Odlican i preko potreban komentar.

Srpskom narodu nije potrebno da bude neprijateljski nastrojen prema Izraelu i njegovoj legitimnoj borbi za opstanak, tim pre sto mondijalisticka blacenja srpske drzave i nacije od strane jevrejskih intelektualaca u Zapadnoj Evropi i USA nailaze na odlucnu osudu u samom Izraelu.

Srbija od Izraela treba da uci kako se vole i brane svoja nacija i drzava, kako jedna mala nacija moze biti uspesna u ekstremno neprijateljskom okruzenju kad joj je nacionalna svest neokrnjena.

Moje saosecanje je u potpunosti na strani Izraela, ni slucajno na strani "Palestinaca". "Palestinci" se ni po cemu ne razlikuju od ostalih Arapa, nikada sami sebe nisu smatrali za naciju, vec se vide kao deo jedne arapske nacije. "Palestinska nacija" je (nedavna) izmisljotina, kao sto je to i "bosnjacka nacija" (o "Kosovarima" da i ne govorimo), izmisljotina muslimana ne bi li oteli i prisvojili zemlju na koju nemaju pravo, zemlju koja im nikada nije pripadala.

Dragi gospodine Anđelikoviću (i gospođo Ružice), da vi zbilja mislite da su "jedno Izrael a drugo ti američki Jevreji"? Gospodo, ove izraelske "akcije" u kojoj je poginulo preko hiljadu palestinaca ne bi bilo da ona upravo nije odobrena i potpomognuta od strane SAD. O tome se ovde radi. A kada se radi o onima koji nam "žele zlo", kako kaže gospodin Anđelković, onda su pre svega i iznad svega vodeće zapadne zemlje predvođene SAD-om. U tome je stvar. Odgovorna državna - i nacionalna - politika, gospodine Anđelkoviću, ne gleda "ko je vera a ko nevera", već je ona odgovorna, nacionalna i državna upravo po tome što iznad svega sagledava kontekst stvari i događaja. Tako Vam se sopstveni naslov vraća kao bumerang - Vi ste, naime, upravo u ovom tekstu demonstrirali emotivnost, pristrasnost a ne racionalnost. Ne bi se smela na ovaj način "braniti" nacionalna politika, jer ona to nije. Takođe, iskreno Vam savetujem da, ukoliko Vam je zbilja stalo do same stvari - a verujem da jeste - ubuduće više računa o racionalnom sagledavanju opšteg konteksta kao i da imati u vidu da "argumenti" stila "bio sam, video sam, razgovarao" nemaju ama baš nikakve veze niti sa političkom analizom niti sa argumentacijom. U to ime Vas takođe molim da povučete ovaj tekst sa sajta, jako šteti nacionalnoj stvari. Hvala.

Текст господина Анђелковића посвећен је ако се не варам српској плиткоумности.
Иако прилично неконсеквентан, смисао је ако се не варам у замерању свима који данас у Србији подржавају Палестинце, који су жртве исте оне политике која је уништавала српски народ на постјугословенским просторима.
Господин Анђелковић није необавештен аутор. Због тога чуди зашто је баш изабрао да на примеру Израела доказује српску плиткоумност, када је имао хиљаду лепших примера. Рецимо могао је да нашу плиткоумност доказује на нашем односу према САД, на томе шта све ради Камерон Мантер, чиновници Хага итд.
Мислим да је и несрећно поређење са ратом у Босни. Никада нисам чуо да су Хамас и Хезболах подржавали муслимане.
Повремено су то чиниле одређене тајне службе исламских земаља али ништа активније у односу на наше евроатлантске партнере.
Што се улоге јеврејског лобија тиче, зашто господин није написао да је 29 америчких јеврејских организација подржало бомбардовање Србије 99. године. Уосталом није декларацију о дану сећања на Сребреницу изгласао Хамас, него европарламент.

"Dragi gospodine Anđelikoviću (i gospođo Ružice), da vi zbilja mislite da su "jedno Izrael a drugo ti američki Jevreji"?"

Ovo je, naravno, legitimno pitanje koje Srbi Jevrejima stalno treba da postavljaju. Nasi politicari, intelektualci i obicni ljudi, kad god su u prilici, treba da pitaju Jevreje sa kojima se srecu da li je moralno, da li je pametno prokockati naklonost srpskog naroda (koji, istrijski gledano, nikada nije bio antijevrejski ili antiizraelski nastrojen) da bi se eventualno izbalansirao odnos sa muslimanima(ja verujem da je to bila primarna motivacija tzv. mondijalistickih Jevreja u Zapadnoj Evropi i USA). Treba ih potsetiti na njihovu duznost (a ako misle da je nemaju, uveriti ih da nije tako) da treba da budu kriticni prema difamiranju Srba (i upotrebe znatni uticaj koji imaju na Zapadu, pre svega u USA), ako ne iz ociglednih etickih, ono iz prakticnih razloga, jer ce, globalno posmatrano, vrlo lako moze dogoditi da oni budu sledeci na listi za odstrel.

Nakon sto sam ovo rekla i dalje mislim da nema nikakvog razloga za fraternizaciju sa Palestincima, - neprijatelj mog neprijatelja nije mi prijatelj, osim toga Zapad nije monolitan u neprijateljstvu prema Srbiji.

Da, Izrael je svetli primer, zato sto se ne zamlacuje multikulturalnim budalastinama, ne ocekuje lojalnost od neprijatelja zadojenih mrznjom i uopste i ne pomislja na to da im dodeli ista prava, vec stiti interese sopstvenog naroda, a narodi su, od kad je sveta i veka, u borbi jedni protiv drugih, za sebicne interese

Текст је одличан. Доста је било са српским проливањем суза над судбином разних муслимана. Морамо да будемо паметми и мислимо о себи. Што се тиче М. Вукашиновића, он би вероватно хтео да се ухватимо у коло са Ираном па да водимо свети рат против Америке. Као што не ваљају проамерички фундаметналисти који желе Србију у НАТО-у, тако су дубински антисрпски оријентисани и разни фанатици који би хтели да се боре за некакве левичарске или било какве друге идеале до последњег Србина. У праву је зато Д. Анђелковић када каже да гледамо своја посла. Иначе ћемо пропасти.

Други део.

Најлакше је причати о јеврејском лобију, о заверама, политици због које страдају разни народи широм света, и тако задовољити своје срце. Но, од стране некога ко претендује да допринесе бољитку свог народа, то је неодговорно. Није ваљда циљ јавног деловања само лични профит, макар и психолошке природе. А од тога што ћемо ми по хиљадити пут рећи нешто о јеврејским организацијама у САД, какву ће корист имати Срби? Надам се да не мислите да ће то што ћемо рећи Американцима или представницима разних мондијалистичких центара моћи: „Нисте добри“, њих потрести, па ће поцрвенети и променити своје понашање. Опет, можда можемо да имамо неку корист ако подсетимо, на пример, на деловање Хамаса и Хезболаха у Босни. А, тек подсећања ради, Хамас је ексремна исламистичка организација, настала 1987. године када се део припадника милитантног покрета „Муслиманска браћа“ оцепио.

Запањен сам ако о деловању бојовника Хамаса у рату против Срба, како сте рекли, ништа не знате. Већ скоро 15 година немало чињеница о томе може да се нађе и у штампи. Остављам вам, реда ради, референце чланка „Хамас учествовао у рату у Босни“ објављеног јуче у „Гласу Српск :
http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/16690/cir/Hamas-ucestvovao-u-ratu-u-Bosni.html

Зашто мислим да је заговарање некаквог глобалног савезништва Срба са исламским непријатељима Америке за нас штетно? Прво, како да будемо савезници са неким ко нам дугорочно ради о глави? Друго, све указује на слабљење америчке империје. Та земља неће преко ноћи изгубити глобални примат, али сваким даном биваће јасније да Pax Americana одлази у историју (а нека се са САД рву њени дојучерашњи муџахедински савезници у борби против Руса и Срба). Наравно, то не значи да ће нестати и све лоше што је онемоћала империја учинила нашем народу. Нико нам неће тек тако вратити Косово и Метохију, трећину Републике Српске, Црну Гору … Нити ће омогућити уједињење српских земаља.

Srpski i jevrejski narod imaju dosta toga zajednickog i kroz istoriju i u sadasnjosti. Zato nikada nisam podrzavao anti-jevrejske stavove nacionalistickih snaga koje su Srbe krajem 80-h i 90-ih vodili u propast. Jevreji su poprilicno uticajni, ali pogotovo zbog te slicnosti sa nama su nam potrebne jake veze sa njima. Jos 1985. predvidjajuci ono sto ce se desiti na prostoru ex-SFRJ Vuk Draskovic, kao srpski tradicionalista, se zalagao sa jake srpsko-jevrejske veze (a vec tih godina Albanci pocinju sa lobiranjem u Washingtonu). Medjutim, srpski narod sledi neke novokomponovane Srbe tipa Milosevic, Seselj, Mladic itd. koji ih vode u sukob sa svetom, i jednu od najvecih katastrofa i poraza u srpskoj istoriji.

Одличaн коментар. Људи који некритички дају подршку Хамасу не знају његове праве циљеве, историју те организације, одакле је потекла, а још мање теолошке и идеолошке постулате ислама. Хамас је потекао од египатске организације "Муслиманско братство"(убице Анвар Ел-Садата и шпијуни у корист немачке током Другог светског рата) која је донедавно у тој земљи била забрањена, и и дан данас се сматра једним њеним крилом(Хамасова повеља, чл.1, ст.2). Хамас се у преамбули своје повеље и у бројним њеним члановима дефинише као строго исламистичка организација, а члан 7, став 1 повеље Хамаса отворено каже да је њихов коначни циљ успостављање исламистичког уређења у целом свету.

Поред тога, на некритичку подршку утичу и површна гледања на прилике у јеврејском народу, уз неке уврежене предрасуде као и разумљиво непријатељство према САД.

Ових дана се појављују стидљиви гласови о томе како би под Обамом Америка могла да се врати на Балкан, конкретно у БиХ и да би један од циљева могао бити укидање Републике Српске. Наградно питање за све: уколико се то догоди, на чију ће страну стати Хамас, уз "братске антиглобалисте" или "једновернике"?

У потпуности се слажем са примедбама Микија Вукашиновића. Текст госп. Анђелковића је изразито произраелски и пристрасан. Израел је америчка геостратешка одскочна даска, творевина која има за циљ да регион Блиског истока држи стално под тензијом. Израел није никакав пријатељ Србији, јер да јесте он би свакако могао да утиче на угледне америчке и европске Јевреје да деведесетих година заузму макар мало позитивнији став према Србима и српској борби. Штавише, Израелу је управо одговарало да САД воде изразито антисрпску политику и да подржавају балканске муслимане, јер се на тај начин смањивао одиозитет у муслиманском свету због америчке подршке израелској политици према Арапима.Аутор каже да се не мало Палестинаца борило против Срба у БиХ. Колики је тачан број? Шта значи "не мало"? Знам да су се у Босни борили Саудијци, Алжирци, особе из Катара, Омана, Јемена, Пакистанци, али да су Палестинци у неком битнијем броју учествовали у босанском рату у Армији БиХ први пут чујем. У сваком случају, далеко више се Срба борило у Армији БиХ него Палестинаца...Да ли у Хамас спадају и оних пар стотина побијене деце? Зар треба каo да ћутимо, док једна држава на очиглед свих касапи цивилно становништво?
Како да очекујемо респект за наше невино страдале цивиле из 1999. године, ако смо спремни да аплаудирамо Израелу док примењује тактику сравњене земље. У овом "малом рату" размера жртава је следећа - отприлике, на једног погинулог Израелца дође 30-40 мртвих Арапа...и ми кажемо (колико видим из појединих коментара) свака част Израелу, тако то треба да се ради, треба да учимо од њих! Е па, стварно смо плиткоумни, јадни и бедни као нација када подржавамо један очигледан масакр над људима који само хоће да буду своји на своме. Овакви текстови не доприносе угледу НСПМ-а.

За извесног Чеду. Палестинска деца коју су Израелци побили није никаква пропагандна флоскула већ чињеница у коју су могли да се увере и неутрални посматрачи и особље УН. Нико од коментатора, (па ни ја) није позивао Србе да гину за Палестину, ради се о мирном изражавању протеста у форми окупљања, манифестација и слично. Што се тиче "деце титоизма", када је Тито умро имао сам шест година, па је стога бесмислено да се у изражавању солидарности са невиним цивилима виде рецидиви политике несврстаности...Ах, да, за све не баш малобројне љубитеље Израела међу овим коментаторима, пар интересантних чињеница...Израел је земља која је својевремено са фашистичким режимом Јужне Африке (апартхејд) одржавала изванредне војне односе, размењивали су опрему, искуства и томе слично...Прошле године, када је Грузија по истом сценарију кренула да тамани цивилно становништво и када се умешала руска војска, откривено је да је Израел један од главних снабдевача Грузије оружијем, као и да су грузински командоси прошли обуку коју су водили израелски стручњаци...Једном речју, Израел је држава која сем што масакрира Палестинце, обавља по свету још низ "прљавих" послова за рачун САД. Понављам, изразити барем вербалну солидарност са Палестинцима, данас је ствар елементарне пристојности, саосећајности и људскости. Онај ко данас аплаудира Израелу, тај истовремено аплаудира и бомбардовању СРЈ од стране НАТО-а, и грузинском блицкригу против Осетина и малтретирању Ирачана од стране САД...

A sto je takva huka i buka oko hiljadu i dvjesta ubijenih, ljudi,zena i djece (ovih oko tri stotine), osakacenih preko cetiri hiljade, dvije milijarde stete sistemackog rusenja industrije- u Gazi? Ceda (Jovanovic?) smatra da je sve to nekakva 'histerija' plitkoumnih(?) Srba, inducirana propagandom , koje se treba otrsiti sto prije da bi dobili diplomu, non-salantnih civilizovanih Evropljana(?). Ko jos uvijek ne moze da uvidi da je Gaza postala jedan ogromni koncentracioni logor od momenta kad su Palestinci izglasali (demokratski!)Hamas-a, taj nikad i nece naci nikakvu primjedbu Izraelu.
Dali se ovdje radi o nekoj okamenjenoj savjesti, kojoj patnje drugih, cak i ekstremne,ne proizvode nikakav covecanski ni hriscanski osjecaj?
Dali ima ovakvih osoba medju Srbima?
Jedna stvar je potpuno jasna:- Niko se nikad nije obogatio solidarisuci se sa Palestincima (doduse,ni sa Srbima), dok je pro-izraelski stav vrlo cesto unosan posao, narocito za promociju na internacionalnu scenu. Naravno, ima ljudi koji su naprosto zaplaseni za njihov socijalni polozaj pa se ne usudjuju da priznaju sto je istina.Na kraju, ima ovdje i osoba koje se ustvari ne osjecaju Srbima, ali se prave da to jesu da bi postigli veci propagandni efekat.
Mozda ima Srba (pro-Izraelaca) koji ne pripadaju ni jednoj od gornjih kategorija pa bi bilo vrlo interesantno da nam ,bez 'histerije', opravdaju njihov stav.

Arapi na teritoriji Palestine-dela izraela, čine apsolutnu većinu gotovo 1000 godina. Danas su oni skoro desetostruko brojniji od Izraelaca. Tako da rasprava o tome ko je svoj na svome nema nikakvog smisla. Izrael je državu dobio tek 1948. posle proglašenja nezavisnosti od Britanaca pod čijim je protektoratm bio. Pre toga hiljadama godina nije imao državu. Muslimani su vladali Izraelom nekoliko stotina godina. Palestinska nacija nije bila formirana. Mirovnim planom iz 1947. predviđeno je da Palestinci dobiju svoju državu, ali je ovaj mirovni plan propao kako zbog Izraela tako i zbog okolnih arapskih zemalja koje nisu priznale Palestinu. Osnovni uzrok krize na Bliskom istoku je s jedne strane nepopusljivot Izraela u pogledu omoguđavanja palestinske nezavisnoti, i s druge strane, ekstremnog stava koga zastupaju Hamas i pojedine arapske zemlje a svodi se na uništenje Izraela. Izrael, kao najverniji američki saveznik u ovom delu sveta pa i uopšte, predstavlja istureni američki štit prema muslimanima i najveći faktro nestabilnosti u regionu. Srbija ne sme da se stavi ni na stranu Palestinaca, ni na stranu Jevreja.

Poruka cenzoru ovoga sajta: Vi pokusavate da kontrolisete misli brisuci komentare koje smetaju vasoj ideologiji. Cemu sluze ti skriveni Tabu-i? zasto ne izadjete posteno na svijetlo, sa njima?
Nijesmo li imali dosta komunisticke kontrole za pola vijeka? Ili bolje, od cega ste toliko uplaseni da vam jedno pro-srpsko misljenje izgleda subverzivno?
Jesuli Soros-ovi prsti dosegli i NSPM?

I jos nesto: od srpskih neokvislinskih lakeja koji pristaju na jezivi autogenocidni diskurs po kojem su Srbi krivi za sve, gori su samo jedni. Neiskrene patriote i ljubitelji svih naopakih svetskih satrapija i tiranija u koje pokasavaju da, iz sebi znanih razloga, uguraju i srpski narod. Od opskurnih neonacistickih provokatora na Internetu (za koje je i ptanje u cijem interesu rade), preko promotera zaumnih ezoterijskih geostrateskih himera,do kojekakvih kvazilevicarsko-totalitarnih ljubitelja raznih arafata i ahmadinadzada. Srpskom narodu tamo nije bilo i nikad nece biti mesto. Niti srpskom drustvu.

Da ne bude zabune, ne smetaju mi ni muslimani ni islam i uzasno me nerviraju agende po kojima sad treba globalno ratovati protiv islama. To je velika civilizacija i nadam se da ce i u islamskom svetu prevladati razum. Srbija je domovina i nasim gradjanima islamske veroispovesti, i ne sme NIKO to da dovede u pitanje. Ali, isto tako, i srpski narod ima jedan specifican i podrazumevajuci odnos razumevanja sa jevrejskim narodom, izgradjen ponajpre tokom zajednickih muka i stradanja u genocidnim uzasima nacista i ustasa. Konacno, i jedni i drugi smo uvek bili na onoj strani covecanstva, koja se borila za ideal slobode. I neverovatno je da se Izraelu danas (kao i nama Srbima) osporava pravo na samo POSTOJANJE, ali im se zato licemerno zamera sto ne zele da kolektivno izvrse harakiri. Jer, niko od dezurnih humanista po svetu ni jednom nije pomenuo da pate i izraelski civili. Kao sto je isti taj svet bio gluv i za patnje srpskih civila u Krajini i Bosni

Vrlo dobro. Gdje su sad moji komentari na Kralja-Vestaka i Ruzicu Vujovic?
Jesuli otisli na odobrenje u Tel-Avivu?

@ Peter RV: "Izadjite na megdan, tovarisc!"

Поштовани господине,

Као неко ко има петнаестогодишње искуство у Интернет полемикама (морате ми овде веровати на часну "tovarisc" реч) нема ми друге него да вам кажем да су ту дозвољене многе ствари које нису очи-у-очи, али чак ни ту није дозвољено изношење (мање-више) отворених неистина!

Peter RV: "Karakterizirao sam tu njenu moralnu egzibiciju kao 'svinjariju'."

Не, драги господине, ви сте написали да је она ("тим речима, без мољења") ТАКВА СВИЊА! Не знам да ли ви видите разлику али мени је она више него јасна & недопустива.

искрено ваш
(супер)модератор

PS. Не знам да ли увиђате да смо прво изашли у сусрет вашој жељи - да пуштамо цео ваш коментар или ништа (нахвалисте Политику јер тако ради); кад вам не пустимо ништа - ви онда кажете да "контролишемо мисли" и да бришемо "оно што нам се не свиђа"! Има ли смисла да вам кажем да би требало да мислите о томе да су неки НСПМ текстови постали предмет критике ЗАЈЕДНО С КОМЕНТАРИМА?

A o Palestincima i Kosovu (I ne, ne bagatelisem izraelsko nepriznavanje Kosova govoreci da je vazno koliko i palestinsko. Bas naprotiv, ali to je samo jos jedan primer nelogicnog gledanja na stvari) najbolje je pitati Palestince.

Na palestinskom sajtu Electronic Intifada moze se procitati tekst o nama jednog od urednika tog sajta, Ali Abunimaha (nije dozvoljeno linkovanje pa ako zelite procitati ceo tekst moracete se malo potruditi sa GoogleAllMighty):

An editorial in the Israeli daily Haaretz called on the Israeli government to immediately recognize Kosovo, arguing that "the struggle of the persecuted Kosovar people for independence is reminiscent of the struggles by other nations for the right of self-determination." Of course Haaretz was not talking about the Palestinians, but about the "State of Israel, which was established in the wake of the Jewish people's struggle for self-determination" ("Recognize Kosovo," Haaretz, 18 February 2008).

By identifying Israel with the supposed underdog, ethnic Albanians in Kosovo, Haaretz implicitly recognizes that there are indeed some striking similarities though not ones it would acknowledge. Kosovo, like Israel, was illegally severed by force of arms from another country against the wishes of the majority population of the whole territory. Both entities came into being and can only survive with the sponsorship and support of the Great Powers of the day who sustain them in violation of international law because it suits their imperial interests. Furthermore, both entities are animated by a virulent ethno-nationalism that is fundamentally incompatible with the values of freedom, tolerance and democracy that they claim to have come into being to uphold. In this sense, Kosovo is the latest in a collection of Western-backed pseudo-states that also includes the Kurdish entity in northern Iraq ...These reports were greatly exaggerated to justify the war. By contrast massive ethnic cleansing of Kos

Поштована Филипика,

Жао ми је ако сам вас повредио својим текстом. Ако је из контекста испало тако, није ми била намера да се сврставам на страну Израела или на било који начин ниподаштавам Палестинце. Нити да заступам савез са Израелом, односно да Србија не треба да има добре односе и са званичним палестинским институцијама (али наравно не и Хамасом). Нисам лепио ни етикете онима који подржавају Палестинце, а о српској емотивности која олако води у ирационално поступање, писао сам у више текстова, служећи се различитим примерима.

Ствар је у томе што мислим да Срби као мали и исцрпљен народ морају да избегавају увлачење у велике светске игре. Нас сваке године умре 25 хиљада више него што се роди, одсељавање непрекидно тече а стопа мушког и женског стерилитета је највиша у Европи. У наредних 50-60 година буквално нам прети биолошка катаклизма (уз драстично смањивање броја Срба, велики део нације ће бити веома стар). Утолико су Срби у много лошијем положају Палестинаца, који иако имају велике проблеме имају и биолошку виталност. Каква год их искушења чекала, имају осигурану будућност.

Враћам се на Палестинце. Српско јавно мнење је несумњиво на њиховој страни. А ја не кажем да људи не треба да имају став по том питању, али мислим да је штетно да се много емотивно ангажују. Јер, не мислим да је паметно да се ствара атмосфера да Срби треба да буду део некаквих великих глобалних, макар још и флуидних, блокова. Чак и да су српски интереси у питању морамо да избегавамо велика страдања ради њих (јер поново кажем немамо могућност да залечимо ране), а камоли када нису. Србе није тешко навести да крену путем борбе против онога зашта мисле да је неправда, без обзира на цену, поготово што су фрустрирани због што су нам САД и многе друге западне земље учиниле, па се зато плашим и оправданог (чак и када се ради о нашим страдањима) прегрејавања емоција.

Све у свему, залажући се за гледање својих интереса у околностима када је већина Срба на страни онога ко више страда, а то су Палестинци, испало је да сам ја против њих. Међутим, нисам. Додуше, нисам опредељен ни против Израела. Вероватно да могу са дистанце, хладне главе, да судим и о балканским конфликтима, као о јеврејско-палестинском, вероватно би и ту био одмеренији па би посматрао све из неке универзалне перспективе и мање говорио о националном прагматизму, али то не могу јер се, тога сам свестан, идентификујем са српским интересима.

Још нешто. Не мислим да је већина Палестинаца радикално исламски оријентисана. Хамас има подршку знатног дела становништва Газе, али не и Западне обале. Уз то, немали део (мислим чак око 20%) Палестинаца су православци. А и иначе немам антимуслимански став, али објективно мислим да су радикални исламски покрети дугорочно велика опасност за Србе. Но, тај страх не пројектујем на Палестинце па ни арапски свет у целини.

Срдачан поздрав.

G. Vukasinovicu,

uz izvinjenje sto se mesam u razmenu izmedju Vas i g. Andjelkovica, ali argument Vam naprosto vristi za replikom. Kao sto rekoh vec gore, svoditi pricu na etnicki nivo, nije pametno. Liniju zvanicne Klintonove politike prema Srbiji, pratila su i oba politicki vidljiva Amerikanca srpskog porekla u to vreme. I tadasnje novo lice (a danasnji diskreditovani veteran) Blagojevic, i tada vec potpuno etablirani (a danas, ili u penziji ili blizu nje) Vojnovic. Vasom logikom, Srbi bi trebalo da budu surevnjivi prema Srbima, jer, eto, oba Srbina u visim sferama americke politike tokom 1990-ih, zauzimala su kurs koji tesko da bi se mogao nazvati drugacije nego srbofobnim.

Drugim recima, ne vidim na koji nacin bi nas odnos prema Izraelu trebalo da bude omedjen ponasanjem bilo koga u Sjedinjenim Drzavama. Izrael je nezavisna zemlja, pritom zemlja koja sa Srbijom odrzava prijateljske, kvalitetne odnose.

Osim toga, pomalo cudi sto ne znate za delatnost muslimanskih i hrvatskih lobija u SAD ranih devedesetih (a pitajte i nasu tadsasnju vlast i opoziciju i vajno iseljenistvo, zasto tada Srbi nisu imali ni trag svest o lobiranju). Bilo je to doba pre Interneta, kada su se lobiranje i pritisak na javnost vrsili daleko sirovije nego danas. Jedna od tih lobistickih agencija, Rudder-Finn, pribegla je paklenom receptu: posto su znali za srpsku moralnu prednost iz Drugog svetskog rata i otpor fasizmu, za razliku od hrvatskih i muslimanskih volontiranja u najkrvavijim epizodama Holokausta, lobisti su napravili agresivan protisak BAS na jevrejske organizacije u SAD, zatrpavali ih telegramima i peticijama, sa zahtevima da se oglase protiv "srpskog nacizma". I to nije nikakva tajna, tadasnji direktor firme Rudder&Finn, Dzejms Harf, javno se HVALIO time, kad je sve proslo. TIM recima, da je "ponosan kako je obmanuo Jevreje laznom slikom o Srbima". Ta izjava je dostupna i na Internetu. I te prevare su postali svesni mnogi ugledni Jevreji u SAD, i govorili o njoj.

Поштовани господине Антифашиста

Повод за мој кратак коментар је био текст господина Анђелковића. Из уважавања према аутору, није ми била намера да заузимам велики простор у коментарисању текста. Наиме, елементарни је ред да текст господина Анђелковића буде у првом плану, као и што је основни ред да коментари буду кратки. Као такви, они су по природи лишени дубљег аналитичарског промишљања, пре свега зато што се сви ми ( или би требало ) појављујемо као читаоци текста који нас је окупио.
Што се тиче намере да било кога етнички квалификујем, то заиста није тачно. Нисте ми навели пример из кога изводите, такав радикалан закључак. Немам ништа против Израела, али једноставно сматрам да је убијање невиних цивила или прећуткивање тог чина злочин, као што је злочин према истини то што су у Србији остале недовољно познате погубне последице деловања јеврејских организација у САД. Прича о томе да је Рудер Фин некога свесно обмануо је више него наивна. Тај исти Рудер Фин је сво време рата у Босни и на Космету, био у обавези да свака четири месеца, подноси извештаје Министарству правде САД, о томе како промовише америчке интересе на Балкану. О томе је у изванредној књизи Империја, код нас писао аутор Владимир Илић. То наравно не значи да не треба поменути и оне јеврејске интелектуалце, који су у САД сматрали да је неприхватљива америчка подршка муслиманском фактору. Таквих људи има, али они не припадају тзв. главном току одлучивања. И о деловању истих чинилаца, на промоцији Хрватске има много података, укључујући и онај о деловању Рокфелер фондације, на промоцији Меморијалног центра у Јасеновцу, чији је циљ смањење броја убијених, на овом језивом стратишту српског народа.

PS Oko "podrske muslimanskom faktoru", ne zaboravite ni to da je na srpskoj strani ovih godina bilo i mnostvo levicarskih intelektualaca, od Tarika Alija nadalje, ljudi koji, ni u jednoj varijanti, stvar ne posmatraju na nivou etnicko-kulturoloskih modela. Recimo, o Bliskom istoku isti stav imaju Comski i Ali (Comski je Jevrej i Amerikanac, Ali musliman i Britanac, a nijedan od njih nije na strani Palestinaca iz verskih razloga jer, naprosto, ne pripadaju onom delu scene koji se solidarise u tom smislu... pominjem ovo kao primer, a Comskog i Alija upravo ne razumem po pitanju te bezuslovne podrske Arapima, jer mislim da se prema Izraelu ponasaju prilicno jednostrano i a priori osudjujuci). Osim toga, nije u redu ni da meni ovde spocitavate da "branim ubijanje civila", kad to nije tacno. Posle nasih ratova, stvar je osnovne ljudskosti pokazati pijetet prema patnji bilo koga, uveren sam da delite moj stav. Samo ukazujem na to da je globalno licemerna i nepostena propaganda koja je, u osudi Izraela (kao onomad u osudi Srbije), ujedinila i svetsku kavijar-levicu, i liberalne vikend-pravednike, i islamske ekstremiste i neonacisticki polusvet. Jer i Izrael ima civile koji pate,izraelsku decu takodje neko ubija. A to ne vidite na naslovnim stranama. Kao sto ni za srpsku stranu patnje nije bilo interesovanja devedesetih

Toliko, izvinjavam se na duzini, slazem se da nije bas najsrecnije resenje, ali tema takodje nije ni laka ni lepa.

PPS Ne vidim poentu pominjanja Rokfeler fondacije u ovoj prici. Rokfelerovi cak i nisu Jevreji (nigde osim u vulgarnoj primitivnoj antisemitskoj masti lokalnih zaverologa, kakvih, nazalost, ima i kod nas, tih prepisivaca svetske petparacke mrziteljske literature). A sto se tice hrvatskog umanjivanja zrtava u Jasenovcu, ne znam ni za jednu (JEDNU!) zvanicnu reakciju Srbije po tom pitanju. Konacno, srpski otpor nacizmu podjednako i OTVORENO umanjuju i relativizuju i ovdasnje natovske NVO i divlja parafasisticka margina, dve strane isto