Радујем се новом тексту г. Ивановића.
Мање-више је позната чињеница како су се и где, на овом нашем новом путу, погубиле старе вредности и како су оне постепено обезвређиване и то из разлога јер нису некако корисне. Управо због наметнутог нам закључка о бескорисности поседовања потребе за одбраном достојанства и свих других истинских вредности, ми живимо и у духовној и у материјалној беди. Они који су очекивали да ће им живот бити лагоднији ако се зарад тога одрекну онога што јесу и поистовете са нечим што нису, изгубили су себе а нису добили ништа. Појединачно, то је трагедија за себе и лична, али је у овој квази демократији трагедија општа. Јер, тачно је да ЕУ није Елдорадо, него политичка организација која уводи САД у Европу, избацује евроазијску Русију из ње и има погубни утицај на све обичаје и навике европских народа односно стари и једини систем вредности. Питање је шта нас који више немамо ништа, спречава да одбацимо заблуде које су нас довеле до тога и супротставимо се тихом умирању. Није страшно бити у заблуди, страшно је ту заблуду рационализовати јер се тако иде у још већу пропаст. Са пластичним кесама у рукама пуним козметке јер, како кажу медији, ми то заслужујемо...
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 15 јануар 2009 17:55
Nikola
Svačim se bavio ovaj tekst, samo ne konzervativnim idejama.
Препоруке:
0
0
3
петак, 16 јануар 2009 05:11
Logika
U Brozovo vreme živeli smo u suverenoj zemlji. Kad je komunizam dokrajčen i kada su na njegovo mesto došli različiti konzervativizmi - nacionalni, ekonomski, verski - ništa od suvereniteta nije ostalo, a o moralu da ne govorim. Ne vidim kako možete da dovedete Broza u vezu sa našim posrnućem. Pa, posrnuli smo, to je svakome jasno, posle pada komunizma, tj. posle restauracije kapitalizma i građanske demokratije. Sada ispada da je Broz kriv za ono što su napravili oni koji su njegov sistem srušili.
Препоруке:
0
0
4
петак, 16 јануар 2009 05:49
Logika II
U poslednje dve decenije mogli smo da čujemo mnogo toga o Titu i titoizmu, ali sada prvi put saznajemo da je Tito bio liberal!?! Vladajuću ideologiju srpskog društva Ivanović naziva neotitoizmom, koji slikovito opisuje kao "neobuzdani, mesožderski liberalizam".
Prva pomisao - u prvom, dijagonalnom čitanju - bila mi je da g. Ivanović hože da kaže kako Josip Broz - za razliku od na pr. Adlofa Hitlera - nije bio vegetarijanac. Međutim, reč je o nečemu drugom: Ivanović zamera titoizmu (i samom Titu) to što je bio odveć sklon hedonizmu (što je tačno, potrošački mentalitet nije bio potiskivan nego stimulisan, za razliku od istočnoevropskih zemalja, itd.).
To što je titoizam u mnogim aspektima bio bliži zapadnom nego istočnom modelu, do sada nije bilo predmet kritike (ako izuzmemo kritiku koja je dolazila sa staljinističkih pozicija). Ovde se, verovatno prvi put susrećemo sa desnom kritikom titoizma, ali kritikom koja ne cilja na klasične elemente tzv. "totalitarizma" (kršenje ljudskih prava, ograničavanje sloboda, itd.) Ne, gospodin Ivanović zamera titoizmu to što je bio suviše liberalan! Drugim rečima, Ivanoviću ne smetaju totalitarni aspekti titoizma - on prebaciju titoizmu to što ovaj nije bio dovoljno totalitaran!?!
S obzirom na činjenicu da Ivanović NE govori sa pozicija radikalno leve (staljinističke) kritike koncepta tzv. jugoslovenskog socijalističkog samoupravljanja, već sa desnih pozicija, logično se nameće pitanje: kako se zove desničarska politika koja je podjednako udaljena od komunizma i od liberalizma? (Izraz "politički konzervativizam" je suviše neodređen: jasno je da Ivanoviću nije blizak savremeni (neo)konzervativizam - tačerizam, reganizam, neoliberalizam...) O čemu je onda reč?
Istorijsko-politički subjekt koga, prema Ivanovićem rečima, čine "независни, жилави људи", budi neke neprijatne asocijacije. Da li biste, Ivanoviću, mogli da budete precizniji?
Da ne kažem: iskreniji!?
Препоруке:
0
0
5
петак, 16 јануар 2009 12:19
Slobodan Stamenic
@nikola
Cini mi se da namera autora nije ni bila da izlaze konzervativne ideje. Ne?
Препоруке:
0
0
6
субота, 17 јануар 2009 03:36
konzervativizam ili "konzervativna revolucija"?
Ako se ne varam, stavovi g. Ivanovića dovode se u blizimu sa politikom DSS-a. Ne znam zbog čega je tako, da li je Ivanović član te partije ili ne - veoma malo znam o DSS-u a o Ivanoviću tek ne znam ništa. (Do "veze" između Ivanovića i DSS-a došao sam malopre, "guglovanjem".)
Nadam se da moja elementarna neobaveštenost o autoru teksta i više nego skromna upućenost u politiku DSS-a neće biti razlog da moj komentar ne bude objavljen. Jer, moje pitanje je načelne prirode, ne zadire (preterano) u polit. identitet (ili integritet) g. Ivanovića, kao ni u identitet partije Vojislava Koštunice.
DSS mi je uvek delovao kao partija desnog centra ili tzv. umerene desnice, negde između britanskih konzervativaca i nemačkih demohrišćana. S druge strane, "konzervativizam" g. Ivanovića mnogo više podseća na ideologiju "konzervativne revolucije" (on govori o "konzervativnom ustanku"). Dakle, Ivanovićeva politička pozicija, ako dobro tumačim njegove teze, bila bi desno od desnog centra (koliko je to "desno" teško je reći, s obzirom neobičan žargon koji je teško situirati u neki od savremenih političkih diskursa).
U svakom slučaju, moj je utisak da je politika desnog centra Vojislava Koštunice mnogo bliža Dodikovoj politici levog centra, nego Ivanovićevom "konzervativizmu".
Препоруке:
0
0
7
субота, 17 јануар 2009 19:34
druga Srbija
Slažem se sa komentatorom "Konzervativizam ili...". Ivanovićeva pozicija meni više liči na karikaturu politike DSS-a.
Druga Srbija uporno širi sliku o Koštunici kao nekom ekstremnom desničaru, neprijatelju tekovina moderne, neofeudalnom patrijarhalnom despotu itd.
Ivanovićeve teze samo potkrepljuju ovakvu drugosrbijansku propagandu.
Препоруке:
0
0
8
недеља, 18 јануар 2009 05:02
Ivanovićeva postmoderna
Pa Ivanović se već proslavio napadom na "elitističku" kulturnu politiku. Tada je predlagao svođenje srpske kulture na nivo TV serija Siniše Pavića. Za Ivanovićev desničarski svetonazor, visoka kultura je - dekadentna. Posebno prezire atonalnu muziku, konceptualnu umetnost i eksperimentalno pozorište.
.jpg)
Мање-више је позната чињеница како су се и где, на овом нашем новом путу, погубиле старе вредности и како су оне постепено обезвређиване и то из разлога јер нису некако корисне. Управо због наметнутог нам закључка о бескорисности поседовања потребе за одбраном достојанства и свих других истинских вредности, ми живимо и у духовној и у материјалној беди. Они који су очекивали да ће им живот бити лагоднији ако се зарад тога одрекну онога што јесу и поистовете са нечим што нису, изгубили су себе а нису добили ништа. Појединачно, то је трагедија за себе и лична, али је у овој квази демократији трагедија општа. Јер, тачно је да ЕУ није Елдорадо, него политичка организација која уводи САД у Европу, избацује евроазијску Русију из ње и има погубни утицај на све обичаје и навике европских народа односно стари и једини систем вредности. Питање је шта нас који више немамо ништа, спречава да одбацимо заблуде које су нас довеле до тога и супротставимо се тихом умирању. Није страшно бити у заблуди, страшно је ту заблуду рационализовати јер се тако иде у још већу пропаст. Са пластичним кесама у рукама пуним козметке јер, како кажу медији, ми то заслужујемо...
Prva pomisao - u prvom, dijagonalnom čitanju - bila mi je da g. Ivanović hože da kaže kako Josip Broz - za razliku od na pr. Adlofa Hitlera - nije bio vegetarijanac. Međutim, reč je o nečemu drugom: Ivanović zamera titoizmu (i samom Titu) to što je bio odveć sklon hedonizmu (što je tačno, potrošački mentalitet nije bio potiskivan nego stimulisan, za razliku od istočnoevropskih zemalja, itd.).
To što je titoizam u mnogim aspektima bio bliži zapadnom nego istočnom modelu, do sada nije bilo predmet kritike (ako izuzmemo kritiku koja je dolazila sa staljinističkih pozicija). Ovde se, verovatno prvi put susrećemo sa desnom kritikom titoizma, ali kritikom koja ne cilja na klasične elemente tzv. "totalitarizma" (kršenje ljudskih prava, ograničavanje sloboda, itd.) Ne, gospodin Ivanović zamera titoizmu to što je bio suviše liberalan! Drugim rečima, Ivanoviću ne smetaju totalitarni aspekti titoizma - on prebaciju titoizmu to što ovaj nije bio dovoljno totalitaran!?!
S obzirom na činjenicu da Ivanović NE govori sa pozicija radikalno leve (staljinističke) kritike koncepta tzv. jugoslovenskog socijalističkog samoupravljanja, već sa desnih pozicija, logično se nameće pitanje: kako se zove desničarska politika koja je podjednako udaljena od komunizma i od liberalizma? (Izraz "politički konzervativizam" je suviše neodređen: jasno je da Ivanoviću nije blizak savremeni (neo)konzervativizam - tačerizam, reganizam, neoliberalizam...) O čemu je onda reč?
Istorijsko-politički subjekt koga, prema Ivanovićem rečima, čine "независни, жилави људи", budi neke neprijatne asocijacije. Da li biste, Ivanoviću, mogli da budete precizniji?
Da ne kažem: iskreniji!?
Cini mi se da namera autora nije ni bila da izlaze konzervativne ideje. Ne?
Nadam se da moja elementarna neobaveštenost o autoru teksta i više nego skromna upućenost u politiku DSS-a neće biti razlog da moj komentar ne bude objavljen. Jer, moje pitanje je načelne prirode, ne zadire (preterano) u polit. identitet (ili integritet) g. Ivanovića, kao ni u identitet partije Vojislava Koštunice.
DSS mi je uvek delovao kao partija desnog centra ili tzv. umerene desnice, negde između britanskih konzervativaca i nemačkih demohrišćana. S druge strane, "konzervativizam" g. Ivanovića mnogo više podseća na ideologiju "konzervativne revolucije" (on govori o "konzervativnom ustanku"). Dakle, Ivanovićeva politička pozicija, ako dobro tumačim njegove teze, bila bi desno od desnog centra (koliko je to "desno" teško je reći, s obzirom neobičan žargon koji je teško situirati u neki od savremenih političkih diskursa).
U svakom slučaju, moj je utisak da je politika desnog centra Vojislava Koštunice mnogo bliža Dodikovoj politici levog centra, nego Ivanovićevom "konzervativizmu".
Druga Srbija uporno širi sliku o Koštunici kao nekom ekstremnom desničaru, neprijatelju tekovina moderne, neofeudalnom patrijarhalnom despotu itd.
Ivanovićeve teze samo potkrepljuju ovakvu drugosrbijansku propagandu.