Neka novi Patrijarh nastavi delo Patrijarha Pavla i nece pogresiti.
A za Papinu posetu NE POSTOJI raspolozenje medju pravoslavnim Srbima.

dnevne novine ALO
Izborni Sabor SPC od Jovanjdana do Savindana
Novi patrijarh biće iz Niša?
Četvrtak - 26.11.2009
Episkop niški Irinej (Gavrilović) ima velike šanse da kao novi patrijarh Srpske pravoslavne crkve 2013. godine baš u Nišu dočeka rimskog papu Benedikta, kog je Boris Tadić navodno pozvao da tada poseti Srbiju u okviru proslave Milanskog edikta!
Odlučujuću prednost vladiki Irineju na izbornom Saboru koji je zakazan za 22. januar sledeće godine, nad verovatnim protivkandidatima - mitropolitom Amfilohijem (Radovićem) i episkopom bačkim Irinejem (Bulovićem), mogao bi obezbediti brojčano superioran „bosanski lobi“ koji u svom sastavu ima 18 vladika. Ovakva, za neke iznenađujuća raspodela snaga među vladikama Srpske pravoslavne crkve, rezultat je činjenice da je vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda, koji je neosporan autoritet u „bosanskom lobiju“, najavio da će se odreći svojih glasova u korist Irineja niškog.

Vladika Vasilije, koji ima 71 godinu, tako je ostao dosledan svojim stavovima na jesenjem saboru 2008. godine kada je, kako navode naši izvori, rekao da se neće kandidovati jer „budući patrijarh ne bi trebalo da ima manje od 45, ali ne ni više od 60 godina“. Istina je da vladika niški Irinej ima čak 79 godina, ali bi njegov izbor, prema našim izvorima, bio prelazno rešenje dok ne stasaju mlađe vladike u koje spadaju vladika zahumsko-hercegovački Grigorije, vladike iz Hrvatske Fotije i Gerasim i mladi kadrovi mitropolita Amfilohija vladike Jovan i Joanikije. Inače, samo proglašenje novog patrijarha očekuje se na Savindan, 27. januara.
Pored vladike niškog, dvojica najozbiljnijih kandidata i dalje ostaju vladika bački Irinej, koji je trenutno u Sinodu zadužen za informisanje, i mitropolit Amfilohije, koji već dve godine obavlja većinu dužnosti patrijarha i mitropolita beogradsko-karlovačkog što je bila titula patrijarha Pavla. Vladika Irinej, prema našim saznanjima, može računati upravo na glasove mlađih vladika od kojih su Grigori

Kako oni to vide, obratite paznju na kraj teksta...

http://www.earthtimes.org/articles/show/305248,profile-serbias-new-patriarch-irinej-a-traditionalist-and-diplomat.html

Da li je i ovo jedan od 1000 uslova za ulazak u Evropsku uniju?

Ovim izborom predsednik Tadić dobija i četvrti stub za opstanak svog režima. Pored vojske, policije, sudstva sada je i SPC svim srcem novog poglavara uz DS i Predsednika.
Papa može da dođe na gotovo. Unijaćenje može da odpočne. Sad i oma.

Pitanje za Dragoslava Pakića. Da li to što vi mislite i kažete misle i lideri Prve Srbije, Nikolić i Koštunica? Po meni, to nije patriotizam.

@Mamago
A sve i da odgovori na to pitanje, čemu bi vredelo?
Otkud bi on znao šta neko drugi misli?

Papa u Srbiju ja izlazim iz SPC. SPC od tog trenuta više neće postojati. Srbija i srbi su stariji i od hrišćanstva. Onoliko srpske žrtve niko ne sme pljunuti zarad ujedinjenja sa đavolom!

Gospod nas je blagoslovio izborom novog patrijarha. Sada je na nas red da učinimo nešto za sebe kroz sabornost i jedinstvo. Kosovo ostaje naš duhovni zavet i težište.

@Jelena,
Moja prva reakcija na pomisao da ugostimo papu je bila ista kao vaša. A sledeća misao je bila da ONI to u stvari i hoće: razlaz SPC i srpskog naroda. Kao što žele omrazu naroda u Crnoj Gori, Vojvodini i Srbiji.
Srbi su preživeli Crvenog Patrijarha, preživeće i Žutog Patrijarha.

AKO JE 2013. PRILIKA DA se Srbija pozitivno eksponira, prikaže svetu, da iskoristi to za propagandu sebe, svoje istorije, svog turizma,i ako je SRBIJA TU DOMAĆIN,AKO SE DOLAZI U SRPSKO DVORIŠTE,ONDA je to dobro i u redu.

ALI AKO PAPA tu ne dolazi kao gost, već je on tu domaćin, a po svemu sudeći je to cilj - to onda nije dobro. KAKO SE KRENULO, DO 2013.SRBIJE BITI neće, a ni Srba. IZGLEDA DA Srbija i Srbi neće preživeti SRBIJU.AKO JE neće biti onda je papa tu domaćin.

SUMNjAM DA je cilj Zapada afirmacija Srbije i Srba.NE, ŽELjA ZAPADA je da se zauzme SVETA SRPSKA ZEMLjA, zemlja koja je NA MESTU VELIKE POZITIVNE ENERGIJE i da Srba nestane, da nestane srpskog naroda i srpske nacije.

Već sada se može čuti da je Srbija zemlja GRAĐANA a ne Srba, kao i da su ti građani ne pravoslavci, VEĆ HRIĆANI. VEĆ nekoliko godina se ovde čestitaju Božić i Uskrs "pravoslavnim hrišćanima" a ne SRBIMA i SRBIJI, kao da su ti "pravoslavni hrićšani" u SRBIJI MANjINA.

SVE SU TO SIGURNI KORACI, ka osvajanju.Srbija je zemlja posebne energije, uostalom, ovuda je trebalo da prolazi Grinič, ali nije zbog nestabilne druš-polit situacije, opet nametnute spolja,SVE TO ZAPAD ZNA.

SVI ZNAMO DA JE NAJMOĆNIJA LjUBAV, ZNAMO DA JE I BOG - LjUBAV I ISTINA. VOLIMO,ZATO SVOJU SRBIJU,svoj narod,svoju naciju, JER SAMO NAS LjUBAV I ISTINA MOGU SPASITI i samo ljubavlju prema svojoj državi i narodu MOŽEMO PREŽIVETI I OPSTATI kao Srbi i Srbija.

Za Podgoricu
CPC nastala je iѕdvajanjem iz SPC. Evo kako je to išlo:
Ruvima II Njeguša (1593-1637), kao i sve kasnije crnogorske mitropolite, na čelo Crnogorske pravoslavne crkve nije postavljao pećki patrijarh, niti mu je prerogative političke i klerikalne vlasti dodeljivao sultan carskom ispravom, ili, pak, neki drugi organ bilo koje strane države ili sile. Naprotiv, Opštecrnogorski zbor je izabrao, svojom slobodnom i vrhovnom voljom Ruvima II Njeguša za vladiku crnogorskog. U načinu izbora i vršenja svojih dužnosti,kao i odgovornosti, ogledao se legitimitet mitropolitske i političke vlasti Ruvima II Njeguša i svih docnijih mitropolita u vrijeme Crne Gore kao teokratske države. Izbor crnogorskih vladika izjašnjavanjem Crnogoraca, okupljenih pred otvorenim nebom ispred Cetinjskog manastira, postaće tradicija i običajno pravo, od kojeg neće biti odustajanja. Crnogorski narod postaće izvorni nosilac suvereniteta i vjekovima će slobodno odlučivati o izboru svojih političkih korifeja i duhovnih pastira.
Sultan Mustafa III je 11. IX 1766. godine beratom ukinuo Pećku patrijaršiju. Pošto je carigradski patrijarh Samuilo I Hanceris (1764-1780) isplatio dugove Pećke patrijaršije, vrhovna vlast turske carevine subordinirala je njemu, već bivšu, teritoriju Carigradskoj(fanaritskoj)patrijaršiji. Tada je potonji patrijar Pećke patrijaršije Kalinik II carigradskom patrijarhu Samuilu I Hancerisu podnio ostavku. Nestalo je tada Pećke patrijaršije. Mitropoliti Crne Gore nijesu nad sobom priznavali vlasti ni Porte ni Fanara. Otvorenim otporom i protiv sultana i protiv Carigradske patrijaršije, oni su besprimjernom energijom produžili i dalje izvodili veliko djelo oslobođenja svog naroda.

CPC priznaju Makedonska, Bugarska i Ukrajinska pravoslavna Crkva, a i Ruska održava neformalne kontakte mada je za sada nije priznavala da ne bi kvarila odnose sa SPC. Anatema je političke prirode i ona će biti uklonjena jednom kao što je uklonjena i ona bačena na Svetog Savu.

Sine Jadrana, tačno je da "CPC priznaju Makedonska, Bugarska i Ukrajinska pravoslavna Crkva" ali je tačno da su one nastale kao i CPC tj u političkim i policijskim kabinetma.Tačno je i da ne treba vređati Mihaila i njegovu mantiju,jer je nepristojno taman kolko i vređanje gospodina Luisa.
A pisanje novoistorje vidim, pored dela Ukrajine,Latvije a delimično i Poljske, zahvatilo i bratski nam Montenegro.Valjda su doktorati na sve teme napisani pa krećemo iznova.

Veliki pravoslavni pisac i filozof Dostojevski je zapisao da je katolička crkva prvenstveno politička organizacija. Naši sveci Ava Justin i Vladika Nikolaj zapisali su da su ekumenizam i katolička crkva svejeres. Naš novi patrijarh je svojom nedavnom da papa može da poseti Srbiju 2013. g., i to bez ikakvih uslova, pokazao je da i on spada u onaj deo SPC koji je za: pristupanje SPC svetskom savezu crkava, potpisivanju Ravenske deklaracije, prihvatanju vatikanskog pape za vrhunskog poglavara i ekumenizma kao nove crkvene filozofije. Rimski papa, po mom mišljenju, ne može posetiti Srbiju sve dotle dok se ne izvini srbskom narodu za vekovni puzeći genocid i dok ne poseti Jasenovac. A SPC ne treba nikad da prihvati vatikanski jaram i učlanjenje u svetski savez crkava, Jer se po kanonima prave Hristove crkve ne prave savezi i ne vrše zajednička bogosluženja sa jereticima. Nadam se iskreno i molim se Gospodu da naš novi patrijarh ne učini taj greh.

Nema potrebe da spominjemo "vašeg" duhovnog vođu. Svi iz Crne Gore dobro znaju ko je on. Nego, kažeš da pričamo istim jezikom ali, crkva nam nije ista?! Kakav smo to mi onda narod? Crnogorci(nismo Srbi, ne daj Bože), koji pričaju istim jezikom kao i jedan drugi, bratski narod, ali nam ni crkva nije ista. Znači, bratski ali, ne i isti narod, koji priča istim jezikom(kako god ga zvali), sa dvije crkve?! To može samo u Crnoj Gori.

"Pomesna Crkva koja, uzurpiravši svoj statut autokefalije ili autonomije, ostaje nekoordinirana, to jest neuključena u poredak pravoslavne sabornosti, nije Crkva nego šizmatička skupina. Pravoslavna eklisiologija veoma je jasna u tom pogledu. Sa eklisiološke tačke gledišta Pravoslavna zajednica ne može biti samoupravna, nezavisna, samodovoljna, jer joj nedostaje suštinski mehanizam prejemstva Crkve: jedan sveštenik ne može rukopoložiti drugog sveštenika, jedan episkop ne može rukopoložiti drugog episkopa.

U kanonskoj pravoslavnoj terminologiji pravi se razlika između autonomije i autokefalije. Autonomna Crkva ima sopstvenu teritoriju i administraciju, ali još ostaje uključena kao Crkva-ćerka u jurisdikciju majke-Crkve Autokefalna Crkva ima sopstveno upravljanje u formi pomesnog sabora, samoupravna je kao organizacija i jednaka je sa drugim sestrinskim Crkvama. Kanonska zavisnost Crkve-ćerke od majke-Crkve ne znači potčinjavanje, kao što ni autokefalija ne znači nezavisnost. Pravoslavna kanonska disciplina nalaže da pomesne Crkve, nezavisno od oblika autonomije koju su stekle, ostanu u apostolskom prejemstvu u sabornoj zajednici svih sestrinskih Pravoslavnih Crkava."

Pošto ne bih imao dovoljno prostora da ti odgovorim, a skrenuli smo sa teme- priča je o novom Patrijarhu(a, ti koristiš ovo za promociju "tvoje crkve" i "vaše duhovne stijene", kako sam reče), ostaviću ti link da sam pogledaš neke činjenice vezane za našu crkvu i da uporediš sa tim tvojim "činjenicama".

http://www.mitropolija.co.me/istorijat/istorijat_6.html

Blaženopočivši vladika Nikolaj je svome narodu poklonio mnoga svojih razmišljanja. Za početak, gospodine Stevo, prelistajte malo njegova dela pre nego počnete da mu sudite.

- O svejeresi ekumenizma veoma je jasno govorio u svojim razmišljanjima iz tamnice:

1. Naša krštena braća koja se povedoše za papskim i luteranskim jeresima napraviše se veoma mudri mimo Hrista. I prezreše nas pravoslavne hrišćane kao nemudre i nekulturne. Ali vaistinu i na njima se obistinila reč Pavlova: "Kad se građahu mudri, poludješe" (Rim. 1, 22). Jer odbaciše duhovnu mudrost po Hristu, koja hodi u odelu smernosti i ljubavi, a obukoše se u telesnu i svetsku mudrost, poput neznabožnih filosofa, koja je sva u gordeljivosti i zlobi.

I pretvoriše slavu večnoga Boga u obličje smrtnoga čovjeka... pa većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca. To jest skidoše svu slavu sa Hrista Gospoda i staviše je na ramena smrtnih ljudi, ko je uzdizahu za nove mesije. Takav im je postao pojam slave od nebožje mudrosti. A pojam kulture sastoji se kod njih u poštovanju tvari, tj. vidljive prirode i služenju njoj većma nego Tvorcu prirode. Smrtni bogovi i obožena priroda!

2. ... Otuda je jasno da su i ratovi evropski proizašli od rata Evrope protiv Hrista; sva glad i jad njen od neprimanja hrane Hristom predložene; sva nesreća i sva sramota i sve bezumlje evropsko od razmaženog odrečenja od Hrista i lutanja za krušcem soli svojih jednogrbih i dvogrbih filosofa. I to ne od juče nego iz davna. Od kada? Otkad joj je papa učinio Hrista mrskim a Luter protumačio Hrista pogrešno.

3. Đavolsko ratište? Đavolsko sveštenstvo i đavolska mudrost - to je car, papa i filosof devetnaestoga veka. Srpski seljak je predstavljao ono što je suprotno svemu tome: prvo krstonosno junaštvo, drugo mučeničko sveštenstvo i treće ribarsku apostolsku mudrost. Na njega se ponovo odnose one molitvene reči Gospoda i Spasa našeg Isusa: "Hvalim te oče, Gospode neba i zemlje što si ovo sakrio od premudrih i razumnih, a objavio si prostima" (Mat. 11, 25)

Za Podgoricu

Kada govorite o arhiepiskopu Mihajlu iz vas govori mržnja i to se da vidjeti. Ali i pored toga ja vas ne mrzim i smatram vas svojim bratom u Hristu i vjerujem da u suštini nijeste loš čovjek već da idete stazama pogrešnih ljudi. Apsolutno sam siguran da bi vam se mišljenje o našem arhiepiskopu promjenilo kada bi ste ga upoznali i kada bi ste sa njim popričali zato što je on otelotvorenje blagosti, mudrosti i hristosvesnosti, za razliku od Amfilohija. Naravno ja kada govorim o grijesima Amfilohija ne napadam SPC jer je ona naša bratska crkva i mi smo i nastali izdvajanjem iz nje, a to što trenutno postoji politički sukob je prolazna stvar.
I da, ja smatram da smo mi bratski narodi, ja kao Crnogorac smatram da mi niko nije bliži od Srba. Uvjek su kroz istoriju Crnogorci voljeli Srbe pa pogljedajte samo Njegoša i pročitajte nešto od njega i vidjećete sa koliko je on ljubavi govorio o braći Srbima i koliko se divio vašim junacima kao što su Obilić i drugi. Takođe smatram da vi kao Srbin i ja kao Crnogorac imamo zajedničko porijeklo jer smo obojica Sloveni.

Neka je Bog s Vama!

U redu, Gdine Stevo, ali iz već rečenog od strane vl. Nikolaja nije ni potrebno izvlačiti detalj o "svejeresi ekumenizma". Znamo šta je vl. Nikolaj govorio o Pravoslavnoj vjeri i šta je govorio o drugim vjerama. A znamo šta je ekumenizam i šta on predstavlja. I kakvu ulogu ima Vatikan i šta je SSC, šta to predstavlja i ko stoji iza toga. Dakle, nema potrebe da tražimo citat sa SSC-om, ekumenizmom... itd. Dovoljno je i ovo. Bar ja tako mislim.

Vi ste, g. Branko, sa formalno logičke strane u pravu. Međutim, iz svega toga što znamo šta je vladika Nikolaj govorio o jeresima i jereticima ne ishodi nužno taj zaključak koji mi ovde izvodimo, jer ispuštamo iz vida šta je radio, a radio je neke stvari koje bismo mi danas najverovatnije osudili u našoj superpravoslavnoj revnosti. On je sa njima, uprkos svemu, imao malo drugačiji odnos nego što neki zamišljaju. A pošto je danas moda da se vladika Nikolaj (zlo)upotrebljava kao sredstvo za razne vidove borbe, ja sam samo hteo da se nađe to mesto gde on govori to što mu se pripisuje, samo radi čistih računa i čiste savesti.
Uzgred, sam ekumenizam (u stvari, ikumenizam) nije jednoznačan pojam. Reklo bi se da postoje razne vrste - pravoslavni, rimokatolički, protestantski, a veoma su različiti. Trebalo bi nam malo više pažljivosti u svemu.

U pravu ste Gdine Stevo ali moramo imati u vidu da su u vrijeme vl. Nikolaja i danas totalno drugačije okolnosti. Ono vrijeme i ovo se ne može usporediti koliko je stvari prošlo i šta se sve dogodilo.
Vl. Nikolaj jeste se družio i prijateljevao sa velikodostojnicima druge crkve ali nisam siguran da li je išao protiv kanona Pravoslavne crkve i da je bio spreman utopiti Pravoslavnu vjeru i crkvu u bilo kakvu drugu ideju. Moje mišljenje. Ko zna šta bi danas vl. Nikolaj govorio nakon ovoliko istorije u zadnjih 60-70 god.?
Vama poštovanje i pozdrav.

Narode, molim Vas nemojte previše obraćati pažnju na dotičnog Gospodina koji ima nadimak "Sin jadrana". To je provokator! Znam ga ko zlu paru, jer ne širi on samo svoju propagandu ovde na sajtu NSPM-a, već i na fejsbuku! Takođe, dotični je ubačeni agent "cpc" i studira Bogoslovski fakultet u Beogradu. Šta mu je zapravo cilj, to će se pokazati kasnije!

Sine Jarana, ako si druge uspeo da zbuniš mene nećeš! "cpc" je ništa drugo nego politička sekta! Radi se o običnoj nevladinoj organizaciji, čiji je jedini cilj da napravi razdor među narodom u Crnoj Gori, čiji je cilj da narod odvoji od istinske crkve u Crnoj Gori! To je sekta koja krši osnovne kanone pravoslavlja! Bruka velike srpske svetitelje kao što su Sveti Vasilije i sveti Petar Cetinjski! Oni su sveti ne samo za Crnogorce, nego i za sve druge Srbe!
Mitropolija crnogorska je jedina legitimna crkva u Crnoj Gori, i kao takva deluje kroz vekove.

Kada je pala Pećka patrijaršija, mitropolija je nastavila da deluje samostalno! Svi crnogorski mitropoliti su težili da se obnovi ukinuta Srpska Crkva! Na tome je najviše radio mitropolit Mitrofan Ban.
Ta želja je ostvarena 1920. godine!

Sine Jadrana, gubiš vreme, pročitan si! Nikada niko iz SPC neće priznati vaš crnogorski putujući cirkus i vašeg sektaša raspopa Miraša!

Za Miloša Đukanovića

Zašto si toliko kivan na vladiku Mihajla? Toliko ga se gadiš da ga nikad ne nazivaš njegovim duhovnim imenom... Ovamo govoriš kako ceniš Njegoša a tako govoriš o njegovom nasljedniku i čuvaru njegovog trona. Zapravo ti potsećaš na talmudistu fariseja, i oni su tako Hristosa nazivali jeretikom... Ali i pored toga ja tebe ne mrzim, kao i nikog drugog među braćom Srbima, kao i nikog na cijelom svijetu, bolji sam od toga! Nadam se da će ti Gospod oprostiti jer ne znaš što činiš...

Za Miloša Đukanovića


Vjerujem u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.
I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vjekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog; rođenog, a ne stvorenog, jednosuštnog Ocu, kroz Koga je sve postalo;
Koji je radi nas ljudi i radi našeg spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve, i postao čovjek;
I Koji je raspet za nas u vrijeme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben;
I Koji je vaskrsao u treći dan, po Pismu;
I Koji se vazneo na nebesa i sjedi sa desne strane Oca;
I Koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, Njegovom carstvu neće biti kraja.
I u Duha Svetoga, Gospoda, Životvornog, Koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke.
U jednu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.
Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grijehova.
Čekam vaskrsenje mrtvih.
I život budućeg veka. Amin!

U ovo ja vjerujem. I za razliku od Amfilohija postim cijeli post. A o politici mnogo više pričaš ti nego ja...
Ali nek je Bog s tobom, jer Hristos nas uči da se molimo i za one koji nas mrze...