу, пошто радим у једном пољопривредном институту (а по образовању сам биолог, па ствари гледам мало "искоса"), додао бих нешто о "нашој великој шанси", што пољопривреда јесте, али више као потенција, него као актуелност!
Једна колегиница, иначе доцент на Пољопривредног факултету у Земуну, ми рече следеће: "Знаш, ја сам Српкиња из Хрватске и у Загребу сам завршила Пољопривредни факултет. Тај факултет су студирала деца са села или из малих места. Овде, у Земуну, половина студената Пољопривредног факултета су рођени Београђани. Ти људи не разумеју село и пољопривреду! И не могу да реше проблеме села и пољопривреде!" Један пензионисани професор истог, Пољопривредног факултета из земуна својевремено је рекао следеће: "У Србији имате два пољопривредна факултета: у Новом Саду АГРОНОМСКОГ СМЕРА и Земуну ФИЛОЗОФСКОГ СМЕРА!" Да још додам, скоро у емисији
"Знање на поклон" ТВ "В92" (sic!) актуелни градоначелник Београда г-дин Ђилас рече: "Београд највише девиза заради из пољопривреде!" Шта рећи!
Препоруке:
0
0
11 петак, 27 новембар 2009 19:36
Младен
У једном од својих коментара у Политици, приликом полемике са читаоцима господин Катић изјављује, парафразирам: "Теоретски новац се може штампати и пуштати у оптицај све док у привреди постоје неискоришћени капацитети."

Међутим, о томе у овом тексту нема ни трага. Шта би госн. Катићу? Зар Србија нема неискоришћене ресурсе и армију незапослених? Има наравно. Зашто онда аутор говори о изградњи инфраструктуре по цену даљег пада животног стандарда и резања буџетске и личне потрошње? Где је логика једног таквог приступа? Да је то рекао неки портпарол ММФ-а и интернационалих банкара, па да човек и разуме њихове мотиве.

Да ли ће једна земља, па и Србија, изградити своју инфраструктуру зависи само од тога да ли има неопходан материјал, опрему и радну снагу. Новац треба само емитовати и то безусловно, дакле не као дуг (кредит) већ прави новац и платити људе и фирме који су ангажовани на конкретним пројектима. Он је само посредник у размени, а не вредност по себи. Тиме остварујемо вишеструку добит: стварамо инфраструктуру која драматично подиже квалитет живота читавом друштву, олакшава и подстиче производне активности и поврх свега оваквим поступком санирамо страховиту неликвидност која хара српском привредом јер у оптицај убацујемо свеж новац који није оптерећен никаквим каматама и дуговањима. Потпуно је невероватно рећи како је проблем око изградње инфраструктуре недостатак папира (новца) или ако је у питању електронска забелешка, онда ни толико.

Инфлације нема јер новац дозирано и наменски притиче подмазујући привредни механизам и тако стимулише читаву економију уз пораст куповне моћи. Домаћа производња и домаћа валута су основ свега. Потреба за девизама и извоз су исфорсирани и наметнути јер власт по налогу страних газда систематски уништавају нашу привреду, док у исто време свима намичу омчу око врата суманутим задуживањем у инстранству (девизама креираним из вадуха).
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер