На данашњи дан 2860. године преминуо је српски књаз Александар Ћаплави, вођа Највеће српске издаје, књаз Србије од 2012. до 2839. и од 2858. до смрти, родоначелник династије Ћаплавић!
Препоруке:
7
4
2
субота, 26 септембар 2020 10:28
Piksi
Pa dodjoše Karadjordjevići i uzjahaše Srbe na krilima Zapada...i jašu dan danas njihovi mentori po nama.
Препоруке:
12
9
3
субота, 26 септембар 2020 11:49
Vlada @ Piksi
"Pa dodjoše Karadjordjevići i uzjahaše Srbe na krilima Zapada...i jašu dan danas njihovi mentori po nama."
Oslobodili Kosovo ,ujedinili Srbe i u njihovo vrfme SPC je priznat kontinuitet i to sve "overeno" Tomosom.
Malo li je?
Ali eto ,nisu dobri Srbi za razliku od Bore Jovica,Slobe Miloševica,Dobrice "pokajnika" i gomile sličnih.
Grešili jesu - i Obrenovici i Karadjordjevici ali kada donosimo istorijski sud o njima nikada ne smemo da zaboravimo da nisu imali moc predvidjanja buducnosti ,staklenu kuglu niti su gledali u pasulj.
Препоруке:
12
4
4
субота, 26 септембар 2020 18:44
Звонимир Бгд
Piksi
Историјски гледано ствари не стоје тако. Заправо, династија Обреновић била је окренута Западу, а од владе првог нововековног српског краља Милана Обреновића сасвим је уз аустро-угарску, без обзира на њено проширење на Балкану после Берлинског конгреса. Анексиона криза ескалирала је тек после пада династије Обреновић. За разлику од њих, код Карађорђевића, тј.Петра Првог и Александра Првог, ослонац је у прво време на царску Русију. Постоје чак и неке још увек научно упитне тврдње да је царска Русија била умешана у мајски преврат 1903. када је заклан и измасакриран српски владарски пар. Тек после 1.св.рата приметно је окретање према Западу због актуелних околности тог времена. Најпре према Француској, а у исто време отклон према СССР-у као првој земљи социјализма.
Препоруке:
3
2
5
субота, 26 септембар 2020 22:26
Звонимир Бгд
1371 - Догодила се Маричка битка. ..већ 1372. Турци су продрли дубоко у Грчку и Македонију и потом су постепено покоравали разне хришћанске земље на Југоистоку Европе.
Византија се никада није опоравила од латинског заузимања Константинопоља 1204, без обзира на подвиг цара Михајла VIII Палеолога када је 1261.ослободио Цариград. Наступајући грађански ратови доводе до погубне идеје да се помоћ тражи од турских емира из Мале Азије!!!
Српска властела бавила се својим сукобима. Најпре ратови хумског кнеза Војислава Војиновића са Дубровником, у шта је увучена и Урошева Србија. Касније је (1369.г.) Цара Уроша властела угурала у рат против Вукашина. Рат Николе Алтомановића против Твртка I и Лазара 1373.г. Једино се Угљеша у далеком Серу борио против Турака!
На Ровинама као турски вазали ратују многи хришћански витезови Балкана. Међу њима и кнез Стефан Лазаревић. Истицао се и у Ангорској бици, где је замало успео да спаси убицу свог оца из Тамерлановог окружења!
Препоруке:
1
0
6
недеља, 27 септембар 2020 03:36
Реља - 1
Мрњавчевићи су пореклом из Ливна (Лијевна) из Босне. Отац им је био Мрњава кога је цар Душан позвао на свој двор приликом боравка у Благају на извору Буне у Херцеговини, код данашњег Мостара који тада још није постојао. Према нашим историчарима краљ Вукашин се сматра 'гробарем српског царства' слично као Јован ВИ Кантакузин Ромејског који је као узурпатор једно време преотео од легалног цара Јована В Палеолога власт. При том је код Османлија тражио војну помоћ. Иначе његова праунука Ирина (проклета Јерина) била је удата за деспота Ђурађа Бранковића. Вукашин Мрњавчевић је од цара Душана био одређен за регента малолетном простолонаследнику будућем цару Урошу. Када је Урош стасао Вукашин се није хтео одрећи власти него је противно споразуму наставио да влада као самосталан савладар. Краљ. Одбио је покорност цару Урошу. Након смрти цара Душана, Вукашин Мрњавчевић избио је у ред најзначајније српске властеле, а затим обласних господар
а. Добивши претходно за кратко деспотску титулу
Препоруке:
2
0
7
недеља, 27 септембар 2020 03:46
Реља - 2
он је 1365. године крунисан за краља и постао савладар
цара Уроша. Крунисање је обавио патријарх Сава IV уз благослов царице Јелене и њеног сина Уроша.
Вероватно је још тада за младог краља проглашен
најстарији Вукашинов син Марко. Овај чин је изазвао незадовољство остале властеле, јер је тиме била
угрожена династија Немањића, а фаворизована нова династија Мрњавчевића. Ово га је довело до сукоба код Звечана 1369. где је поразио војску оданих Урошевих властелина: Николе Алтомановића, Лазара Хребељановића а који се повукао са војском у току битке! Вукашин је од тада био у лошим односима са свим значајнијим српским великашима и нико му се од њих није хтео придружити у Маричкој бици! Сукоб браће Мрњавчевића и цара Уроша описан је у народној песми „Урош и Мрњавчевићи.”
Препоруке:
2
0
8
недеља, 27 септембар 2020 10:31
Реља - 1
Мрњавчевићи су пореклом из Ливна (Лијевна) из Босне. Отац им је био Мрњава кога је цар Душан позвао на свој двор приликом боравка у Благају на извору Буне у Херцеговини, код данашњег Мостара који тада још није постојао. Према нашим историчарима краљ Вукашин се сматра 'гробарем српског царства' слично као Јован ВИ Кантакузин Ромејског који је као узурпатор једно време преотео од легалног цара Јована В Палеолога власт. При том је код Османлија тражио војну помоћ. Иначе његова праунука Ирина (проклета Јерина) била је удата за деспота Ђурађа Бранковића. Вукашин Мрњавчевић је од цара Душана био одређен за регента малолетном простолонаследнику будућем цару Урошу. Када је Урош стасао Вукашин се није хтео одрећи власти него је противно споразуму наставио да влада као самосталан савладар. Краљ. Одбио је покорност цару Урошу. Након смрти цара Душана, Вукашин Мрњавчевић избио је у ред најзначајније српске властеле, а затим обласних господар
а. Добивши претходно за кратко деспотску титулу, он
Препоруке:
1
0
9
недеља, 27 септембар 2020 10:36
Реља - 2
он је 1365. године крунисан за краља и постао савладар цара Уроша. Крунисање је обавио патријарх Сава IV уз благослов царице Јелене и њеног сина Уроша. Вероватно је још тада за младог краља проглашен најстарији Вукашинов син Марко. Овај чин је изазвао незадовољство остале властеле, јер је тиме била угрожена династија Немањића, а фаворизовананова династија Мрњавчевића. Ово га је довело до сукоба код Звечана 1369. где је поразио војску оданих Урошевих властелина: Николе Алтомановића, Лазара Хребељановића а који се повукао са војском у току битке! Вукашин је од тада био у лошим односима са свим значајнијим српским великашима и нико му се од њих није хтео придружити у Маричкој бици! Сукоб браће Мрњавчевића и цара Уроша описан је у народној песми „Урош и Мрњавчевићи.”
Препоруке:
1
0
10
недеља, 27 септембар 2020 16:23
Звонимир Бгд
Реља
О нашој богатој и вишеслојној националној историји средњег века тешко је прецизно писати у форми коментара, али ви сте успешно извукли битне податке у вези са Мрњавчевићима.
Овде је, можда, само потребно појаснити историјску истину у вези са наводним сукобом цара и краља. Навели сте најбитнији податак који су историчари критичке историографије истражили и потврдили:
Крунисање је обавио патријарх Сава IV УЗ БЛАГОСЛОВ царице Јелене и њеног сина Уроша.
Нова историографија напомиње да Вукашин није могао да узурпира титулу краља, јер се она може стећи искључиво вољом цара. Осим Вукашинових амбиција, овде није без значаја чињеница да цар Урош са влашком принцезом Аном није имао потомства! Битка на Косову 1369. била је инцидент изазван међусобицама властеле. Урошева поводљивост је ту очигледна. Урош заједно са Вукашином узима светодмитарски доходак. Заједно су на фресци у Псачи. Народно предање о убиству је научно оповргнуто. Турска најезда све то прекида.
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 28 септембар 2020 01:01
Реља @ Звонимир Бгд
Мислим да се оба коментара, ваш и мој, допуњују. Слажем се да је немогуће путем коментара писати целовито о личностима и догађајима из историје било којег народа. Поготово из времена Немањићке Србије. Ипак за такво нешто треба располагати провереним информацијама и на основу њих покушати извући логичне закључке. Напр. мене од раније заокупља Јана Груба Немањић. Не знам да ли сте чули за њу? О њој има прилично штурих података. Да је била кћер Стефана Дечанског из брака му са Маријом Палеолог? Испада да је била полусестра, по оцу, цара Душана и брата му Душице? Наводно је била удата за Мрњаву с којим је имала синове Вукашина и Угљешу Мрњавчевића? Тако излази да је Душан био ујак краљу Вукашину и деспоту Угљеши? Односно да су цар Урош и Мрњавчевићи били први рођаци? Логички је ово тежак проблем иако је можда истинит? Мало се зна и о самом Мрњави, не баш безначајној личности из средњов. Србије? Не зна се ко му је била жена итд.. Ово можете проверити? Поздрав!
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 28 септембар 2020 18:37
Звонимир Бгд
Реља
Нажалост, о Јани Грубој немам ни ја шта да напишем, осим неких података са (непоуздане) Википедије. Погледао сам регистре личности у неким књигама које сам читао, а чијим ауторима придајем значаја када је у питању наша средњовековна историја. Нема је у Историји српског народа, а не помињу је ни Јиречек, Ћоровић, Михаило Динић, Милорад Ал.Пурковић, Божидар Ферјанчић, Сима Ћирковић, Милош Благојевић, Јованка Калић, Раде Михаљчић… интересантно да је не помиње ни Острогорски ни у једној од својих књига! Поготово када је реч о Палеолозима. Иначе нису позната имена све деце (чак ни жена) разних Немањића, па и Стефана Дечанског. Ако је постојала, а све указује да има извора који је помињу, била је, заправо, рођена сестра Симеона Синише. Уколико је баш она мајка браће Мрњавчевић, онда Вукашинова деспотска титула разумљива, као и Дејан, Оливер и још неки великаши. У том случају су јаснији савладарство и титула краља. Међутим, зашто Мрњава није био деспот? Поздрав.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 28 септембар 2020 18:48
Звонимир Бгд
Реља
Прочитавши свој коментар приметио сам да ме је инерција одвела у тражење деспота у време Стефана Дечанског. Познато је да су византијске титуле широко у Србији уведене тек у време цара Душана, а за Мрњаву немамо тачне податке до када је живео. С обзиром да је био родитељ старом "жури" Вукашину, може се предпоставити да се у време позније Душанове владе већ (одавно) упокојио.
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 28 септембар 2020 20:03
Звонимир Бгд
Поред Јиречека, један од највећих регистара имена о којима се у једној књизи говори дао је академик Момчило Спремић у свом капиталном делу "Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба". Свуда сам гледао за име Јана (Груба Немањић), али и за евентуално помињање као "Јања". Код Спремића сам нашао Јању, али Кантакузину која је личност из много каснијег времена и, очигледно, ни у каквој вези са Јаном Грубом. Видим да Вам је важно, па рекох хајде да покушам да будем од користи. Али, нисам успео. Додуше, историја није моја професија.
Иначе, сматрам у вези са широм темом да је од значаја за родбинске везе она титула деспота коју смо помињали. По традицији је додељивана блиским рођацима. Можда о томе најисцрпније пише византолог Божидар Ферјанчић (1929-1998) у својој познатој књизи "Деспоти у Византији и јужнословенским земљама". У скраћеном облику је ово, као једно од поглавља, унето у скоро издатој књизи његових ранијих радова под насловом "Србија и Византија".
Препоруке:
1
0
15
уторак, 29 септембар 2020 01:16
Реља @ Звонимир Бгд - 1
Не знам колико су данас разни архиви у свету доступни истраживачима? Вероватно да се важни подаци из неких разлога још не пружају на увид истраживачима. Поменули сте википедију која још нема потребан поуздан статус. Истина, има догађаја и личности које су описане на завидном нивоу. И супротно. Читао сам на српској википедији одредницу о Јани Груби Немањић и тамо се наводи да је историчар Љубомир Ковачевић у турским изворима дошао до одређених података везаних за њезин и сродника јој живот. Он под знаком питања ставља да је можда кћер Теодоре што уноси додатну забуну. У њезиној одредници наводи се и дело 'Стара Црна Гора' етнолога Јована Ердељановића, 20. издање из 1978. г. са релевантним странама који се односе на Јану. Књига има индексе имена, геогр. појмова. Ни ту нисам могао наћи више података о њој него што је наведено у википедији. Занимљиво да је Иван Томко Мрнавић, Шибенчанин, бискуп с краја 16. и почетка 17. в. и аутор радова са историјском тематиком нашао дa је
Препоруке:
0
0
16
уторак, 29 септембар 2020 01:19
Реља @ Звонимир Бгд - 2
сродник са Мрњавчевићима . Нису ми доступна његова дела. У родословним таблицама које је објединио Алекса Ивић такође постоје штури подаци о Јани као кћери С. Дечанског без навођења ко јој је матер. Ваљда ће се захваљујући данашњој интернетској предности ускоро појавити више података о заиста загонетној личности Јане Грубе. Поздрав!
.jpg)
Oslobodili Kosovo ,ujedinili Srbe i u njihovo vrfme SPC je priznat kontinuitet i to sve "overeno" Tomosom.
Malo li je?
Ali eto ,nisu dobri Srbi za razliku od Bore Jovica,Slobe Miloševica,Dobrice "pokajnika" i gomile sličnih.
Grešili jesu - i Obrenovici i Karadjordjevici ali kada donosimo istorijski sud o njima nikada ne smemo da zaboravimo da nisu imali moc predvidjanja buducnosti ,staklenu kuglu niti su gledali u pasulj.
Историјски гледано ствари не стоје тако. Заправо, династија Обреновић била је окренута Западу, а од владе првог нововековног српског краља Милана Обреновића сасвим је уз аустро-угарску, без обзира на њено проширење на Балкану после Берлинског конгреса. Анексиона криза ескалирала је тек после пада династије Обреновић. За разлику од њих, код Карађорђевића, тј.Петра Првог и Александра Првог, ослонац је у прво време на царску Русију. Постоје чак и неке још увек научно упитне тврдње да је царска Русија била умешана у мајски преврат 1903. када је заклан и измасакриран српски владарски пар. Тек после 1.св.рата приметно је окретање према Западу због актуелних околности тог времена. Најпре према Француској, а у исто време отклон према СССР-у као првој земљи социјализма.
Византија се никада није опоравила од латинског заузимања Константинопоља 1204, без обзира на подвиг цара Михајла VIII Палеолога када је 1261.ослободио Цариград. Наступајући грађански ратови доводе до погубне идеје да се помоћ тражи од турских емира из Мале Азије!!!
Српска властела бавила се својим сукобима. Најпре ратови хумског кнеза Војислава Војиновића са Дубровником, у шта је увучена и Урошева Србија. Касније је (1369.г.) Цара Уроша властела угурала у рат против Вукашина. Рат Николе Алтомановића против Твртка I и Лазара 1373.г. Једино се Угљеша у далеком Серу борио против Турака!
На Ровинама као турски вазали ратују многи хришћански витезови Балкана. Међу њима и кнез Стефан Лазаревић. Истицао се и у Ангорској бици, где је замало успео да спаси убицу свог оца из Тамерлановог окружења!
а. Добивши претходно за кратко деспотску титулу
цара Уроша. Крунисање је обавио патријарх Сава IV уз благослов царице Јелене и њеног сина Уроша.
Вероватно је још тада за младог краља проглашен
најстарији Вукашинов син Марко. Овај чин је изазвао незадовољство остале властеле, јер је тиме била
угрожена династија Немањића, а фаворизована нова династија Мрњавчевића. Ово га је довело до сукоба код Звечана 1369. где је поразио војску оданих Урошевих властелина: Николе Алтомановића, Лазара Хребељановића а који се повукао са војском у току битке! Вукашин је од тада био у лошим односима са свим значајнијим српским великашима и нико му се од њих није хтео придружити у Маричкој бици! Сукоб браће Мрњавчевића и цара Уроша описан је у народној песми „Урош и Мрњавчевићи.”
а. Добивши претходно за кратко деспотску титулу, он
О нашој богатој и вишеслојној националној историји средњег века тешко је прецизно писати у форми коментара, али ви сте успешно извукли битне податке у вези са Мрњавчевићима.
Овде је, можда, само потребно појаснити историјску истину у вези са наводним сукобом цара и краља. Навели сте најбитнији податак који су историчари критичке историографије истражили и потврдили:
Нова историографија напомиње да Вукашин није могао да узурпира титулу краља, јер се она може стећи искључиво вољом цара. Осим Вукашинових амбиција, овде није без значаја чињеница да цар Урош са влашком принцезом Аном није имао потомства! Битка на Косову 1369. била је инцидент изазван међусобицама властеле. Урошева поводљивост је ту очигледна. Урош заједно са Вукашином узима светодмитарски доходак. Заједно су на фресци у Псачи. Народно предање о убиству је научно оповргнуто. Турска најезда све то прекида.
Нажалост, о Јани Грубој немам ни ја шта да напишем, осим неких података са (непоуздане) Википедије. Погледао сам регистре личности у неким књигама које сам читао, а чијим ауторима придајем значаја када је у питању наша средњовековна историја. Нема је у Историји српског народа, а не помињу је ни Јиречек, Ћоровић, Михаило Динић, Милорад Ал.Пурковић, Божидар Ферјанчић, Сима Ћирковић, Милош Благојевић, Јованка Калић, Раде Михаљчић… интересантно да је не помиње ни Острогорски ни у једној од својих књига! Поготово када је реч о Палеолозима. Иначе нису позната имена све деце (чак ни жена) разних Немањића, па и Стефана Дечанског. Ако је постојала, а све указује да има извора који је помињу, била је, заправо, рођена сестра Симеона Синише. Уколико је баш она мајка браће Мрњавчевић, онда Вукашинова деспотска титула разумљива, као и Дејан, Оливер и још неки великаши. У том случају су јаснији савладарство и титула краља. Међутим, зашто Мрњава није био деспот? Поздрав.
Прочитавши свој коментар приметио сам да ме је инерција одвела у тражење деспота у време Стефана Дечанског. Познато је да су византијске титуле широко у Србији уведене тек у време цара Душана, а за Мрњаву немамо тачне податке до када је живео. С обзиром да је био родитељ старом "жури" Вукашину, може се предпоставити да се у време позније Душанове владе већ (одавно) упокојио.
Иначе, сматрам у вези са широм темом да је од значаја за родбинске везе она титула деспота коју смо помињали. По традицији је додељивана блиским рођацима. Можда о томе најисцрпније пише византолог Божидар Ферјанчић (1929-1998) у својој познатој књизи "Деспоти у Византији и јужнословенским земљама". У скраћеном облику је ово, као једно од поглавља, унето у скоро издатој књизи његових ранијих радова под насловом "Србија и Византија".