Јељцин је донео противзакониту одлуку да распусти парламент, иако по уставу на то није имао право. Позвао се стога на референдум из априла. Али ни по том референдуму није имао право да распусти парламент, јер је на питању о превременим изборима (дакле распуштању парламента) добио 48.8%, а против је било 51.2%. Као одговор на очигледно кршење закона, парламент је Јељцинове одлуке оценио ништавним, сменио га и прогласио потпредседника Руцкоја за в.д. председника.

На ово их је Јељцин помлатио у сред парламента.

У основи, радило се о сукобу нове руске деснице, олигарха, и комуниста који су покушавали да спасу барем неке елементе социјалне државе.

Далеко од тога да се Јељцин може сматрати за позитивну историјску личност. Када са подвуче црта испод свих добрих и лоших ствари, јасно је да претежу оне лоше и да његова улога у историји не може добити задовољавајућу оцену. Међутим, његова једина заслуга је то што није омогућио рестаурацију комунизма у Русији. Ту је Путин у праву. И сасвим је могуће да би дошло до грађанског рата, нешто слично као после рушења царевине. Тако нешто Русија не би преживела и распала би се на неколико међусобно супротстављених држава. Била би истиснута са Кавказа, а о некој значајниој улози у политичком или војном смислу не би се могло ни помислити. Те државе би биле сличне данашњим државицама на Балкану, тј. колонијама. Знам да се многи са носталгијом присећају времена СССР-а, највише због тога што су били млади и здрави, али тај систем је имао довољно времена да се покаже одрживим. Није умео да се прилагоди и срушио се. Са друге стране имамо пример Кине, која је кренула неким другим путем.

... веома омражен у Русији.

Скоро као Горбачов.

на сметлиште историје!