Хвала вам за ову ретроспективу. Још једном се показало колико сте били у праву.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 29 јануар 2009 10:35
V. A.
Slagali se ili ne sa Vukadinovicem, ovaj tekst pokazuje da je dosledan i bez dlake na jeziku. Ocito nisu u pravu oni koji kazu da je sada promenio odnos prema DSS. I ranije je bio kritican prema toj partiji, kao i prema drugima. Uostalom tako i treba. Nije posao analiticara da tapse vec da razboritio i odmereno kritikuje.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 29 јануар 2009 16:33
игорсима
Шта ја знам... све је то тачно и свеукупно гледано Коштуница се ту преварио други и вероватно последњи пут (први пут кад је допустио Тадићу да 2004. постане председник државе а није се сам кандидовао већ послао Маршићанина који није имао шансе). Тако да са те стране треба Вукадиновићу одати признање за тренутно сагледавање далекосежних последица дотичног догађаја.
Али, шта је па Коштуница и могао да уради уколико није био спреман да пређе Рубикон и заигра са радикалима?
Исто би му се хватало и да је послушао Вукадиновића и обнародовао притиске - ако би крају ипак ушао у владу са демократама и шифрованима - само би још више био избламиран у јавности као кукавица и слабић. Овако је бар одрадио посао, изборио се помоћу претње радикалима за оно што је хтео и ... и много брже и чистије расчистио терен.
Ако Вукадиновић мисли да је добро што је ипак направљена влада са ДС-ом (не видим шта је ту добро, и моја највећа критика иде у правцу пропуштене прилике да се радикали коначно уведу у власт) онда се Коштуници исто хватало шта год да уради у датој поставци ствари. Наравно, гледано на дужи рок - што је и циљ овог разматрања. Козметика, и како је то коме изгледало нису ствари које су ту нешто посебно битне.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 29 јануар 2009 20:27
Darko Andzic
Dok je Kostunica bio na vlasti i u periodu kada se ovo desavalo sa izborom Tome Nikolica za predsednika skupstine,Vukadinovic je ovaj potez Kostunice nazivao vestim politickim manevrom,ne osudjujuci ga(emisija"U nedostatku dokaza").
Ubedjen sam da je Voja Kostunica napravio najvecu gresku kada je usao u vladu sa DS-om 2007.i to je dovelo i do pada sa vlasti, i do ovoga sada.
Препоруке:
0
0
5
петак, 30 јануар 2009 03:09
Vladimir
Mozemo samo da nagadjamo da li je neki politicar pogresio ili ne, politika je igra trenutka i principa.
No, tu je skoro pa tacka.
Jedino ne razumem, zasto se analiza vrsi sa isprofanisanim, za siroke narodne mase prijemcivim terminima, "narodnjaci", "reformisti", "nacionalisti", mozemo da dodamo i "modernisti" i "lakomisleci".
Takodje je pogresna pojednostavljena premisa o nekim "putevima", prvi drugi ili treci. Nema tih puteva, to su staze pored glavnog puta, kojim se retko ide.
Patriotizam (za koji je odredjen vulgarni naziv nacionalizam, da ga isprofanise) kod politicara je
kondicija politicara da se bori za nacionalne interese. I to je viseboj, i privredni, i ekonomski i drzavni i kulturni i politicki i socioloski.
I sastoji se od svega sto cini kompletnu, nezavisnu, u velikoj meri, drzavu.
Sa ovog aspekta, kritika DSS-a dobija novu dimenziju, koja nije pragmaticna, ali je za mnoge problematicna.
DSS se nece, ili ne moze, snalaziti ni u jednoj aktivnosti koja urusava drzavnost i strukturu drzave.
Tu tvrdnju je zasigurno Kostunica dokazao, i moze se reci cela stranka, ako izuzmemo par pragmaticnih pojedinaca.
Da li je to njihova politicka greska, mogli bismo da analiziramo, i tek nakon analize, da vidimo i odgovor na pitanje, ili dokazemo konstataciju, da "gradjani gube veru u politicare"..
Koji gradjani u koje politicare, mozda je bolje pitanje, pa makar ti gradjani i ti politicari bili u "demokratskoj" vecini.
Препоруке:
0
0
6
субота, 31 јануар 2009 06:17
Sima
Sa brojem poslanika koje je imao on nista nije mogao da uradi. Da je isao sa radikalima 2007, zamislite napade na njega posle americkog priznanja kosova kao drzave. Jednostavno bi ga optuzivali da je srbija kaznjena zbog povratka na 90, a da su prozapadne snage bile na vlasti to se ne bi desilo. Bilo bi i izjava stranih diplomata i politicara koji bi razvijali ovakve price. Kako bi se onda odbranio.
Da je prosle godine napravio vlast sa radikalima, vec bi pali.
Bilo bi ponovo demonstracija "demokratskih" prozapadnih snaga novi "otpor" i slicno plus sindikati plus mediji plus pescanik. pocepali bi ga u froncle jer on nije seselj da "izvadi" pistolj pa da uzvrati zestoko. On nema srce da igra ostro na sve ili nista. On ima dobre ideje ali nema kurazi da se za njih bori beskompromisno, zato nista i ne moze da uradi. U Srbiji kao vidimo pobedjuju zapadne sluge, koje narod podrzava ne sto ih voli nego sto se nada da ce im omoguciti bolji zivot uz malo rada. Kada narod shvati da od toga nema nista bice interesantno ko ce dobijati podrsku. S obzirom na medijsku podrsku vecu nego sto je Milsevic ikada imao, ja dajem prednost "demokratskim" snagama jer imaju pomoc spolja. Radikale i Kostunicu nece niko spolja da finansira pa im dajem manje sanse.
Препоруке:
0
0
7
субота, 31 јануар 2009 13:38
Filipovic Obrad
Шта да кажемо о средствима информисања? Електронским и писаним? Зар Милошевић није био обичан аматер, а Ви спочитавате господину Коштуници, што није више радио на стављању медија на своју страну? Зар Ви сматрате да је он то требао да ради? Данас који год медији почне независније или објективније да делује, за кратко време неко га купи и плоча се мења. Господине Вукадиновићу сматрате ли Ви да то тако треба да буде, да ли то осуђујете или сте се можда нашли у сличној ситуацији?
На крају зар Вам се не чини да је "болесна" опсесија покојног господина Ђинђића влашћу, његова окруженост мафијом и политички менталитет ДС, изазвао раздор измећу господина Коштунице и већ поменутог, што као последицу имамо сву ову беду у којој се налазимо?
Препоруке:
0
0
8
недеља, 01 фебруар 2009 00:27
вламил
Када је требало склопити владу о којој је овде реч, једна ствар промакла је непримећена, како онда, тако и сада. У најкраћем: ДС је све време претерано уцењивала својим захтевима, паралелно са медијском обманом којом се то приписивало другој страни. Како је та обмана узимала маха и ширила се на "Блиц начин", нарасли су и апетити до (јавно неизреченог) става: узећемо све што желимо или владе неће бити (у "Рамбује стилу" - а зна се коме би кривица била приписана)! Тада, у смеру остварења нових циљева (а то је само неколико дана пре рока), ДС халабуком обнародује неколико допунских захтева за формирање владе по принципу "узми или остави", чиме је другој страни (и изгледа, само њој) постало јасно оно што је наслућивала: да се са њом само фингира преговарање о влади, и да је ДС-у, увек и сваком случају, најважнији - ДС! Ипак, за разлику од Рамбујеа, овде је било излаза: довољан је био прави наговештај о спремности за "прелазак рубикона". Напомињем да је влада одмах затим формирана, а да последњи (јавни и громогласни) захтеви ДС, не да нису испуњени, него више нису ни помињани. Све се одиграло у "белим ноћима", и кад се већ створила нова управљачка коалиција, за очекивати је било да се њени творци не утркују у обиковању "историје" њеног формирања. Једни су се држали тога (погодите који), а други су, инерцијом или неком другом вишом силом, наставили своју еврореформску подметачину.
.jpg)
Али, шта је па Коштуница и могао да уради уколико није био спреман да пређе Рубикон и заигра са радикалима?
Исто би му се хватало и да је послушао Вукадиновића и обнародовао притиске - ако би крају ипак ушао у владу са демократама и шифрованима - само би још више био избламиран у јавности као кукавица и слабић. Овако је бар одрадио посао, изборио се помоћу претње радикалима за оно што је хтео и ... и много брже и чистије расчистио терен.
Ако Вукадиновић мисли да је добро што је ипак направљена влада са ДС-ом (не видим шта је ту добро, и моја највећа критика иде у правцу пропуштене прилике да се радикали коначно уведу у власт) онда се Коштуници исто хватало шта год да уради у датој поставци ствари. Наравно, гледано на дужи рок - што је и циљ овог разматрања. Козметика, и како је то коме изгледало нису ствари које су ту нешто посебно битне.
Ubedjen sam da je Voja Kostunica napravio najvecu gresku kada je usao u vladu sa DS-om 2007.i to je dovelo i do pada sa vlasti, i do ovoga sada.
No, tu je skoro pa tacka.
Jedino ne razumem, zasto se analiza vrsi sa isprofanisanim, za siroke narodne mase prijemcivim terminima, "narodnjaci", "reformisti", "nacionalisti", mozemo da dodamo i "modernisti" i "lakomisleci".
Takodje je pogresna pojednostavljena premisa o nekim "putevima", prvi drugi ili treci. Nema tih puteva, to su staze pored glavnog puta, kojim se retko ide.
Patriotizam (za koji je odredjen vulgarni naziv nacionalizam, da ga isprofanise) kod politicara je
kondicija politicara da se bori za nacionalne interese. I to je viseboj, i privredni, i ekonomski i drzavni i kulturni i politicki i socioloski.
I sastoji se od svega sto cini kompletnu, nezavisnu, u velikoj meri, drzavu.
Sa ovog aspekta, kritika DSS-a dobija novu dimenziju, koja nije pragmaticna, ali je za mnoge problematicna.
DSS se nece, ili ne moze, snalaziti ni u jednoj aktivnosti koja urusava drzavnost i strukturu drzave.
Tu tvrdnju je zasigurno Kostunica dokazao, i moze se reci cela stranka, ako izuzmemo par pragmaticnih pojedinaca.
Da li je to njihova politicka greska, mogli bismo da analiziramo, i tek nakon analize, da vidimo i odgovor na pitanje, ili dokazemo konstataciju, da "gradjani gube veru u politicare"..
Koji gradjani u koje politicare, mozda je bolje pitanje, pa makar ti gradjani i ti politicari bili u "demokratskoj" vecini.
Da je prosle godine napravio vlast sa radikalima, vec bi pali.
Bilo bi ponovo demonstracija "demokratskih" prozapadnih snaga novi "otpor" i slicno plus sindikati plus mediji plus pescanik. pocepali bi ga u froncle jer on nije seselj da "izvadi" pistolj pa da uzvrati zestoko. On nema srce da igra ostro na sve ili nista. On ima dobre ideje ali nema kurazi da se za njih bori beskompromisno, zato nista i ne moze da uradi. U Srbiji kao vidimo pobedjuju zapadne sluge, koje narod podrzava ne sto ih voli nego sto se nada da ce im omoguciti bolji zivot uz malo rada. Kada narod shvati da od toga nema nista bice interesantno ko ce dobijati podrsku. S obzirom na medijsku podrsku vecu nego sto je Milsevic ikada imao, ja dajem prednost "demokratskim" snagama jer imaju pomoc spolja. Radikale i Kostunicu nece niko spolja da finansira pa im dajem manje sanse.
На крају зар Вам се не чини да је "болесна" опсесија покојног господина Ђинђића влашћу, његова окруженост мафијом и политички менталитет ДС, изазвао раздор измећу господина Коштунице и већ поменутог, што као последицу имамо сву ову беду у којој се налазимо?