Анализе постојећег стања нису нам више потребне. Аутор треба да преложи решење. Где је излаз? Ако се одговор своди само на смену владе Србије нико га неће узети озбиљно. Дакле, покажите мало више креативности у приступу.

bravo retko tachna anakiza naseg stanja kad nam drzavu vode pravnici a ne inzinjeri nema razvoja u malinama i sljivama vec u auto industriji vojnoj industriji ne trebaju nam menadgeri vec inginjeri koji hoce da rade a ne da uvoze kao djilas

U principu se radi o postojanju primitivne vizije otimanja novca u aktuelnom trenutku, a kako ce se razvijati drzava nije ni vazno, uvek postoji realno resenje - protektorat.

Ionako se zastupaju tudji interesi, zapada se u duznicko ropstvo, oligarhija se bogati na racuh drzavnih resursa.

Zasto bi sada raspredali o nekakvoj industriji, laznim tvrdnjama o nekvalitetnim radnicima.

Imamo ocigledno nekvalitetne intelektualce, spremne na teske moralne kompromise, zarad blagoutrobija..kakve veze ima da li se pare zaradjuju tesko na zapadu ili lako i nemoralno u Srbiji.

За Бојана-Нема потребе за визијом, кога је брига шта ће и где ће Србија за 20-50 година, јер она тада неће ни постојати, као што ни Србаља бити неће. Чему визија?

Autor kao i obično u svojim tekstovima daje izvrsnu analizu stanja i uzroka, da bi potom predložio mere za razrešenje koje nisu u korelaciji s utvrdjenom "dijagnozom".
Predložena izgradnja infrastrukture pretpostavlja enormno zaduživanje države da bi potom autoputevi, željeznice, aerodromi i sl. zjapili prazni, jer se u Srbiji jedva nešto prozvodi. Očekivati u Srbiji u razdoblju SEK-e strane investicije je jednako fatamorgani.
Vapaj autora za novoškolovanim stručnjacima predstavlja samo pustu želju. Stvoriti kvalitetnog školovanog i uz to dovoljno iskusnog poslovnog čoveka traži, uz sve najbolje uslove, bar deceniju, za što Srbija očito nema vremena, jer se nalazi u predkolapsnom stanju.
Kako autor nema rešenje za probleme koje analizira, to očito misli da kao finansijski konzultant je dužan ponuditi bilo kakovo, pa se tako čak diskvalificira i u očima čitalaca laika.

У једном од својих коментара у Политици, приликом полемике са читаоцима господин Катић изјављује, парафразирам: "Теоретски новац се може штампати и пуштати у оптицај све док у привреди постоје неискоришћени капацитети."

Међутим, о томе у овом тексту нема ни трага. Шта би госн. Катићу? Зар Србија нема неискоришћене ресурсе и армију незапослених? Има наравно. Зашто онда аутор говори о изградњи инфраструктуре по цену даљег пада животног стандарда и резања буџетске и личне потрошње? Где је логика једног таквог приступа? Да је то рекао неки портпарол ММФ-а и интернационалих банкара, па да човек и разуме њихове мотиве.

Да ли ће једна земља, па и Србија, изградити своју инфраструктуру зависи само од тога да ли има неопходан материјал, опрему и радну снагу. Новац треба само емитовати и то безусловно, дакле не као дуг (кредит) већ прави новац и платити људе и фирме који су ангажовани на конкретним пројектима. Он је само посредник у размени, а не вредност по себи. Тиме остварујемо вишеструку добит: стварамо инфраструктуру која драматично подиже квалитет живота читавом друштву, олакшава и подстиче производне активности и поврх свега оваквим поступком санирамо страховиту неликвидност која хара српском привредом јер у оптицај убацујемо свеж новац који није оптерећен никаквим каматама и дуговањима. Потпуно је невероватно рећи како је проблем око изградње инфраструктуре недостатак папира (новца) или ако је у питању електронска забелешка, онда ни толико.

Инфлације нема јер новац дозирано и наменски притиче подмазујући привредни механизам и тако стимулише читаву економију уз пораст куповне моћи. Домаћа производња и домаћа валута су основ свега. Потреба за девизама и извоз су исфорсирани и наметнути јер власт по налогу страних газда систематски уништавају нашу привреду, док у исто време свима намичу омчу око врата суманутим задуживањем у инстранству (девизама креираним из вадуха).