''јер верује да до Призрена не саобраћа никакав цивилни ординарни превоз, него верује да се до тамо стиже само на „белим тенковима“. А то је много већи проблем од појања албанског православног монаха са почетка приче.''
За такве као Ви то и јесте много већи проблем. Срби су и пре балканских ратова знали да се на окупирано Косово не могу вратити цивилним превозним средствима. Није проблем оваква стварност, проблем су људи као Ви, који покушавају (намерно или ненамерно) да зацементирају ту стварност у будућности, када се ситуација на геополитичком плану битније промени.
Препоруке:
0
0
3
среда, 27 јануар 2010 23:06
Ala
I Holbruk je davno pre bombardovanja Srbije posetio manastir Sv.Katerine na Gori Sinajskog.To ga nije ocovecilo, vec je nastavio ratnu imperijalnu politiku SAD.
Naivna je zabluda da ce albansko stanovnistvo dobrim, dobro vratiti.Nekada odavno bilo je tolerancije Srba i Rugovaca,pa i nekih drugih fisova.
Ruzno je izdati Artemija, a pogubno po interese Srba na KiM pristati na licemernu i laznu politiku SAD i albanskih vodja.
Препоруке:
0
0
4
среда, 27 јануар 2010 23:16
Еразмо
Леп позив на мирење са судбином "зато што се свет мења". Требаће нам и за фрушкогорске манастире, а, богами, "и шире".
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 28 јануар 2010 00:05
Ирина Марковић
Да, тужна је истина - мањи смо од маковог зрна у сваком погледу, дубински разједињени, а косовски Албанци, све с њиховим тзв институцијама, су као пипци једне велике хоботнице која се зове Велика Албанија. Ми морамо, елем, да признамо да смо све ратове изгубили, а губићемо још, на првом месту док се духовно не препородимо. Нисам сигурна у такав исход. Ово ми личи на исту врсту питања које нам још одзвања у ушима - Да ли је бољи рат или пакт? Ако пакт онда ћемо бар биолошки опстати. Јеноставно нисмо у позицији да се јуначимо и зато морамо осмислити јеинствену игру, као и сви наши драги суседи.... При томе, нам онако лежерно и лахорно отимају део по део језика, камен по камен манастира... За коју годину, то неће бити српски манастири на Косову, већ косовски манастири које су саградили албански краљеви.
Ана управо предлаже - Будите лукави, играјте игру, не наседајте на прву лопту...Срби, играјте мало шах у заједничком интересу свих Срба!
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 28 јануар 2010 03:43
Раде Призренац - први део
За тај цивилни превоз ДО Призрена знам одавно, још онда када је био ОД Призрена. За оне који не знају тај цивилни превоз је успостављен одмах након рата али је он је био коришћен искључиво од стране несрпског живља из Призрена који су долазили најчешће у Београд или Крушевац да заврше разне послове: лечење, посету родбини, визу у амбасади, прибављање неког документа као што је извод, лична карта, пасош. Много касније су тај превоз почели да користе и избегли Срби из Призрена да посете свој град. Али тај превоз за мене не постоји. За мене би ауторка овог текста рекла да сам „проблематичан“, да то што не желим тим цивилним превозом до Призрена један велики проблем, ко зна можда ја и некад будем приморан неким послом да одем тим превозом до Призрена, али тешко. Након онаквог испраћаја из Призрена (поставио сам линкове у својим коментарима на текст: Куд год да кренем теби се враћам), ја не желим да се у Призрен вратим цивилним превозом, нити на „белом тенку“, већ онако како сам отишао: оклопна возила испред а ја иза у колони. Хоћу рећи да сам отишао када је Призрен окупиран а вратићу се када буде био ослобођен.
Многи пријатељи зову ме да посетим Призрен, кажу ми: „Раде не плаши, ти немаш ралога за страх“. Али ја се плашим самог себе. Плашим се онога што ћу видети иако добро знам шта ме чека. Плашим се шта ћу рећи људима који су ме изневерили. Шта да кажем „пријатељу“ који ме заборавио ако га случајно сретнем. Сигурно би га питао: „Јесу ли твоји и даље у СПС-у?“ или „Које сада политичаре дочекујете у Призрену када Милошевић више не долази?“. Шта да кажем комшији а да не буде: „Комшија није ми жао што је твој рођак живео у мом стану, али зашто је ишчупао столарију и санитарије?“
Призрен се сада доста променио, а те промене углавном боле, оне мени наносе бол када их видим. Моја некадашња основна школа сада зе зове „Лек Дукађини“, за неупућене то је „аутор“ албанског кодекса части, моја некадашња гимназија сада се зове „Ђон Бузуку“ по албанском католичком свештенику,
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 28 јануар 2010 04:06
Раде Призренац - други део
на месту некадашњег споменика Цару Душану сада се налази киоск са ЛЦД монитором (већи кич од овога нисам видео), сви споменици антифашизма су уклоњени, на њиховим местима налазе се споменици ОВК терориста, некадашњи Дом Армије са дивним парком сада је реновиран тако да углавном доминира бела фасада, сада носи име „Бела кућа“ и у њему је смештена општина, стара општина је срушена како би се проширио огромни комплекс „Призренске Лиге“ куће у којој је створена истоимена организација.
Да се разумемо, нисам ја пун мржње или жеље за осветом, можда се из написаног стиче такав утисак, али не, ја само желим да одем доле и сваког погледам у очи и кажем истину, подсетим га шта је јуче био а упитам га шта је сада. Али за тако нешто није довољан само цивилни превоз. Горан Вучковић је мислио да је довољно отићи цивилним превозом до Горњег Села које се налази изнад Призрена, и питати комшију „Зашто је међа добила ноге?“. Епилог нам је свима познат, комшије Бошњаци, који су у овом селу проалбански оријентисани, пријавили су га полицији као ратног злочинца. За оне који говоре оно што мисле, нажалост, цивилни превоз до Призрена још увек не постоји.
Иначе редовно пратим чланке Ане Радмиловић овде на НСПМ и задовољан сам њеним писањем јер је искрено, и има смелости да пише о неим стварима о којима други не желе. Јесте да неки чланци помало делују конфузно за читаоце али то по мени није минус јер и она сама често каже да је збуњена свим дешавањима око ње, а исто тако жели да буде објективна па не заузима јасан став, или можда не жели да тај став буде пограшан, па из тога произилази конфузност у чланцима, која понављам мени не смета. Једино ми понекад смета то што се "залети" у закључцима, па тако и сада ово у вези са цивилним превозом до Призрена, испада да они Срби који га користе они су толерантни и спремни на суживот, а док су ови други осветољубиви. То није тачно јер знам врло осветољубиве Србе који често путују за Призрен. А мени који то нисам не мили се да идем у Призрен.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 28 јануар 2010 04:39
Srboljub Savic
Velicina i duhovna vrednost pravoslavlja je moralna
cvrstina i cistoca. Srpski manastiri i crkve su i
pre ovih vremena bili mesta gde su mnogi, a i Albanci, trazili lek bolesti duse ili tela.
Upravo je delovanje monaha i dostojnika SPC ono,
sto nam treba i sto moze KiM vratiti Srbiji (ako
se ocuva i sama).
Zadatak je politicara, drzavnika, pravnika i drugih
drzavnih sluzbenika, da se za KiM bore svojim "ala-
tom". U to svakako spada i pomoc SPC da ocuva svoju
imovinu, koja je danas rasuta u nekoliko drzava i
"NDK" (ma koliko je negirali), a sutra, mozda i
jos novim tvorevinama.
Zadatak je kulturnih pregalaca, SPC i novinara (bar
onih kojima je do naroda stalo) da propagira nase
crkve i manastire-posecivanjem, cuvanjem, pomaga-
njem, sirenjem svesti, ...
U svemu imamo vredno nasledje pokojnog Patrijarha
Pavla i sustinsko poimanje pravoslavlja - ljubavi.
Turci su okupirali mnoge zemlje, kao i srpske.
Ostavili su dubok trag (zastoj u razvoju, veci
gubitak od rusenja i ubijanja), iako ih nije bilo,
ni blizu toliko koliko Albanaca na KiM.
Sto ih ima toliko, ne mozemo ih jednostrano osudi-
ti (kao sto ne ocekujemo da Srbe isteraju iz tolikih drzava u svetu), a jos manje verovati da
mogu nestati.
Manastir Visoki Decani (i ne samo on) pokazuje
put. Vise cemo i pre postici bez mrznje (ne za-
govaram oprostaj zlocina-ubistava i pljacke) i
trazenju zajednickog (jer su i Albanci na KiM
prevareni, ne samo pricom). Covek - s covekom.
Drzava - protiv lazi i zlocina, s pravom-za pravdu!
SPC - pravoslavnom verom i ljubavlju.
Da je KiM nase, pokazimo. Sto vise Srba, bez mrznje
u srcu, probavi u nasim crkvama i manastirima, veci
ce biti ucinak i lakse izvrsenje zadatka.
S postovanjem,
S. Savic
P.S. Grobovi mojih (od tetke, babe i dede, ...) su
na groblju u Peci (povise puta Pec-Decani).
Izvor Crna voda (Pec) napojio me je zanavek.
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 28 јануар 2010 18:04
Ирина Марковић
извините, да ли су предратним Београђанима враћене њихове некретнине? Враћене су у микронском проценту. Познајем потомке, па знам. Када би им вратили све што им припада, па то би било више од пола најзначајнијих објеката у ужем центру Београда.
Дакле, док закон о реституцији не заживи и док се не рехабилитују многу недужни људи, а осуде они који су исте те Београђане стрељали без суђења, зар очекујете да по истом правном основу можемо повратити имовину цркве на Косову и Метохији?
Поента је да овима што су зграбили то што није њихово у Србији, тај закон никако одговара и да због тога ми немамо правног основа да тражимо било шта, било где, па и на Косову!
Погледајте на индивидуалном нивоу, на нивоу личности, шта се догађа у психи, ако човек живи у лажима и самообманама...читав низ веома незгодних симптома са далекосежним последицама. И ми се још усуђујемо да се питамо зашто нам се све ово догађа двадесет година без престанка!
Препоруке:
0
0
10
петак, 29 јануар 2010 05:02
braneli
Uz svo postovanje ovoga poziva na mudrost i ocajnicki napor da se sacuva sta je moguce , u ovom ~ realnom trenutku ~ , kada se sve menja po zakonu fizike / ili metafizike / , budimo dosledni. I te promene ce se promeniti , po tom istom zakonu fizike. Na nekom sirem podrucju , znatno iznad nasih muka u ovom balkanskom blatu , to se vec dogodilo .
U svakom slucaju , drago mi je da Ana pise tako kako pise,a jos mi je draze da NSPM to objavljuje.
Mada , nije potrebno , bas toliko , insistiranje na zakljucima.Pogotovo ne tako definitivnim.
Ipak se sve menja.I u odnosu na sebe i u odnosu na druge. Nikome nije gorela doveka.
Препоруке:
0
0
11
петак, 29 јануар 2010 11:14
Јасна Симоновић
Ирина Марковић ...Браво, то је суштина....
Препоруке:
0
0
12
петак, 29 јануар 2010 14:36
miodrag
Mislim da je ovo pisanje o podelama u eparhiji Rasko-Prizrenskoj vrlo razvuceno, zato sto ne poznajete pravila u crkvi. Episkopa moraju da slusaju svi potcinjeni, nema ali, osim ako nije zasao u jeres.
Препоруке:
0
0
13
петак, 29 јануар 2010 15:00
Петар Јанкетић
"...Онај тренутак који ће касније противници струје коју представља игуман Теодосије са својом братијом покушати да представе као сакривање шиптарских терориста и убица о чему отац Сава Јањић, који је у то време био са владиком Артемијем..." сад индиректно неко може закљуричити да је владика Артемије против помагања људима у невољи па макар то били Албанци ?! Да ли знате ко су Фатмир Сејдиу и Џозеф Бајден, а ко је архимандрит Симеон? Осведочени србомрзсци и разбијачи Србије, Фатмир Сејдиу и Џозеф Бајден су недавно примљени са осмесима, љубављу и највећим почастима у манастиру Дечани, док је тај исти архимандрит Симеон физички нападнут и насилно избачен кад је покушао да уђе у тај одметнути манастир. Ово није објективан текст, мада се таквим жели представити, већ је ово текст који оправдава неканонске поступке управе манастира Дечани, а такође није ни први, јер одавно скоро сви штампани медији у Србији објављују пропагандне памфлете у корист одметнутог викарног епископа Теодосија, редовно блатећи надлежног епископа Артемија.
Препоруке:
0
0
14
субота, 30 јануар 2010 00:50
Ирина Марковић
Да, све се мења и треба ухватити дан...а балканска тама никако да се разиђе....Који дан? Па, онај који ће доћи са оне стране са које Сунце залази. Али, неће доћи ни са те, ни са било које друге стране, већ само и једино из нас самих.
Просто, ако нам одсеку нашу "вертикалу" (тачка а - срце; тачка б Црква; тачка в Бог), наше манастире, одосмо и ми! Зар се ионако нисмо Небу заветовали...?
А горњи аргумент итекако треба размотрити! Јер то јесте била својеврсна побуна, непослушност надрђеном, кршење правила...А можда је и дошло време за промену правила, али онда смо у некој другој игри и питање је да ли ћемо се сетити ко смо били у првој из које смо настали...
.jpg)
За такве као Ви то и јесте много већи проблем. Срби су и пре балканских ратова знали да се на окупирано Косово не могу вратити цивилним превозним средствима. Није проблем оваква стварност, проблем су људи као Ви, који покушавају (намерно или ненамерно) да зацементирају ту стварност у будућности, када се ситуација на геополитичком плану битније промени.
Naivna je zabluda da ce albansko stanovnistvo dobrim, dobro vratiti.Nekada odavno bilo je tolerancije Srba i Rugovaca,pa i nekih drugih fisova.
Ruzno je izdati Artemija, a pogubno po interese Srba na KiM pristati na licemernu i laznu politiku SAD i albanskih vodja.
Ана управо предлаже - Будите лукави, играјте игру, не наседајте на прву лопту...Срби, играјте мало шах у заједничком интересу свих Срба!
Многи пријатељи зову ме да посетим Призрен, кажу ми: „Раде не плаши, ти немаш ралога за страх“. Али ја се плашим самог себе. Плашим се онога што ћу видети иако добро знам шта ме чека. Плашим се шта ћу рећи људима који су ме изневерили. Шта да кажем „пријатељу“ који ме заборавио ако га случајно сретнем. Сигурно би га питао: „Јесу ли твоји и даље у СПС-у?“ или „Које сада политичаре дочекујете у Призрену када Милошевић више не долази?“. Шта да кажем комшији а да не буде: „Комшија није ми жао што је твој рођак живео у мом стану, али зашто је ишчупао столарију и санитарије?“
Призрен се сада доста променио, а те промене углавном боле, оне мени наносе бол када их видим. Моја некадашња основна школа сада зе зове „Лек Дукађини“, за неупућене то је „аутор“ албанског кодекса части, моја некадашња гимназија сада се зове „Ђон Бузуку“ по албанском католичком свештенику,
Да се разумемо, нисам ја пун мржње или жеље за осветом, можда се из написаног стиче такав утисак, али не, ја само желим да одем доле и сваког погледам у очи и кажем истину, подсетим га шта је јуче био а упитам га шта је сада. Али за тако нешто није довољан само цивилни превоз. Горан Вучковић је мислио да је довољно отићи цивилним превозом до Горњег Села које се налази изнад Призрена, и питати комшију „Зашто је међа добила ноге?“. Епилог нам је свима познат, комшије Бошњаци, који су у овом селу проалбански оријентисани, пријавили су га полицији као ратног злочинца. За оне који говоре оно што мисле, нажалост, цивилни превоз до Призрена још увек не постоји.
Иначе редовно пратим чланке Ане Радмиловић овде на НСПМ и задовољан сам њеним писањем јер је искрено, и има смелости да пише о неим стварима о којима други не желе. Јесте да неки чланци помало делују конфузно за читаоце али то по мени није минус јер и она сама често каже да је збуњена свим дешавањима око ње, а исто тако жели да буде објективна па не заузима јасан став, или можда не жели да тај став буде пограшан, па из тога произилази конфузност у чланцима, која понављам мени не смета. Једино ми понекад смета то што се "залети" у закључцима, па тако и сада ово у вези са цивилним превозом до Призрена, испада да они Срби који га користе они су толерантни и спремни на суживот, а док су ови други осветољубиви. То није тачно јер знам врло осветољубиве Србе који често путују за Призрен. А мени који то нисам не мили се да идем у Призрен.
cvrstina i cistoca. Srpski manastiri i crkve su i
pre ovih vremena bili mesta gde su mnogi, a i Albanci, trazili lek bolesti duse ili tela.
Upravo je delovanje monaha i dostojnika SPC ono,
sto nam treba i sto moze KiM vratiti Srbiji (ako
se ocuva i sama).
Zadatak je politicara, drzavnika, pravnika i drugih
drzavnih sluzbenika, da se za KiM bore svojim "ala-
tom". U to svakako spada i pomoc SPC da ocuva svoju
imovinu, koja je danas rasuta u nekoliko drzava i
"NDK" (ma koliko je negirali), a sutra, mozda i
jos novim tvorevinama.
Zadatak je kulturnih pregalaca, SPC i novinara (bar
onih kojima je do naroda stalo) da propagira nase
crkve i manastire-posecivanjem, cuvanjem, pomaga-
njem, sirenjem svesti, ...
U svemu imamo vredno nasledje pokojnog Patrijarha
Pavla i sustinsko poimanje pravoslavlja - ljubavi.
Turci su okupirali mnoge zemlje, kao i srpske.
Ostavili su dubok trag (zastoj u razvoju, veci
gubitak od rusenja i ubijanja), iako ih nije bilo,
ni blizu toliko koliko Albanaca na KiM.
Sto ih ima toliko, ne mozemo ih jednostrano osudi-
ti (kao sto ne ocekujemo da Srbe isteraju iz tolikih drzava u svetu), a jos manje verovati da
mogu nestati.
Manastir Visoki Decani (i ne samo on) pokazuje
put. Vise cemo i pre postici bez mrznje (ne za-
govaram oprostaj zlocina-ubistava i pljacke) i
trazenju zajednickog (jer su i Albanci na KiM
prevareni, ne samo pricom). Covek - s covekom.
Drzava - protiv lazi i zlocina, s pravom-za pravdu!
SPC - pravoslavnom verom i ljubavlju.
Da je KiM nase, pokazimo. Sto vise Srba, bez mrznje
u srcu, probavi u nasim crkvama i manastirima, veci
ce biti ucinak i lakse izvrsenje zadatka.
S postovanjem,
S. Savic
P.S. Grobovi mojih (od tetke, babe i dede, ...) su
na groblju u Peci (povise puta Pec-Decani).
Izvor Crna voda (Pec) napojio me je zanavek.
Дакле, док закон о реституцији не заживи и док се не рехабилитују многу недужни људи, а осуде они који су исте те Београђане стрељали без суђења, зар очекујете да по истом правном основу можемо повратити имовину цркве на Косову и Метохији?
Поента је да овима што су зграбили то што није њихово у Србији, тај закон никако одговара и да због тога ми немамо правног основа да тражимо било шта, било где, па и на Косову!
Погледајте на индивидуалном нивоу, на нивоу личности, шта се догађа у психи, ако човек живи у лажима и самообманама...читав низ веома незгодних симптома са далекосежним последицама. И ми се још усуђујемо да се питамо зашто нам се све ово догађа двадесет година без престанка!
U svakom slucaju , drago mi je da Ana pise tako kako pise,a jos mi je draze da NSPM to objavljuje.
Mada , nije potrebno , bas toliko , insistiranje na zakljucima.Pogotovo ne tako definitivnim.
Ipak se sve menja.I u odnosu na sebe i u odnosu na druge. Nikome nije gorela doveka.
Просто, ако нам одсеку нашу "вертикалу" (тачка а - срце; тачка б Црква; тачка в Бог), наше манастире, одосмо и ми! Зар се ионако нисмо Небу заветовали...?
А горњи аргумент итекако треба размотрити! Јер то јесте била својеврсна побуна, непослушност надрђеном, кршење правила...А можда је и дошло време за промену правила, али онда смо у некој другој игри и питање је да ли ћемо се сетити ко смо били у првој из које смо настали...