I možda se, samo naizgled paradoksalno, upravo u tom „preubijanju“ – ne samo opozicije, nego i čitavog političkog života u Srbiji – krije i određena šansa, odnosno mogućnost da se ovaj galopirajući put u autoritarnu propast zaustavi i preokrene. U svakom slučaju, ono što se sa sigurnošću može reći jeste da – opet paradoksalno – nakon ove „najveće u novijoj istoriji“ izborne pobede Vučić sigurno nije jači nego što je pre nje bio.


Surova istina!!!

Ovaj anterfile je sasvim dovoljan,objašnjava suštinu cele situacije
"Bojkotaši su se oslanjali na intuiciju i zdravorazumski osećaj većine svojih simpatizera da u ovakvim okolnostima izborima „vreme nije“ – i bili su uglavnom u pravu. Ali nisu mnogo ni pokušavali, a još manje uspevali da za svoju poziciju i argumente pridobiju makar i delić onog drugog (i većinskog) dela biračkog tela" uz opasku-da ne samo što"im vreme nije",nego je bitnija ideja od početka-nema poštenih izbora u ovakvom sistemu.Ja pripadam onom delu "intuitivnog i zdravorazumskog",a problem je što najveći deo birača to nije-njih je trebalo pridobiti.
Uglavnom Đorđe,svako ko Vas prati zna manje više sve,ovo ste ponovili više puta-ali na rts-je narod ukačio cesidaša i onog rik-aša,dok je Vas voditeljka preklapala.
Nadam se da ćete krenuti jače u politiku-eto novog lica,uvek imate moj glas.Boško,nikadnije bio na vlasti. na to se treba igrati.
Tadić je završio u srbiji zauvek.Nikako ga ne zvati,samo je kontraproduktivno

Problem zemlje Srbije kada je politička scena u pitanju je manje više problem kvadrature kruga, iz prostog razloga što je za bilo kakvu realnu promenu potrebna promena koja kreće iz samog naroda a taj isti narod i oni vlasti su pri tome jedni drugima savršeni odraz u ogledalu. U zemlji Srbiji se u najvećem broju slučajeva ne glasa sa idejom države kao uređenog sistema, već se glasa iz iracionalnih emocija ili nekog svog malog sitnog dobitka. Potpuno isto tako i većina stranaka egzistira ne zato što im je stalo do države ili dobrobiti običnog čoveka, već zato što onima na vrhu stranke sve to donosi popriličnu materijalnu korist, ili ti u prevodu na svakog normalnog dolazi pet Šojića. Kada svemu tome dodamo tabloidno i svakojako drugo medijsko blato, onda se bilo kakva smislena politička opozicija nalazi u poziciji nekoga ko treba da nekako pobedi u novoj sezoni Zadruge a da pri tome ne liči na ostale učesnike rijalitija...

Neko sa znanjem, iskustvom i poznatošću a da trenutno ne izaziva nagon za povraćanjem kod prosečnog birača, a koji se može "ispeglati"… takav neko trenutno ne postoji. Nije Vučić pobedio na izborima, ni ovim ni bilo kojim od 2012, koliko je opozicija izgubila. Samo je trebalo da natera svoje birače da izađu na izbore, što onih malo koji zaista veruju njemu, što one koji su ucenjeni da za njega glasaju jer im partija kontroliše zaposlenje, što oni čiji je glas kupljen za 10 evra ili karton ulja ili džak brašna... Ostali glasači su jednako zagađeni njime i opozicijom i "opozicijom". Dakle i klovnovima poput Miše Vacića i monarhista i zavetnika, i krugom dvojke koji vodi takvu kampanju da bi se komotno moglo pomisliti da se biračko telo sastoji isključivo od kolumnista Danasa, i ostatkom opozicije koji odaje utisak da nema blage veze šta se oko njih dešava sa dometom opozicionog delovanja da se građanstvo mobiliše da lupa u šerpe.

Žao mi je što ja u svom životu nisam bio talentovan za nešto nego sam onako odradio i fakultet i radni staž i profesionalni profil.

Mislio sam da sam talentovan za matematiku jer sam probleme ređšavao u matematičkoj gimnaziji lakše od profesora.

Kad je trebalo da studiram matematiku, majka je pozvala svoju najbolju učenicu inače profesoricu prirodnomatematičkog fakulteta i pitala je šta misli o mojoj ideji o matematici. Prvo je zatražila da joj pokažem sveske. Čim je videla sveske odmah je rekla ti nisi za matematiku.

O nakon kraćeg razgovora rekla, on se igra sa problemima, lali to nijematematika. Nedostaje mu sistematičnost i istrajnost. Kad bi matematika bila takmičenje u rešavanju problema sigurno bi pobedio, ali to nije matematika.

I zbog još nekih drugih razloga jedina stvar za koju sam imao talenat je propala.


Međutim ima jedna druga stvar. ja i dan dans verujem mnogo više matematici nego politici.

REŠENjE JE U MATEMATICI! NIJE U POLITICI !

Na ovim izborima nema pobednika, pa tako ni bojkotaši nisu relativni pobednici. Evo zašto, mi ni od koga nismo čuli šta je cilj bojkota. Koliko je bilo potrebno oboriti izlaznost da bi bojkot uspeo. Trebalo je insistirati da i bojkotaši nadziru izbore. Naravno, to ne bi bilo usvojeno, ali vredelo je pokušati. Sa druge strane teško je razlučiti ko nije izašao na izbore zbog bojkota, a ko nije zbog katastrofalno loše ponude, koja ne bi bila bolja ni da su bojkotaši učestvovali (mislim na ljude koji obično izlaze na izbore). Na žalost, kompletna prava opozicija u Srbiji je u stanju kliničke smrti. Treba joj reanimacija. Ako želimo nešto bolje, zasučimo rukave, pa na posao. Slažem da je besmisleno čekati mesiju, novog čoveka. Utakmicu igramo sa ovim što imamo, ali treba da ih razmrdamo i reanimiramo. Inače, odosmo svi u kliničku smrt.

U Srbiji se oko 60% bruto nacionalnog dohodtka stvara u državnim poslovima. Za normalne demokratije je to oko 25-30. Da bi se mogla steći dugoročna pretpostavka demokratije potrebna je diverzifikacija interesa i određena ravnoteža koja će podstaći normalan rad institucija, uključiv Skupštinu, kao mesto gde se realni interesi usklađuju. Na toj osnovi se formiraju određene stranačke ideologije koje se suočavaju na izborima.Ni jedna od pretpostavki za demokratičnost jednog društva se u Srbiji do danas nisu ostvarili i stoga imamo apsolutnu dominaciju partije koja kontrolše državne resurse, dok se opozicija doživljava kao poptpuno nerelevantna, jer ništa ne može da ponudi. Ovakvo stanje vlast svesno održava, jer od početka našeg „demokratskog“ puta nije sistemski izgradila privatno preduzetništvo, osim omržene tajkunske privatizacije koja je u 90% slučajeva značila gašenje privatizovanih firmi . Dug je put do demokratije i istinske opozicije koji se hteli mi to ili ili ne, mora proći.

Ja sam ubeđen a i dosadašnji kontakt s okruženjema mi je pokazao da narod u najvećoj meri i ne razlikuje ko je od opozicije izašao, ko nije, ko je bojkotovao a ko i pored izlaska uopšte nije prošao u Skupštinu.

Drugo, opcije koje su bojkotovale bi realno otkinule između 5% i 10% tog kolača, što nije neki kapacitet koji bi u budućnosti mogao da bude neki faktor od bilo kakvog značajniji političkog uticaja. A

kapiram da je mnogo stvari za njega kvadratura kruga - pa i sam narod Srpski!

Klasičan autošovinista! Od Zadruge ne vidi dalje

Da!

@ Što više čitam Spiridona

Pa sad, Spiridonu ni iz džepa ni u džep, ali se plašim da vama (množina) itekako jeste. Elem, plašim se da taj kao “autošovinista” Spiridon odlično poznaje taj narod srpski, ali je očigledno problem što ga gospodo moja bezimena a patriJotska vi izgleda mi nikako ne poznajete. Da ga iole poznajete može biti da bi konačno uspeli da pojmite ono što vam Spiridon priča evo još malo pa celu deceniju, a to je da Vučić nije pao sa neba odnosno da ga neko glasa rukama i nogama već osam punih godina. Međutim, tu i jeste srž problema tj vi ste istog tog Vučića voleli i u njega se nadali, odnosno sve bi mu sutra oprostili samo kad bi opet postao onaj radikalski Vučić iz vaše i njegove mladosti. U prevodu, vi i ovi što ga vole, glasaju i na teveju red pevača, fuZbala i Zadruge gledaju, braća izgubljena u prevodu...

Problem ovih izbora je poimanje demokratskog procesa, kao borbe do istrebljenja, umesto borbe mišljenja.

Đorđe kao po običaju precizan i ubojit.
Vreme je da se opozicija okupi oko jednog, jedinog cilja - rušenja ovog zla!

Tako je gospodine Sibalic. Bez svakodnevnog krvavog rada na terenu nije moguc nikakav pozitivan pomak.

Ne treba trošiti reči