Hvala autoru na ovako lepom tekstu.

Veličanstven prikaz dubokih istorijskih odnosa Rusi – Srbi, Rusija – Srbija, prikaz da su Rusi i Srbi u svojoj suštini jedno istorijsko biće, postojanje, biće od dva spojena suda koji dokazuju da se ne može biti protiv Rusa a da se ne bude protiv Srba, i obratno: ne može se biti protiv Srba a da se ne bude protiv Rusa.
Čitava istorija našeg postojanja to dokazuje!

Lep i nadahnut tekst. Bilo ga je zadovoljstvo čitati.

Bez maski pritvorica, socijalne distance, alijenacije i dodvoravanja zapadnim "partnerima", Rusija, zaista, može biti socijalistički pravedna, antifašistički pobednička, dijalogu sa netlačiteljskim Drugim naklonjena, masovno obrazovana, antioligarhijski natalitetna, odvažno na samopoštovanju solidarna, humano topla, razigrano radosna i ekonomski snažna. Naravno, i bratska antifašistička Srbija. Da jedni drugima na tome čestitamo, kao i današnji omiljeni praznik!

Gdin Nikola Tanasić , kao i uvek majstorski sročeno , precizno, tačno i nadasve sa porukom i nadahnućem!! Bravo Nikola !!

Bolji poklon na Badnje veče nisam mogao poželjeti.
Hvala Nikola!
Hristos se rodi!

sada, u prvom komentaru sam bio zloban, pa me savest vratila da ponovo komentarisem.Autor je izvanredno uhvatio nadzemaljske, metafizicke veze Srbije i Rusije, medjusobno cuvanje Srbije i Rusije, cuvanje iznad svake politike i odbrane u ratu, cuvanje kojim zir suncevom svetloscu prizvan kroz ostatke vizantiskog slema izrasti u hrast, drvo kao prvu crkvu, prvo saboriste i sud, kao zapis i secanje koje povezuje korenjem zemlju i krosnjom nebo, spustajuci svetlost u zemlju i otvarajuci je za nebo spajajuci Srbiju sa Romejom, drvo kao mesto na kojem ce se krenuti po slobodu skrivenu u poeziji, jer ako je neki narod stanovao pesnicki vekovima, to je srpski!Homerska epika je iznikla iz zemlje Helade, srpska je sklonjena sa zemlje na nebo u nezaborav i vracena pod Takovskim hrastom, da bude sto biti ne moze!

U Srbiji Zapad vidi "malu Rusiju" i taj pogled nikakva ubeđivanja, ulagivanja, samoubeđivanja, dokazivanja neće izmeniti. Ne radi se o političkoj, ekonomskoj, vojnoj stvarnosti, jer se uopšte ne radi o doživljaju opipljive stvarnosti, radi se o domišljaju suštine.
Za Zapad, mi u suštini nismo Zapad, mi smo "mali Rusi" i jedini način da se ta percepcija promeni je da više ne budemo Srbi. Možete biti Englez ili Nemac, voleti Čajkovskog i Rahmanjinova, ili Oči Čarnje i Podmoskovsku Večer, i ostati Englez ili Nemac. Ali ako ste Srbin onda ste "mali Rus". To je činjenica na koju se moramo jednom navići.

Ovaj članak me podsetio zašto redovno čitam NSPM.

Hvala Nikola.



Da se osvrnem na komentar o džamiji u Groznom.

Jednom prilikom u Kopenhagenu, sedeo sam u restoranu kraj nekog starijeg arhitekte, koji mi je ispričao sledeće:

”DŽamije pre Aja Sofije, su bile obične zgrade. Ali posle pada Konstantinopolja, sve džamije dobijaju taj oblik, oblik Aja Sofije. Koji se kopira do danas.”

Kada malo bolje razmislim, pitam se kako to pre nisam uočio.

Blago nama dok ima ovakvih.Srbija ne moze propasti.Tako treba brate Nikola.