Doista, evo odštete za Krajišnika koga su godinama držali bez optužbe, a tek što će Šešelj da se ofajdi (ako ga ikad puste).

Pre nego što su otvoreni silni megaultragigasupervau univerziteti na kojima se potpuno zakonito za nekoliko hiljada evra može dobiti diploma bez skoro ikakvog učenja, najgori svršeni učenici srednjih škola su upisivali pravne fakultete po Srbiji. Ne samo oni, ali veliki broj njih, od kojih mnogi ne samo da ništa nisu učili niti naučili u srednjoj školi, nego su pravili i ozbiljne disciplinske probleme. Jedan dobar deo njih je završavao studije, jer je fakultet bubački (znam jednu studentkinju koja je odustala od studija prava zbog tog bubanja; čitala je svu literaturu, a na ispitu nije bilo ni vremena, niti se očekivalo išta drugo do da napamet i što brže ispovrne odgovore na ispitna pitanja). Eto, mnoštvo takvih su posle postajali pravnici, advokati, tužioci, sudije zaposleni preko rođačkih, prijateljskih, poslovnih ili stranačkih veza. Oni NE ZNAJU rezon u pravima, a često ni zakone. Otuda je, na primer, do pre nekoliko godina po sudovima harala latinica, suprotno Ustavu, a i sad je šaroliko u tom pogledu. Otuda je tekuća Ministarka pravde mogla bez ikakvog zazora nezakonito da bude zaposlena na dva državna radna mesta i prima dve plate, i da prihvati ministarsko mesto! Da je jeftinije i da građani znaju postupak, pred sudom u Strazburu bi bilo stotine hiljada tužbi! Eto, baš u vezi s kršenjem prava na službeni jezik i pismo - na potrošačkim proizvodima, televiziji, obrazovanju, u policiji, sudstvu, opštinama ...

Sudija Klara Takač Galfi, koja je vodila prvostepeni proces u slučaju "Davidović" u Novom Sadu, i odbila njegove zahteve da mu se sudski spisi dostavljaju na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu u skladu s Ustavom Srbije, izabrana je za sudiju osnovnog suda u Novom Sadu... Bez komentara!

Uz dužno poštovanje prema kolegi Cvetiću, ne prihvatam u celosti njegovo mišljenje o Evropskom sudu za ljudska prava (ESLjP). Ne mogu se prihvatiti kao argumentovani, barem sa stanovišta pravne analize, niti prednji komentari.
Važno je uočiti da postoje dve ravni posmatranja spornog pitanja - pitanja potrebnosti i efikasnosti ESLjP-a. Sa stanovišta interesa građanina kao jedinke sa jedne strane, i sa stanovišta državnog interesa sa druge strane. Neki analitičari su skloni da činjenicu da se danas u Srbiji svaki društveni problem može posmatrati sa napred navedenih ravni, objašnjavaju sukobom "ruskog kolektivizma" i "atlantskog individualzima". Važno je naći onu finu nijansu, ravnotežu ova dva, uslovno rečeno, principa.
Tačno je da interes građanina može biti oštećen nesavršenstvom pravosuđa. Takođe je tačno da on u tom slučaju zaštitu može zatražiti od ESLjP-a. U krajnjem, zaštitu će najverovatnije i dobiti. Ali ovakvu "efikasnost" ESLjP-a bi trebalo prihvatati sa rezervom. Jer kao što je R. Italija "dobila" presudu kojom je utvrđeno da se Raspećem u školama krše ljudska prava građana Italije, tako bi i R. Srbija olako mogla "dobiti" presudu kojom se, recimo, utvrđuje da se veronaukom krše ljudska prava građana Srbije, ili da pored SPC i druge pravoslavne crkve mogu ravnopravno postojati u Srbiji (takva je presuda doneta protiv Bugarske). Gde je granica?!
Nema jake države bez stabilnog i nezavisnog pravosuđa. Nema naprednog društva bez jake države. Nema prosperiteta jedinke bez naprednog društva. Manja je šteta da pojedinačni interesi nekih građana RS budu oštećeni nesavršenstvom pravosuđa, ukoliko su takvi slučajevi statistički svedeni na prihvatljivu meru, od štete koju bi svi građani RS trpeli urušavanjem pravosuđa kao jednog stuba moderne države koja počiva na principu podele vlasti! Za sada iz ESPLj "stižu" presude koje odgovaraju pojedincima koji su tužili. Kome ćemo tužiti kada počnu "stizati" presude koje ne odgovaraju društvu kao celini?!

- Problemi leze u tome sto su mnóge stvari u Srbiji nelegalne. Mnogo toga funkcionise na partizanskim principima"kolta i pistolja". Mnogo toga je oteto, opljackano, naknaddno lazno uknjizeno,lazno i na prevaru steceno, mnogo toga je oteto, i svi zakoni su takvi. Ako jednom presudite pravicno onda pod udar dolaze i ostali....A to je onda ponovo vracanje na 1944-45 kada je sve pocelo. Zato mnogima danas "sudijama, advokatima" i obicnim gradjanima koji su imetak stekli na ovakav nacin, nije u interesu pravda i pravicnost. Jer mnogi bih morali da dodju pod sumnju neistine, lazi, prevare. Mnigo toga je nezakonito pocinjeno od 1944-45 do danas. A to bih rekoh znacilo ispravkje koje nisu u interesu vecine na vlasti.....Zamislite da sada moraju da vrate kuce, stanove, prodavnice, zemlju itd. sto je u vlasnistvu njihovih dedova partizana, sinova komunista i unuka socijalista,, demokrata, radikala itd.
- Kome je to u interesu u Srbiji pravda????
- Sigurno ne onima koji sede po Dedinjskim vilama, Beorada ali i po ostatku Srbije....

@Goran Cvetić, autor teksta i ostali pravnici
Molim za komentar i vase misljenje.
Dana 04. Decembra 2009 citajuci Internet izdanje beogradskog lista "Politika" saznali smo, kako je u tekstu navedeno, da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu 1. Decembra 2009 konstatovao da bi ustavna zalba trebalo da se smatra kao domace delotvorno pravno sredstvo a da to vazi za aplikacije podnete od 7. Avgusta 2008 sto je datum kada su prve odluke Ustavnog suda donete po ustavnim zalbama i objavljene u “Sluzbenom glasniku Srbije". To znaci da ce Ustavni sud Srbije ubuduce biti poslednja instanca u zemlji pre obracanja sudu u Strazburu i da taj sud nece biti nadlezan u slucajevima u kojima prethodno nije iskorisceno pravo na ustavnu zalbu. Nije sporno da Medjunarodni sud za ljdska prava moze da menja svoju sudsku praksu i proceduru stim da se to ne odnosi retroaktivno na predmete dostavljene tom sudu pre objavljivanja takve odluke odnosno na predmete koje je prihvatio da razmatra pre 1. Decembra 2009 a ne kako trijimfalno tvrdi Bosa Nenadic predsednica Ustavnog suda Srbije jer je retroaktivna primena u suprotnosti i sa pravnom logikom i sa pravnom naukom. Nije sporno ni da Ustavni sud Srbije od Vrhovnog suda Srbije moze da preuzme ulogu poslednje sudske instance u redovnom postupku svake vrste, bez obzira kako se taj postupak zvao i bez obzira sto je to cudno i pravno problematicno, ali je onda veoma sporno to sto u izrekama presuda Vrhovnog suda Srbije ne stoji uputstvo o pravnom leku da protiv te presude Vrhovnog suda Srbije moze biti podneta ustavna zalba Ustavnom sudu Srbije! Sporno je i to sto je ocigledna, iako mudro smisljena ali i moralno i pravno problematicna namera drzave Srbije da uvodjenjem instituta ustavne zalbe na ovaj nacin izvrsi pritisak na Medjunarodni sud za ljudska prava u cilju da retroaktivno ospori veliki broj opravdanih zalbi gradjana Srbije koje se uglavnom odnose na krsenje prava gradjana od strane pravosudnih organa.

@Pavle Orlović

Poštovani, pre nego Vas poseti Kosovka devojka sa "kondirom znanja", a ne 'ladne vode, hoću da znate da je Evropski sud za ljudska prava sud koga je osnovao Savet Evrope, kao najstarija panevropska organizacija, a ne Evroska unija, ili njena preteča Evropska ekonomska zajednica. Takođe molim NSPM da organizuje kratak kurs poznavanja institucija posleratne Evrope, makar da bi svojim čitaocima pomogao da razlikuju pojmove koji su slični, ali nikako jednaki...

Poštovani Zeko, hvala na pitanju u Vašem komentaru. Kao što znate, Evropska konvencija za ljudska prava se po čl. 18. Ustava neposredno primenjuje u našem zakonodavstvu, a Evropski sud u krajnjoj instanci nadgleda njenu primenu. Dakle, Konvencija nije nekakav “inostrani zakon”, kako to shvataju neupućeni, već civilizacijska tekovina koja se primenjuje u svim zemljama Saveta Evrope, pa i u Srbiji.

Ustavni sud RS je postao funkcionalan u pogledu odlučivanja po ustavnim žalbama 6. decembra 2007. godine kada je stupio na snagu Zakon o Ustavnom sudu, a veći broj građana je podneo ustavne žalbe i tokom te godine. Svakako da u svom radu Ustavni sud vodi računa o sudskoj praksi Strazbura.

U presudi Vinčić Evropski sud je naveo da je pojedinac, u zemljama u kojima postoji ustavna zaštita osnovnih ljudskih prava i sloboda kao u Srbiji, obavezan da prvo tu proveri obim te zaštite, a uobičajeno je da se pitanje iscrpljenosti domaćih pravnih sredstava određuje prema datumu podnošenja predstavke Strazburu.

Ne treba mešati pitanje retroaktivnosti jedne odluke i primene nekog zakona. U konkretnom slučaju, ne treba mešati datum odluke Vinčić sa datumom stupanja Zakona o ustavnom sudu, pošto se samo zakoni ne mogu retroaktivno primenjivati. Dakle, javnosti je bilo je poznato od kog datuma se ustavna žalba mogla izjaviti, a u presudi Vinčić Sud je samo stavio do znanja od kojeg datuma se ustavna žalba smatra delotvornim pravnim sredstvom. Verujem da ovo razjašnjava bit Vašeg pitanja.